Mislim da će se advokatura mnogo bolje razumjeti iz ugla ovog beogradskog advokata, a naročito odnos advokat-klijent.
Na njoj piše, koliko sam shvatio, dugogodišnji advokat iz Beograda, ali njegov način pisanja je " narodski " a istovremeno veoma poučan, ironičan sa dosta sarkazma ali ono što je najznačajnije nudi logična i jasna obrazloženja najsloženijih izazova advokata i klijenata i sl. Sve u svemu veoma opuštajuće i poučno.
"Klijent je najveći neprijatelj advokata" je savet koji je koleginici (J.R.) dao otac koji je takođe bio advokat. "Nije ti najveći neprijatelj ni suprotna strana, ni javni tužilac ni sudija, najveći neprijatelj ti je tvoj sopstveni klijent!" Naravno, ovo je rečeno kao ironična opaska koja nije daleko od zbilje jer ... klijent je čovek sa svim svojim manama ... a sa ljudima je teško raditi. Klijentu je teško da bude objektivan, često preteruje u svojim zahtevima, ako je angažovao advokata misli da je angažovao sud, uvek mu je neko drugi kriv (a često i advokat), suđenje je ili previše sporo ili previše brzo, ako uspe u sporu onda smatra da je mogao više, ako izgubi onda je kriv i sud i advokat, većina smatra da je pametnija od advokata koji se pojavljuje kao nužno zlo, klijenti prikrivaju ili iskrivljuju činjenice, računaju ako prevare advokata prevariće i sud, (o plaćanju honorara da ne pričamo) tako da se advokat često nalazi između dve vatre (klijenta i suprotne strane) što njegov posao znatno otežava.
Lekari imaju običaj da kažu za pacijenta, da u njima prepoznaju Anđela kada se razbole pa kad ih prvi put vide, Boga kada ih izleče i đavola kad im za to traže pare.
Slično je i sa advokatima.
Advokatima često biva teže jer je u advokatskoj profesiji ponekad teško razlikovati nijanse koje struku razlikuju od laičkog mišljenja ili prakse. U pravo se svi razumeju kao i u fudbal a zapravo je pravih stručnjaka malo. Međutim i jedno i drugo se čini svima jasnim, dostupnim i otvorenim i tu svako misli da sve zna jer je tako "logično". A advokat treba da se izbori i sa takvim mišljenjem (klijenta) i normalno sa mišljenjem (tvrdnjama i potezima) suprotne strane što često biva lakše.
Od advokata se često traži "znanje o prognozi" što predstavlja opravdan zahtev klijenta. Prognoza k'o prognoza, uvek je nezahvalna i tu treba biti naročito oprezan. Postoji jedna istinita priča kada je sada pokojni advokat Z.R. odbio da piše žalbu klijentu jer je na osnovu svog zamašnog iskustva apsolutno bio siguran da će žalba biti odbijena. Nakon par meseci taj isti klijent mu je u holu suda mahao rešenjem kojim je žalba bila usvojena. Žalbu je napisao klijent sam...
"Obećanje uspeha" je nešto što se takođe često traži od advokata što za razliku od prethodnog, predstavlja nerealan i nerazuman zahtev. Garancija u advokatskoj profesiji je teška reč jer niko unapred ne može sve da zna jer ne raspolaže svim činjenicama (dok se ne čuje suprotna strana i izvedu dokazi). "Dajte mi činjenice daću vam pravo" važi samo na kraju postupka kada se sve relevantne čiinjenice sa potrebnom sigurnošću utvrde a odluku u svakom slučaju donosi neko treći na čije mišljenje možemo samo donekle da utičemo. Jedino što se može obećati je profesionalizam najvišeg standarda. Dobro zastupani klijenti su advokatu najbolja (neizbežna) reklama koja je treba reći, Kodeksom profesionale etike zabranjena.
Klijenta uvek treba pažljivo saslušati jer pre svega tako saznajemo činjenice ali se može saznati još mnogo toga. Kinezi kažu da čovek koji od iste bolesti boluje četiri godine, tu bolest poznaje kao doktor ili bolje.
O advokatima u svakom društvu postoji priča kako su oni ovakvi i onakvi. Lično smatram da je to zapravo slika i odraz klijenata... zbog čega prvo i zadnje pravilo u odnosu sa klijentima glasi:
Honorar se uvek naplaćuje unapred a obećati se može samo profesionalizam najvišeg standarda.
Goran st.Petrović,
advokat, Raška
pravi si expert.
