Ratni zločin u Ledićima

Post Reply
high_volume
Posts: 5916
Joined: 09/06/2010 22:51

#176 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by high_volume »

_Reds_ wrote: @high
Bolan ne branim ja nikoga, nego ovdje se zeli nametnuti prica da je zlocin organizovan i naređen što nije tačno.
Kako znaš?
I kako te nije stid i Boga starh porediti sa jednom Srebenicom koja je do tancina organizovana i isplanirana.
Ne vjerujem u bogove niti su tema. Niti je tema Srebrenica, i ne skreći ovu temu podmetanjem :-)
User avatar
_Reds_
Posts: 9315
Joined: 14/01/2012 20:01
Location: Aqua S....

#177 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by _Reds_ »

high_volume wrote:
_Reds_ wrote: @high
Bolan ne branim ja nikoga, nego ovdje se zeli nametnuti prica da je zlocin organizovan i naređen što nije tačno.
Kako znaš?
I kako te nije stid i Boga starh porediti sa jednom Srebenicom koja je do tancina organizovana i isplanirana.
Ne vjerujem u bogove niti su tema. Niti je tema Srebrenica, i ne skreći ovu temu podmetanjem :-)
Nije tema, a ti poceo da povezujes.

Nisi vrijedan uopce polemike, jer cas jedno pises, cas drugo.
high_volume
Posts: 5916
Joined: 09/06/2010 22:51

#178 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by high_volume »

Mještani Ledića bježali su i na Javorskoj kosi ispod Treskavice upali u zasjedu i ubijeni. Tako govore u ovom TV izvještaju

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300074
User avatar
_Reds_
Posts: 9315
Joined: 14/01/2012 20:01
Location: Aqua S....

#179 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by _Reds_ »

high_volume wrote:Mještani Ledića bježali su i na Javorskoj kosi ispod Treskavice upali u zasjedu i ubijeni. Tako govore u ovom TV izvještaju

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300074
Hajde recimo da je to tacno.

E pazi sada za sto terete MUP
"Јa sam bio svjedok Tužilaštva protiv Godinjaka, tako da ovaj proces traje, a ja vjerujem da je Edo Godinjak da je htio mogao da zaštiti ovaj narod", smatra bivši mještanin sela Ledići Krsto Miovčević.
Javorksa Kosa i Poljice bi trebalo biti blizu, najamanje 5-6 kilometara od sela, ako ne i vise.

I sada Armija i HOS zajedno napali selo, i onda neko uspio pobjeci relativno daleko, pogotovo ovi stari ljudi. Prica jednostavno ne stoji. Ovi ljudi su opet kazem vjerovatno iz straha sami odlucili da idu iz sela, U to vrijeme nekma ko nije tim podučjem prolazio i vjerovatno da im je prijećeno.

Sa druge strane evo ti je Sarajmen kopirao da je tih dana bilo napadnuto Trnovo, samim time je vecina toga MUPa koji se proziva vjerovatno branila samo Trnovo, i kako da zastiti neki zbjeg na Treskavici u rasulu zvanom *92. Valjda ti je jasno koje je rasulo vladalo tih dana na tom području, pročitaj još jednom ove izvještaje, možda i dva puta.
Last edited by _Reds_ on 25/06/2019 22:49, edited 1 time in total.
tetejac
Posts: 1240
Joined: 29/12/2017 08:05

#180 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by tetejac »

Sarajmen wrote:07.06.1992.
Image
Ovo mora da su neki momci koje je Daidža naoružao pa se tako predstavili. Mi nikad nismo bili gore. Moguće je da su to momci iz postrojbe koji su otišli na Goražde. Interesantan članak.
high_volume
Posts: 5916
Joined: 09/06/2010 22:51

#181 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by high_volume »

Sarajmen wrote:...Dobro bi bilo da neko objavi mapu sa podruçjem na kojem je dionica Ledići- Kalinovik, i da se označi pominjana lokacija gdje je kolona presječena i napadnuta, Poljice il' kako već neko navede.
Evo karta...

Image

Link za uvećanje karte - https://postimg.cc/PPPFG0fF
User avatar
_Reds_
Posts: 9315
Joined: 14/01/2012 20:01
Location: Aqua S....

#182 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by _Reds_ »

Eh ovo je već normalan put ove teme.

Dakle iz izvještaja Sarajmena se može jasno zaključiti stanje kakkvo je vladalo na tom području u to vrijeme.

Sa karte se može jasno zaključiti da to nije ni blizu sela.

Sa treće strane evo jednan citat
Napad na Lediće je započeo granatiranjem, 3. juna, u večernjim časovima. Izvršile su ga oružane formacije Armije BiH, u najvećoj meri regrutovane sa područja Sarajeva,[5] zajedno sa komšijama iz susednog sela Dejčići.[6] Lediće je sa 7 mitraljeza branilo dvadesetak, za borbu sposobnih muškaraca, među njima i 70-ogodišnji Ratko Miovčić,[3]
Šta reći.
“Osim Dragana Vasića, koji je tada imao 12 godina, svi koji su krenuli prema Treskavici pobijeni su na lokalitetu Poljice, gdje su ih presrele muslimanske snage. Dječak je ranjen ležao među ubijenima i tako uspio da se spasi sigurne smrti. Grupa koja je krenula prema Krupcu stigla je na srpsku teritoriju u Vojkoviće živa i zdrava”, naveo je Vasić.
Drugi citati, druge godine.
PM72
Posts: 17532
Joined: 30/04/2012 16:54

#183 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by PM72 »

_Reds_ wrote:
Napad na Lediće je započeo granatiranjem, 3. juna, u večernjim časovima. Izvršile su ga oružane formacije Armije BiH, u najvećoj meri regrutovane sa područja Sarajeva,[5] zajedno sa komšijama iz susednog sela Dejčići.[6] Lediće je sa 7 mitraljeza branilo dvadesetak, za borbu sposobnih muškaraca, među njima i 70-ogodišnji Ratko Miovčić,[3]
Kakvo regrutovanje u junu 1992 i to na području Sarajeva???? pa još da pređu pistu i da odu do Treskavice...neko očito laže...a šta reći za 7 mitraljeza?
Škobo Habu
Posts: 8928
Joined: 19/06/2013 17:54
Location: Kod Sirogojna na sijelu.

#184 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by Škobo Habu »

tetejac wrote:
Sarajmen wrote:07.06.1992.
Image
Ovo mora da su neki momci koje je Daidža naoružao pa se tako predstavili. Mi nikad nismo bili gore. Moguće je da su to momci iz postrojbe koji su otišli na Goražde. Interesantan članak.
https://www.wikiwand.com/hr/1._bosansko ... j_Tomislav
User avatar
_Reds_
Posts: 9315
Joined: 14/01/2012 20:01
Location: Aqua S....

#185 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by _Reds_ »

Sarajmen wrote:Je li relevantna informacija da je jedna grupa civila uspjela da predje na područje pod kontrolom bosanskih Srba u Vojkoviće.
tesko je znati da li je to istina. Ali je jasno da MUP nije mogao da spriječi ovaj zlocin, kao ni da je zlocin organizovan i unaprijed pripremljen.
Ovo područje je to vrijeme bilo puno izbjeglica iz Kalinovika, Foce, iz izvestaja koji si kopirao se da primjetiti kakvo je stanje vladao i kako je bila organizacija i kako je prostor lahko padao.
Treba da se nadju pojedinci koji su pocili zlocin i da im se sudi.
User avatar
_Reds_
Posts: 9315
Joined: 14/01/2012 20:01
Location: Aqua S....

#186 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by _Reds_ »

Sarajmen wrote:Realno, ko će ako ne MUP kao garant javne sigurnosti to znati. Zato i jeste logično da se područni MUP kao legalna poluga vlasti poziva na odgovornost i ponudi saznanja o počinjenom ratnom zločinu na području koje je pokrivao. Pozivanje na odgovornost ne znači pozivanje na krivičnu odgovornost kao da su počinioci zločina bili pripadnici iz redova MUP-a.
Sarjmen da li je šališ?

Govorimo o *92 godini i to periodu masovnog egzodusa ljudi iz istočne Bosne, gdje je u tim danima i samo Trnovo palo, a ofanziva krenula i prije. Gdje si imao na hiljade izbjeglica, ovih i onih formacija, ovih i onih jednica koje prolaze kroz to poručje.


Da li je igdje drugo suđeno MUP-u zbog ovoga, odnosno njihovim čelnicima, zato što nisu spriječili zločine?

Da li im je igdje suđeno u RS-u?

Iz sve priče nigdje ne vidim da se MUP optužuje da je učestovao u svemu, samo da je trebao te civile da zaštiti.
User avatar
_Reds_
Posts: 9315
Joined: 14/01/2012 20:01
Location: Aqua S....

#187 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by _Reds_ »

Sarajmen wrote:Ne optužuje se MUP da je učestvovao, prebacuje mu se da nije zaštitio civilno stanovništvo, da nakon saznanja da je počinjen ratni zločin nad civilima nije učinio dovoljno da se osumnjičeni bar zavedu ako ne i liše slobode i procesuiraju čim se steknu uslovi za to.
Po istom aršinu bi svim čelnicima MUP-ova u RS-u trebalo biti suđeno.

Mislim ne vrijedi neke stvari ponavljati. Kad neko misli da je MUP mogao da zavodi red u rasulu *92.

Ili da nekoga hapsi kasnije kad su Igmanom vladale razno razne formacije istjerane iz grada.
PM72
Posts: 17532
Joined: 30/04/2012 16:54

#188 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by PM72 »

Sarajmen,

I sam znaš da nije tako bilo.MUP u ratu i ratnim dejstvima realno ne može biti odgovoran za stanje javne sigurnosti.Bio si u vojnoj policiji i sam znaš kako ste se "ježili" na pojavu pripadnika MUP-a jer su u ratu za sve belaje prvo zvali vojnu policiju.Često su zajedno izlazili na uviđaje.

Koliko sam upratio,u konkretnom slučaju stradanja Srba u Ledićima tu nije bilo ni uviđaja ni zapisnika ni o čemu.I sam znaš kako bi se proveli pripadnici MUP-a SJB Trnovo da su zašli po Igmanu tražiti HOS-ovce ili u Dejčiće ...

Svaliti Edi Godinjaku krivicu za nešto u čemu niti je učestvovao on i njegovi ljudi i u čemu realno nemaju odgovornosti radi pomenutih dešavanja - nije korektno.Onda nijedan komandir i načelnik MUP u čitavoj Bosni i Hercegovini ne bi bio na slobodi,svi zločini u čitavoj zemlji bili bi njima svaljeni na leđa.
PM72
Posts: 17532
Joined: 30/04/2012 16:54

#189 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by PM72 »

Ma jašta.Drugi jebu a ti se Muzafere kupaj. :wink:
TheMule
Posts: 3764
Joined: 04/05/2009 03:34

#190 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by TheMule »

Sarajmen wrote:Vidi, RBiH je prijemom u članstvo UN-a prihvatila štošta od obaveza kao država, pa tako i nekoliko konvencija koje se odnose na međunarodno ratno pravo. Za počinioce ratnog zločina ne vrijedi amnestija. Nije naše da sudimo jer za to postoje institucije. I na ovom primjeru se može jasno steći utisak, čemu sve može da odvede kada se uzima pravda u svoje ruke.
jesi li siguran da civilna policija ima zaduzenja u ratnoj zoni prema medjunarodnim konvencijama? Ja koliko znam vojna policija nema nikakve ovlasti nad civilima, a civilna policija nikakve nad vojnicima.
trocadero
Posts: 2418
Joined: 14/03/2013 13:57

#191 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by trocadero »

Interesantno, vrijedi pročitati...ko zna ćirilicu. :-D


А ко је ближњи мој? (Лука, 10:29)

Стигао је у раним послијеподневним часовима, баш у вријеме ручка. Изгледао је врло пристојно, чак отмено. Сваки његов покрет одавао је скромног, паметног и достојанственог човјека. Био је лијепо обучен и помало затечен мојом журбом и директношћу. Објасних му да сам прехлађен и уморан и да не волим дуге разговоре, а потом му предложих да ручамо заједно и да ми успут исприча своју причу о којој сам тек понешто био чуо. Био је захвалан, како рече, што сам га примио, те што с њим дијелим владичански купус. Већ у први мах показало се да је човјек пријатан, слободан у опхођењу и духовит.

– Добро – наставих – причај и помало једи.

Говорио је једноставно а глас му је био равномјеран. Реченице су му биле језгровите и јасне, видјело се да је имао потребу да што упечатљивије дочара то о чему говори. На почетку сам му поменуо да знам да је то што ће ми сада испричати говорио много пута и да му је то можда већ постало напорно.

– Не – погледао ме је право у очи – спреман сам да о томе говорим још милијарду пута.

Био сам веома знатижељан.

– Причај, брате – рекох му.

Ћутао је неколико тренутака, а потом је, загледан испред себе, започео своју необичну исповијест.

До априла 1992. Живио сам у мјесту Главогодина, крај Илиџе. Живјели смо у најближем сусједству с комшијама Муслиманима. Били смо прве комшије. Те је године, као што знате, свуда било ријечи о рату, па су моји родитељи одлучили да ме пошаљу у село Ледиће код Трнова, заједно са дјецом мог ујака Милорада Тешановића. Село је далеко од Сарајева, тамо неће бити ратних дејстава, мислили су.

Направио је благи покрет лијевом руком и скоро непримјетну гримасу на лицу, а затим је наставио да говори.

Нажалост, у Ледићима је рата било као мало гдје те 1992. То питомо село било је познато по томе што је у њему извирала јака жива вода, а то је …

Погледао ме је право у очи као да се желио увјерити да га пажљиво пратим.

…То је често био извор зависти других села. Нападнуто је 3. јуна 1992. у предвечерје. Борба је трајала цијелу ноћ. Ту ноћ провео сам у подруму с осталом дјецом и женама. У јутарњим сатима све се стишало, престала је пуцњава. Док смо у даљини посматрали дим, неко је објашњавао да то горе српска села. Око поднева, у наше село стигле су, са завежљајима у рукама, двије жене из села Требечај. Казаше да су сва српска села у околини попаљена, да су многи побијени и да су чуле како говоре да вечерас нападају наше село и како ће све да нас побију. Преко курира смо добили обавјештење, од српских војника са најближих положаја, да нам нико не може помоћи и да се сами снађемо. У селу је настала паника, и као што бива код нас …

По други пут ме је погледао задржавши поглед неколико тренутака на мојим очима.

Дошло је до свађе међу нама јер су постојала различита мишљења у вези са тим куда да кренемо и шта да радимо. Напокон смо побјегли из села јер је било јасно да ту чекати не можемо. У шуми изнад села подијелили смо се у двије групе. Једни су пошли према Сарајеву, а други, међу којима сам био и ја, према Калиновику. Чим је пао мрак, могли смо да видимо и чујемо пуцње и напад на наше село са свих страна. Ту ноћ смо провели у шуми, нас петнаестак у групи, неколико мушкараца, више жена и дјеце. Сјећам се како смо у зору тихо прошли поред тројице муслиманских војника који су спавали поред ватре што је тињала. Како је одмицало јутро, старији су већ разазнавали гдје се налазимо, поготово двојица мојих ујака који су испред нас ишли у извиђање. Требало је да изађемо из шуме на чистину и да, ако премостимо ту препреку, дођемо до слободне територије. У тај мах, моји ујаци су, као извидница, наишли на муслиманску стражу која је почела да пуца на њих, што нас је нагнало да бјежимо кроз шуму, главом без обзира. Побацали смо све ствари, завежљаје, а у том метежу изгубили смо двије жене и једно дијете.

Цијели тај дан провели смо лутајући шумом по падинама Трескавице. Остали смо без хране, а убрзо нам је нестало и воде. С нама је била беба од годину и по дана, Милун Тешановић. Сјећам се како су ме његова мајка и отац молили да пљунем у чеп од чаше, како би Милун могао да пије. Али пљувачке нисам више имао. Дијете је често плакало и биће да су нас тако муслимански војници и открили. Брзо су нас опколили и почели да пуцају.

– Предајемо се – викали смо.

Нико од нас није био наоружан, нити је имао војну униформу. Војници су нам се приближили на свега двадесетак метара. Одмах сам схватио да познају моје ујаке, јер су им се обраћали поименице. Рекоше да нас прате већ дуже вријеме и запиташе гдје су још двије жене и једна дјевојчица. Примијетио сам да су војници узнемирени и да се све вријеме дозивају са својим друговима који су се налазили у околној шуми. Чинило ми се да то све скупа и није толико страшно и да ће, на крају, изаћи на добро. Баш у том тренутку запуцали су на мог ујака Миленка. Он паде на кољена и окрвављених руку ухвати се за груди. Његов брат Раде, мој други ујак, притрчао је да му помогне, али они пуцаше и у њега. Утом је један њихов војник набасао на оне двије жене и дјевојчицу, што су се биле изгубиле. Како је једна од њих имала неку ловачку сачмару, успјела га је ранити. У међувремену је из шуме пристизало све више војника, са свих страна. Мој трећи ујак, Милорад, кренуо је ка њима и молио их да нас више не убијају, а они су почели да га туку ногама и пушкама. Све смо то гледали као скамењени. Баш у тај час придружи им се још једна, мања група војника.

– Шта чекате? – неко је викнуо и ми смо чули како репетирају пушке.

Моје ујне су пригрлиле своју дјецу, а ја сам остао сам, два-три метра удаљен од њих. Чини ми се да ме је погодио први метак који је испаљен, и то право у груди.

– Гдје тачно? – упитах га.

– Овдје – показао је – испод ребара. Рана је, срећом, била прострелна. Био сам мршав – благо се осмјехнуо.

Испаљено је безброј метака. Пао сам на земљу, одмах.Некако сам знао да се не смијем помјерати. Пуцњава није престајала још дуго, изгледа да су они непрестано пуцали по осталима. Тако ће се испоставити да сам ја имао среће што није имао ко да ме пригрли. Чуо сам кркљање, једна мува ми је слетјела на нос, али се нисам помјерио. Присјећао сам се филмова у којима су се људи правили мртви и тако преживјели.

Већина војника је отишла убрзо по свршеном послу. Недалеко од мјеста гдје сам лежао стајала су још двојица и нешто разговарала. По повишеном тону схватио сам да се свађају.

– Нисмо требали побити ову дјецу – понављао је један од њих – грехота је од Бога.

Срце ми је снажно тукло, као да ће тог трена искочити из груди. Једва скупих хтраброст да подигнем главу и проговорим.

– Чико, ја сам жив .– рекох плачним гласом – Помози ми, чико, молим те.

Други војник је смјеста репетирао пушку рекавши да треба да ме убију, као што су учинили и са осталима. Овај му одговори да то може учинити само преко њега мртвог.

– Дијете није криво – викао је шчепавши га за оковратник.

Услиједио је мук. Нагло га је пустио и почео да откопчава кошуљу. Потом је раздерао своју поткошуљу и превио му рану. Кренули смо полако. Носио ме је, а уријетко сам и сам ходао. Све вријеме је избјегавао војску. Довео ме је до неких барака гдје су ми превили рану. Ту смо преноћили. Ујутру ме је донио у ратну болницу на Игману, гдје ме је прихватио и превио ми рану доктор Мустафа Пинтол. Стално су улазили неки војници и питали доктора шта ће са мном. Издвојио је једног од њих, схватио сам да је био официр, и ту, изнад моје главе, рекао му је:

– Немој, молим те, да шаљемо ово дијете у Коњиц, убиће га.

– Добро, а шта ћемо са њим, докторе – упитао је официр.

– Ако станеш у моју заштиту, ја ћу га сачувати и излијечити.

Тај човјек, чије лице нисам видио, одговорио му је:

– Докторе, ти си толико учинио за нас, да ја морам стајати уз тебе, али не знам што ти то треба.

Доктор ме је одвео у село Лукавац, гдје су живјели његови родитељи и ту је редовно долазио и лијечио ме. У тој кући сам наишао на чудесну доброту. Село и кућа били су пуни избјеглица са свих страна, нарочито је било много дјеце. Сви су спавали на поду, само смо деда и ја спавали на кревету. Били су јако побожни, докторов брат био је хоџа негдје у Градишци. Колико ми је било важно то што ме је доктор лијечио, толико су биле љековите и његове ријечи. Кад би ми превијао рану, говорио би ми:

– Не дам ја тебе ни за кога у овом свијету, ти си дијете, ниси ти за размјене. Кад би самога мога брата, оног имама, ухапсили, не бих те мијењао ни за њега, ама баш ни за кога и ни за шта на свијету.

Дјеца из села су ми причала да су у више наврата долазили хосовци и неки други разјарени војници, поготово кад би неко од њихове родбине био рањен или погинуо, и питали гдје је „оно српско дијете“. Два пута су их жене из села пушкама отјерале. Иако су сви из Лукавца познавали мога оца, мислим да је у њиховом настојању да ми сачувају живот удјела имало и то што су они вјеровали да је благослов у невољи сачувати туђи живот. Такво предање наслиједили су из претходних ратова. Ипак, главни разлог био је тај што су сви вјеровали доктору и што им је он наредио да ме чувају. Једном су у село некако стигле брескве и сва су дјеца добила по једну, само је нена рекла да мени припадају двије. Толико сам се сродио с тим људима да нисам хтио да идем одатле. Сваким даном бивало ми је све пријатније живјети са њима.

У међувремену се десио један чудан догађај. Негдје на Кобиљој глави, један од војника из тога села промашио је пут, због велике магле, и довезао се право до српске страже. Заробили су га, а он им је рекао како у његовом селу има једно српско дијете. Моји су родитељи већ били примили саучешће и одржали два помена, а тада су први пут чули да сам ја негдје жив. Једног јутра дошао је доктор и позвао ме у страну:

– Данас идеш са мном, разговараћеш телефоном са својом мајком.

Док смо се возили колима, размишљао сам како ми је свеједно да ли сам код нене или сам код своје куће. Али кад сам чуо мајчин глас, учинило ми се да ћу пресвиснути. Тада сам први пут послије пуцњаве у шуми схватио колико желим да живим и да се вратим кући. Након неколико дана, а прошло је више од пола године од оног страшног догађаја, размијењен сам. Доктор ме је одвео на размјену.

– Извини – прекинух га – како могу наћи тог доктора?

Мој гост ме је погледао зачуђено

– Доктор је погинуо – додао је стишаним гласом. – По верзији коју знам, убијен је на сарајевском аеродрому.

Неколико тренутака је замишљено ћутао, а потом је наставио:

– По свршетку рата пронашао сам докторове родитеље код којих сам живио и који су ми, заједно са њим, спасили живот. Ишао сам им у посјету као најрођенијем роду, али због губитка сина у њима није било више оне негдашње топлине и срдачности. Најтеже ми је било када ме је дедо упитао:

– Е, мој Драгане, што убише Мустафу?

Више пута сам учествовао у проналажењу посмртних остатака убијене родбине из Ледића. Било је много безуспјешних потрага. Њихови посмртни остаци пронађени су тек 2001. Године, међу њима су се налазиле и кости једноипогодишњег Милуна Тешановића.

– Кога имаш од фамилије? – упитах га изненада.

– Жену и дијете. Хвала Богу, сви смо здрави. Супруга ми је у другом стању, чекамо друго дијете …

Драган је све вријеме нашег разговора причао , а ја сам га слушао и посматрао. У нашим тањирима већ се одавно охладио купус на који смо били потпуно заборавили. Упркос трауми коју је носио, преда мном је сједио задивљујуће смирен и храбар човјек. Његови ожиљци су постали његова снага и извор живота. Дуго смо обојица ћутали, свако заокупљен својим мислима, док је ваздухом струјала нека пријатна топлина испуњена дахом племенитости, наде и човјечности.

Vladika Grigorije
trocadero
Posts: 2418
Joined: 14/03/2013 13:57

#192 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by trocadero »

Naletih na sliku dr. Mustafe Pintola, pa red je da se ljudini i postavi.
Image

Image
User avatar
_Reds_
Posts: 9315
Joined: 14/01/2012 20:01
Location: Aqua S....

#193 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by _Reds_ »

_Reds_ wrote: 28/06/2019 08:34
Sarajmen wrote:Ne optužuje se MUP da je učestvovao, prebacuje mu se da nije zaštitio civilno stanovništvo, da nakon saznanja da je počinjen ratni zločin nad civilima nije učinio dovoljno da se osumnjičeni bar zavedu ako ne i liše slobode i procesuiraju čim se steknu uslovi za to.
Po istom aršinu bi svim čelnicima MUP-ova u RS-u trebalo biti suđeno.

Mislim ne vrijedi neke stvari ponavljati. Kad neko misli da je MUP mogao da zavodi red u rasulu *92.

Ili da nekoga hapsi kasnije kad su Igmanom vladale razno razne formacije istjerane iz grada.
https://www.klix.ba/vijesti/bih/edhem-g ... /210304052

Sta reci ? Optuznica je smijesna, i dozivjela fijasko. KO je vidio tekst opuznice, jasno je bilo da nema nacina da se isto dokaze.
Nikakvih sistemski zlocina nije bilo. Suditi ljudi sto nisu mogli da sprijece to u ta doba je zaista teski cirkus.
User avatar
Woody
Posts: 1690
Joined: 17/12/2003 00:00
Location: Jedna država, dva entiteta, tri naroda, četiri pičke materine

#194 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by Woody »

Pomen Srbima svirepo ubijenim u Ledićima kod Trnova

U selu Ledići na području federalne opštine Trnovo u danas će biti obilježeno 28 godina od svirepog zločina koji su počinili pripadnici takozvane Armije BiH nad 24 srpska civila.

...– U ovom mjestu pobijeni su civili i to samo zato što su bili druge vjere i druge nacije. Najmlađa žrtva bio je Milun Tešanović koji je tada imao samo 18 mjeseci. Stradao je zajedno sa majkom u njenom naručju, bježeći od krvnika predvođenih Edhemom Godinjakom – naglasio je Timotija....

Image

https://trebevic.net/istocno-sarajevo/p ... od-trnova/
Dimu1927
Posts: 3955
Joined: 24/05/2020 17:41
Location: Sarajevo

#195 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by Dimu1927 »

I zasto bas danas ovaj pise ovo... "krvnici" su oslobodjeni, malo procitaj vijesti.

Aparati :izet:

:bih:
User avatar
Chmoljo
Administrativni siledžija u penziji
Posts: 45073
Joined: 05/06/2008 03:41
Location: i vukove stid reći odakle sam...

#196 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by Chmoljo »

Dimu1927 wrote: 04/03/2021 15:25 I zasto bas danas ovaj pise ovo... "krvnici" su oslobodjeni, malo procitaj vijesti.

Aparati :izet:

:bih:
Zločin je evidentno počinjen, zato ne vidim neki razlog za slavlje. Biće ga kad se pronađu počinioci.

Ovo ide na dušu tužilaštva, koje je pokušavalo dokazati nešto što je i kad se desi teško dokazati. Kako god, ljudi i djeca su pobijeni na pravdi Boga, a nacionalističke drkadžije su dobile novo gorivo.
Dimu1927
Posts: 3955
Joined: 24/05/2020 17:41
Location: Sarajevo

#197 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by Dimu1927 »

Ne slavim ja nista, ko je pocinio zlocin nek za isti i odgovara, ovo je samo odgovor na provokacije za neke druge optuznice koje su prosle, tad su odobravane presude i slavilo se.
User avatar
_Reds_
Posts: 9315
Joined: 14/01/2012 20:01
Location: Aqua S....

#198 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by _Reds_ »

Chmoljo wrote: 04/03/2021 15:36
Dimu1927 wrote: 04/03/2021 15:25 I zasto bas danas ovaj pise ovo... "krvnici" su oslobodjeni, malo procitaj vijesti.

Aparati :izet:

:bih:
Zločin je evidentno počinjen, zato ne vidim neki razlog za slavlje. Biće ga kad se pronađu počinioci.

Ovo ide na dušu tužilaštva, koje je pokušavalo dokazati nešto što je i kad se desi teško dokazati. Kako god, ljudi i djeca su pobijeni na pravdi Boga, a nacionalističke drkadžije su dobile novo gorivo.
– U ovom mjestu pobijeni su civili i to samo zato što su bili druge vjere i druge nacije. Najmlađa žrtva bio je Milun Tešanović koji je tada imao samo 18 mjeseci. Stradao je zajedno sa majkom u njenom naručju, bježeći od krvnika predvođenih Edhemom Godinjakom – naglasio je Timotija.
Pa onda kazu:
– Ne znam ko je to učinio, ni koja vojska je tu bila prisutna, ali tvrdim da je najodgovorniji bio Edhem Godinjak, koji je bio komandir Stanice policije. Mislim da je on morao da bude odgovoran za civilno stanovništvo na tom području – rekao je Vasić.
Sve se ovo desava u vrijeme kad je Trnovo okupirano, i brojni civili uvhvaceni i odevedeni u Kalinovnik, barutni magacin i tamo pobijeni.
Image
Napad na Lediće je započeo granatiranjem, 3. juna, u večernjim časovima. Izvršile su ga oružane formacije Armije BiH, u najvećoj meri regrutovane sa područja Sarajeva,[5] zajedno sa komšijama iz susednog sela Dejčići.[6] Lediće je sa 7 mitraljeza branilo dvadesetak, za borbu sposobnih muškaraca, među njima i 70-ogodišnji Ratko Miovčić,[3]
Dakle treba istinu govoriti. Tacno je da su pobijeni neki civili i za to treba da neko odgovara, ali nikako da se pokusa da predstavi kao plan o istrebljenu Srba sa tih prostora. Vecina medju tim zrtvama je bila naoruzana i vojno sposobnih.

Analogijom, treba se suditi svakom celniku Supa u opcinama RS-a, odgovorni su bili za civile.
User avatar
Chmoljo
Administrativni siledžija u penziji
Posts: 45073
Joined: 05/06/2008 03:41
Location: i vukove stid reći odakle sam...

#199 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by Chmoljo »

Ma naravno da je woody opet postavio tendenciozan članak. Po samom svjedočenju jedinog preživjelog pobijeni su tu na licu mjesta iz vatrenog oružja.

Svrha spominjanja lomljenja ruku i nogu jednoipogodišnjeg djeteta valjda treba dočarati divljaštvo, koje se, bar po svjedočenju nije desilo. Kad god postoji potreba da se na zločin nadoda još, namjere su jasne i žrtva je tu najmanje bitna.
User avatar
Hemel
Posts: 6605
Joined: 08/11/2003 00:00
Location: prije i poslije tobe ista

#200 Re: Ratni zločin u Ledićima

Post by Hemel »

Chmoljo wrote: 04/03/2021 15:36
Dimu1927 wrote: 04/03/2021 15:25 I zasto bas danas ovaj pise ovo... "krvnici" su oslobodjeni, malo procitaj vijesti.

Aparati :izet:

:bih:
Zločin je evidentno počinjen, zato ne vidim neki razlog za slavlje. Biće ga kad se pronađu počinioci.

Ovo ide na dušu tužilaštva, koje je pokušavalo dokazati nešto što je i kad se desi teško dokazati. Kako god, ljudi i djeca su pobijeni na pravdi Boga, a nacionalističke drkadžije su dobile novo gorivo.

Na zalost ovoga je sve vise.
Svaka zrtva zasluzuje da pocinilac bude kaznjen.
Post Reply