treba mu vodič? interesantno. za razliku od toga, ja mislim da ga treba naučiti da razmišlja svojom glavom a ne da sledi vodiča jer nikada ne znaš na kakvog vodiča će da naleti tokom života i kuda će to da ga odvede, bez obzira da li je muško ili žensko dete u pitanju. ja ne mislim da bilo kome treba "vodič", bar ne vodič kroz život. deci treba oslonac, poverenje i sugurnost, svest o tome da u svakoj prilici, ma koliko ona bila teška ili neprijatna za njih, mogu da računaju na roditeljski savet, pomoć u prevazilaženju problema u kome su se našli ili rešavanju neprijatne situacije.S4mpion wrote:Ne,ne zavitlavam se s tobom.Dijete je kao covjek izgubljen u sumi,ne treba mu neko ko ce ga podrzavati u njegovom lutanju,treba mu karta koja ce ga izvesti iz sume,treba mu neko ko ce ga nauciti da tumaci tu kartu,treba mu vodic,jer vodic zna,a on ne zna.Vase razmisljanje je pogresno,sve je do djeteta i nije uredu da se roditelj 100% prilagodjava djetetu koje ga vrti oko malog prsta.Djeca se mogu odgajati sa batinama i bez batina,ali razlika je u tome sto je efikasnost odgoja uz batine mnogo veca,100 puta veca od modernog nacina odgoja djece-tome nam svjedoci i svakodnevnica.
nisam rekla da je tvoje razmišljanje pogrešno, trudim se da ne ulazim u vrednosne ocene bilo čijeg izbora, već samo da ja razmišljam drugačije. čak nisam napisala ni da ja nikada nisam šljepnula po guzi svoje dete niti da ja kao dete nisam dobijala batine. tokom detinjstva imala sam priliku da gledam dva potpuno različita pristupa vaspitavanju dece, jedan je primenjivala moja majka a drugi moj otac (daleko od toga da sam bila mirno dete). majka je bila ta od koje sam dobijala batine ali je, bez obzira na to, bila previše zaštitnički nastrojena o odnosu na mene i takva je i danas. otac se, na moju sreću, ponašao prema meni potpuno drugačije, kao da sam odrasla, dozvoljavao je da preuzimam odgovornost za svoje postupke i snosim posledice ukoliko sam pogrešila, imao poverenja u mene i bio tu kad god sam pokazala potrebu za razgovorom, savetom ili njegovim mišljenjem. mogla bih da navedem bezbroj primera iz sopstvenog života kao dokaz da je njegov pristup bio delotvorniji no to bi već bila suviše lična priča za ovako širok auditorijum. poenta je da svi mi radimo ono što mislimo da je najbolje za našu decu. ono što ja želim da istaknem je da nije zgoreg da se povremeno zapitamo da li je naše vidjenje sopstvene dece i njihovog odgoja ono što je zaista najbolje za njih. na kraju, roditelj nije supermen već običan čovek i korisno je za dete da ga vidi i u dilemi. ako ništa drugo, usvojiće i taj patern kao svoj model razmišljanja i ponašanja.
batine su bile prisutne u mom odgoju,ja ne pusim,ne pijem,ne posjecujem kladionice niti bih se uopste znao kladiti,brinem se za roditelje i pomazem im i jos uz sve to studiram.-hmmmm bas sam nepravilno odgojen 
,nek ti se srame roditelji .
Mnogi to rade i kaišem, tvrdim drvenim šipkama, a i oni "mekše duše" savitljivim prutićima, ali i preko leđa, ma zapravo - kud stignu, ne razmišljaju niti biraju na koje dijelove dječijeg tijela će iskaliti svoj bijes. Vaspitno-popravni 
)
