mlad par, nekih 20-ak godina oboma, djevojka je jako ukusno odjevena, a njen momak je ljepuskast, djeluje samouvjereno, ima frizuru i facu koja me podjseca na manekene sa modnih pista.
na njemu je majica dugih rukava sive boje, bijeli providni sal od nekog negrijuceg materijala, zatim FARMERICE KOJE SU UTRPANE U DEBELE VUNENE CARAPE KOJE SE IZ TENISICA PENJU SKORO DO POLA NOZNIH LISTOVA. svi se okrecu za njih i podgurkuju, a on kulira.
da preduprijedim komentare o tome kako je to njegova stvar, da se ne trebam petljati u tudji stil oblacenja...itd...i ja zagovaram isti taj liberalizam.
ono sto me ustvari zanima je do koje mjere ste vi (bili) spremni ici u eskcentricnosti (kako to drukcije nazvati) odijevanja i koji su vasi gafovi oni kojih se sa nelagodom sjecate?
posto sam ja otvorio temu, evo jedno moje iskustvo. ratno.
vec nekih desetak dana tada nije uopste bilo struje, 94 cini mi se, ja sam trebao do pijace na alipasinu, ustao sam rano, zimsko doba, polumrak u sobi, otisao, bio tamo nekih 2 sata i onda osjetio da se nesto vuce za mnom. pogledao sam niz nogavice, a iz jedne je virila duga crna zimska carapa donatkoljenka
koja je u mraku prethodne noci nekako zalutala u unutrasnjost skinutih pantolona. svako ko je pogledao, morao ju je vidjeti 
za razliku od CARAPICA iz WISA, kod mene nije postojala namjera, ali se ipak desilo
vasa iskustva (i planovi
), pls 
ne spominji mi...ucenje 
)
