Psihoze

[xenxen]

Post je editovan iz razloga sto sam se ja ovdje prilicno otvorio o svom problemu i iskustvu sa psihozom, sto mi nije bilo jednostavno, a nisam dobio nikakvu povratnu informaciju.

Tema ima za cilj da podijemo nasa iskustva sa psihozama, kako se boriti s tim na najbolji moguci nacin i ucenje iz nasih iskustava

Ako ova tema zazivi, rado cu iznijeti ponovo ono sto sam vec bio napisao. Hvala na razumijevanju

[7omarabdat]

............................................................................................................................................

[xenxen]

7omarabdat

Hvala sto si se javio i podijelio svoje iskustvo.

Koliko shvatam ti sada ne trosis terapiju? Koliko dugo to vec traje? Samovoljno si prekinuo?

Sto se tice price o zlatu, mislim da bi trebao uzimati terapije prije nego sto to predje u nesto ozbiljnije.

Kako se nosis sa stigmom, kako su drugi reagovali na tvoju dijagnozu?

[7omarabdat]

............................................................................................................................................

[gnjev]

Ni ja nisam mentalno stabilan, pročitao sam čitav zadnji post.

[graue_maus]

[broj dva]

Zajebano je ovo nase podrucje za mentalno zdravlje.
Sto radi generalnog raspada zdravstva, sto radi naseg mentaliteta, predrasuda i neznanja.
Nemam vam dobrih savjeta mimo jednog - manite se hodza, iscjelitelja, naturalista, homeopata, vidovnjaka i ostalih govana.
Psiholog ili psihijatar, mentalna terapija ili medicina, trece nema.
I sretno nama svima bilo, u ovakvom svjetu nije ni cudo sto se nekad izgubimo.

[kakavdanakneiskustvu]

Zajebano je ovo nase podrucje za mentalno zdravlje.
Sto radi generalnog raspada zdravstva, sto radi naseg mentaliteta, predrasuda i neznanja.
Nemam vam dobrih savjeta mimo jednog - manite se hodza, iscjelitelja, naturalista, homeopata, vidovnjaka i ostalih govana.
Psiholog ili psihijatar, mentalna terapija ili medicina, trece nema.
I sretno nama svima bilo, u ovakvom svjetu nije ni cudo sto se nekad izgubimo.

[balavac]

Ma to sam ja obrisao jer sam se previše izdao a nisam ništa precizno i korisno rekao. Ali evo mog iskustva i pouke.
Neće ti pomoći psihijatri, jer psihoza je često razlog nekog drugog poremećaja, i ja smatram da se to pogrešno liječi, dok psiholozi ti mogu promijeniti mišljenje i navike psihoterapijama pa tako može nestati i psihoza. Psihoza inače ne znači ništa strašno, već samo po sebi i definiciji dijagnoze zvuči strašno. Inače ja je asociram ovako: psihoza = šizofrenija = ludilo. Bio sam u ludnici, i izašao još luđi. Često bih od straha morao lagati da mi je bolje, da me ne bi zadržali duže, ali naravno nisam vidio rješenje, već sam samo gledao da se izvučem.

Šta je psihoza, šizofrenija, paranoja, šizoidni poremećaj po mom shvaćanju nakon masovnog iskustva sa mentalnim centrima, ludnicama, psiholozima, i ostalim alternativnim metodama? To je ništa ustvari. To su jednostavno misli tj uvjerenja koja nastaju kad je osobu previše strah npr kad ima anksiozni poremećaj. Onda normalno može se desiti pokoja halucinacija, čudno ponašanje (pasivni simptomi poput ukočenosti i nezainteresiranosti). Također može nastati od trovanja, droge, nespavanja...

Ja preporučujem da psihozu shvatiš kao opći problem, a ne specifični koji samo ti imaš i koji znači da je neko lud.
Čak su i mene psihijatri uvjeravali da nisam lud, da nije sve čudno, već da je sve normalno.
Najbolje je da shvatiš to kao psihološki i duhovni problem, tj stanje neprosvijetljenosti.
Isto kao i bilo koja bolest, bijeda, problem, i psihozu može imati bilo ko.

Najbolje sam rješenje našao u knjizi Nova Zemlja koja je i jasno objasnila kako to sve izliječiti i definiciju psihoze, šizofrenije, straha.


Mentalna bolest koja se zove paranoična šizofrenija ili, kraće, paranoja, u suštini je preterani oblik ega. Obično se sa­stoji od fiktivnih priča koje je um stvorio da bi našao smisao u konstantno prisutnom osećaju straha. Glavni element priče je verovanje da određeni ljudi (ponekad veliki broj ljudi ili skoro svi) kuju zaveru protiv mene, ili prave planove kako da me se dočepaju ili ubiju. Priča obično ima unutrašnju doslednost i logiku tako da i drugi poveruju u nju. Ponekada i organizacije ili cele nacije u svojoj osnovi imaju paranoične sisteme verovanja. Egov strah i nepoverenje u druge ljude, njegova sklonost da preuveličava „drugo" kod drugih time što se koncentriše na nji­hove očigledne mane i te mane poistovećuje s njihovim identite­tom podiže se na viši nivo i od drugih ljudi stvori nehumane mon­strume. Egu su potrebni drugi, ali je u dilemi - on ih i mrzi i plaši ih se. Izjava Žan-Pol Sartra: „Pakao su drugi ljudi", izjava je ega. Osoba koja pati od paranoje taj pakao najuverljivije proživljava, ali svako kod koga je egoični obrazac aktivan osetiće taj pakao do određenog stepena. Što je ego u vama jači, veća je verovat­noća da će vaše opažanje drugih ljudi predstavljati glavni izvor problema u vašem životu. Još je veća verovatnoća da ćete vi drugima otežavati život. Ali, naravno, vi nećete biti u stanju da to shvatite. Uvek vam se čini da neko drugi radi nešto protiv vas.

Mentalna bolest koju zovemo paranoja ima još jedan simptom - on je deo svakog ega, mada kod paranoje ima ekstremniji oblik. Što se obolelom više čini da je gonjen, špijuni­ran, ugrožen, pojačava se njegov doživljaj o sebi, u kom sebe vidi kao centar oko koga se sve okreće, i oseća se posebnijim i važnijim, oseća se kao da je zamišljena centralna tačka pažnje mnogih ljudi. Njegov doživljaj o sebi kao žrtvi, kao nekome o koga su se svi ogrešili, tera ga da se oseća posebnim. U priči koja sačinjava osnovu njegovog sistema obmane, on često sebi pripisuje ulogu i žrtve i potencijalnog heroja, koji će spasti svet ili poraziti sile zla.