Anka wrote:Ovo što ću napisati nije povezano samo sa pušenjem,već govori o našoj toleranciji,poštovanju tuđih stavova i stila života.
Sinoć su se sukobila dva sveta.
Ja svakako znam da je pušenje moj porok. Znam i da mi smeta, sve više i sve češće osećam negativne posledice ali jednostavno nemam snage da prekinem. Pušenje je definitivno bolest zavisnosti,nije kao alkohol ili droga, ali da postoji ovisnost-postoji i da je teško rešiti se toga-teško je.
Više puta sam pokušavala da ostavim cigarete, ali,nije išlo.
E sad,da ne pričam o svojoj beskarakternosti i nedostatku jake volje...želim nešto drugo da kažem, zbog neprijatnosti koju sam doživela.
Sinoć sam bila u poseti kod moje koleginice sa posla. Slatka ženica.Na poslu uvek lepo razgovaramo i ajde de,red je bio da odem kod nje kući u posetu. Kupila sam poklončić i u 20h stigla kod nje.
Ona i njen suprug su mi otvorili vrata a dočekala me je i njihova mačka.Nisam znala da ima mačku, ne volim mačke (sorry mirc
)
Seli smo u dnevnu sobu, prostrana soba, vrata od terase širom otvorena,lepo vreme,toplo je,juče je bilo 27 stepeni.
Nakon par minuta,standardno,vadim kutiju cigareta,okrenem se levo desno,nigde nema pepeljare. pitam koleginicu,imaš li pepeljaru,kaže-Kod nas se u kući ne puši.
Dobro de,razumem,nepušači su, ali nije zima, sve je u stanu otvoreno...progutala sam knedlu. U tom trenutku mi je mačka skočila u krilo. Nije mi jasno zašto,zar životinje ne osećaju ljudske emocije? odmah sam reagovala:Joj molim vas sklonite mi je iz krila,ja baš i ne volim mačke...Oni su se smejali,ma daj,šta će ti biti,baš si joj se dopala. I neverovatno,nisu sklonili mačku. I tako je taj čupavi stvor zaseo i kandžicama se uhvatio za moje pantalone. Nakon 15 minuta je stvarno počela da me hvata kriza i rekla sam im da imam potrebu da zapalim cigaretu. Njen muž mi je rekao da izađem na terasu! Znaš,nameštaj će poprimiti miris,a vidiš na plakaru nam ne dihtuju vrata pa će i se i garderoba osećati.
Ovo me je izludelo! Koja paranoja!
Mili Bože, dlake od mačke na sve strane ,kauč prekriven dlkama a moja cigareta će im usmrdeti stan i čak šta više,dim će proći kroz otvor na plakaru i usmrdeti im garderobu!!!?!
Cela situacija je bila neverovatno aprurdna. Ja sam gost kome se nameće mačka, i ja to moram da prihvatim a meni se ne dozvoljava da zapalim cigaretu. Rekla sam da je terasa otvorena,da je nemoguće da nameštaj poprimi miris od jedne,dve cigarete, rekla sam da moj stan ne smrdi, rekla sam da moja graderoba ne smrdi, zahvalila se na kafi u ustala. Doviđenja. Otišla sam kući. Oko 23h me je nazvala da mi kaže da je šokirana mojim postupkom,njen muž je rekao da sam neverovatno nekulturna osoba....Prilično sam tolerantna osoba ali u ovakvim situacijama mi je fitilj kratak. kazala sam:kada ti u posetu dođe pušač, zašto bi se on kao tvoj gost "žrtvovao"? Na šta liči komentar:Izađi na terasu da pušiš?
Pa ispred prozora vam tutnje kola i kamioni, stan ti je na glavnoj saobraćajnici i otrovaće te moja cigareta?! Zar je moguće da stvarno misliš da bi ti se stan usmrdeo..i nisam odolela da ne spomenem mačku.
Kada sad bolje razmislim,najviše mi je smetalo to sa mačkom,ja trebam da trpim mačku, meni se kao gostu to nameće,a oni ne mogu da istrpe dim cigarete. Gde je tu objektivnost? Ok,neću da pušim,ali ti skloni mačku.
I priznajem,malo sam joj dokačila i muža...
Mislim da više nećemo razgovarati.
Vaša iskustva uvezi ovakvih situacija?
), ali ja ne podnosim preveliku bliskost, ne pogresno sam se izrazio, ne bih imao nista protiv kad bi mi neko dao garanciju da cu izaci onakav kakav sam usao iz tog susreta sa zivotinjom, al mene izludjuje pomisao na zivotinjske dlake, miris, slinu, nesto sto skache po meni, za poloooodit . I onog sto rece da ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude mogu nazvati komotno ignorantnim
