Psi: pitanja/odgovori i savjeti :)

[mycy]

hehehe... Klasicno, niko nema isto misljenje. Samo sam ostavila komentar, nemoj se ti osjecati napadnutim Svaka cast pa si ove pasmine stavio sve na isto mjesto.

Sto se tice temperamenta ja sam vise za onu drugu definiciju.

[Zah]

"Lijepo je biti zajedljiv i zlonamjeran". Neki to smatraju izuzetnom moralnom karakteristikom.
Pozdrav i sve najbolje Zah

VELIKI CRNI SNAUCER



Ovaj impresivan pas je, po nekim kinolozima nastao ukrstanjem srednjeg snaucera, nemacke doge i flandrijskog govedarskog psa. On je u stvari, preslikana verzija srednjeg snaucera. Veoma starog porekla, on je verovatno nastao u Virtembergu. 1492. Albreht Direr je predstavio velikog snaucera. Taj lovac na pacove, koji je predstavljen takodje i na delima holandskih majstora XVl i XVll veka, bio je pre svega prisutan u stalama gde je lovio glodare. Takodje je pratio konje dilidzanse.

Do pocetka veka, veliki snaucr, bio je prakticno nepoznat van oblasti Baden Virtemberga u Nemackoj. U to doba otkrivene su njegove sposobnosti u okviru obuke i odmah je stavljen u sluzbu policije. Koriscen je u vojsci tokom l i ll svetskog rata i nakon toga, umalo da nestane. Srecom nekoliko odgajivaca uspeli su da spsu rasu, koja je danas dobro rasprostranjena. Sedmdesetih godina snaucer je doveden u SAD, gde je danas veoma popularan.

Lep i impresivan, ovaj pas je danas istovremeno trazen i kao kucni ljubimac i kao pas cuvar. Sobzirom da mu je potrebno da se puno krece, bilo bi pozeljno da mu je gospodar sportski tip. Dominantan karakter ovog psa ne dozvoljava da ovaj pas bude ostavljen u bilo koje ruke. Potreban mu je cvrst i pravedan gospodar, sposoban da mu nametne svoju volju. Hirovit, ovaj pas ima sklonost da postupa na svoju ruku. Ako se dobro ukroti onda on postaje prijatan saputnik, zivahan i inteligentan koji voli igru i decu. Neumeren, sta vise ljubomoran, on obozava svoga gazdu, a njegova vernost je potpuna. Nije posebno drustven i sklon je da se bije protiv drugih pasa. Ovaj pas, koji je doduse jedan od najjacih zaista se niceg ne boji.

Glava mu je izduzena i snazna, zavisno od pola, i uvek prilagodjena tezini tela. Nikakvi jako izrazeni obrazi ne smeju kvariti pravougli oblik glave (sa bradom). Zvakaca muskulatura je dobro izgradjena. Linija nosnika prekinuta je umerenim stopom i paralelana je sa linijom cela. Ulegnuta linija glave i ovnujski nos su mane. Njuska je, s obzirom da se radi o radnom psu, jaka i zavrsava se tupim lkinom, sa punom, crnom i sundjerastom nosnom pecurkom. Usne treba da su dobro priljubljene i crne. Najvecu paznju treba obratiti na veoma snazno, potpuno, makazasto zubalo. Usi su visoko postavljene i vise se ne kupiraju. Oko je ovalno i tamno, napred upravljenog pogleda. Vidljive veznjace predstavljaju manu. Vrat je snazno nasadjen i svojim jako izrazenim potiljkom odaje ogromnu snagu. Kod plemenitih rasa vrat je suv. Veliki snaucer treba da pokaze snagu snaucerske prirode.


(Pas dobre gradje, slabo osisan ili slabe dlake)

Ima snazne grudi, rebra su pljosnata, u poprecnom preseku ovalna i dostizu do preko lakta. Grudna kost dostize do ispred ramenog zgloba i treba da je sto upadljivija. Bacvaste grudi predstavljaju manu. Grudna kost treba da se blago uzdize prema primarnom trbuhu. Slabine su snazne i kratke. Kratka, cvrsta ledja pokazuju lagan, plemenit uspon u gornjoj granicnoj liniji, koju sacinjavaju snazni prvi prsljenovi grebena, snazna ledja i lako zaokruzene sapi do korena repa. Duzina trupa odgovara otprilike visini grebena. Rep je visoko nasadjen, nosen u skladu sa temperamentom psa. Koso postavljene plecke su pljosnate ali snazno misicave, nadlaktica je dobro uglovana. Podlaktice stoje, gledano sa svih strana vertikalno, jake su i nisu izvijen. Uski polozaj prednjih nogu je mana. Zadnje noge moraju biti postavljene pod dobrim uglom. Skocni zglobovi su narocito snazni, a misicave butine su kose. Slabe zadnje noge su mana. Veliki snaucer ima macje sape, sa zilavim i cvrstim tabanima, kratko odlakanim, stisnutim i sa tamnim noktima.

Najvecu paznju treba posvetiti na ostrinu dlake. Cilj odgajivanja je pas sa ostrim dlacnim pokrivacem, koji se satoji od kostrelaste dlake i poddlake, ostre dlake na gornjem delu glave sa snaznom bradom i obrvama. Duga jareca brada nije dozvoljena. Glavna boja je crna bez ikakve belege i srebrnasto siva boja.

Visina grebena muzjaka je od 65-70cm, a zenke od 60-65cm. Tezina je od 30-40kg.



Napomena: Iz iskustva znam da je ovo zaista izvanredan pas. U vrijeme kad sam imao ovog pas najbolji uzgajivac velikih crnih snaucera na prostoru bivse YU bio je Rade Pajic i Bijeljine. Gdje god se pojavljivao sa svojim psima, drugi nisu imali sta da traze. Imao je dva muzjaka, Benjamina i sve mi se cini Arona. Medjutim, to nisu bili psi iz njegove Uzgajivacnice "Semberija", nego su to bili kupljeni psi iz jedne njemacke uzgajivacnice. Cujem da se visi ne bavi uzgojem velikih crnih snaucera. Benjamina je prodao u Uzice a ne znam gdje je zavrsio Aron. Na poslednjoj predratnoj Izlozbi u Zagrebu vidjeo sam jednog izuzetnog dobrog psa iz Beograda i Zagreba a na Izlozbi u Sarajevu iz Uzica. Bio je tu jos jedan mladi pas iz Beograda koji je puno obecavao. Na jednoj izlozbi u Rumuniji zbog ponasanja vlasnika bio je dikvalifikovan.Ne znam ko je sada nabolji uzgajivac velikih crnih snaucera na prostoru bivse YU.

Na izlozbi u Munchenu vidjeo sam dobre velike sive snaucere iz Zagreba. Mislim da su visoko kotirali na evropskoj ljestvici velikih sivih snaucera. Na toj izlozbi takmicio se i poznati TV voditelj Oliver Mlakar ali sa malim crnim snaucerom.

Inace, meni se dopadaju veliki snauceri koji imaju vise dlake na nogama. Tako kad se otrimaju i osisaju, zaista izgledaju impresivno, kao ovaj par na poslednoj fotografiji.

Ono sto mi se ne dopada kod velikih snaucera je obaveza pranja brade poslije svakog jela ako zelimo da pas uvijek lijepo zigleda. Osim toga tu su i izdaci za redovno trimanje i sisanje, iako trimanje moze da izvrsi i svaki vlasnik.

[Zah]

MIRIS STRAHA



Čovekov najvažniji organ s kojim doživljava okolnu je oko. Uglavnom se oslanjamo na vizualne utiske, za razliku od psa kojem je primarni orjentacijski organ nos. Pas njuhom doživljava svoju okolinu, a utisci koje može steći njuškanjem za ljude su neshvatljivi pa ih ponekad granice sa nadprirodnim.

Velike razlike nalaze se već u samoj anatomskoj gradi sluznice nosa - kod čoveka je površina te sluznice oko pet kvadratnih cm, a debela je samo 0.006 mm. Kod psa je površina iste 140 do 170 kvadratnih cm, a debela je 0.1 mm. Sami ovi numerički podaci govore nam da je naš njuh u odnosu na njuh našeg prijatelja na nekakvom zakržljalom nivou te da je u tom pogledu pas u odnosu na nas super biće. Tako pas svaku životinju pa tako i svakog čoveka razlikuje po mirisu, pa cak jednojajčane blizance. Pas može nanjušiti rastvor kuhinjske soli, koja je za čoveka bez mirisa, vec u koncentraciji 1:10000.

Ne samo da razlikuje neverovatne nijanse mirisa vec ih može pamtiti i po potrebi koristiti. Ukoliko kod praćenja traga pas na trag dode pod pravim uglom, po intenzitetu mirisa on može odrediti u kojem se smeru kreće osoba ili životinja čiji trag je pratio.Poznat je izraz "miris straha" - e pa to je jedan od najintenzivnijih u pasjem životu. Bojite li se psa on to jako dobro zna i reagovaće shodno tome. Upravo zato većina pasa odbija ući u veterinarske ambulante - ne zato jer se boje belih mantila kako to tumači vecina vlasnika - već zato što već na 100 m od ambulante registruju miris straha koje ostavljaju drugi psi.
Aleksandra Jelesijevic Gligoric, dr. vet. med.

[corsa]

Hajde ako nadjes onako detaljno o malamutima kao i o haskijima postavi, ako nije problem?

[Zah]

ZASTO PSI NAPADAJU I UJEDAJU?



Poslednjih godina sve cesce smo u prilici da procitamo u raznim novinama vest o tome kako je pas napao i ujeo coveka ili jos gore neko dete.Ovakvi novinski clanci uznemiravaju ljude i oni uglavnom reaguju neprijateljski prema tom psu ili psima uopste.Novinari dnevnih novina najcesce napisu ovu vest neudubljujuci se preterano u celokupnu problematiku i razloge za ovakvo ponasanje pasa,vec im je jedini cilj(onaj kojeg uglavnom i pogode)da izazovu revolt i zaprepascenje kod ljudi.Izvesno je da se na ovaj nacin problem nikada nece resiti.Oni malo upuceniji novinari(ali i dalje u zabludi)bave se tvrdnjama kako neke rase u genima nose zapis da treba da ujedaju i napadaju i to bez ikakvog razloga.To su navodno TAKVI psi. Bez obzira sta mi osecali u ovakvim situacijama(naravno pre svega zaljenje sto je neko nastradao),pasa ce uvek biti i najkorisnije za ljude je da nauce ponesto o psima i njihovom ponasanju.Tako cemo moci da "presretnemo" i sprecimo agresivno ponasanje pasa i preduzmemo nesto kako pas ne bi napao.

Umesto sto se proganjaju psi po novinama i preti njihovim masovnim unistenjem,lakse je i pametnije nauciti kako da se mi ljudi ponasamo u prisustvu pasa ili kako da vaspitavamo i podizemo svog sopstvenog psa.U korist udukacije ljudi,veoma je vazno da novinar koji napise clanak o napadima psa na coveka,opise malo i okolnosti pod kojima je do ovakvog napada doslo. Nije neubicajeno da se psi grubo dele na ostre,srednje ostre i malo ostre pse.Medjutim,zbog razvijanja ove predrasude o velikim i opasnim rasama pasa treba naglasiti kao informaciju da statisticki podaci govore da cesce ujedaju mali psi nego veliki.Kada je statistika nekada govorila da cesce napadaju veliki psi,ona nije uzimala u obzir cinjenicu da velikih pasa,kao kucnih ljubimaca ima mnogo vise nego malih.Dakle,logicno da ce broj agresivnih ispada biti veci kod velikih pasa.Realnost je drugacija.Ovo naravno ne naglasavamo zbog namere da se sada male rase proglase kao ujedljivije,vec nam je samo namera da se pazljnja skrene na sustinu problema.Sustina problema nikako nije u velicini psa ili njegovoj rasi.

Istina je da psi nisu agresivniji u zavisnosti od rase ili velicine.Sasvim je druga stvar sto se neke rase(uglavnom vece)kod nekih vlasnika ili "odgajivaca"treniraju i obucavaju tako da postaju agresivni prema ljudima i umesto normalnih i pitomih zivotinja postaju krvolocne zveri.Nestrucna obuka ponekad moze da odvede ponasanje zivotinje i njenu psihu u sasvim drugom(nepozeljnom)pravcu.Ne treba posebno naglasavati ni to koliko socijalizacija pasa u odredjenom periodu njihovog zivota utice na njihovo kasnije ponasanje.Svaki normalan pas cak ima i snishodljiv odnos prema deci,jer prirodno i instiktivno oseca da je to dete slabije i nize na hijerarhijskoj lestvici i konacno ga i dozivljava tako-kao slabijeg clana copora.Priznacete - to je prirodno ponasanje.Sa druge strane,pas vlasnika dozivljava kao vodju copora (ili bi tako bar trebalo da bude)i uobicajeno je da pas ima potrebu da udovolji svakoj zelji i volji svog predvodnika.U toku socijalizacije i vaspitavanja pasa uopste,vlasnik treba da pokaze psu da je on sam vodja i da pas mora da se povinuje njegovoj volji.Takav pas nece kasnije imati nagon da ujeda i napada druge ljude i decu. I najveci laik,kada je ponasanje pasa u pitanju,zna da svaki pas ima nagon i potrebu da cuva svoju teritoriju.I prirodno je da ce se oglasiti lavezom kada njegovoj teritoriji prilazi neko (i preti da ugrozi njegov polozaj)bilo da je to covek ili neka druga zivotinja.Cesto ce i napasti uljeza ako ovaj pokusa da stupi na njegovu teritoriju,posebno ako je obucen za cuvarsku sluzbu.Ovakve napade ne mozemo smatrati neprirodnim.Druga je stvar sto osnovni red nalaze da vlasnici ovakvih pasa na kapijama ili vratima treba da istaknu tablu na kojoj stoji upozorenje da je pas u dvoristu i da predstavlja opasnost za coveka koji ulazi.Postoje i one druge situacije kada deca svojim "igrama"izazivaju psa,gadjaju ga kamenjem ili udaraju stapovima.Verujem da je svako od nas bar jednom u zivotu svedok ovakvih situacija na ulici.

Dakle,dogadjaji ce uslediti logicnim redom.Pas ce sto u odbrani svoje teritorije,a nesto u odbrani svoje egzinstencije ,napasti dete.Mnogi,cak izuzetno mirni i plasljivi psi ovakvu decu mogu da napadnu iz cistog straha ili ranijeg loseg iskustva sa decom. Roditelji treba da objasne deci da se nepoznati psi na ulici ne diraju cak ni zbog zelje da se pas pomiluje,a da ne govorimo o fizickom maltretiranju pasa.Detetu treba objasniti da on ne poznaje psa,a ni pas njega i da mi nemozemo predvideti kako ce on u odredjenom trenutku odreagovati na nase postupke.Ostavimo pse na miru.Ako je pas sa vlasnikom ni onda ne nasrtati na psa zbog toga sto je drag i simpatican vec upitati vlasnika za dozvolu da se pas polako pomiluje.Suprotna ponasanja od ovih navedenih su uglavnom pozadina prica o tome kako je pas ujeo nekog coveka ili dete.Ili neko mozda misli da pas mora da otrpi svako zlostavljnje i mucenje od strane ljudi?Pitanje je da li bi bilo koja zivotinja izdrzala a da ne odreaguje.

Namera nam nije da stanemo u odbranu psa nego u odbranu razuma.Postoje neodgovorni vlasnici,to je cinjenica,i neko o tome treba da povede racuna.Postoje i neka osnovna pravila ponasanja kao sto su:gde mozemo i smemo da setyemoi sa svojim ljubimcima,gde smemo da ih pustimo sa povodnika,pravilo o nosenju zastitne korpe za njusku i tih pravila se treba pridrzavati.Nije tesko,a mozemo tako da izbegnemo mnoge nezeljene situacije.Pored ovoga,jos je vaznije shvatiti kako se psi ponasaju i kako mi da se ophodimo prema njima.Decu treba nauciti osnovnim pravilima ponasanja kad su psi u pitanju,jer se jedino tako mogu izbeci nezeljeni incidenti.Da vise ne bih bilo neprijatnih vesti u novinama o tome kako je neki pas napao coveka.Niko ne voli da bude zrtva,pa naucimo kako da te situacije izbegnemo.

[Zah]

PANOSTEITIS: Bolest brzog rasta pasa

Hramanje prvi simptom



Prve značajne primedbe na hod naših kućnih ljubimaca su svakako hramanja. To može da se desi iznenada, posle šetnje, nakon odmora, bez traume, pada i infekcije ili što obično vlasnik komentariše "iz čista mira".

U početku, zbunjujuće je i to što pas rado trči, hoće da se igra, veseo je, raspoložen za hranu ali evidentno hromost i dalje postoji. Čak i kada vlasnik uhvati psa za nogu koja je bolna, pas to isprati njuškanjen, lizanjem i bez cviljenja. Obično se pomisli - nije mu ništa., ili - hoce da skrene pažnju na sebe, da se mazi! Ima vlasnika koji zovu veterinare i opisuju ovako stanje preko telefona! Teško je biti pametan i odmah postaviti dijagnozu a zatim dati savet za lečenje. Ono što je sigurno, davanje terapije na svoju ruku može samo da maskira kliničku sliku bolesti i produži vreme do izlečenja. Ovi apeli su svakodnevni. Nema potrebe lečiti psa bez pregleda i konsultacija. Inostrani veterinari čak ne žele da postave definitivnu dijagnozu bolesti bez opservacije 48 h.

Panosteitis se može okarakterisati kao spontano bolno stanje koje zahvata duge kosti kod mladih pasa, koji brzo rastu i to najčešće kod velikih rasa - nemacki ovcar, doberman... Javlja se u uzrastu od 5 do 18 meseci starosti. Najčešće zahvaćene kosti su: ramena, podlaktica, butna kost i podkolenica. Značajna ili patognomonična karakteristika ove bolesti je da se javlja ne samo na jednoj nozi, vec spontano "seta" čas prednja, cas zadnja hromost. Bolnost noge može biti blaga tako da se primećuje samo pri hodu ili znatno izraženija kad pas štedi i podiže nogu pri stajanju. Prisustvo bola se objašnjeva promenama u koštanoj srži i pokosnici, krvnom prilivu i povećanom pritisku na nivou koštane medule.

U slučaju hromosti prednjih nogu, treba imati na umu da postoje još neke bolesti u razvoju koje imaju iste simptome tu se pre svega misli na displaziju laktova i osteohondrozu ramene kosti. Slabost zadnjih nogu može biti u vezi još i sa luksacijom patele, displazijom kukova i takode osteohondrozom butne kosti.

Ovo stanje ponekad može biti praćeno povišenom telesnom temperaturom psa, a u težim slučajevima depresijom, anoreksijom i gubljenjem težine. Dijagnoza se postavlja na osnovu rentgenskog snimka bolne noge. Evidentne promene se vide na meduli - srži dugih kostiju. Zavisno u kom stadijumu bolesti je napravljen radiološki snimak, promene mogu biti slabije ili jace izražene. Sklerozne senke ili zasenćenja se prvo javljaju na nutritivnom nivou kosti, a onda se šire ka dijafizi i korteksu kosti. Zadebljanje periosta može biti vidljivo sa povećanim nepravilnim zasenčenjima. Pošto je bolest samoilzlečiva sa potpunim oporavkom do navršene druge godine starosti, ne treba brinuti da ce ostaviti bilo kakve posledice na rast i fizičko stanje životinje. U terapiju panosteitisa treba uključiti po potrebi antiinflamatorne analgetike i potpornu terapiju za vreme perioda diskomfora životinje. Nikako ne treba u ovakvim stanjima životinji davati glukokortikosterioide, a takođe ne pomaže ni vitamin C.

Naravno podrazumeva se pošteda obolele životinje i obavezno upozorenje vlasniku da bolest traje nekoliko nedelja, da bude strpljiv, da izbegne nepotrebne treninge i bezpotrebno davanje antibiotika ako pas nije febrilan.

Julijana Milosavljevic, DVM spec. za male životinje

[Zah]

ZELENO JE BELO - DA LI SU PSI DALTONISTI



Objasnicemo to na nekoliko jednostavnih primera. Za pocetak ipak moramo naglasiti da se psi vrlo retko nalaze u situaciji da neki predmet moraju raspoznati iskljucivo na osnovu boje, jer imaju na raspolaganju niz drugih »dopunskih« vizualnih obeležja koja im pomažu u izboru: oblik (konture) objekta, intenzitet osvetljenja i refleksije. Na osnovu oblika i mirisa, na primer, pas ce lako uociti narandžastu lopticu u zelenoj travi, iako - na osnovu rezultata istraživanja - on ne vidi nikakvu razliku u boji predmeta i podloge. Ako biste ciljano želeli koristiti sposobnost raspoznavnaja boja kod psa kao vidni nadražaj, npr. da vas pas prepozna na što vecoj udaljenosti na otvorenom polju, najbolje je da obucete ljubičastu jaknu, jer pas odlicno razlikuje ljubičastu od bele, zelene, žute i smede boje i njihovih nijansi.

Ujprkos »jednostavnom«, a ujedno »važnom« pitanju kao što je raspoznavanje boja kod pasa, poslednja detaljnija istraživanja na ovu temu vršena su još davne 1969. godine.

Naučnici Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari zaključili su da metodologija i tačnost tih merenja ne daju jednoobrazni odgovor na postavljeno pitanje. Psi koji zauzimaju tako važno mesto u životu ljudi zaslužuju detaljnija ispitivanja na temu prepoznavanja boja, a posebno zbog onih koji su u njegovoj službi (psi vodici sle-pih, lovacki psi itd.).

Ispitivanja su obavljena na ženki patuljaste pudle sa imenom Retina i na dva, mala italijanska hrta Fliperu i Džipsiju.

Kompjuterski vođen ekran, sa jednostavnim nazivom boks, sastoja se od tri medusobno odvojene plitke kabine. Na zadnjoj strani kabine nalazili su se osetljivi monitori na koje je kompjuter projektovao svetlosna polja razlicitih boja. Boks je bio postavljen nisko tako da su monitore psi mogli dodirnuti nosom. Sastavni deo boksa bio je i dozator nagradnih zalogaja, koji je pri tacnom prepoznavanju boje i dodira ekrana automatski is­puštao nagrade u ciniju ispod monitora.

Pocetna vežba se sastojala od ucenja pasa poželjnom obliku reakcije. Na znak zvonca psi su trebali da obrate pažnju na jedan od ekrana na kojem se pojavilo svetio (belo) polje, dok su druga ostala tamna. Psi su za dvadesetk minuta »shvatili« da nakon dodirivanja osvetljenog ekrana stiže nagradni zalogaj (pogrešan izbor nije se »kažnjavao«) i s neskrivenim veseljem cekali su sledeci zadatak. Ovakvo ponašanje pasa posebno je obradovalo ispitivace, jer je psima predstojao ogled koji se sastpjao od ne­koliko hiljada prepo­znavanja.

Nakon toga što su psi naucili osnovni oblik reakcije, poceo je ogled: jedan od moni­tora osvetlili su jed­nom, a ostala dva dru­gom bojom. Zadatak je u suštini ostao isti: izabrati polje koje se razlikuje od ostala dva. Kompjuter je po principu slucajnog izbora raspoređivao eksperimentalno polje i kontrolisao da intenzitet osvetljenja, nezavisno od boje koja se pojavljuje, bude podjednak. Na taj nacin se izbeglo da psi boje razlikuju na osnovu jacine osvetljenosti, a ne po boji.

U prepoznavanju boja psi su pokazali vrlo veliku tacnost od 90 posto, ali izvan tog podrucja tacnost se spustila na oko 30 posto i tu se javila potreba za nizom kontrolnih prikazivanja. Statistickom analizom rezultata dokazano je da su u ovom podrucju psi polje birali slucajno, a ne na osnovi prepoznavanja. Eksperimentatori su uocili da su psi svaki dan s velikim nestrpljenjem ocekivali vreme predvideno za ogled i tokom rešavanja zadataka zaboravljali su na sve oko sebe.

Rezultati obimnih eksperimenata su pokazali da psi imaju dikromatski vid i da raspoznaju boje, ali da boluju od deuteranopije, tj. zelenu boju doži­vljavaju kao belu.

dr. vet. med. Aleksandra Jelisijevic

[Zah]

NJEMACKI KRATKODLAKI PTICAR - (kurzhaarige deutsche vorstehhund)



MATIČNA ZEMlJA : Nemačka.
POREKLO : Ovaj nemački ptičar potiče od španskog ptičara, koga su flamanski lovci doveli u Nemačku u XVII veku. Kasnijim ukrštanjem s italijanskim ptičarom i poenterom postao je brži i energičniji. Moderan kratkodlaki ptičar odmah se raširio po čitavoj Evropi.

OPIS : Deluje plemenito i skladno, visok je 60 do 65cm. (ženke su nešto niže). Viši primerci imaju predugačke noge, pa nisu dovoljno pokretni. Glava je suva, lobanja je široka, ravna, smeđa nosna pečurka je istaknuta (pečurka boje mesa nije poželjna), usne malo vise, vilice su snažne, oči smeđe, (žute su greška) uši srednje dužine, zaobljenih vrhova, ravne, priljubljene uz obraze. Grudni koš je duži nego širi, rebra dosta zaobljena, ali nisu bačvasta, dlaka je kratka i gusta na dodir tvrda. Dozvoljene boje : jednobojna smeđa sa sitnim belim mrljama na grudima i nogama, smeđepastrvasta sa smeđom glavom i smeđim mrljama, bela sa smeđom maskom, tačkicama i mrljama, crna u svim pomenutim granicama smeđe. Žuta boja se ne smatra greškom.

NARAV : Živahan, lako se obučava, energičan, inteligentan, veseo, poslušan, voli decu.

KORIŠĆENjE : Svakom lovcu služi za stajanje ispred divljači i kao lični čuvar. To je pas izvanrednih lovačkih sposobnosti ume da radi u brdima, šumama, močvarama. Podnosi svaklu klimu. Malo je grubljeg izgleda pa se, retko drži u stanu. On se međutim, prilagođava svakoj situaciji samo ako mu se pruži dovoljno kretanja na otvorenom u vreme lovostaja.

HRANA : Ima dobro varenje pa ga treba umereno hraniti da se ne bi ugojio. Najbolje mu je dnevno davati 300 do 350g. sitno iseckanog mesa i 200g. testa ili pirinča i kuvanog povrća. U vreme lova treba povećati količinu mesa, a smanjiti testeninu i povrće.


Jedan od tvoraca ove rase princ Solms plasiranom formulom od preko sto godina putem sposobnosti ka uspehu do tipa.....zapravo u samom startu postavlja okvire sa akcentom na kriterijume budućeg selekcionisanja svestrano upotrebljivog psa. U smeru početnih zadatih kriterijuma ide moje istraživanje kao i analiza dr. Milorda iz 1927 godine a koji između ostalog zapisuje.„Kada se čovek osvrne na razvoj nemačkog kratkodlakog ptičara onda se svakako mora sa radošću složiti da je u kratkom vremenskom peridu od 30 godina koliko je prošlo od ustanovljenja ove rase urađeno mnogo u cilju razvoja savesti a bili smo svedoci uporne istrajnosti......“Tragajući dalje i prateći ovakav način, upornosti, zapravo dolazim do zaključka da je krajnji ishod ovakvog selektivnog rada jedne od najbitnijih osobina : odlučnost i istrajnost a koji (zapravo) prati izuzetno jak karakter. I za ovo je potreban dokaz.U jednom dosta kasnijem periodu odnosno 1998 godine u knjizi „The human side of animals“ nalazimo objašnjenja u formuli kakoje moguće doći do sinteze ove dve najvažnije osobine uz naravno, evidentnu potrebnu vremensku razdaljinu od početka ovog projekta. Naime dreser Blans Sanders na strani 66 tvrdi :
„Kroz vekove su psi preuzimali karakteristike rasa sa kojima su živeli. Nemački psi, na isti način pokazuju karakteristike koje se obično smatraju nemačkim. Oni obožavaju disciplinu do te mere, da ako vam ne pođe za rukom da ih disciplinujete oni će primiti zadatak da disciplinuju vas.“
Nakon citata iz knjige Konarda Lorenza : „vergleichende verhaltseforschund grundlagen derethologije“ iz 1998 godine definitivno potvrđujem prethodno gde se nazire ličnost ove rase sa jasnim crtama karaktera.



„Ako filogenezu različitih vrsta životinja nepristrasno uporedimo sa istorijom različitih kultura ukazuje se da se uprkos njihovim veoma različitim novoima inteligencije dve vrste procesa su jedna s drugom u srodstvu u mnogim aspektima“.
Poželjno je na ovome mestu u preseku reći da je namera pored navedenog materjala ujedno poruka čitaocima da nakon ovih redova ma koliko voleli svog psa, razumećete ga bolje, a i on vas. Još samo jedan detalj i blizu sam cilja. Zašto izraz „ličnost“ psa nije slučajno upotrebljen u ovom tekstu, iz razloga što se kod naših odgajivača odomaćio izraz temperament koji je po njihovom, navodno, objektivniji i neutralniji. Za ovaj prvi zalaže se i profesor Stanley Coren sa British Columbia Univerziteta, ujedno nosilac projekta ispitivanja inteligencije pasa uz pomoć još 208 najpoznatijih američkih i kanadskih koniloških sudija, a u kome je nemački kratkodlaki ptičar rangiran na 17 mestu od 79 ispitanih rasa. Svrstan u grupu broj II koju karakteriše :
Od 11 do 26 mesta su odlični radni psi. Učenje osnovnih komandi zahteva obično 5 do 15 ponavljanja. Oni će lako pamtiti naredbe, ali će biti bolji što više budu vežbali. Na prvu komandu reagovaće u 85% slučajeva. Kada su u pitanju složenije naredbe može doći do male, ponekad primetne stanke, pre nego što pas reaguje. Ove stanke se mogu otkloniti vežbanjem.Ovi psi će takođe sporije reagovati kada su im gazde udaljene od njih. Ipak, gotovo svaki trener će moći da radi i da nauči ove pse čak i ako mnogo strpljenja i iskustva. Znači definisao sam nemačkog kratkodlakog ptičara kao produkt selektivnog odgajanja, a u cilju stvaranja karakternih osobina urođene inteligencije i kvaliteta ponašanja.Ovde ću biti slobodan da kažem i nekoliko reći o ptičarima uopšte. Svi ptičari imaju zajedničke osobine i to :Traže divljač u trku, manje ili više dignute glave upijajući miris divljači donešen vetrom.
Markiraju divljač i tako lovcu pokazuju gde se ista nalazi.Ptičar u galopu krstari ispred lovca parcelu po parcelu iskorišćavajući struju vetra ma kako ona bila slaba. Čim oseti divljač zavisno od povoljnosti vetra i na koliko desetina metara stane kao ukopan, te pokazuje mesto gde se divljač nalazi. Ako je stao daleko od divljači polagano se primiče na posebno odstojanje ponovo staje i markira divljač. Lovac ne sme dopustiti da pas pokrene divljač jer onda nauči i sam to čini ne čekajući lovca. Ako se divljač digne pre ili kada je lovac pokrene pas mora ostati miran sve dok ga lovac ne pošalje po divljač. Psa koji na pucanj odmah pojuri za divljač treba odmah odučiti jer će postati loš gonič. Za pokrivene terene sa puno vegetacije ovi psi nisu baš mnogo korisni jer se dosta udaljavaju pa ih pri markiranju divljači možemo izgubiti iz vida.

Po poreklu ptičari se dele na dve grupe :
-Engleske
-Nemačke i kod nas još nazivane kontinentalne.

U Engleske spadaju : Poenter, engleski seter, irski seter, gordon seter.
U kontinentalne spadaju : Nemački kratkodlaki ptičar, nemački oštrodlaki ptičar, epanjel breton, mađarska vižla.



Nemački kratkodlaki ptičar (standard rase)

Nemačlke rase lovnih pasa su poznate po svojoj svestranosti. Ovi univerzalni psi prolaze i kroz vrlo ozbiljne uzgojne ispite, tako da svaki vlasnik dobija u startu vrlo dobrog lovačkog psa. Koliko će ovaj pas biti kvalitetan zavisi od od toga kako će se odvijati njegova obuka. Nesumnjivo je da su Nemci uspeli da stvore od svojih lovačkih psasa izuzetno svestrane pse. Dok su Englezi stvarali pse specijalizovane za pronalaženje divljači na velikim poljima, Nemci su težili svestranosti svojih pasa. Oni su koristili u uzgojnoj selekciji i gene engleskih lovačkih pasa. U XIX veku sazreva ideja o stvaranju nemačkih rasa lovačkih pasa i zbog toga berlinsko društvo-Hektor-organizuje izložbu nemačkih lovačkih pasa. Ova izložba nije bila plodonosna po pitanju standardizacije ovih rasa, ali je bila vrlo korisna zbog susreta njihovih uzgajivača. Ovaj susret je doprineo vrlo brzom ponovnom organizovanju izložbe u Hanoveru i tada su nemački kinolozi uspostavili službene standarde za nemačkog kratkodlakog pičara.

Nemački kratkodlaki ptičar se i dalje razvijao kao lovački svestrani pas i bivao kao i druge nemačke rase podložan uticaju društvenih zbivanja ali se njegov razvoj kretao u pravcu usavršavanja. Rodovna knjiga nemačkog kratkodlakog ptičara izdata je 1897. godine i ona je bila presudna za dalji uzgoj rase. Pravila za ocenjivanje oblika tela i standard rase postavio je princ Albrecht zu Solms Brainfeld. Nemački kratkodlaki ptičar je zajedno sa svim ostalim rasama prošao kroz najveću krizu za vreme Drugog svetsog rata kada je i ova rasa gotovo nestala sa lica zemlje. Sa uzgojem se gotovo moralo početi ispočetka ipak, nemački kinolozi su uspeli da povrate sve kvalitete svojih lovačkih rasa. Za lovačke pse posebno ptičare karakteristična je vrlo stroga uzgojna selekcija. To znači da su maksimalno potencirane pozitivne i poželje osobine ovih rasa i potpuno potisskivane one nepoželjne. To je rađeno sa velikom doslednođću i disciplinom. Ono što krasi nemačkog kratkodlakog ptičara je njegova izuzetna volja za radom, uravnotežena narav, prijemčivost za dresiranje, a ne možemo zanemariti ni njegove eksterijerne kvalitete. On svojim izgledom odaje utisak snage i elegancije. U lovu je disiplinovan i jednako dobro radi i na livadama i poljima na vodenim površinama u močvarama gde pretražuje u šašu i trsci. Obučen pas može odlično raditi i na krvnom tragu u našim lovačkim krugovima je nemački kratkodlaki ptičar omiljen pas, a imajući u vidu njegove kvalitete jasno je zbog čega je omiljen.

Standard broj 119.-Nemačka



ISTORIJAT : istorija nemačkog kratkodlakog ptičara počinje sa psima koji su pre svega u zemljama sredozemlja upotrebljavani za lov ptica mrežom i pasa goniča. Preko Francuske, Španije i Flandrije došli su ptičari do nemačkih kneževskih dvoraca. Najvažnija osobina ovih pasa bilo je markiranje. Interes za ovim psima je porastao posle pravljenja puške sa duplim cevima 1750. godine. Ispred psa padala je letećadivljač. To je bio put ka prelasku od jednog čistog ptičara ka svestrano upotrebljivom psu. U standardu je predstavljeno kako nemački kratkodlaki ptičar treba da bude izražen. On je sposoban da ispunjava sve zahteve u lovištu do duboke starosti.

OPŠTI IZGLED : Plemenit, harminičan pac čija građa tela omogućava snagu i izdržljivost i brzinu. Uspravno držanje tečna spoljna linija, suva glava, dobro nošen rep, napeta sjajna dlaka, harmonično kretanje sa osvajanjem prostora podvlače njegovu plemenitost.
PROPORCIJE : Dužna tela treba da je nešto veća od visine grebena.
NARAV : Čvrsta, ujednačena, pouzdan, obuzdanog temperamenta, niti nervozan i plašljiv niti agresivan.
GLAVA : Suva, markantna, ni prelaka niti teška. Snagom i dužinom odgovara polu i obliku tela.
LOBANjA : Dovoljno široka, ravno zaobljena, lobanja. Slabo izražena potiljačna kvrga, čeona brazda nije duboka, nadočni lukovi primetno vidljivi.
STOP : Srednje izražen.
NOS : Nešto istureni otvori nozdrva, dovoljno daleki, široki i pokretni u osnovi braon. Samo kod pasa bele boje dozvoljena je nosna pečurka boje mesa ili tačkasta.
NjUŠKA : Duga, široka, duboka i snažna psu omogućava pravilno nošenje divljači. Posmatrano sa strane : nosnik ima blago uzdignuće u svim prelazima od plemenitog ovnujskog-nosnika do neznatnog uzvišenja iznad ravne linije kod mužjaka je jače izražen. Takođe je prihvatljiv potpuno ravan nosnik dok je ulegnut (konkavan teška greška).
USNE : Priležuće, ne prejako preklapajuće, dobro pigmentisane. Od nosne pečurke do tačke razdvajanja padaju vertikalno, a odatle u obliku luka idu ka srednje izraženom uglu usana.
ZUBALO : Snažne vilice sa perfektnim pravilnim i potpuno makazastim zubalom pri čemu sekutići gornje vilice treba bez razmaka da naležu na donje. Zubi stoje otprilike vertikalno u vilici. Zubalo ima 42 zuba po zubnoj formuli.
OBRAZI : Snažni, dobro mišićavi.



OČI : Srednje velike, ni buljave ni upale. Idealna boja je tamno braon. Kapci dobro naležu.
UŠI : Srednje duge, visoko i široko usađene, ravne i bez uvrtanja čvrsto viseće uz glavu. Na donjem delu tupo zaobljene. Nisu mesnate a ni teške. Treba da su na napred položene, dopiru približno do ugla usana.
VRAT : Dužina u harmoniji prema opštem izgledu na telu se postepeno širi. Potiljak veoma mišićav, blago zaobljen, napeto priležuća koža na glavi.
TELO-GORNjA LINIJA : Ravna i blago padajuća.
GREBEN : Jasan.
LEĐA : Čvrsta dobro mišićava. Vrhovi kičmenih pršljenova moraju biti dobro pokriveni mišićima.
SLABINE : Kratke, široke,mišićave, ravne ili blago zaobljene. Prelaz od leđa ka slabinama je napet i dobro zatvoren.
SAPI : Široke i dovoljno duge, nisu kratko odsečene i blago padajuće ka repu. Dobro mišićave.
GRUDI : Više duge nego široke sa dobro izraženim predprsjem i po mogućsvu daleko unazad pruženom gudnom kosti. Ona treba da leži na istoj visini kao lakat. Rebra dobro zaobljena, ni ravna niti bačvasta, zadnja rebra dbro na dole pružena.
DONjA LINIJA : Podiže se unazad u jednom blagom luku suva.
REP : Visoko usađen snažan u korenu, sužava se, srednje dug. Za upotrebu u lovu skraćen na oko polovinu. U mirovanju opušten, u kretanju nošen vodoravno i ne visoko iznad leđne linije, ili jako savijen (u zemljama gde je zabranjeno kupiranje repa, može da ostane u prirodnoj veličini. Treba da dopire do skočnog zgloba i ravno ili blago sabljasto nošen).
NOGE-PREDNjE NOGE : Posmatrano od napred ravne i paralelne a gledano sa strane dobro postavljene pod telo.
PLEĆKE : Koso i unazad ravno priležuće. Snažna suva muskulatura. Dobar ugao izmeću plećke i nadlaktice.
NADLAKTICA : Po mogućstvu duga, dobro i suvo mišićava.
LAKTOVI : Priležući uz telo, pri tome ne pritešnjeni ni napolje ni unutra okrenuti. Postavljeni daleko unazad. Dobar ugao između nadlaktice i podlaktice.
PODLAKTICA : Ravna, bogato mišićava, snažna kosti nisu grube.



ŠAPLjE : Snažno.
DOŠAPLjE : Minimalan ugao od podlaktice. Nije strmo.
ŠAPE : Okrugle, do kaškaste, sa dobro zatvorenim i izražajno zaobljenim prstima. Snažni niokti. Jedri, otporni jastučići. Međusobno paralelne. U stavu i kretanju ni unutra ni napolje postavljene.
ZADNjE NOGE : Posmatrano od pozadi paralelne i ravne. Dobro uglovane, snažne kosti.
BUTINA : Duga, široka i mišićava. Dobar ugao između karlice i butine.
KOLENO : Snažno sa dobrim uglom između nadkolenice i potkolenice.
POTKOLENICA : Duga, mišićava i snažna. Dobar ugao između potkolenice i došaplja.
DOŠAPLjE : Snažno, vertikalno postavljeno.
SKOČNI ZGLOB : Snažan.
ŠAPE : Okrugle do kašikaste, sa dobro zatvorenim izražajno zaobljenim prstima. Snažni nokti. Jedri i otporni jastučići. Paralelne u stavu i kretanju ni unutra i napolje postavljene.
KRETANjE : Osvaja prostor sa puno potiska i odgovarajućim iskorakom. Prednje i zadnje noge paralelne, pri tome dobro uspravno držanje. Ravanisanje nepoželjno.
KOŽA : Napeto priležuća bez nabora.
DLAKA : Kratka i gusta trba da je jedra i čvrsta. Na glavi i ušima treba da je deblja i kraća. Na donjoj strani repa nije napadno duža. Treba da pokriva celo telo.



BOJA : 1.Braon bez oznaka. 2.Braon sa neznatno belim ili prskanim oznakam na grudima i nogama. 3.Tamno braon melirano sa braon glavom, braon pločama ili tačkicama. Osnovna boja ovakvog psa nije braon sa belim ili belo sa braon već dlaka pokazuje jednu dobru mešavinu braon i bele da iz toga proizilaze neupadljive spoljne linije značajne za praktičan lov. Na unutrašnjoj strani zadnjih nogu kao i na vrhu repa boja je često svetlija. 4.Svelo braon meliran sa braon glavom, braon pločama tačkama ili bez ploča. Kod ove obojenosti bron dlaka je u neznatnom odnosu u predosti preovlađuje nad belim dlakama. 5.Bela sa braon oznakama na glavi belim pločama ili tačkama. 6.Crna boja u istim nijansama kao braon odnosno braon meliran. Prihvatljiva je lisa, prskane usne.
VELIČINA : Visina grebena mužjaka 62 do 66cm, ženke 58 do 63 cm.
MANE : Svako odstupanje od navedenih tačaka je greška čija ocena stoji u tačnom odnosu prema stepenu izraženosti, a posebno : Greške u polnom tipu greške u odgoju, prekratka njuška prejake ili premale usne, preduge, prekratke, preteške, preusko usađene uši, ili uvrnute uši, presvetle oči ili očo svetložute kao kod grabljivice, nedostatak ukupno dva zuba (P1 i M3) od ukupno (4P1 i 2M3) smeju najviše dva da nedostaju. Slobodna koža na guši blago šaranasta leđa, prekratke sapi, strme zadnje noge, preduboke grudi, laktovi izbačeni u polje ili okrenuti unutra, uski ili široki prsti, uzan ili širokm stav, blag bačvast stav, blag kravlji stav ili uske pete, rep visoko nošen iznad leđne linije ili nošen jako savijeno.

TEŠKE MANE : Težak, limfatičan, grubih kostiju, špicasta njuška, konkavan nosnik, izražen stop, nosna pečurka boje mesa ili tačkast nos (izuzev kog bele osnovne boje) klještasto zubalo kao i delimično klještasto (kod pasa u starosti više od 4 godine-starosna klješta nemaju uicaj na ocenu ako klub može da potvrdi da je na nekom prethodnom pregledu imao korektno zubalo). Jako šaranasta leđa, blago ulegnuta leđa, ndovoljna dubina grudi, neizraženo predprsje, isuviše ravan ili bačvast grudni koš, jako izvrnuti ili uvrnuti laktovi, meko, prejako rastegnuto došaplje, ravne šape, opruženi prsti, teško kretanje, jak kravlji stav ili bačvast stav, kako u mirovanju tako i u kretanju, nadgrađenost odstupanje više od 2 cm od navedene visine.



DISKVALIFIKACIONE MANE : Grubo odstupanje u polnom tipu, svaka vrsta promene naravi, nedostatak više od dva zuba od ukupno 4P1 i 2M3 nedostatak bilo kog drugog zuba nevidljiv zub vredi kao nedostajući sve dok klub ne potvrdi da ga je pas imao, predgriz podgriz, ukršteno zubalo, kao i sve prelazne forme između ovih, jako slobodni kapci, ektropijum, entropijum, duple trepavice, jako ulegnuta leđa, iskrivljena kičma, deformisan grudni koš, greške na testisima, vučiji prsti, zaperci, pukotina na vilici i usni, višak zuba.
N. B. : Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.

Napomena: Ovi psi po svojoj ljepoti privukli su mpoju paznju na mnogim islozbama koje sam posjecivao. Ipak ovdje u SAD vidjeo sam puno jako dobrih pasa ove rase. Meni se posebno dopadaju oni koji po sebi imaju nesto sitnije pjege kao ovaj na poslednjoj slici, samo malo vise izrazene po citavom tijelu, posebno ako je podloga braun boje. U svakom slucaju, ljubitelji pasa na izlozbama trebaju da obrate paznju na ovu zaista lijepu rasu.

[Zah]

ŠEPAVI PAS



Bolesti noktiju su po učestalosti kod pasa i načaka srećom relativno retke, ali ukoliko se jave obično zahtevaju dugotrajno lečenje. Sa promenama može biti zahvaćen sam nokat, koji onda neobičnog izgleda (onychia) ili koža uz koren nokta (paronychia). Područje oko korena nokta je tada edematozno i eritematozno, ponekad videti i male erozije ili ulceracije od uzroku nastalih promena. Sva upalna stanja noktiju su obično praćena sa šepanjem što ponekad i prvi znak koji vlasnici ljubimca primete.

U letnjim mesecima kada su livade i parkovi puni suvih travki uvek savetujemo vlasnicima da svom kućnom ljubimcu svakodnevno pregledaju šapice jer se može desiti da se suva travka zarije u kožu, najčešće između prstiju i onda nastaju problemi. Vlasnici primete da njihov ljubimac pojačano liže šapu i to samo na jednom mestu gde se pojavi otok koji je bolan, odnosno fistula koja je izazvana stranim telom, a vrlo često pas počinje da šepa i to je znak da nešto sa šapom nije u redu.

Što je vaš kućni ljubimac dlakaviji pažnja pri gledanju šapica mora biti veća. Šapicu treba pregledati kompletno tako da pregledamo i jastučiće i prepipamo svaki pojedini prst. Predugi nokti su izloženi često povredama i lomovima. Obično takva povreda nastane samo na jednom noktu i to na onom malo postranom prvom prstu.

Osim mehaničkih povreda, nokti su izloženi i bakterijskim ili gljivičnim infekcijama, kada se promene vide najviše na koži uz sam koreren nokta. Takve bolesti noktiju zahtevaju dugotrajno lečenje antibioticima ili antimikoticima. Često su promene na koži prstiju i noktima i samo znak neke druge sistemske bolesti kao što su alergije (alergijski, a i pododermatitis), demodikoze u hroničnom obliku, lišmanijoze, a i autoimunih bolesti i poput pemhphigusa ili lupusa, a kod starijih pasa moguće su i neoplazije.

Aleksandra Jelesijevic Gligoric, dr vet med.

[Zah]

ODGOJ - DECA I PSI KAO LJUBIMCI



Nebrojeno puta se pokazalo da deca koja odrastaju u sredini sa kućnim ljubimcima rastu kao bolje sociolizovana, otvorenija i odgovornija. Deca koja imaju pse su obično mnogo aktivnija fizički, sklonija da provode više vremen u prirodi i stiču veće samopozdanje.

Medu njima je manje onih koji će se, naročito u periodu puberteta, povući u sebe i svoju usamljenost, osećanje neshvaćenosti u bližoj okolini, pretvoriti u ranjivost kada su u pitanju narkotici, sekte i slično, Dete koje ima psa, ima nekoga ko ga voli bezrezervno, ko ne donosi sudove i ko ga nikada ne prekoreva, a uvek ima vremena i volje ta druženje.

Sve je to lepo i krasno, ali ima puno porodica koje ne samo da nemaju kućne ljubimce, nego im ne pada ni na pamet da ih steknu. Šta da rade roditelji koji nemaju nikakvo iskustvo sa držanjem kućnih ljubimaca kada otkriju da njihovo dete žarko želi da ima svog psa?

Prvo što je na roditeljima da procene da li se radi samo o želji za novom igračkom, ovog puta živom, ili o nečem mnogo dubljem i trajnijem. Druga stvar koja je vrlo važna je uzrast deteta. Ne može se od malog deteta očekivati da preuzme odgovornost i stara se o životinji, a ako je u pitanju štene onda je problem dvostruki, kad nije u stanju da se stara ni o samom sebi. Tako se neće kod deteta stvoriti nikakav odećaj odgovornosti i odrastanja. Malo dete, kao i štene prolaze kroz fazu odrastanja i učenja za koju im je potrebna odrasla osoba na koju mogu da se oslone. Dakle, nije tačna rečenica koju često čujemo: Detetu smo uzeli psa. Ne, porodica je uzela psa, a namera je da dete ima od toga najviše koristi. Psi su, bez obzira na čovekovo uplitanje tokom zajednickog života, čoporske životinje koje poštuju hijerarhijski red. Oni u malom detetu prepoznaju štene, dakle nižeg člana copora. Malo dete i pas su najbolji drugovi, oni zajedno otkrivaju svet, nikada im nije dosadno i mogu da provedu beskrajno vreme u igri, ali vaspitanje i učenje pravila ponašanja pripadaju odraslim članovima porodice.

U seoskim sredinama gde ljudi žive od zemlje i životinja je stvar dosta jednostavna. Posedovanje sopstvene životinje je za mlade znak priznavanja njihovog odrastanja. U tom slučaju tek možemo da govorimo o odgovornosti za dobrobit i kvalitetno podizanje sopstvenog psa, ili druge životinje, u fizičkom kao i društvenom smislu. To se poklapa sa periodom puberteta i konačnog formiranja mladih ljudi i njihovog odnosa prema svetu, pa je čuvanje psa itekako blagorodno za formiranje ličnosti.

Postoji jedna stvar koju nikada ne treba da smetnemo s uma. Neki stručnjaci kažu da je pas mentalno na nivou trogodišnjeg deteta. Šta to zapravo znači? Mogućnosti za učenje su bukvalno beskrajne i samo od onoga ko ga čuva zavisi kakva ce jedinka postati, ali u isto vreme, to je neko na koga ne možemo da se ljutimo kad nešto ne uradi ili uradi onako kako mi ne želimo.

Tako dolazimo do ključnog elementa u odnosu čoveka i psa, a to je ljubav. Pas je stvoren za ljubav i on je poklanja bez ostatka i bez kalkulisanja. Njegova potreba za ljubavlju je ogromna. Svako odvajanje od voljene osobe je tragedija, ali je zato svaki povratak kući beskrajna radost i niko ne može tako da vam se obraduje kad otvorite vrata od kuće kao pas i to svaki put. Lepa reč i gest su ono što nesrećne pse lutalice privlači ljudima i oni očajnicki pokušavaju da se dopadnu nekome ko će ih povesti. Nije fizička hrana to što ih privlači, nego duhovna glad.

Pas je takode i odličan pokazatelj roditeljima u kakvu ličnost njihovo dete raste. Svi oblici neželjenog ponašanja ce se pokazati u odnosu prema psu. Želja za dominacijom, grubost, pa i okrutnost su stvari koje roditelj može da primeti u odnosu psa i deteta i da ih na vreme koriguje. Takođe i nedostatak autoriteta ili liderskih osobina su stvari koje roditelj može da primeti, pa da poradi na njihovom unapređivanju.

Sigurno je da ce vam dete izrasti u boljeg coveka ako ima svog psa, ali ih nikada ne treba prepustiti samima sebi, zato postoji porodica i zato postoje roditelji. Izgovor o nemanju uslova za držanje psa, mišljenja kao pas nije za kuću i slicne fraze su samo loši izgovori. Psi su prilagodljive životinje kojima je osnovna potreba ljudsko društvo. Još od kada je prva vučica rešila da svoje mlade donese na svet u pećini u kojoj su živeli ljudi, ta stvar je rešena. Na svakom mestu gde živi čovek, može da živi i pas.

[Zah]

OBOLJENJE DUŠE ZBOG BOLESTI TELA



Često naš ljubimac odjednom promeni ponašanje. Uzrok tome ne treba uvek tražiti u psihi psa vec su potrebna klinička ispitivanja. U pitanju može da bude i fizički boi. Mnogi vlasnici tako napuštaju svoje pse i daju ih drugim vlasnicima ili u azile zbog problematičnog ponašanja. Bilo da je u pitanju plašljivost ili agresivnost, ili prestanak održavanja higijene u prostoru u kojem boravi pas (kad počne da obavlja malu i veliku nuždu po kući), vlasnik će ovo u većini slučajeva smatrati isključivo poremećjem ponašanja.

Naravno, i zbog drugih razloga pas može da se ponaša onako kako nama ne odgovara. Npr. pas mokri gde ne bi trebalo. U pitanju može biti fizički bol, ali i neurološka, metabolička ili endokrinološka oboljenja, virusna infekcija herpesom, upala mokraćnih puteva, polnih organa, ili probavnog trakta itd.

Iz iskustva se zna da posebni psi koji boluju od 4 do 6 nedelja pokazuju problematično ponašanje, kao i hronicno oboleli psi ili oni koji trajno uzimaju lekove. Posebno se pokazalo da pas sa hroničnim srčanim problemima i problemima krvotoka pokazuju promene u ponašanju. Takode se na psihu psa odražavaju i problemi sa kožom i dlakom, verovatno zbog češanja i bolnih infekcija. Promena ponašanja se najčešće manifestuje kod pasa starijih od dvanaest godina i pasa izmedu 12 i 18 meseci.

Često senilno ponašanje pasa može se porediti sa istim problemom kod starijih ljudi (Alcbajmerova bolest ili demencija). U ovu disfunkciju navedenih promena ponašanja ubrajaju se npr.nezainteresovanost za hranu, nehigijena prostora, smanjena sposobnost izvršavanja komandi, prepoznavanje mesta,osoba ili dugih životinja ,opšta apatija, slabost i dezorijentisanost, isprekidan ciklus spavanja i budnog stanja krvotoka, prisilni pokreti, manje tolerancije kad pas ostane sam, podrhtavanje...Uzrok promene ponašanja pasa je često smanjena funkcija štitne žlezde kao i bolovi kod ortopedskih problema.

Nekim psima je potrebno uvesti kombinovanu terapiju - lečiti i telo i psihu a nekima je dovljna i jedna vrsta terapije. Tu se javlja i problem dijagnostikovanja uzroka bola kod agresivnih ili plašljivih pasa.

Postoje mnogi signali koji nagoveštovaju neki drganski poremecaj. Zato vlasnici treba da obrate posebnu pažnju čim priinete neuobičajeno ponašanje svojih pasa: ponekad se životinje u istoj situaciji ponašaju čas plašljivo, čas mirno, na dodir reaguju plašljivo bez prethodnog maltretiranja i sl, Zato je najbolje što pre obratiti se veterinaru.

Mnogi nagoveštaji uticaja somatskih faktora na problematično ponašanje:

- Promena ponašanja se javlja iznenada
- Nisu vidljivi spoljašnji uticaji na ponašanje (npr. promena okoline, glasni zvuci, promena hrane, trauma i si.)
- Promena ponašanja nastupa samo periodično (npr. posle jela)
- Životinja se u istim situacijama ponaša različito, čas plašljivo, čas smireno
- Agresivno reaguje samo na dodir (ili plašljivo) iako ranije nije doživljavala dodir kao nešto neprijatno
- Poznata su oboljenja praćena bolovima
- Problem ne može da se svrsta u uobičajene načine ponašanja
- Neuobičajen aspekt ponašanja životinje je neobjašnjiv
- Promena nastupa svejedno da li je vlasnik prisutan ili ne

Dalji nagoveštaji uticaja somatskih faktora u slučaju neodržavanja higijene:

- životinja uneredi svoje mesto gde leži ili sedi
- Životinja toga očigledno nije svesna
- Vlasnik je sproveo adekvatnu obuku o održavanju higijene, ali životinja nije očigledno u stanju da to nauči
- Životinja je prethodno duži period bila čista i pražnjenje obavljala napolju

- Životinja češće mokri manje količine urina, ali ne u smislu obeležavanja teritorije, već oseća pritisak iako više nema urina.
- Živitinja jede i ili pije prviše

Priredio: Aleksandar Ilic

[Zah]

SIGNALI STRESA KOD PSA



Neki psi su pravi majstori u savladavanju stresa, nervoze ili nelagodnosti. Ali, ponekad baš u ovakvim tipovima pasa ključa pravi vulkan. I pas, kao i čovek, pokazuje nam svoje nezadovoljstvo sitnim znacima, ali ih vlasnik često ne primeti zbog prezauzetosti ili ne ume da ih protumači. Čak i kad je neki pas jako dobro socijalizovan, to ne zmači da je uvek raspoložen za sve i svašta.

Tako npr. pas koji nikad nije nikoga ujeo, strpljiv je i voli decu, može u jednom trenutku da izgubi strpljenje i ujede tuđe dete koje ga previše gnjavi. Vlasniku nije ništa jasno. A pas je možda davao bezglasne signale koje vlasnik nije primećivao, jer je razgovarao sa ostalim ljudima. Ništa se ne bi dogodilo da je vlasnik objasnio detetu da je i psu potrebna pauza.

Psi nas opominju, kad im je nečega previše. Posebno su važni signali upozorenja i smirivanja kao oblizivanje njuške ili okretanje glave u stranu. Pošto neki od ovih signala mogu da se jave i kada pas nije u stresnoj situaciji, potrebno je sagledati celokupnu situaciju. Ako pas piški,
možda to radi samo zato što mora. A možda želi da ostavi poruku drugom psu ili želi da ga umiri.

Zato bi vlasnici trebalo da nauce da izvuku iz konteksta šta to pas želi da kaže. Da li gleda opušteno i maše repom? Ili mu je držanje tela povijeno, stisnuto sa nesigurnim pogledom? I treptanje očima može mnogo toga da znači. Možda mu ide sunce u oči ili ima nešto u oku? Ali, to može da bude i znak stresa jer ga nešto nervira.

Individualna je stvar koje znake smirenja ce da koristi neki pas. A to što ih uopšte pokazuje i razume spada u njegov genetski repertoar. Ponekad buldog koristi sasvim drugačije signale od haskija koji ima mnogo izražajniju mimiku lica. Svaki vlasnik treba da posmatra svog psa kako bi naučio da ga razume.

Stres može da se krije i iza nekih prividno telesnih problema. Tako signal upozorenja može da bude zapaljenje uha koje se vratilo, iznenadni proliv, ekcem, alergija na stvari koje je pas do tada sasvim dobro podnosio. Stres može kod pasa kao i kod ljudi, da izazove pojačano lučenje želudačne kiseline koje se oseca po mirisu iz usta.

Simptom stresa koji je vidljiv i kod mačaka je i nakostrešena dlaka koja može čak i da vibrira. To nije uvek znak agresivnosti. To može da se manifestuje i zbog psihickog pritiska, nesigurnosti, velike radosti ili drugih osećanja. Neki psi su skloni ogromnom perutanju u stresnim situacijama kao prilikom posete veterinaru ili na izložbi gde je velika gužva, razni šumovi i glasovi, tesni prolazi bez mogucnosti povlačenja. Ovaj fenomen se javla najčešce kod dobermana i rotvajlera, dok je dalmatiner više sklon naglom opadanju dlake. Gola mesta bez dlaka, mogu da upućuju na neku trajniju nezadovoljavajuću situaciju. Zbog velikog stresa čak može da se promeni i boja očiju nekog psa. U njima mogu da budu i podlivi krvi pošto zbog povišenog pritiska popucaju kapilari. Stres izaziva pojačanu srčanu frekvenciju i napetost mišica. Psi počinju da kašljucaju zbog potrebe za kiseonikom i redukovanjem telesne temperature. Oni nemaju znojne žlezde, ali vlažne šape mogu da ukazu na stres kao i nos koji curi. Znak stresa može da bude i škljocanje zubima oko sebe ne hvatajuci protivnika. Ponekad pas fiksira ono što ga plaši, tako da bi odmah mogao da reaguje u slučaju potrebe

Pažnju treba obratiti i na stereotipne pokrete kao što je npr. trčanje u obliku osmice, hvatanje sopstvenog repa, ili monotono lajanje kao i dodatni nemir i plašljivost. I agresivnost može da počiva na psihičkom opterećenju. Često se pogrešno interpretira grickanje povodnika. Ato je indikator stresa. Pas to radi jer želi da zaustavi to što ga tera napred. Čovek je taj koji opterećuje psa svojim neznanjem, nepažnjom, a postao je i nečovečan u ophodenju sa psom. Psi, po nama, treba da funkcionišu i da podnose sve i svakoga. Ali, kao što i neki ljudi ne vole veliki krug ljudi, tako je i psu dovoljan redovan kontakt sa tri ili cetiri druga psa. Sa nekima su dobri prijatleji, sa drugima su samo na -dobar dan-, a nekima signaliziraju da im je bolje da budu na distanci.

Gordana Ciric

[zonbirile]

hvala na odličnoj temi,dobro uređenoj

[Zah]

Hvala na razumijevanju za moj trud. Na interentu mozemo naci puno dobrih tekstova o psima ali pod raznim naslovima. Moja zelja je, da na jednom mjestu imamo sve o pisma, rasama pasa, njihovim karakteristima, problemima itd.Ako zelimo imati dobrog i socijaliziranog psa, onda moramo znati sto vise o njemu. Moja zelja je, da to sve bude na jednom mjestu, da ljubitelj pasa pod ovim naslovom nadje sve ono sto ga interesuje.


Ostrodlaki foksterijer

Ako nemamo potrebno znaje o psu, onda je velika vjerovatnoca da se pas nece najbolje osjecati u drustvu svog vlasnika. Puno puta sam gledao kako se ljudi lose ponasaju prema svome ljubimcu. To nije bila posledica lose namjere vlasnika, nego je to bila posledica njegovog nepoznavanja psa i njegove psihologije.
Dakle, moja namjera je da sto vise saznomo o svom ljubimcu, kako bi se pas sto bolje osjecaju u drusvu svog vlasnika a i vlasnik u drusvu svog ljubimca, jer ima ona narodna " nema boljeg i iskrenijeg prijatelja od psa".
Pozdrav Zah

[Zah]

ALJASKI MALAMUT
Opste napomene



Kao autohtoni aljaski pas, aljaski malamut pripada najstarijoj populaciji ove zemlje. Nekadašnje ime Malhmut dobio je po eskimskom plemenu koje ga je pripitomilo. Težak i snažne građe on je najveći pas za vuču i smatra se kraljem severnih pasa. Kada su Evropljani okupirali Kanadu, koristili su ga za vuču u planinskim predelima. Leti je ovaj pas bio sposoban da ispod stomaka transportuje teret težak preko 20kg. Ovaj snažan, izdržljiv i brz pas, šampion je u trkama saonica. Pošto je veoma čist, miroljubiv, miran, nežan i rado se igra, veoma je cenjen pas za društvo u Severnoj Americi i Kanadi. Evropljani su ga otkrili kasnije. I pored uspeha koji je postigao, ne treba zaboraviti da ovaj pas nije stvoren za život u gradu i da pati zbog vrućine i nekretanja.

Aljaski malamut ima krupnu ali proporcionalnu glavu, široku, blago zaobljenu lobanju, kose, tamne, bademaste oči i prave, male, trouglaste uši, blago okrenute ka napred. Vrat mu je snažan, slabine čvrste i kratke, a noge, veoma mišićave. Ima snažne i čvrste šape. Rep mu je u obliku elegantne perjanice, podignut iznad slabina ili niže.Gusta, gruba dlaka veoma je zbijena u predelu oko vrata, po plećima i bedrima i prekriva masnu, gustu i vunastu poddlaku. Može biti u svim nijansamasive boje do crne, sa belim oznakama na stomaku i delu šapa i svetlijim ili tamnijim obeležjem u obliku kape na lobanji, ili u obliku maske na licu. Bela mrlja na čelu ili potiljku je veoma cenjena. Jednobojno belo krzno je takođe dopušteno.



Opšti izgled: Aljaski malamut je pas snažne građe, dobro razvijenog grudnog koša, jakog i kompaktnog tela. Krsta nisu oskudna. Pokrovna dlaka gusta, oštra, dovoljno duga da obezbedi zaštitu gustoj i vunastoj podlaci. Duga je od 2,5-5 cm, kada je pas dobro odlakan. Malamut je uravnotežen u nastupu i to držanje ukazuje na aktivnost, obazrivost i radoznalost. Glava je velika, uši klinaste i uspravne - načuljene kada je pas pozoran. Njuška je masivna i blago se smanjuje u debljini od korena do nosne pečurke, nije ni šiljata ni duga, ali ni suviše zarubljena.U akciji stav malamuta je ponosan, glava pravo napred usmerena a oči prodorne. Obeležja sa lica stvaraju karakterističnu crtu. Sastoji se od "kape" koja pokriva glavu i maske koja je obično belosivkaste boje i koja pokriva ostali deo lica. Kombinacije maski nisu retke. Rep je zakićen perjanicom i nošen na leđima ne kao rep lisice ni kao uvojak već baš kao lelujava perjanica. Malamuti su različitih boja, ali obično vučije sivi ili crno beli. Šape su kao reketi (hodaljke za sneg), zbijene i guste, sa debelim jastučićima i izgledaju zatvoreno i kompaktno. Prednji udovi su pravi, sa jakim skeletom. Zadnji udovi su veliki i snažni, umereno uglovanih skočnih zglobova i bez kravljih stavova. Leđa su ravna, blago nagnuta od grebena ka bedrima. Krsta ne treba da budu kruta i meka pa da ometaju kretanje koje treba da bude lako i neusiljeno. Telo i izraz odaju izdržljivost i inteligenciju. Malamut, po svom držanju ima izgled vuka, ali je izraz blag i svedoči o nežnoj prirodi.



Temperament: Aljaski malamut je nežan pas, prijateljski raspoložen i vrlo privržen ljudima. On je odan i požrtvovan drug, razdragan kada ga pozovete, ali upečatljivo dostojanstven u zrelim godinama.

Glava: Treba da pokaže visok stepen inteligencije. Velika je i snažna, u poređenju sa drugim rasama "prirodna" ali treba da bude proporcionalna telu, tako da pas ne izgleda trapavo i grubo.

Lobanja: Treba da je široka između ušiju i da se postepeno sužava ka očima. Umereno je zaobljena između ušiju, poravnjava se prema obrazima, koji treba da su osrednje ravni. Trebalo bi da postoji blaga brazda između očiju. Gornja linija lobanje i donja, linija njuške su paralelne i spojene blagom kosinom - stopom.



Njuška: Treba da je snažna i masivna u odnosu na lobanju. Blago se smanjuje i sužava ka nosnoj pečurki. Usne su priležuće. Nosna pečurka je crna. Gornja i donja vilica su velike da bi nosile snažne zube. Zubalo je makazasto i nikada ne srne da bude predgrizač ili podgrizač.

Oči: Bademaste, boje kestena, osrednje veličine za svoj oblik, iskošene. Poželjno je da su što tamnije.

Uši: Srednje veličine, male u odnosu na lobanju. Gornja polovina je trouglastog oblika sa blago zaobljenim vrhom. Dovoljno su udaljene i smeštene na spoljnoj ivici zadnjeg dela lobanje. Niži deo uha spaja se sa lobanjom u nivou spoljnog ugla oka pa se čini kao da se krajnja tačka uha udaljava od lobanje. Uspravne uši su usmerene blago ka napred. Visoko usađene uši su mana.

Vrat: Snažan i lepo građen.

Telo: Grudni koš treba da je snažan i dubok, trup snažan i zbijen, ali krsta ne treba da budu kratka. Leđa ravna, blago nagnuta ka bedrima. Krsta su mišićava, ali ne kratka da ometaju lako i ritmično kretanje koje je uslovljeno snažnim podsticajem zadnjeg dela. Suviše duga krsta koja savijaju leđa su mana. Nema prekoračenja težine.

Noge: Lopatice treba da su umereno iskošene. Prednje noge su mišićave sa snažnim kos- tima. Podlaktice su uspravne do došaplja koja su kratka i čvrsta i skoro vertikalna, gledano iz profila. Šape treba da su kratke i zbijene, prsti zbijeni i izvijeni u obliku luka, jastučići debeli i otporni, nokti kratki i jaki. Mora da postoji zaštitna dlaka između prstiju. Zadnje noge treba da su velike i bedra izrazito mišićava. Skočni zglob je umereno uglovan, koleni zglob veliki i snažan. Gledano od pozadi zadnje noge su prave, a u akciji treba da su potpuno u liniji sa položajem prednjih. Noge malamuta treba da svedoče o opštoj snazi i izvanrednoj snazi potiska. Svi znaci nesavršenosti nogu i šapa u stanju mirovanja ili akcije treba da se smatraju kao ozbiljna mana. Peti prsti na zadnjim nogama su mana i treba ih odstraniti.

Rep: Srednje usađen i sledi liniju kičme, bogat krznom i nošen na leđima kada pas ne radi. Ne oblikuje prsten koji leži na leđima i nije snabdeven kratkom dlakom ni nošen kao lisičija četka već kao lelujava perjanica.

Dlaka: Pokrovna dlaka malamuta treba da je oštra, uspravna i gusta oko vrata. Njena dužina je promenljiva, kao i dužina podlake. Uopšteno, dlaka je umereno kratka sa strane tela i u sredini a povećava se oko plećki i na vratu, dužinom leđa i na sapima kao i na zavesicama i perjanici. Dlaka je mnogo kraća i reda preko leta, za vreme linjanja.



Boja: Uobičajene boje kreću se od svetio sive do crne sa prelaznim nijansama. Dlaka je uvek bela na donjim delovima trupa delovima nogu i delovima koji obrazuju masku. Oznake treba da su u obliku kape ili maske na licu. Beline na čelu, ogrlici i oko očiju su dozvoljene, ali jedna boja isprekidana na telu ili kao mrlja ili fleka od blata je za odbacivanje. Treba raditi na selekciji između ujednačene boje i mrlja. Jedina jedinstvena boja koja se javlja kod malamuta je sasvim bela.

Veličina: Postoji prirodna lepeza veličina u rasi. Psi koji se traže za rad su: 63,5 cm / 38 kg - za mužjake i 58,5 cm 34 kg. za ženke. Pa ipak razmatranje veličine ne treba da je važno za tip i proporcije koji diraju u funkciju lopatica, grudnog koša, šapa, pokreta. Ako se smatra da su psi jednaki u tipu, proporcijama i funkciji pobediće onaj pas koji najpribližnije odgovara traženoj veličini.

Važno: Prilikom ocenjivanja malamuta njihova funkcija vučnih pasa za teške tovare treba da ima prioritet nad svim ostalim. Sudija treba da predstavi duh koji je ovoj rasi svojstven, duh vučnih pasa koji vuku teške terete, što za posledicu ima da su to psi snažne građe, sazdani od snage sa nogama bez mana, dobrim šapama, razvijenog dubokog, grudnog koša, sa snažnim plećima, pravilnog kretanja i ostalog neophodnog za efikasno
izvršenje svog zadatka. Oni nisu psi za odmeravanje brzine pri takmičenju sa manjim nordijskim rasama. Malamuti su vučni psi za teške terete i konkurentni su kada je u pitanju snaga i izdržljivost i sve karakteristike jedinke, uključujući i temperament koji ovome smeta treba smatrati kao ozbiljnu manu. Na osnovu izložene upotrebe mane bi bile: prelomljene šape, svi znaci slabosti nogu, defektna došaplja, strme plećke, loša uglovanost, ukrućen ili neusklađen hod, nedostatk supstance nerazvijen grudni koš, teško telo ili slab skelet, osrednje opšte proporcije i si.



Eliminaciona mana: Plave oči
N.B. Mužjaci treba da imaju oba testisa potpuno spuštena u skrotum.

[corsa]

Hvala Zah, svaka cast!

[Zah]

PREVENTIVNI PREGLEDI KUĆNIH LJUBIMACA NISU USTALJENA PRAKSA
Kontrola čuvar zdravlja


Perzijski hrt

Bolesnog psa ili maču svaki savestan vlasnik ce odvesti kod veterinara. Neki pre, neki kasnije, a ako nisu u mogućnosti barem ce potražiti telefonski savet.

Preventivni pregledi, pri kojima pregledamo zdravu životinju kod nas još uvek nišu ustaljena praksa i to uglavnom zbog lošeg životnog standarda. Troškovi veterinara za uobičajene vakcinacije i preglede bolesne životinje vec su toliko veliki, da većini vlasnika ne pada na pamet da nas posećuju i sa zdravim ljubimcem.

Deo preventivnog pregleda obavi se prilikom vakcinacije. Kod muške štenadi proverava se da li su spuštena oba testisa u skrotume, pogleda se u kakvom je stanju koža, ima li spoljašnjih parazita i slično. Uočljive stvari kao što su iscedak iz nosa ili očiju kao i bolnost nekog dela tela takode ćemo primetiti čim stavite štene na sto. Pri vakcinaciji odraslih pasa obično vlasnicima postavljamo pitanje da li je pas zdrav, da li ima dobar apetit, urednu stolicu i slično. Ovakva pitanja su vrlo važna jer se ponekad dogodi da vakcinišemo psa, a vlasnik nam nakon toga saopšti da pas vec sedam dana ima proliv.

Preventivni zdravstveni pregledi namenjeni su prvenstveno kućnim ljubimcima treće životne dobi. U tom životnom periodu se znatno češće pojavljuje čitav niz oboljenja koja se mnogo uspešnije leče ako su pravovremeno dijagnostikovana. Takav pregled uključuje slušanje srca i pluća, palpaciju prostate kod mužjaka, pregled mlečne žlezde kod ženki, pregled perifernih limfnih čvorova, pregled oka, kontrolu zuba i kontrolu mokraće. Obavezno je i vađenje krvi kako bi se uradila krvna slika i neke biohemijske analize.

Degenerativne bolesti srčanih zalistaka vrlo su česte kod pasa već od sedam godine starosti (za­visno od rase). Rana dijagnostika neće zaustaviti taj proces, ali ćete moći u mnogome pomoći vašem psu tako što ćete mu postepeno promenite način ishrane i režim fizičkih aktivnosti pre nego što se razviju simptomi ovog oboljenja. Kontrola mokraće i rutinski pregledi krvi daće nam uvid u funkciju bubrega, jetre i opšte stanje vašeg ljubimca.

Aleksandra Jelesijevic Gligoric, dr vet med

[Majjah]

Mozel jedno pitanje?? Ljetos sam slucajno u FIS-u u Vitezu u onom ZOO shopu ,,naletio'' na jedno kucence koje je po mojoj pretpostavci bilo mladunce Tornjaka. Prodavacica me ispravila i rekla da je to ,,Patuljasti Tornjak''. Postoji li zaista takva pasmina, nesto kao ,,mini Tornjak''?? Interesuje me jer sam odrastao sa psom kojeg je moja mama spasila sa veterinarskog fakulteta i on je bio po izgledu pljunuti tornjak, sa svim njegovim karakteristikama, uvrnuti rep, crno-bijelka dlaka, bijele noge sa crnim tackama po njima, nadasve inteligentan, ali jako mali za jednog Tornjaka, nije bio veci od 40cm. Buduci da sam se nakog duzeg razmisljanja odlucio da ponovo nabavim psa, volio bih da uzmem ovog. Ne mogu do danas prezaliti sto tad nisam mogao izdvojiti 300KM za onog ljepotana

[Zah]

Phalene

Nisam siguran ali mislim, da ne postoji patuljasti tornjak. Najvjerovatnije se radi o mjesancu, koji je poprimio neke karakteristike tornjaka:dlaka, boja, na prvi pogled slican izgled. Obrati se Kinoloskom drustvu u Sarajevu. Oni znaju ko je od njihovih clanova kinoloski sudija za tornjaka. On ce ti dati pravi odgovor.Nemoj zaliti sto nisi dao 300 maraka, jer ne bi znao sta si kupio, tornjaka, "patuljastog tornjaka", ili nekog mjesanca . Sva mala stenad su lijepa, simpaticna i draga dok su mala ali kad porastu, covjek se cesto razocara.

Navest cu ti jedan moj primjer. Jedno jutro oko 5.00 ujutro bila je zima, cujem kako malo stene cvili na stepenicama pred ulazom u zgradu.(Neko je znao da volim pse ne samo ja nego i moja djeca) Sidjem dole i vidim lijepo malo stene u kutiji, koje drhti od hladnoce. Uzmem ga i unesem u stan. Dali smo mu da jede, zavili ga u krpu i ono odmah prestane cviliti. Kasnije sam nasao coveka koji ga je uzeo sebi. Nakon jedno 6-7 mjeseci pozelio sam da vidim tog sada vec odraslog psa. Nisam mogao vjerovati da je to onaj mali lijepi psic.Nije imao nista od ljepote ali njegov vlasnik ga je i takvog volio.
Pozdrav Zah

[corsa]

I ja nikad nisam cuo za patuljastog tornjaka i mislm da ne postoji. Tebe vjerovatno htio taj prodavac uzeti na kvarnjaka, dobro si prosao!

[Zah]

TRAUMA GENITALIJA


Poljski gonic

Vlasnici muških pasa vrlo često traže savet veterinara u vezi gnojnog iscedka iz prepucijuma. Ponekad se i ne primećuje ništa drugo nego da pas intenzivnije liže genitalije. Male kolicine žutozelenog iscedka su normalna pojava kod mužjaka i obicno se javlja negde u periodu puberteta. Takav iscedak vas ne mora zabrinjavati posebno ako je pas dobrog opšteg stanja, normalno jede i nema nikakvih drugih simptoma.

Pojačani prepucijalni iscedak može ukazivati na neka oboljenja kao što su hipertropija prostate, povrede izazvane hipererseksualnim ponašanjem strano telo u prepucijumu tumori penisa i slicno. Posebno ako je iscedak krvav. Psa je potrebno odmah odvest na pregled. Pregled penisa nije neprijatan, a spoljašnjim pregledom veterinar će odmah ustanoviti da li je sve u redu.

Prostata se pregleda rektalno što takode nije bolno tako da je pregled kratak nije invazivan, a govori nam da li vas iscedak treba zabrinjavati ili ne.
Vlasnik treba da da infomacije o boji iscedka,koliko dugo je prisutan,da li je pas promeno ponašanje i slicno. Kod patoloških promena na penisu obicno je prisutna bol što vlasnik prvo primeti.

Pas koji ima bolove u podrucju genitalija drži se pogrbljeno, teško hoda i bezvoljan je. Traume genitalija spadaju u hitne slucajeve, a najcešce se dogada u vreme parenja.

Prvo se pregleda sam prepucijum i potražuju se ostaci iscedka kako bi potvrdili opažanja vlasnika. Pregleda se zatim penis, kao testisi i okolna koža gde se može naci ulazno mesto ako je u pitanju strano telo (travke). Problemi sa prostatom su prisutni uglavnom kod pasa srednje i starije životne dobi. Ukoliko se radi o prostatitisu, upalnim promenama prostate, rektalna palpacija je po pravilu bolna. Kod hiperplazije prostate pregled nije bolan, a dijagnoza se potvrđuje ultrazvukom ili rentgenom.

Kastracija u potpunosti elminiše sve probleme sa prostatom pa se kod kastriranih pasa moramo usresrediti na druge moguce uzroke iscedka.Nakon izvršenih hiruških zahvata na psima i mackama uvek se postavlja pitanje kako zaštiti hiruršku ranu od lizanja, ceškanja i slicnog, dakle onog što nazivamo autotrauma.

Životinje se nakon hiruških zahvata ponašaju vrlo razlicito. Nekima ne pada na pamet da diraju ranu jer im to izaziva bol, te su idealni pacijenti koji miruju nakon operacije. Oni temperamentniji predstavljaju veci problem. Po svaku cenu nastoje doci do šavova, ližu ranu nemilice, te pokušavaju da pokidaju šavove uprkos tome što ih takvo cupkanje boli.

Jako temperamentne životinje možemo držati sedirane nekoliko dana nakon operacije, ali licno predlažem da se to izbegava pošto se uvek radi o psu ili maci koji je nedavno probuđen iz opšte anestezije. Medutim, ponekad je neizbežno, posebno ako vlasnici nisu u mogucnosti da budu stalno sa operisanom životinjom i to barem prvih nekoliko dana po izvršenom zahvatu.

Metoda zaštite rane zavisi prvenstveno od toga na kojem je delu tela izvršen hiruški zahvat. Za one na podrucju glave idealan je tzv. Elizabeta okovratnik. Radi se o plasticnoj kragni koja izgledom najviše podseca na satelitsku antenu. Takva kragna sprecice psa ili macu da zadnjom nogom ceše ranu na glavi (operacije na ušima, ocima, abscesi kod macaka). Pogodni su i za zaštitu rana na drugim delovima tela, narocito na stomaku.

Vlasnici neretko sami u najboljoj nameri apliciraju na ranu razne praškove, ali ni to ne preporucujem jer ukoliko je rana malo secernira, to ce se slepiti sa praškom i napraviti krastu koja ometa srašclvanje tkiva. Po pravilu nema vecih problema posle operacija ukoliko se slede upustva veterinara. Operisana životinja ne srne se ostavljati bez nadzora, ne srne ležati na prljavoj podlozi i ne smete dozvoliti da liže ranu.

Aleksandra Jelesijevic Gligoric, dr vet med

[Zah]

BASET (BASSET HOUND)



Uvodna napomena

Često je svojeglav, no obično blag i bezopasan ,baset je nekoć bio izvrstan lovački pas. Njegove viseće uši mogu biti korisne radi sakupljanja mirisa, osobito u vlažna jutra. Baseti lakših kostiju i nešto dužih nogu i nižih tijela još uvijek mogu sudjelovati u radnim ispitima, no tipični baset kao kučni ljubimac je težak, dug i nizak. Danas je ova pasmina omiljena kod autora reklama i crtanih filmova. U Sjedinjenim Državama lik iz crtanog filma, Fred Basset, personificira šaljiv humor, a u cijelom svijetu se baset koristi kao simbol udobnih sportskih cipela.

Opis

Opšti izgled: Niskonogi pas sa pozamašnom masom, izbalansiran, punog kvaliteta. Poželjna je značajna količina slobodne kože.

Karakteristika: Pouzdan gonič potekao od starih krvnih linija, koji lovi svojim nosem, pas za hajke, ima dubok melodičan glas i sposoban je da radi u polju sa velikom izdržljivošću.

Narav: Hladnokrvan, nikada agresivan ili plašljiv, privržen.

Glava i lobanja: Zaobljena, blag stop, izražena potiljna kvrga. U predelu obrva srednje širine, blago se sužava ka njušci. Opšta osobina njuške je da je suva, ipak ne špicasta. Nosnik je gotovo paralelan sa linijom lobanje i neznatno je duži od rastojanja od stopa do potiljne kostsi. Na čelu i guši smeju biti srednje veliki nabori kože. U svakom slučaju koža na glavi treba da je toliko slobodna da je glava okruglasta kada se gleda od napred. Gornje usne znatno preklapaju donje. Nosna pečurka potpuno crna, osim kod pasa svetle boje, kod braon boje nosna pečurka srne biti boje jetre. Velike i dobro otvorene nozdrve smeju malo da prevazilaze usne.



Oči: Romboidne, nisu ni upale ni buljave. Tamne, kod svetlih pasa smeju biti različitih tonova, sve do srednje braon. Miran, ozbiljan izraz.Vidljivo je crvenilo trećeg očnog kapka, ali ne preterano jasno. Svetle ili žute oči maksimalno su nepoželjne.

Uši: Usađene nisko, tačno ispod linije očiju. Duge ali ne preterano, protežu se do vrha korektno duge njuške. Ćelom dužinom uske i na unutra zavijene, vrlo savitljive, fine i somotaste.

Zubalo: Snažne vilice sa perfektnim, pravilnim i potpunim makazastim zubalom, pri čemu gornji sekutići bez razmaka naležu na donje.

Vrat: Mišićav, dobro zavijen i prilično dug, sa izraženom ali ne preteranom kožom na guši.

Prednji deo: Plećke dobro koso unazad položene. Ramena nisu „teška". Kratke, snažne prednje noge sa jakim kostima. Laktovi nisu okrenuti ni unutra ni napolje, već leže čvrsto uz telo. Gornji deo podlaktice postavljen blago pod telo ipak ne tako da onemogućava slo- bodno kretanje, bez da se tim noge u mirovanju ili kretanju dodiruju. Posmatrano od napred predgrudi dopiru do pregiba podlaktice. Maksimalno je nepoželjna preterana uzglobljenost. Na došaplju se nalaze kožni nabori.



Telo: Dugo i sveukupno duboko. Izražena grudna kost. Grudi nisu uske, ali nisu ni nes- razmerno duboke. Rebra dobro zaobljena i dobro zasvođena, postavljena daleko unazad, bez deformiteta. Leđa prilično široka, ravna. Greben i karlica približno u istoj ravni, pri čemu slabine smeju biti blago uzdignute. Leđa ne treba da su preterano duga između grebe- na i karlice.

Zadnji deo: Veoma mišićav i izražen. Posmatran odpozadi gotovo da ima oblik kugle. Veoma dobra uglovanost. Skočni zglob je nizak, došaplje blago podvučeno pod telo, ali nije okrenuto ni unutra ni napolje. Mogu postojati nabori, ali na zadnjem delu skočnog zgloba postoji mali kožni džep, napravljen od slobodne kože.

Sape: Masivne, dobro uzglobljene i sa dobrim jastučićima. Prednje šape su usmerene ka napred ali mogu biti i okrenute blago u polje. U svakom slučaju pas stoji korektno, pri čemu je telesna masa ravnomerno raspoređena na prste i jastučiće, tako šape ostavljaju trag velikog psa.

Rep: Dobro usađen, prilično dug, jak u korenu, sužava se ka vrhu. Na donjoj strani odlakan je sa malo oštre dlake. U kretanju rep je nošen uzdignuto u blagom sabljastom luku, ali nikako zavijen ili prebačen iznad leđa.



Kretanje: Od velikog značaja. Meko tečno kretanje sa velikim iskorakom i velikom potisnom snagom. Kolena i skočni zglobovi ne smeju nikada u kretanju biti kruti, takođe prsti ne smeju da se vuku po zemlji.

Dlaka: Ravna, kratka i gusta, bez da je fina. Obrisna linija ravna bez duže dlake. Duga meka dlaka sa zastavicama je veoma nepoželjna.

Boja: Uobičajena crna - bela - braon (trobojan) ili limun belo (dvobojan). Dozvoljena je svaka druga boja goniča.

Veličina: Visina grebena 33-38 cm.

Mane: Svako odstupanje od gore navedenog ima se smatrati greškom čije ocenjivanje stoji u tačnoj proporciji sa stepenom izraženosti.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.

[Zah]

Ovako je u Hrvatskoj, slicno je i u SAD. Ne znam kako je u Njemckoj i drugim evropskim drzavama. U BiH jos uvijek se bave ubijanjem pasa po gradovima na najsvirepiji nacin.
Pozdrav Zah

Puštanje psa s uzice i nečišćenje izmeta puno skuplje nego prije



Kazna za puštanje pasa s uzice i neimanje pribora za čišćenje psećeg izmeta na javnim površinama u gradu nedopuštenima za pse nedavno je sa sto kuna porasla na drastičnih od šesto do tisuću kuna. Najviši iznos plaća vlasnik uhvaćen nakon što ga nekoliko puta zateknu na djelu. Svrha novog propisa, objašnjavaju komunalni redari, nije puniti gradsku blagajnu, nego Zagrepčane naučiti redu

[Zah]

PANOSTEITIS - UPALA NOŽNIH KOSTIJU PASA
MUŽJACI ČEŠĆE HRAMLJU



Panosteitis je upalni proces koji se javlja na cevastim kostima psa. Obolenje je tipicno za pse velikih rasa. Upalni proces javlja se obicno na dugim kostima prednjih i zadnjih nogu. Glavni simptom je šepanje. Ponekad bolestan pas šepa na samo jednu, a ponekad i na dve noge istovremeno, a nekada se šepanje seli s noge na nogu. Pri pregledu je izražena bolna reakcija kod palpacije dugih kostiju.

Bolest je prvo opisana 1951. i to kod Nemackih ovcara pa je neki i danas nazivaju panosteitisom nemackih ovcara, ali javlja se i kod drugih rasa pasa. Vrlo je cesta kod nemackih ovcara, dobermana, zlatnih retrivera, nemacke doge. Mužjaci obolevaju cešce nego ženke. Javlja se od 5 do 12 meseci starosti, iako se veoma retko može javiti vec kod šteneta starog samo dva meseca ili kod odraslog psa starog pet godina.

U anamnezi vlasnici navode podatak da je pas iznenada poceo da šepa, a da se nije prethodno nigde udario ili su primetili da je pre nedelju dana šepao na jednu a sada šepa na drugu nogu. Šepanje je ponekad tako izraženo da pas vrlo nevoljno ustaje, a napadi šepanja mogu biti praceni nedostatkom apetita, apatijom pa cak i povišenom telesnom temperaturom.

Najcešce panosteitis zahvata podlaktice tako da se obicno javlja šepanje prednjih nogu. Šepanje ponekad prođe samo bez ikakve terapije u roku nekoliko dana, ali napadi se mogu ponavljati. Ponavljaju se u sve ređim intervalima, a kada pas završi s radom bolest napreduje (18 do 20 meseci starosti). Zato i kažemo da se radi o bolesti kod koje po pravilu dolazi do samoozdravljenja.

Pritisak na dugu kost izaziva bolnu reakciju kod bolesnog psa, pa su nam nekada anamneza i sama palpacija dovoljni za postavljanje radne dijagnoze. Definitivna dijagnoza može se postaviti samo pregledom, međutim pošto se radi o invazivnoj metodi, na to se odlucujemo ako se šepanje ne primiri u roku od sedam dana. Nekada se smatralo da kod ovog obolenja u krvi naraste broj eozinofilnih leukocita, ali novije studije kažu da je krvna slika po pravilu u granicama normale. Tacan mehanizam nastanka kao i uzrok promena na kostima koje dovode do panosteitisa nije poznat. Pretpostavlja se da su kod nekih rasa u pitanju genetski faktori (nemacki ovcari) a nagađa se o više mogućih uzroka (alergijske reakcije, poremecaj vaskularizacije dugih kostiju kod brzog rasta, metabolicki poremecaji). Kada šepanje prode za nekoliko dana terapija nije potrebna. Ukoliko zbog boli pas ne jede i bezvoljan je pristupa se davanju analgetika uz preporuku mirovanja.

Lekovi protiv bolova su mac sa dve oštrice. Naime, bol je uzrok zbog kojeg pas šepa, ali je ona ujedno i svojevrsni alarm organizma da nogu treba štedeti. Ukoliko lekovi ma eliminišete bol, pas ce se oslanjati na bolesnu nogu pa upalni proces može duže potrajati. Dakle, bol je obrambeni mehanizam i ako nije neophodno psu sa panosteitisom ne dajemo terapiju vec strpljivo cekamo da simptomi prođu sami.

[Kadija]

Da se nadovezem na jedan od proslih postova,oko toga ''ZASTO'' psi napadaju.
Desio se jedan slucaj u Italiji ( zao mi je sto nemam link na kojem sam to procitao ) da je Njemacki ovcar napao dijete.
Taj se slucaj desio u jednoj od uzgajivacnica Nj.O.
Naravno,pedantni Njemci,nisu mogli samo da gledaju,sta se to desilo,nego su poslali svoju ekipu da istrazi cijeli slucaj.
Trebalo im je vremena da skontaju u cemu je problem,dok jedan od tih ekspetara,nije sasvim slucajno,promatrajuci,nekoliko malaca kako se igraju sa stencima Nj.O povezao cijeli slucaj.
Jedno od djece je sa malom motkicom,udaralo jedno od stenaca,na sto je stene reagovalo i na svoj nacin zvukom,pokazivalo da ga boli.
Dosao je do tog istog Nj.O,koji je napao jedno od djece,te samo posao sa motkicom da ga udari,pas je iste sekunde reagovao te napao tog covjeka.
Uglavnom,skontali su da je ljudski faktor i u tom slucaju krvi.



Usput da pohvalim ovo predstavljanje pasmina.A i sam cu u skorijoj buducnosti da postanem vlasnikom jednog prelijepog psa,Bordoske doge.