Ratne price - ona vedrija strana

[graue_maus]

Ratna i gladna '93.Tanka hrana na liniji... nikad tanja.Svaki dan za ručak i večeru riblja čorba.Ma nije to ni "č" od čorbe...čorbetina,al' eto jedi i šuti
Cijela dva-tri mjeseca možda jela se ista splačina.Kad se više nije moglo uzimali smo samo hljeb i onako suh jeli.
Jednom pred večeru zove me drug i kaže "haj' ponesi hljeb i dođi kod nas u spavaonu".Uzmem hljeb i dođem tamo.Njih trojica sjeli za sto,nešto umaču i jedu.Priđem,pogledam... žuto nešto?!Haj' bujrum vele...
Uzmem hljeba,umočim,probam... slatko,fino mmmm
Pa šta je ovo pitam?Poznat mi je okus,ali ne mogu da skontam...
Išli mi u ambulantu... sirup protiv kašlja... valja li?

svakih par godina neko digne ovu temu i mene ovaj svaki, ali svaki, put raskuci. i sad sam se 10 minuta valjala po kaucu od smijeha.

sirup za kasalj.....

[HAVANA]

Ih,da je jos sanotus bio,bio bi dernek.

[славянин]

Grobar

Maj je devedeset druge i rat je poćeo prija tri dana pa i na mene red dođe da odem u rov gdje moraM biti rekoše mi heftu dana i noči a meni je to strašno a još mi je strašnija pomisao da nemam ni jedne cigare samo tri koje sam odma popušio čim sam ušao u rov i sad ne znam šta da radim bez cigara narednih sedam dana i noći kuku meni prosto nemam ideju ali se ipak kao i obično na kraju dosjetim jer vidim u tampon zoni jedno kilometar i po između nas i njih se prostire paravoslavno groblje i ja tu vidim jedno pešest svježih humki tek ukopani pokojnici netom prija rata a znam da pravoslavci kraj grobova stavljaju voće rakiju a bogami i cigarete pa odem do kapetana i kažem mu druže kapetane ja bih u izviđanje a on mi reče boli me kurac idi i nisam ti ja drug nego gospodin a ja velim dobro reko gospodine kapetane a pomislih ti si jedan čmar obični pa rekoh kolegi aj samnom u izviđanje i namignuh mu kaže on mrš u pizdu maternu ne pada mi na pamet i ja krenem sam i tako se šunjam i dođem do groblja pa prorovim ispod vijenaca prve svježe humke kad tamo ništa samo peškir i pomorandža i ja pomorandžu strpam u ruksak a peškir vala nisam diro ali nema cigara pa krenem prema drugom grobu kad tamo flaša sa žutom rakijom i opet peškir i odvrnem ja flašu potegnem rakiju dobra pa potegnem i drugu pa treću pa četvrtu ali nema cigara pa odem do trećeg groba na kojemu piše

OBДE ПOЧЙBA PAБ БOЖЈЙ
taj i taj

dignem vijenac kad tamo šteka kamela oj reko oj da ne haluciniram ali jeste fakat šteka i strpam je u ruksak potegnem još jednu za dušu pokojnika vječna mu pomjat i što brže sam mogao vratim se u rov i odma zapalim kad eto mi kolege onog što sam ga zvao u izviđanje ka'e daj cigaru reko mrš u pizdu materinu ne pada mi na pamet kad eto i kapetana namiriso kaže druže daj cigaru nisam ja drug ja sam gospodin rekoh mu i on klimne glavoom i zapali .

[F&N]

https://youtu.be/yHHHfWdR0X8

[sikstinajn]

Godine 1993. se pred ratnom bolnicom uz škripu kočinica zaustavilo ambulantno vozilo hitne pomoći.
Iz vozila su dopirali zastrašujući krici:
Oooooooooj! Ooooooooj!!!
Oooooj majko moja!
Umrijeh!!!

Užasnuti doktori i bolničarke su žurno otvorili vrata vozila misleći da će tamo ugledati čovjeka bez nogu i najmanje jedne ruke.
Kad tamo uhljup. Prejeo se graha pa mu pozlilo.
Ispumpavanje.

[zrakomlat]

[vjesticanametli]

Grobar

Maj je devedeset druge i rat je poćeo prija tri dana pa i na mene red dođe da odem u rov gdje moraM biti rekoše mi heftu dana i noči a meni je to strašno a još mi je strašnija pomisao da nemam ni jedne cigare samo tri koje sam odma popušio čim sam ušao u rov i sad ne znam šta da radim bez cigara narednih sedam dana i noći kuku meni prosto nemam ideju ali se ipak kao i obično na kraju dosjetim jer vidim u tampon zoni jedno kilometar i po između nas i njih se prostire paravoslavno groblje i ja tu vidim jedno pešest svježih humki tek ukopani pokojnici netom prija rata a znam da pravoslavci kraj grobova stavljaju voće rakiju a bogami i cigarete pa odem do kapetana i kažem mu druže kapetane ja bih u izviđanje a on mi reče boli me kurac idi i nisam ti ja drug nego gospodin a ja velim dobro reko gospodine kapetane a pomislih ti si jedan čmar obični pa rekoh kolegi aj samnom u izviđanje i namignuh mu kaže on mrš u pizdu maternu ne pada mi na pamet i ja krenem sam i tako se šunjam i dođem do groblja pa prorovim ispod vijenaca prve svježe humke kad tamo ništa samo peškir i pomorandža i ja pomorandžu strpam u ruksak a peškir vala nisam diro ali nema cigara pa krenem prema drugom grobu kad tamo flaša sa žutom rakijom i opet peškir i odvrnem ja flašu potegnem rakiju dobra pa potegnem i drugu pa treću pa četvrtu ali nema cigara pa odem do trećeg groba na kojemu piše

OBДE ПOЧЙBA PAБ БOЖЈЙ
taj i taj

dignem vijenac kad tamo šteka kamela oj reko oj da ne haluciniram ali jeste fakat šteka i strpam je u ruksak potegnem još jednu za dušu pokojnika vječna mu pomjat i što brže sam mogao vratim se u rov i odma zapalim kad eto mi kolege onog što sam ga zvao u izviđanje ka'e daj cigaru reko mrš u pizdu materinu ne pada mi na pamet kad eto i kapetana namiriso kaže druže daj cigaru nisam ja drug ja sam gospodin rekoh mu i on klimne glavoom i zapali .

[Škobo Habu]

Da i ja dadnem neki mali doprinos temi:

Znači - devedesetčetvrta. Zima. Kad kažeš - devedesetčetvrta, automatski si rek'o: RAT, jer ni jedna godina nije sinonim za RAT k'o devedesetčetvrta.
Glad ljudima izbija iz očiju, i mačke se previjaju od gladi, kol'ko kila brašna imaš u kući toliki ti je i socijalni status, od svih ljudi koje srećeš uhranjeni su samo pripadnici UNPROFOR-a i logističari u vojsci.
Lokacija: dolina Krivaje. Još konkretnija lokacija: Put Spasa, prevoj Mladoševac, selo Milankovići.
U ta doba su Milankovići bilo poznati kao mjesto gdje se najviše kralo iz humanitarni konvoja koji su, prako Kladnja i Živinica, išla za Tuzlu i dalje.
Stranci bi, obično kad im se spomenu Milankovići, obavezno dodali - bandit!
Tako jednom ti "banditi" iz Milankovića, pošto je nakon njihovog sela išao uspon preko Mladoševca, sve uskim šumskim putem, a UNHCR-ovi kamioni morali usporiti silom prilika, odluče da orobe kamione.
Sačekaju da uspore, izlete kada je vozaču mrtvi ugao, uhvate se za stranice kamiona, nožem poderu ceradu i uvale se među pakete humanirane robe.
Pod ceradom pomalo maračno, ne vidi se dobro, mračno k'o što je mogla biti samo ta devedesetčetvrta, pa počnu pipati po paketima.
Napipa ti jedan nešto k'o u foliji, slično US Army lunch paketu, izgledom k'o žele i tamnocrveno.
"Jebo mater", kontaju oni između sebe "u šta ovi Ameri pakuju marmeladu?"

I izbace ti oni tako podosta paketa iz kamiona u dubok snijeg, kojega je tada bilo na izvoz. Na zgodnom mjestu, opet kada je vozaču mrtvi ugao u retrovizoru, iskoče i vrate se po one pakete.

Kad u paketima krvna plazma. UNHCR dobavlj'o zalihe za potrebe bolnice u Tuzli.

To vam je živa istina.

[BiBi911]

Sory. Ne znam gdje da pitam pa


Kratko pitanje. Koje oruzje, puske su rusi koristili kao UN u ratu kod nas? Jel to bila AK il su rentali sta od NATO. I da li je bilo moguce da pripadnici rusije voze se u vozilima drugih zemalja i obratno? Da li su se mjeasali po zonama djelovanja?
Neka rasprava pocela i svabo nas uvjerava da su rusi cesto posudjivali njihova vozila. Pogotovo su bili dobri sa francuzima jer su imali viska. Nesto mi to smrdi i smjesno.

[sikstinajn]

...

[zilog]

Ne znam jel' bila ova "tunelska"?

- Ne možeš ti narodu objasniti: četnici blizu, mi govorimo: "Tiše, tiše…", a žene se raskokodaču. Vjeruj mi, radije bih u ne znam kakvu bitku nego nedjeljom na tunel: vrvi od žena. Nema veze što se puca, granate padaju, haos... one idu li, idu. Mart mjesec, pred samu predaju tunela Korpusu. Bilo je to vrijeme napada na Kotorac, u jednom trenutku linija se žestoko ljuljala. Bio sam na smjeni i ugledam nešto svijetli. K'o da je baterija. Čujem neke glasove. Tri žene, idu polako, jedna zapalila cigaru i one pričaju. E, onda mi je puk'o film: zarobio sam ih i pola sata im nisam htio priznat da sam naš. Bile su ubijeđene da sam četnik. Otišle su k'o baje.

[Hafis]

Evo mi posla kum Britva sliku s jedog partija, još iz onog domovinskog rata.
Na njoj se lipo vidi kako moj pokojni dida Ćano pritiska jenu žemsku.

Sad znan od koga sam dobia romantični gen

[zigzag]

Nema na toj slici vasih. Eventualno taj kuhar s lijeva. Spreman za meso

[Hafis]

Moguće. Kum Britva zbori daje dida Ćane stovrag bijo. Samo je gleda di će brke omastit.
Biće daje u toju vojsku otiša samo zbog žemski.

[sikstinajn]

.,..

[90minut]

https://youtu.be/yHHHfWdR0X8

Stvarno bježim od njegovih klipova uvijek, al' ovo je od prve do zadnje minute zlato

[sikstinajn]

....

[sikstinajn]

...

[sikstinajn]

...

[nineinchnails]

http://www.buybook.ba/shop/product/4727 ... ji-bosanac

Ljeto 1993
Držali smo liniju u rovovima prema Nedžarićima, a spavali u studentskom domu. Prostorije studentskog doma, koje smo pripremili kao spavaonice, bile su pune miševa. Tu se nije moglo spavati od njihovog šuškanja, grickanja i grebanja. Količine hrane u našim domovima su se drastično smanjile, tako da ni za smeće nije ništa ostajalo. Miševi su bili stalni stanovnici gradske deponije smeća, ali kako je ratno vrijeme prolazilo, priliv smeća na gradsku deponiju je stao, jer ambalaže i ostataka hrane za otpad nije bilo, ali i deponija je bila na okupacionoj liniji oko grada. Umjesto toga, deponije su se počele stvarati u gradu, privlačeći ove male glodare u našu životnu sredinu u potragu za hranom. Imali smo velike probleme jer su ulazili i u naše domove. Pored svog tog belaja u kojem su se građani Sarajeva našli, trebalo im je još i to. Nije bio rijedak slučaj da ljudi obole od mišje groznice ili bilo kakve boleštine koju su ovi glodari prenosili.

U sobama smo bili po dvojica i dolazili smo u dvije smjene, po dvanaest sati. Tu smjenu na liniji nekako je baš ispalo da Ismet i ja dijelimo sobu. Jedno jutro, tek što otvorih oči, ulazi Sejo, dežurni komedijaš, kod nas u sobu. Ismet spava, a na njegovoj glavi, miš!

Ja otvaram oči, još ležim na krevetu i trljam oči da vidim bolje, ili me oči varaju . Miš sjedi na njegovom čelu, gricka nešto, a Ismet hrče!

Sejo, nosi pušku u rukama, sage se, kreće se polako i tiho mi govori da ne pravim nagle pokrete, sad će on miša da sredi. Ja ležim, gledam šta Sejo radi, polako okrenu kundak puške. Nisam ni stigao da kažem da to ne radi. Zamahnu, u sekundi miš pobježe sa Ismetovog čela, a kundak se nemilice sruči na mjesto gdje je miš bio, na Ismetovo čelo!

Skoči Ismet, poče jaukat’, drži se za glavu, vrišti od bola. Sejo stoji, ne zna kako da reaguje, sav se smeo, zacrvenjeo se. A Ismet vrišti od bolova.
“Pa jarane, miš ti na glavi bio!”
“Jesi normalan majmune! Mogao si me ubit’!”, dere se Ismet, skide ruke s čela, a već je sve poplavilo i oteklo. Istrča Sejo iz sobe, kaže, donijet će mu kakav oblog. Narednih dana, dokle god je Ismet imao taj otok na čelu, zvali smo ga “delfin”.

[adapter]

[sikstinajn]

Vejsil i Svetozar

Vejsil i Svetozar su bili radne kolege, zajedno su radili u jednoj firmi od 1964. godine.
Nisu bili neki prisni prijatelji ali bi se uvijek pozdravili i ponekad bi skupa bili u društvu u kojem se pila kafa.

1992. godine su bili ljudi u kasnim pedesetim i rat ih je odveo u radne vodove.
Vejsil je bio član radnog voda na svojoj strani a Svetozar je ostao u radnom vodu na (za njega) pogrešnoj strani.

Jednog je dana Svetozar bio na zadatku, kao član radnog voda u svom prigradskom naselju.

Spazio je da se ispred njegove kuće parkirao traktor , da je iz traktora izašao neki lik, u liku je prepoznao Vejsila i vidio je kako Vejsil iz njegove kuće iznosi stvari, uglavnom elektroniku.

Stoički je stajao i gledao, traktor je bio natovaren i krenuo je prema njemu.

Kada je vozač traktora, Vejsil dakle, došao do Svetozara, stao je i rek'o:
''Majku vam jebem , šta nam ovo radite!''

Pogledali su se , dijametralno suprotnim izrazom očiju i Svetozar je pogledom ispratio Vejsila koji odvozi njegovu veš mašinu , frižider, TV, radio, kalifer, ventilator, bojler, betonsku mješalicu ....

u daljinu , nepovratno i zauvijek.

[sikstinajn]

Zijo

Zijo je bio kavgadžija.
U svom užem zavičaju je u predratnim godinama važio za najjačeg momka, razbijača, sirovinu i ljudi bi se sklanjali sa puta kada on prolazi.
Nije imao savjest, na teferičima , dernecima, koridama i masovnim skupovima bi uvijek izbijale teške i krvave tuče kojima je vinovnik i uzrok bio Zijo.

Npr. , Zijo bi načuo da se pojavio neki momak koji se nešto kurči i otiš'o bi do njega i (vestern riječnikom rečeno) izazvao bi ga na dvoboj, to jeste tuču, u kojoj bi Zijin protivnik uvijek ostao ležati na livadi, krvav, i manje ili više deformisan.

Kada je 1992. godine počeo rat, mnogi su gledali u Ziju , računajući na njega i njegovu agresivnost kao stub odbrane.

Ali avaj...

Sa prvim pucnjevima, rafalima, eksplozijama , granatama... Zijo je nestao.
Nađen je u nekom podrumu kako dršće od straha.
Za novonastalu sitvaciju je trebala neka druga hrabrost , ne ona koju je Zijo imao.

Pobjeg'o je u Norvešku.
Pridružio se Zelenima i sada kada dođe ljeti u domovinu žestoko kritikuje sve redom a posebno likove koji onečišćuju prirodu.

[belfy]

sta je u ovim tvojim pricama "vedrija strana"?

[Politicarko]

sta je u ovim tvojim pricama "vedrija strana"?

Vjerovatno Zijo