. HvalaPsi: pitanja/odgovori i savjeti :)
Moderator: anex
-
downtoearth
- Posts: 334
- Joined: 12/07/2007 15:51
#26 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Uz par izuzetaka (koji se ne trebaju osjetiti prozvanim) zamolio bih učesnike na ovoj temi da još jednom pročitaju naslov teme: Pasmine-rase PASA a ne OPASNE RASE PASA . Hvala
. Hvala-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#27 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
ODLIKE ZDRAVOG PSA
Zdravlje predstavlja sklad svih telesnih funkcija kako u samom životinjskom organizmu, tako i u odnosu na spoljašnju sredinu. Narušavanje ove ravnoteže delovanjem bilo spoljašnjih bilo unutrašnjih faktora dovodi do pojave bolesti. Bolest predstavlja poremećaj ravnoteže telesnih funkcija.
Funkciju pojedinih organa ili organskih sistema mogu poremetiti različiti unutrašnji ili spoljašnji faktori. Od unutrašnjih faktora najčešće su u pitanju različite konstitucijske mane, dok u spoljašnje faktore ubrajamo različite biološke, fizičke i hemijske faktore kao i uticaj sredine u kojoj pas živi.
U određenim uslovima kada je uticaj nepovoljnih faktora na organizam psa jači od delovanja njegovih odbrambenih mehanizama dolazi do pojave bolesti. U takvim slučajevima vrlo je važno reagovati pravovremeno i obezbediti adekvatnu pomoć bolesnoj jedinki. Da bi se na vreme uočili pokaztelji koji upućuju na postojanje bolesti treba prvo poznavati odlike zdravog psa. Zdrava jedinka pokazuje zaintersovanost za svoju okolinu, reaguje na nadražaje iz spoljne sredine i ima živahan temperament. Zdrav pas ima brze i jasne reakcije. Opšti izgled psa odaje skladnu celinu gde ništa nije suvišno niti bilo šta nedostaje. Koža i dlaka ovakvih pasa je čista i sjajna, oči su bistrog izraza i bez iscetka, kao i nos koji je hladan i vlažan. Zdrav pas rado uzima hranu i uzima umerene količine vode. Pored ovih opštih karakteristika zdravog psa, treba obratiti pažnju na konstituciju, kondiciju i temperament (stanje svesti). Ove tri komponente imaju veliku ulogu u veterinarskoj medicini, posebno pri opštem kliničkom pregledu kojim se i ustanovljava bolest. Pored ovih postoje i druga objektivna merila pomoću kojih ustanovljavamo promene koje izaziva neko oboljenje. U prvom redu tu spada trijas - telesna temperatura, puls i frekvenca disanja. Kod zdravih, odraslih pasa rektalno merena temperatura se kreće od 37,5 do 39 C. Vreme merenja je oko 5 minuta. Puls se meri na nekoj od dostupnih arterija za palpaciju i iznosi 60 do 120 impulsa u minuti, a broj udisaja se kreće između 10 i 40 u minuti. Pri prosuđivanju ovih vrednosti treba uzeti u obzir rasne karakteristike, starost kao i fiziološka stanja prilikom kojih se ovi parametri mogu promeniti (graviditet, izraziti napor, treniranje pasa ...). Pored trijasa pregledi krvi, urina, fecesa, kao i ostalih telesnih tečnosti, te razni specijalistički pregledi takođe dokazuju postojanje određenih patoloških procesa. Naravno, oni su predmet izučavanja stručnog osoblja i njih vlasnik životinje ne može rutinski kontrolisati.
ODLIKE BOLESNOG PSA
Ponekad je veoma teško sa sigurnošću odrediti da li se radi o bolenoj životinji ili ne. Razlog za to je prevelik opseg patoloških pojava i procesa, bez obzira na njihove uzroke, kojima su psi podložni.U načelu bi se moglo reći da svako odstupanje od uobičajenog ponašanja psa mora biti jasan signal vlasniku da se događa nešto neuobičajeno. Često promene u ponašanju prethode svim ostalim simptomima oboljenja. Zato ih je važno pravovremeno uočiti. Poremećaji u ponašanju se prepoznaju po reakcijama životinje na različite spoljašnje nadražaje. Vrlo često bolesni psi pokazuju jače ili slabije izraženu depresiju. Naravno, to zavisi od vrste i intenziteta bolesti. Sve reakcije su u određenom stupnju slabije : sporije su kretnje, reagovanje na poziv je usporenije kao i reakcije na svetlost, miris i zvuk. Pri izraženijoj depresiji životinja ima potrebu za snom u većoj meri, dok ju okolina potuno ne dotiče. Takođe, u promenjene oblike ponašanja po kojima se može zaključiti o određenim patološkim procesima, spada stanje ekscitacije - pojačane nadražljivosti. Takve životinje na svaki zvuk, miris ili pojavu reguju izuzetno burno. Česte su potuno nepredvidive reakcije koje se ponekad ne mogu kontrolisati.
Većinu oboljenja prati promenjen trijas u manjem ili većem stepenu. Do ovih pokazatelja mogu i vlasnici pasa veoma jednostavno doći. Uz poremećene vrednosti trijasa, niz bolesti se očituje promenama na vidljivim sluznicama oka, nosa, usta, analnog otvora kao i otvora polnih organa. Promena boje sluznice, pojava iscetka, kao i njegove karakteristike mogu ukazati na patološki proces u organizmu. Zdrav izgled sluznice je bledo ružičast sa vrlo malo bistrog sadržaja koji ju čini vlažnom. Prilikom pojave bilo kakvih odstupanja potrebno je potražiti vetrinarsku pomoć.
Treba naglasiti da veliki broj oboljenja prolazi sa veoma slabo izraženim simptomima ili su oni potuno nejasni. U takvm slučajevima potrebno se obratiti stručnom licu da ne bi došlo do gubitka dragocenog vremena u kasnijoj terapiji.
Nakon svake bolesti dolazi duže ili kraće vreme oporavljanja - rekovalescencija. Ponekad je kod težih bolesti ovaj period jako dugotrajan i zahteva veliki napor i saradnju životinje, vlasnika i vetrinara. U tom razdoblju treba se vrlo odgovorno i savesno pridržavati uputstava veterinara da ne bi došlo do povratka bolesti ili dodatnih komplikacija.
Zdravlje predstavlja sklad svih telesnih funkcija kako u samom životinjskom organizmu, tako i u odnosu na spoljašnju sredinu. Narušavanje ove ravnoteže delovanjem bilo spoljašnjih bilo unutrašnjih faktora dovodi do pojave bolesti. Bolest predstavlja poremećaj ravnoteže telesnih funkcija.
Funkciju pojedinih organa ili organskih sistema mogu poremetiti različiti unutrašnji ili spoljašnji faktori. Od unutrašnjih faktora najčešće su u pitanju različite konstitucijske mane, dok u spoljašnje faktore ubrajamo različite biološke, fizičke i hemijske faktore kao i uticaj sredine u kojoj pas živi.
U određenim uslovima kada je uticaj nepovoljnih faktora na organizam psa jači od delovanja njegovih odbrambenih mehanizama dolazi do pojave bolesti. U takvim slučajevima vrlo je važno reagovati pravovremeno i obezbediti adekvatnu pomoć bolesnoj jedinki. Da bi se na vreme uočili pokaztelji koji upućuju na postojanje bolesti treba prvo poznavati odlike zdravog psa. Zdrava jedinka pokazuje zaintersovanost za svoju okolinu, reaguje na nadražaje iz spoljne sredine i ima živahan temperament. Zdrav pas ima brze i jasne reakcije. Opšti izgled psa odaje skladnu celinu gde ništa nije suvišno niti bilo šta nedostaje. Koža i dlaka ovakvih pasa je čista i sjajna, oči su bistrog izraza i bez iscetka, kao i nos koji je hladan i vlažan. Zdrav pas rado uzima hranu i uzima umerene količine vode. Pored ovih opštih karakteristika zdravog psa, treba obratiti pažnju na konstituciju, kondiciju i temperament (stanje svesti). Ove tri komponente imaju veliku ulogu u veterinarskoj medicini, posebno pri opštem kliničkom pregledu kojim se i ustanovljava bolest. Pored ovih postoje i druga objektivna merila pomoću kojih ustanovljavamo promene koje izaziva neko oboljenje. U prvom redu tu spada trijas - telesna temperatura, puls i frekvenca disanja. Kod zdravih, odraslih pasa rektalno merena temperatura se kreće od 37,5 do 39 C. Vreme merenja je oko 5 minuta. Puls se meri na nekoj od dostupnih arterija za palpaciju i iznosi 60 do 120 impulsa u minuti, a broj udisaja se kreće između 10 i 40 u minuti. Pri prosuđivanju ovih vrednosti treba uzeti u obzir rasne karakteristike, starost kao i fiziološka stanja prilikom kojih se ovi parametri mogu promeniti (graviditet, izraziti napor, treniranje pasa ...). Pored trijasa pregledi krvi, urina, fecesa, kao i ostalih telesnih tečnosti, te razni specijalistički pregledi takođe dokazuju postojanje određenih patoloških procesa. Naravno, oni su predmet izučavanja stručnog osoblja i njih vlasnik životinje ne može rutinski kontrolisati.
ODLIKE BOLESNOG PSA
Ponekad je veoma teško sa sigurnošću odrediti da li se radi o bolenoj životinji ili ne. Razlog za to je prevelik opseg patoloških pojava i procesa, bez obzira na njihove uzroke, kojima su psi podložni.U načelu bi se moglo reći da svako odstupanje od uobičajenog ponašanja psa mora biti jasan signal vlasniku da se događa nešto neuobičajeno. Često promene u ponašanju prethode svim ostalim simptomima oboljenja. Zato ih je važno pravovremeno uočiti. Poremećaji u ponašanju se prepoznaju po reakcijama životinje na različite spoljašnje nadražaje. Vrlo često bolesni psi pokazuju jače ili slabije izraženu depresiju. Naravno, to zavisi od vrste i intenziteta bolesti. Sve reakcije su u određenom stupnju slabije : sporije su kretnje, reagovanje na poziv je usporenije kao i reakcije na svetlost, miris i zvuk. Pri izraženijoj depresiji životinja ima potrebu za snom u većoj meri, dok ju okolina potuno ne dotiče. Takođe, u promenjene oblike ponašanja po kojima se može zaključiti o određenim patološkim procesima, spada stanje ekscitacije - pojačane nadražljivosti. Takve životinje na svaki zvuk, miris ili pojavu reguju izuzetno burno. Česte su potuno nepredvidive reakcije koje se ponekad ne mogu kontrolisati.
Većinu oboljenja prati promenjen trijas u manjem ili većem stepenu. Do ovih pokazatelja mogu i vlasnici pasa veoma jednostavno doći. Uz poremećene vrednosti trijasa, niz bolesti se očituje promenama na vidljivim sluznicama oka, nosa, usta, analnog otvora kao i otvora polnih organa. Promena boje sluznice, pojava iscetka, kao i njegove karakteristike mogu ukazati na patološki proces u organizmu. Zdrav izgled sluznice je bledo ružičast sa vrlo malo bistrog sadržaja koji ju čini vlažnom. Prilikom pojave bilo kakvih odstupanja potrebno je potražiti vetrinarsku pomoć.
Treba naglasiti da veliki broj oboljenja prolazi sa veoma slabo izraženim simptomima ili su oni potuno nejasni. U takvm slučajevima potrebno se obratiti stručnom licu da ne bi došlo do gubitka dragocenog vremena u kasnijoj terapiji.
Nakon svake bolesti dolazi duže ili kraće vreme oporavljanja - rekovalescencija. Ponekad je kod težih bolesti ovaj period jako dugotrajan i zahteva veliki napor i saradnju životinje, vlasnika i vetrinara. U tom razdoblju treba se vrlo odgovorno i savesno pridržavati uputstava veterinara da ne bi došlo do povratka bolesti ili dodatnih komplikacija.
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#28 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Civava
Opšti izgled:
Ovo je najmanja od svih poznatih rasa. Mala veličina ipak ne povlači nakaznost, slabost ili manjkavost harmonije pojedinih delova tela. Ovaj mali pas je cenjen kao pratilac i čuvar.
Tip čivave istaknut je velikom jabučastom glavom, kratkim nosem, velikim neobičnim ušima, vrednim pomena izražajnim očima i jednom čvrstom građom, bez znakova slabosti ili krhkosti. To je kompaktan, izbalansiran, snažan i treptući pas. Pun temperamenta veoma radoznao, oprezan i živahan. Veran vlasniku i hrabar. Za svoju malu veličinu poseduje iznenađujuću hrabrost.
Značajan je odnos dužine tela prema visini grebena, zatim čvrsta i ravna leđa, srednje duge noge, energično kretanje, visoko uspravljen rep i bekrijski izraz očiju. Navedene osobine potvrđuju ukupno opšti izgled čivave.
Postoje dva varijeteta - kratkodlaki i dugodlaki - koji se bez ograničenja međusobno mogu ukrštati, ali se odvojeno ocenjuju i odgovarajuće kandidature dodeljuju.
Masa: Između 0,5-2,5 kg, pri čemu je optimalna msa između 1-2 kg. Pri istom kvalite- tu u prednosti je manji, kako mužjak, tako i ženka.
Greške: Masa iznad 2,5 kg, bez prevazilaženja 3 kg.
Glava: Ona je od izuzetno velikog značaja. Veoma široka, ipak harmonično odgovara građi tela. Suve vilice i obrazi.
Lobanja: Jabučasta, veoma široka, pri tome šira između ušiju, nego između slepoočnica. Čelo je široko i jako zaobljeno. Očne duplje leže dobro međusobno udaljene. Fontanela je posebna osobina ove rase, koja ipak ne mora bezuslovno postojati.
Stop: Veoma izražen, dubok i širok na osnovu prelaza od zaobljenog čela ka njušci.
Njuška: Kratka i ravna, uža na vrhu, nego u korenu. Posmatrano sa strane, gornja i donja linija su gotovo paralelne, postepeno prelazi ka blago uzdignutom vrhu nosa. Vrh nosa se nalazi u visini stopa. Poželjno je da linije njuške, gledano od napred i odozgo, daju utisak pravougaone površine.
Nos: Simetričan, potpuno proporcionalan veličini njuške. Dozvoljene su sve boje nosne pečurke, pri čemu je crna u prednosti.
Usne: Suve i napete.
Zubalo: Makazasto ili klještasto. Neznatna nepravilnost u postavci zuba, kao i nedostatak pojedinih zuba zbog starosti pri korektnoj postavci vilica je prihvatljiv. To svakako ne važi kada je na drugoj strani dobar predstavnik rase.
Oči: Velike i pune, ipak ne buljave, okrugle, izražene i dobro međusobno udaljene. Sredina između očiju i korena stopa, sa najnižom tačkom korena ušiju čini jednu ravan.Dozvoljene su sve boje očiju, u prednosti su tamnije boje. Specifičnost ove rase je rubin crvena boja.
Uši: Velike, uspravne i neobične. Pre su niže u korenu i široke, postepeno se sužavaju i završavaju blago zaobljene i špicaste. Spoljašnja površina ušiju je mekana, savitljiva i prekrivena finom dlakom. U mirovanju sa uzdužnom osom zaklapaju ugao od 45 stepeni.
Greške: Uska glava, nedostajuća zaobljenost, mali razmak između očiju. Veoma blagi predgriz ili podgriz. Duboke, male, buljave ili bademaste oči. Isuviše špicaste uši. Prevelika usna koža. Previsoko usađene i previše strmo na gore nošene uši. U odnosu na podužnu osu padajući nosnik.
Teške greške: Ravna ili trouglasta glava. Slabo izražen stop. Duža i špicasta njuška. Predgriz ili podgriz. Veoma male ili slabe uši. Klempave uši.
Vrat: Srednje dug, blago zaobljen. Kod mužjaka nešto deblji nego kod ženki, pri tome ni u kom slučaju ne srne otići u zaborav ljupki izgled. Dlaka treba da pravi blagu kragnu koja vrat čini debljim. Blag prelaz u snažne suve plećke.
Greške: Prekratak vrat.
Teške greške: Gušavost
Telo: Veoma kompaktno. Dužina tela je veća od visine grebena, mada su poželjna kraća leđa, specijalno kod mužjaka. Ravna i vodoravna leđna linija. Ženke mogu biti nešto duže od mužjaka jer imaju veći prostor za smeštaj štenadi.
Grudni koš: Oblikovan je dobro zaobljenim rebrima. On je dug, dubok, prostran, pri čemu je širi u predelu prednjih nogu. Najniža tačka grudne kosti dostiže lakat. Rastojanje od ove tačke do grebena, odgovara rastojanju od ove tačke do zemlje. Stomak je srednje prikupljen da izbegava utisak nezgrapnosti. Leđna linija pravolinijski se produžava kroz sapi. Karlica duga i ravna, bez najmanjih znakova pada, kod ženki je posebno široka.
Greške: Šaranasta ili sedlasta leđa. Veoma tanko ili dugo telo.
Teške greške: Nedostajuća dubina i širina grudi. Bačvasta rebra.
Prednje noge: Suve, snažne, dobro unazad postavljene plećke (45 ). Čvrsto i uz telo priležući laktovi, koji se ipak po strani, mogu slobodno kretati. Srednje duge noge koje se gledano od napred, produžavaju u pravoj liniji od laktova do zemlje. Posmatrano sa strane one su ravne, sa blago kosim, snažnim i elastičnim došapljem. Srednje jake kosti u pravilnom odnosu ka poželjnoj kompaktnosti.
Greške: Strme plećke (nedostatak pravilnog ugla). Slabost u došaplju. Unutra ili napol- je izvrnute šape. Uske grudi. Preduge ili prekratke noge. Teške greške: Labavi laktovi. „O" ili „X" noge.
Zadnje noge: Mišićave. Duge kosti i u odnosu prema poželjnim srednje dugim nogama dobro uglovane. U prirodnom stavu od sedne kvrge, povučena linija kroz prednju tačku skočnog zgloba je vertikalna.
Skočni zglob: Nisko postavljen. Duga i dobro oblikovana Ahilova tetiva. Gledano od pozadi dobro su udaljeni jedan od drugog, ravni i paralelni, nisu okrenuti ni unutra ni napolje,
Greške: Padajuće sapi. Neznatna muskulatura. Nedostajuća uglovanost. Zatvoren skočni zglob. Duže zadnje došaplje. Zadnje noge višlje od prednjih, što prouzrokuje nadgrađenost. Preduge ili prekratke noge.
Teške greške: Kravlji stav. Iščašenje kolene čašice. Displazija kuka,
Šape: Nežne, sa dobro ograničenim, ipak ne raskrečenim prstima. Ovalne, nisu ni mačije, ni zečije. Jaki, savijeni nokti. Dobro napunjeni jastučići.
Greške: Dugi, raskrečeni prsti.
Rep: Srednje dug, sledeći položaj karlice usađen veoma visoko. Njegov izgled je poseban znak raspoznavanja rase. U sredini širi nego u korenu, pruža se ka finom vrhu. Izgleda ravan zbog postrane odlakanosti, koja je duža nego na telu. Rep je visoko uzdignut, nošen radosno i živahno - vidljiva osobina rase -nikada ne sme biti savijen između nogu. Može biti nošen vertikalno uvis, kao kod goniča, iznad leđa kao kod veverice, ili zavijen iznad leđa, tako da vrh dodiruje leđa. Rep daje harmoniju i uravnoteženost ukupnoj slici i zbog toga je posebno važan svaki detalj.
Greške: Nisko usađen rep. Zavijen rep ili vrh repa nošen ispod linije leđa. Nisko nošen rep. Pacovski rep. Kratak rep.
Kretanje: Posmatrano od pozadi zadnje noge moraju ostati gotovo paralelne, sa povećavanjem brzine povećava se upadni ugao. Ni unutra ni napolje okrenute. Kretanje zadnjih nogu je pružajuće i elastično, nije ustežuće i zglobovi nisu labavi, što vodi jednom kotrljajućem kretanju bez snage. Posmatrano od napred noge se kreću gotovo paralelno. One ne smeju šljampati, ukrštati se ili u laktovima biti isturene u polje. Pri kretanju od plećki do šapa treba da ostane ravna linija. Pri dolasku i odlasku noge ne smeju biti blizu jedna drugoj, što onemogućava normalan iskorak. Nikakav korak u stranu i nepostrano kretanje kao rak. Gledano sa strane. Gledano sa strane pokazuju snažan potisak i pun iskorak. Stepujući kas mora biti kažnjen. Kretanje mora biti slobodno, elastično, bez umora, pri čemu kretanje nogu treba da je slobodno. Pri tome leđa ostaju čvrsta ravna i horizontalna. Pravci kretanja zadnjih nogu ne smeju se presecati.
Dlaka: Kod kratkodlakih je ravna i priležuća uz telo, meka i sjajna. Dozvoljena je nešto duža dlaka, poželjno je nešto podlake. Na telu dobro raspoređena, nešto duža na vratu i repu, nešto kraća na glavi i na ušima. Dozvoljena je tanja dlaka na guši i stomaku. Dozvoljene su sve boje i kombinacije boja.
Greške: Dlaka niti kratka, niti duga. Talasasta dlaka.
Teške greške: Sveukupno tanka dlaka.
Diskvalifikacione greške: Masa iznad 3 kg. Kupirane uši, labave uši. Nedostajući ili kupiran rep. Golokožost. Ekstremna pravougaonost.
Dugodlaka civava
Standard dugodlake čivave identičan je onom za kratkodlaku, sa izuzetkom dlake, koja je duža, finija i svilastija. Ona može biti ravno priležuća ili neznatno talasasta, prvenstveno sa podlakom. Dlaka na šapama i zadnjim stranama prednjih nogu mora biti duža, kao i na zadnjim stranama zadnjih nogu. Dlaka na repu je gusta i duga, kao perjanica. Poželjna je i najcenjenija bogata kragna. Na ušima je od vrha, gde je dlaka kratka ka korenu postepeno duža i deblja i donje rese se mešaju sa vratnom kragnom. Dlaka je kratka na ličnom delu glave, na glavi i prednjim stranama nogu.
Greške: Oštra dlaka. Odstojeća ili prisno na telo priležuća dlaka zbog previše ili premalo podlake. Duga dlaka na vrhovima ušiju, kraća perjanica na repu.
Teške greške: Uvijena dlaka, Uopšte nedovoljna dužina dlake.
Diskvalifikacione greške: Duga dlaka na ličnom delu glave.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Neki o civavi kazu i ovo?
Imate li psa koji većinu vremena provodi u kući ili stanu, znate kakvu štetu može uzrokovati. I dok je za pretpostaviti da njemačka doga ruši sve oko sebe, najmanji među psima, čivava, nije ništa bolji. Maleni čivava je među najdestruktivnijim psima, veći dar-mar napravi samo najveći pas – njemačka doga. Rezultati provedene ankete pokazali su da najmanji i najveći prave najveći nered. U svom životu prosječni čivava uzrokuje štetu od gotovo 7000 tisuća kuna, što je svega 300-tinjak kuna manje od velikog srodnika. Od zapišanih sagova do izgrebanih vrata, prožvakanih fotelja i slomljenih vaza, nered koji maleni čivava može napraviti lako stavi na kušnju ljubav između čovjeka i psa. S druge strane mops i bernardinac su najobzirniji psi koji rade najmanju štetu. Oni se bolje ponašaju i lakše ih je istrenirati, te su stabilnije i mirnije naravi. U istraživanju je sudjelovalo 3000 vlasnika pasa koji imaju ‘’životinjsko osiguranje’’, jer se dvije trećine isplaćenih odšteta odnosilo na nestašne pse. Najveće štetočine su maleni štenci, no 15 posto vlasnika svoje pse nikad ne uspije obuzdati.
Napomena: Da li je ovo opsta karakteristika ili usamljen slucaj. Potraszimo na internetu ili iznesimo svoje iskustvo.
Opšti izgled:
Ovo je najmanja od svih poznatih rasa. Mala veličina ipak ne povlači nakaznost, slabost ili manjkavost harmonije pojedinih delova tela. Ovaj mali pas je cenjen kao pratilac i čuvar.
Tip čivave istaknut je velikom jabučastom glavom, kratkim nosem, velikim neobičnim ušima, vrednim pomena izražajnim očima i jednom čvrstom građom, bez znakova slabosti ili krhkosti. To je kompaktan, izbalansiran, snažan i treptući pas. Pun temperamenta veoma radoznao, oprezan i živahan. Veran vlasniku i hrabar. Za svoju malu veličinu poseduje iznenađujuću hrabrost.
Značajan je odnos dužine tela prema visini grebena, zatim čvrsta i ravna leđa, srednje duge noge, energično kretanje, visoko uspravljen rep i bekrijski izraz očiju. Navedene osobine potvrđuju ukupno opšti izgled čivave.
Postoje dva varijeteta - kratkodlaki i dugodlaki - koji se bez ograničenja međusobno mogu ukrštati, ali se odvojeno ocenjuju i odgovarajuće kandidature dodeljuju.
Masa: Između 0,5-2,5 kg, pri čemu je optimalna msa između 1-2 kg. Pri istom kvalite- tu u prednosti je manji, kako mužjak, tako i ženka.
Greške: Masa iznad 2,5 kg, bez prevazilaženja 3 kg.
Glava: Ona je od izuzetno velikog značaja. Veoma široka, ipak harmonično odgovara građi tela. Suve vilice i obrazi.
Lobanja: Jabučasta, veoma široka, pri tome šira između ušiju, nego između slepoočnica. Čelo je široko i jako zaobljeno. Očne duplje leže dobro međusobno udaljene. Fontanela je posebna osobina ove rase, koja ipak ne mora bezuslovno postojati.
Stop: Veoma izražen, dubok i širok na osnovu prelaza od zaobljenog čela ka njušci.
Njuška: Kratka i ravna, uža na vrhu, nego u korenu. Posmatrano sa strane, gornja i donja linija su gotovo paralelne, postepeno prelazi ka blago uzdignutom vrhu nosa. Vrh nosa se nalazi u visini stopa. Poželjno je da linije njuške, gledano od napred i odozgo, daju utisak pravougaone površine.
Nos: Simetričan, potpuno proporcionalan veličini njuške. Dozvoljene su sve boje nosne pečurke, pri čemu je crna u prednosti.
Usne: Suve i napete.
Zubalo: Makazasto ili klještasto. Neznatna nepravilnost u postavci zuba, kao i nedostatak pojedinih zuba zbog starosti pri korektnoj postavci vilica je prihvatljiv. To svakako ne važi kada je na drugoj strani dobar predstavnik rase.
Oči: Velike i pune, ipak ne buljave, okrugle, izražene i dobro međusobno udaljene. Sredina između očiju i korena stopa, sa najnižom tačkom korena ušiju čini jednu ravan.Dozvoljene su sve boje očiju, u prednosti su tamnije boje. Specifičnost ove rase je rubin crvena boja.
Uši: Velike, uspravne i neobične. Pre su niže u korenu i široke, postepeno se sužavaju i završavaju blago zaobljene i špicaste. Spoljašnja površina ušiju je mekana, savitljiva i prekrivena finom dlakom. U mirovanju sa uzdužnom osom zaklapaju ugao od 45 stepeni.
Greške: Uska glava, nedostajuća zaobljenost, mali razmak između očiju. Veoma blagi predgriz ili podgriz. Duboke, male, buljave ili bademaste oči. Isuviše špicaste uši. Prevelika usna koža. Previsoko usađene i previše strmo na gore nošene uši. U odnosu na podužnu osu padajući nosnik.
Teške greške: Ravna ili trouglasta glava. Slabo izražen stop. Duža i špicasta njuška. Predgriz ili podgriz. Veoma male ili slabe uši. Klempave uši.
Vrat: Srednje dug, blago zaobljen. Kod mužjaka nešto deblji nego kod ženki, pri tome ni u kom slučaju ne srne otići u zaborav ljupki izgled. Dlaka treba da pravi blagu kragnu koja vrat čini debljim. Blag prelaz u snažne suve plećke.
Greške: Prekratak vrat.
Teške greške: Gušavost
Telo: Veoma kompaktno. Dužina tela je veća od visine grebena, mada su poželjna kraća leđa, specijalno kod mužjaka. Ravna i vodoravna leđna linija. Ženke mogu biti nešto duže od mužjaka jer imaju veći prostor za smeštaj štenadi.
Grudni koš: Oblikovan je dobro zaobljenim rebrima. On je dug, dubok, prostran, pri čemu je širi u predelu prednjih nogu. Najniža tačka grudne kosti dostiže lakat. Rastojanje od ove tačke do grebena, odgovara rastojanju od ove tačke do zemlje. Stomak je srednje prikupljen da izbegava utisak nezgrapnosti. Leđna linija pravolinijski se produžava kroz sapi. Karlica duga i ravna, bez najmanjih znakova pada, kod ženki je posebno široka.
Greške: Šaranasta ili sedlasta leđa. Veoma tanko ili dugo telo.
Teške greške: Nedostajuća dubina i širina grudi. Bačvasta rebra.
Prednje noge: Suve, snažne, dobro unazad postavljene plećke (45 ). Čvrsto i uz telo priležući laktovi, koji se ipak po strani, mogu slobodno kretati. Srednje duge noge koje se gledano od napred, produžavaju u pravoj liniji od laktova do zemlje. Posmatrano sa strane one su ravne, sa blago kosim, snažnim i elastičnim došapljem. Srednje jake kosti u pravilnom odnosu ka poželjnoj kompaktnosti.
Greške: Strme plećke (nedostatak pravilnog ugla). Slabost u došaplju. Unutra ili napol- je izvrnute šape. Uske grudi. Preduge ili prekratke noge. Teške greške: Labavi laktovi. „O" ili „X" noge.
Zadnje noge: Mišićave. Duge kosti i u odnosu prema poželjnim srednje dugim nogama dobro uglovane. U prirodnom stavu od sedne kvrge, povučena linija kroz prednju tačku skočnog zgloba je vertikalna.
Skočni zglob: Nisko postavljen. Duga i dobro oblikovana Ahilova tetiva. Gledano od pozadi dobro su udaljeni jedan od drugog, ravni i paralelni, nisu okrenuti ni unutra ni napolje,
Greške: Padajuće sapi. Neznatna muskulatura. Nedostajuća uglovanost. Zatvoren skočni zglob. Duže zadnje došaplje. Zadnje noge višlje od prednjih, što prouzrokuje nadgrađenost. Preduge ili prekratke noge.
Teške greške: Kravlji stav. Iščašenje kolene čašice. Displazija kuka,
Šape: Nežne, sa dobro ograničenim, ipak ne raskrečenim prstima. Ovalne, nisu ni mačije, ni zečije. Jaki, savijeni nokti. Dobro napunjeni jastučići.
Greške: Dugi, raskrečeni prsti.
Rep: Srednje dug, sledeći položaj karlice usađen veoma visoko. Njegov izgled je poseban znak raspoznavanja rase. U sredini širi nego u korenu, pruža se ka finom vrhu. Izgleda ravan zbog postrane odlakanosti, koja je duža nego na telu. Rep je visoko uzdignut, nošen radosno i živahno - vidljiva osobina rase -nikada ne sme biti savijen između nogu. Može biti nošen vertikalno uvis, kao kod goniča, iznad leđa kao kod veverice, ili zavijen iznad leđa, tako da vrh dodiruje leđa. Rep daje harmoniju i uravnoteženost ukupnoj slici i zbog toga je posebno važan svaki detalj.
Greške: Nisko usađen rep. Zavijen rep ili vrh repa nošen ispod linije leđa. Nisko nošen rep. Pacovski rep. Kratak rep.
Kretanje: Posmatrano od pozadi zadnje noge moraju ostati gotovo paralelne, sa povećavanjem brzine povećava se upadni ugao. Ni unutra ni napolje okrenute. Kretanje zadnjih nogu je pružajuće i elastično, nije ustežuće i zglobovi nisu labavi, što vodi jednom kotrljajućem kretanju bez snage. Posmatrano od napred noge se kreću gotovo paralelno. One ne smeju šljampati, ukrštati se ili u laktovima biti isturene u polje. Pri kretanju od plećki do šapa treba da ostane ravna linija. Pri dolasku i odlasku noge ne smeju biti blizu jedna drugoj, što onemogućava normalan iskorak. Nikakav korak u stranu i nepostrano kretanje kao rak. Gledano sa strane. Gledano sa strane pokazuju snažan potisak i pun iskorak. Stepujući kas mora biti kažnjen. Kretanje mora biti slobodno, elastično, bez umora, pri čemu kretanje nogu treba da je slobodno. Pri tome leđa ostaju čvrsta ravna i horizontalna. Pravci kretanja zadnjih nogu ne smeju se presecati.
Dlaka: Kod kratkodlakih je ravna i priležuća uz telo, meka i sjajna. Dozvoljena je nešto duža dlaka, poželjno je nešto podlake. Na telu dobro raspoređena, nešto duža na vratu i repu, nešto kraća na glavi i na ušima. Dozvoljena je tanja dlaka na guši i stomaku. Dozvoljene su sve boje i kombinacije boja.
Greške: Dlaka niti kratka, niti duga. Talasasta dlaka.
Teške greške: Sveukupno tanka dlaka.
Diskvalifikacione greške: Masa iznad 3 kg. Kupirane uši, labave uši. Nedostajući ili kupiran rep. Golokožost. Ekstremna pravougaonost.
Dugodlaka civava
Standard dugodlake čivave identičan je onom za kratkodlaku, sa izuzetkom dlake, koja je duža, finija i svilastija. Ona može biti ravno priležuća ili neznatno talasasta, prvenstveno sa podlakom. Dlaka na šapama i zadnjim stranama prednjih nogu mora biti duža, kao i na zadnjim stranama zadnjih nogu. Dlaka na repu je gusta i duga, kao perjanica. Poželjna je i najcenjenija bogata kragna. Na ušima je od vrha, gde je dlaka kratka ka korenu postepeno duža i deblja i donje rese se mešaju sa vratnom kragnom. Dlaka je kratka na ličnom delu glave, na glavi i prednjim stranama nogu.
Greške: Oštra dlaka. Odstojeća ili prisno na telo priležuća dlaka zbog previše ili premalo podlake. Duga dlaka na vrhovima ušiju, kraća perjanica na repu.
Teške greške: Uvijena dlaka, Uopšte nedovoljna dužina dlake.
Diskvalifikacione greške: Duga dlaka na ličnom delu glave.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Neki o civavi kazu i ovo?
Imate li psa koji većinu vremena provodi u kući ili stanu, znate kakvu štetu može uzrokovati. I dok je za pretpostaviti da njemačka doga ruši sve oko sebe, najmanji među psima, čivava, nije ništa bolji. Maleni čivava je među najdestruktivnijim psima, veći dar-mar napravi samo najveći pas – njemačka doga. Rezultati provedene ankete pokazali su da najmanji i najveći prave najveći nered. U svom životu prosječni čivava uzrokuje štetu od gotovo 7000 tisuća kuna, što je svega 300-tinjak kuna manje od velikog srodnika. Od zapišanih sagova do izgrebanih vrata, prožvakanih fotelja i slomljenih vaza, nered koji maleni čivava može napraviti lako stavi na kušnju ljubav između čovjeka i psa. S druge strane mops i bernardinac su najobzirniji psi koji rade najmanju štetu. Oni se bolje ponašaju i lakše ih je istrenirati, te su stabilnije i mirnije naravi. U istraživanju je sudjelovalo 3000 vlasnika pasa koji imaju ‘’životinjsko osiguranje’’, jer se dvije trećine isplaćenih odšteta odnosilo na nestašne pse. Najveće štetočine su maleni štenci, no 15 posto vlasnika svoje pse nikad ne uspije obuzdati.
Napomena: Da li je ovo opsta karakteristika ili usamljen slucaj. Potraszimo na internetu ili iznesimo svoje iskustvo.
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#29 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Ehinokokus (Cistična ehinokokoza)Postavljeno: 23.06.2007
Uzrok nastanka
Ovo oboljenje izaziva mala pantljičara sa nekoliko članaka koja živi u crevu psa, a njena jajašca izbacuju se stolicom iz creva. Čovek se zarazi preko hrane i vode ili direktno kada mu pas liže ruke. U želucu čoveka oslobađaju se embrioni i idu kroz crevni zid, a putem krvi dospevaju u jetru ili limfogeno u vensku krv, njom u pluća i ostale organe, mozak, slezinu, bubrege. Tu se razvijaju vezikule koje mogu biti inilokularne ili mnogobrojne multilokularne ciste u zavisnosti od vrste ehinokoka. Ciste imaju oko sebe hitinsku membranu, a organizam oko nje stvara vezivnu ovojnicu.
Klinička slika
Cistična ehinokokoza pluća-dominiraju nespecifični simptomi ili je čak i asimptomatska, pa se slučajno otkriva rendgenskim snimkom. Opisuju se prolazni kašalj, iskašljavanje krvi, alergijske promene na koži, a kod velikih cista i atelektaze i poremećaj disanja. Pod različitim okolnostima (udarac u grudni koš, napor) može nastati prskanje ciste što se ispoljava slikom anafilaktičkog šoka praćenog strahom, kašljem, otežanim disanjem, zviždanjem, kolapsom, iskašljavanjem na puna usta žute, slane, nekada i sukrvičave tečnosti.
Cistična ehinokokoza jetre- klinička slika tegoba javlja se postepeno. Postoji vremenom osećaj pritiska i bolova u trbuhu u predelu jetre, odnosno ispod desnog rebarnog luka, a nastaje usled uvećanja ciste. Zbog direktnog pritiska ehinokokusne ciste na žučne puteve dolazi do žutice, a pritiskom na venu portu i do ascitesa (nakupljanja tečnosti u trbuhu). U kliničkoj slici tegobe se mogu javiti usled pritiska na okolne organe, želudac i duodenum, te nastaje povraćanje, a pritisak na debelo crevo daje nadutost, meteorizam i zatvor. Ciste koje su velike, a nalaze se na prednjoj strani, mogu se napipati preko trbušnog zida. Razvoj ovog oboljenja može biti različit. Ehinokok može spontano da izumre ili pod dejstvom lekova kada dolazi do resorpcije tečnosti, a sadržaj se kalcifikuje. Međutim, kod velike ciste može doći do rupture (pucanja) ciste i izliva tečnosti u trbušnu šupljinu i širenja mase cisti po trbuhu, odnosno sekundarne ehinokoze. Ruptura je praćena šokom, nekada smrću.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu pregleda,rendgenološkog snimka, ultrazvuka, CT-a (skenera), NMR (nuklearne magnetene rezonance), uz laboratorijske analize- povećanje eozinofila u krvi i pozitivne alergijske reakcije.
Lečenje
Svaku ehinokoknu cistu, ukoliko lokalizacija dozvoljava, treba hirurški odstraniti. U Slučajevima kontraindikacija za hirurško lečenje (veličina, lokalizacija, teško opšte stanje) primenjuje se višemesečna terapija mebendazolom.
Uzrok nastanka
Ovo oboljenje izaziva mala pantljičara sa nekoliko članaka koja živi u crevu psa, a njena jajašca izbacuju se stolicom iz creva. Čovek se zarazi preko hrane i vode ili direktno kada mu pas liže ruke. U želucu čoveka oslobađaju se embrioni i idu kroz crevni zid, a putem krvi dospevaju u jetru ili limfogeno u vensku krv, njom u pluća i ostale organe, mozak, slezinu, bubrege. Tu se razvijaju vezikule koje mogu biti inilokularne ili mnogobrojne multilokularne ciste u zavisnosti od vrste ehinokoka. Ciste imaju oko sebe hitinsku membranu, a organizam oko nje stvara vezivnu ovojnicu.
Klinička slika
Cistična ehinokokoza pluća-dominiraju nespecifični simptomi ili je čak i asimptomatska, pa se slučajno otkriva rendgenskim snimkom. Opisuju se prolazni kašalj, iskašljavanje krvi, alergijske promene na koži, a kod velikih cista i atelektaze i poremećaj disanja. Pod različitim okolnostima (udarac u grudni koš, napor) može nastati prskanje ciste što se ispoljava slikom anafilaktičkog šoka praćenog strahom, kašljem, otežanim disanjem, zviždanjem, kolapsom, iskašljavanjem na puna usta žute, slane, nekada i sukrvičave tečnosti.
Cistična ehinokokoza jetre- klinička slika tegoba javlja se postepeno. Postoji vremenom osećaj pritiska i bolova u trbuhu u predelu jetre, odnosno ispod desnog rebarnog luka, a nastaje usled uvećanja ciste. Zbog direktnog pritiska ehinokokusne ciste na žučne puteve dolazi do žutice, a pritiskom na venu portu i do ascitesa (nakupljanja tečnosti u trbuhu). U kliničkoj slici tegobe se mogu javiti usled pritiska na okolne organe, želudac i duodenum, te nastaje povraćanje, a pritisak na debelo crevo daje nadutost, meteorizam i zatvor. Ciste koje su velike, a nalaze se na prednjoj strani, mogu se napipati preko trbušnog zida. Razvoj ovog oboljenja može biti različit. Ehinokok može spontano da izumre ili pod dejstvom lekova kada dolazi do resorpcije tečnosti, a sadržaj se kalcifikuje. Međutim, kod velike ciste može doći do rupture (pucanja) ciste i izliva tečnosti u trbušnu šupljinu i širenja mase cisti po trbuhu, odnosno sekundarne ehinokoze. Ruptura je praćena šokom, nekada smrću.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu pregleda,rendgenološkog snimka, ultrazvuka, CT-a (skenera), NMR (nuklearne magnetene rezonance), uz laboratorijske analize- povećanje eozinofila u krvi i pozitivne alergijske reakcije.
Lečenje
Svaku ehinokoknu cistu, ukoliko lokalizacija dozvoljava, treba hirurški odstraniti. U Slučajevima kontraindikacija za hirurško lečenje (veličina, lokalizacija, teško opšte stanje) primenjuje se višemesečna terapija mebendazolom.
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#30 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Pas heroj dva dana na životu održavao gazdaricu ležeći na njoj, te pozvao spasitelje
Čarli još uvijek čuva svoje dvorište / Andreja Thomas / CROPIX
Na kućnom broju 51b, na kraju sela Vrh u općini Draganić, sam živi osmogodišnji mješanac škotskog ovčara Čarli.Iz neograđenog dvorišta gotovo ne izlazi, i nikoga, osim susjeda Josipa Mažara koji ga hrani, unutra niti ne pušta. I deset dana nakon njezine smrti u bolnici u Karlovcu misli da će se gazdarica, baka Ana Moćan, možda vratiti.Starica krhkog zdravlja i slabog pamćenja, triput je zalutala i izgubila se. Dva puta kući ju je vratio njezin najvjerniji prijatelj, Čarli. Treći puta, 8. listopada kilometar od kuće pala je u kukuruzištu. Čarli je opet bio kraj nje. Dva dana, bez hrane i vode, na njoj je ležao i grijao je, održavajući je tako na životu. Kada su lovački psi, koji su bili uključeni u traganje za bakom Anom, došli u blizinu svojim ih je lavežom upozorio gdje leži nemoćna starica, a oni su pak doveli lovce koji su je pronašli.Toga dana baka je navršila 78 godina. Spremili su je u bolnicu, a Čarli je nestao. Pojavio se kod kuće nakon dva dana, nekako u vrijeme kada je prestalo kucati bakino srce. Od tada ga zovu Heroj. U potrazi je sudjelovalo dvadesetak policajaca i nas desetak lovaca, a uključili smo i pse. Oni su se našli s Čarlijem te tako i nas doveli do mjesta događaja. Baka Ana davala je znakove života, pa smo nazvali HMP koja ju je prevezla u bolnicu. Čarli je bio prestrašen, ali nevjerojatno vjeran toj baki, pa smo ga jedva otjerali kako bi je smjestili u bolnička kola - ispričao je lovac Ferdo Misir.
Ana Moćan je unatoč Čarlijevoj brizi preminula. Dok su otkucavali posljednji sati samačkog života skromne starice, Čarli je lutao. Nitko nije znao gdje je. Onda se vratio i puna tri dana noći cvilio i zavijao.Nismo mogli spavati koliko je jako zavijao, a nismo mu mogli pomoći. Ta baka mu je bila sve, a i on njoj. Svuda su išli zajedno. Dijelili su dobro i zlo - rekla je susjeda Božena Peh.Susjed Josip Mažar boji se sa Čarlijevu sudbinu.Bojim se da će ga uspavati jer nema vlasnika, on je gazda sam sebi. Ja ga hranim, tu i tamo dođe u moje dvorište, ali brzo se vrati u svoje i ne miče se. Nitko kraj njega ne može doći do kuće - kaže susjed Josip, a da je nepovjerljiv prema strancima i sami smo se uvjerili. Baka Ana Moćan u mladosti je radila kao spremačica u jednom hotelu, a mirovina koju je dobivala bila je premala čak i za staricu koja je cijeli život proživjela skromno. Bila je slaba, u posljednje vrijeme jela je samo jogurte. Uopće ne znam kako je živjela. Taj pas bio joj je jedina utjeha - tužno priča susjed Josip. Čarli, čini se, utjehu traži u čuvanja ulaza u dvorište u kojem još žive uspomene na njegovu gazdaricu, baku Anu. Slobodna Dalmacija
Čarli još uvijek čuva svoje dvorište / Andreja Thomas / CROPIX
Na kućnom broju 51b, na kraju sela Vrh u općini Draganić, sam živi osmogodišnji mješanac škotskog ovčara Čarli.Iz neograđenog dvorišta gotovo ne izlazi, i nikoga, osim susjeda Josipa Mažara koji ga hrani, unutra niti ne pušta. I deset dana nakon njezine smrti u bolnici u Karlovcu misli da će se gazdarica, baka Ana Moćan, možda vratiti.Starica krhkog zdravlja i slabog pamćenja, triput je zalutala i izgubila se. Dva puta kući ju je vratio njezin najvjerniji prijatelj, Čarli. Treći puta, 8. listopada kilometar od kuće pala je u kukuruzištu. Čarli je opet bio kraj nje. Dva dana, bez hrane i vode, na njoj je ležao i grijao je, održavajući je tako na životu. Kada su lovački psi, koji su bili uključeni u traganje za bakom Anom, došli u blizinu svojim ih je lavežom upozorio gdje leži nemoćna starica, a oni su pak doveli lovce koji su je pronašli.Toga dana baka je navršila 78 godina. Spremili su je u bolnicu, a Čarli je nestao. Pojavio se kod kuće nakon dva dana, nekako u vrijeme kada je prestalo kucati bakino srce. Od tada ga zovu Heroj. U potrazi je sudjelovalo dvadesetak policajaca i nas desetak lovaca, a uključili smo i pse. Oni su se našli s Čarlijem te tako i nas doveli do mjesta događaja. Baka Ana davala je znakove života, pa smo nazvali HMP koja ju je prevezla u bolnicu. Čarli je bio prestrašen, ali nevjerojatno vjeran toj baki, pa smo ga jedva otjerali kako bi je smjestili u bolnička kola - ispričao je lovac Ferdo Misir.
Ana Moćan je unatoč Čarlijevoj brizi preminula. Dok su otkucavali posljednji sati samačkog života skromne starice, Čarli je lutao. Nitko nije znao gdje je. Onda se vratio i puna tri dana noći cvilio i zavijao.Nismo mogli spavati koliko je jako zavijao, a nismo mu mogli pomoći. Ta baka mu je bila sve, a i on njoj. Svuda su išli zajedno. Dijelili su dobro i zlo - rekla je susjeda Božena Peh.Susjed Josip Mažar boji se sa Čarlijevu sudbinu.Bojim se da će ga uspavati jer nema vlasnika, on je gazda sam sebi. Ja ga hranim, tu i tamo dođe u moje dvorište, ali brzo se vrati u svoje i ne miče se. Nitko kraj njega ne može doći do kuće - kaže susjed Josip, a da je nepovjerljiv prema strancima i sami smo se uvjerili. Baka Ana Moćan u mladosti je radila kao spremačica u jednom hotelu, a mirovina koju je dobivala bila je premala čak i za staricu koja je cijeli život proživjela skromno. Bila je slaba, u posljednje vrijeme jela je samo jogurte. Uopće ne znam kako je živjela. Taj pas bio joj je jedina utjeha - tužno priča susjed Josip. Čarli, čini se, utjehu traži u čuvanja ulaza u dvorište u kojem još žive uspomene na njegovu gazdaricu, baku Anu. Slobodna Dalmacija
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#31 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Zamolio bih Babilona da izmijeni svoj komentar, pod uslom da prihavata moju sugestiju.Naime, nema potrebe da kopiras cijeli ranije prezentirani tekst o cane corsu da bi napisao svoj kratki komentar. Po mom misljenju, bilo bi najbolje da si postavio fotografiju svoga psa cane corso ili odabrao jednu od gore ponudjenih fotografija iz teksta i napisao svoj komentar. Ovako bez potrebe ponavljamo iste tekstove. Molio bih te da uvazis moju sugestiju.Dakle, postavi jednu fotografiju cane corsa uz svoj tekst, a ranmije prezentirani teks isbrisi.
Pozdrav Zah
Pozdrav Zah
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#32 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
VAJMARSKI PTIČAR
Originalni naziv rase: WEIMARANER
Zemlja porekla: NEMAČKA
Vajmarski pticar, takodjer poznat kao “Sivi Duh”, je rijetka pasmina, srednje velicine, lijepih proporcija i misicav. Vajmarac je talentiran u mnogim podrucijima, a to su: lov, rad na tragu, aportiranje, markiranje, obrana, spasilacki rad i agility. Po prirodi vrlo inteligentna pasmina, Vajmarski pticar brzo uci, ima veliku zelju da ugadja vlasniku, te je poslusan. Ovaj veseo i prijateljski pas, pun ljubavi, odanosti i vjernosti idealan je clan obitelji ukoliko dobije paznju i pravilan odgoj i obuku koje zasluzuje.
Da li je Vajmarski pticar pas za Vas?
Standard opisuje temperament vajmarskog pticara kao prijateljskog, neustrasivog, pozornog i poslusnog psa, no to je samo polovina njegove osobnosti. Vajmarac je i asertivan, srcan, odvazan, odan ali i tvrdoglav. On ce vrlo brzo preuzeti ulogu vodje copora, ako mu se ukaze prilika za to. Kucni odgoj moze biti problematican, jer su skloni destruktivnom ponasanju.
Kao sve ostale velike lovacke pasmine, vajmarski pticar zahtjeva puno kretanja i aktivnosti. Dvoriste u kojem zivi mora biti ogradjeno kako ne bi odlutao u potrazi za divljaci. Buduci da je lovacka pasmina, potencijalno je opasan za ptice i male sisavce. Za razliku od ostalih lovackih pasa, vajmarski pticar je kucni pas i stoga ne podnasa zivot u kucici za psa.
Ovo je pasmina koja zahtijeva trening poslusnosti, kako bi se moglo kontrolirati njegovu burnu (bucnu i naprasitu) narav. Vlasnicima se odmah u startu nabavke steneta preporuca box (metalni ili plasticni). Tako ce stene brze i lakse nauciti biti cisto u kuci, a i namjestaj ce ostati zasticen od ostrih zubica vaseg steneta dok ste odsutni.
Kratak istorijski pregled: O postanku vajmarskog ptičara postoje brojne teorije. Jedino je pouzdano da je vajmaranac, koji je tada još puno krvi pasa terača, već u prvoj polovini 19. veka držan na dvorcu u Vajmaru. Sredinom veka, sa početkom čistog uzgoja, ležao je uzgoj gotovo isključivo u rukama, profesionalnih lovaca i šumara u srednjoj Nemačkoj, okrenuti gotovo samo ka radu, pre svega u okolini Vajmara i Tiringena. Kada su prošli dani terača, ovi psi su ukršteni sa prepeličarima i sa ovim psima, križancima, nastavljen je uzgoj. Tek oko 1890. otpočeo je planski uzgoj i upis u rodovnu knjigu.
Pored kratkodlakog vajmaranca pojavio se krajem prošlog veka, mada samo pojedinačno, i dugodlaka varijanta. Vajmaraner je tokom upisivanja u rodovnu knjigu uzgajan čisto, on je u suštini slobodan od ukrštanja sa drugim rasama, pre svega ostao je bez poentera. Na taj način vajmaranac je najstarija nemačka rasa ptičara koja se gotovo 100 godina čisto gaji.
Opšti izgled: Srednje velik do velik radno upotrebljiv lovački pas. Prikladan radni tip, lepog oblika, žilav sa snažnom muskulaturom. Mužjaci u tipu ženke treba da budu isključeni.
Značajne proporcije: Dužina tela prema visini grebena je 12:11. Proporcija glave: od vrha nosa do početka čela nešto duže nego odatle do potiljne kosti. Prednje noge: dužina od lakta do sredine došaplja apribližno je ista razdaljini od lakta do grebena.
Ponašanje i karakter: Svestran, lako vodljiv, čvrste naravi i pasionirani lovački upotre- bljiv pas sa sistematskim i izdržljivim traženjem, ipak nije preterano temperamentan. Nosna pečurka primetno dobra. Oštar na grabežljivce i divljač, takođe i na ljude, ali ipak nije agresivan. Pouzdan u markiranju i radu u vodi. Primetna sklonost ka radu posle pucnja.
Glava: Gornji deo: u harmoniji prema veličini tela i ličnom delu. Kod mužjaka šira nego kod ženki, ipak kod oboje odnos širine gornjeg dela glave prema ukupnoj dužini glave stoji u dobroj proporciji. Po sredini čela udubljenje. Potiljna kost blago do srednje izražena. Iza očiju jasno izražene jagodične kosti. Stop neznatan.
Lični deo: nosna pečurka velika, stoji iznad vilice. Obojena tamnom bojom mesa, unazad prelazi u sivu boju. Njuška duga, a osobito kod mužjaka. Iz profila gotovo oštrih ivica. Nosnik ravan, često nešto ispupčen, nikada ulegnut.
Usne: srednje preklapajuće, one su kao i nepce boje mesa Mali usni nabori.
Vilice: snažne.
Obrazi: mišićavi i jasno izraženi. „Suva" glava.
Zubalo: pravilno i snažno, makazasto.
Oči: boje ćilibara, tamnije do svetlije, inteligentnog izraza. Kod štenadi su nebo plave boje. Okrugle, blago koso postavljene. Kapci dobro priležu.
Uši: široke i prilično duge, dopiru do ugla usana. Visoko i usko usađene, na dole su špicasto zaobljene. Pri pozornosti psa blago napred upravljene. Naborane.
Vrat: Plemenito nošen, gornja profilna linija zaobljena. Mišićav, gotovo okrugao, nije kratak, suv. Ka plećkama se pojačava i harmonično prelazi u grudi i leđnu liniju.
Tijelo
Gornja linija: od zaobljene linije vrata, preko dobro izraženog grebena prelazi u rela- tivno duga, čvrsta leđa.
Greben: dobro izražen.
Leđa: čvrsta i mišićava, bez ulegnuća. Nisu nadgrađena. Nešto duža leđa su svojstvena rasi i nisu greška.
Sapi: karlica duga i srednje koso postavljena.
Grudi: snažne, ali ne preterano široke, sa zadovoljavajućom dubinom - dopiru do laktova - i zadovoljavajućom dužinom. Dobro zaobljene, bez bačvastog oblika, sa dugim rebrima. Predprsje dobro izraženo.
Stomačna linija: blago podižuća, ali stomak nije prikupljen.
Rep: Koren repa nešto niži od leđne linije nego što je to kod drugih srodnih rasa. Rep je snažan i dobro odlakan. Obešen u mirovanju, pri povećanoj pozornosti ili pri radu nošen vodoravno ili višlje.
Noge
Prednje noge: „visoke", žilave, ravne i paralelne, ali nisu postavljene široko.
Plećke: duge i kose, dobro priležuće. Snažno mišićave. Dobar ugao između plećke i nadlaktice.
Nadlaktica: koso postavljena, dovoljno duga i snažna.
Laktovi: slobodni i ravno postavljeni, niti na unutra niti napolje usmereni.
Podlaktica: duga, ravna.
Šaplje: snažno, napeto.
Došaplje: žilavo, blago koso postavljeno.
Šape: zatvorene i snažne. Stoje ravno prema sredini tela. Prsti zaobljeni. Duži srednji prsti su rasna odlika i nisu mana. Nokti svetio do tamno braon obojeni. Jastučići dobro pigmentisani, jedri.
Zadnje noge: „visoke", žilave odnosno dobro mišićave. Paralelno postavljene, nisu okrenute ni napolje ni unutra.
Butina: dovoljno duga, snažna i dobro mišićava.
Koleno: snažno, napeto.
Potkolenica: duga, tetiva jasno isturena napred.
Skočni zglob: snažan, napet.
Došaplje: krepko, gotovo vertikalno.
Šape: zatvorene i snažne, bez zaperaka. Kao prednje.
Kretanje: U svim vidovima osvaja prostor, gipko. Prednje i zadnje noge paralelne. Skok u galopu dug i ravan. U kasu leđa ostaju ravna. Ravanisanje je nepoželjno. ;
Koža: Snažna, dobro, ali ne previše priležuća.
Dlaka
Kratkodlaki: kratka (ali duža i gušća nego kod većine srodnih rasa) snažna, veoma gusta, ravno priležuća pokrovna dlaka. Bez ili sa neznatnom podlakom.
Dugodlaki: meka, duga pokrovna dlaka sa ili bez podlake. Ravna ili blago talasasta. Dlaka na korenu ušiju duža, a na vrhovima ušiju dozvoljena je somotasta dlaka. Dužina dlake na strani 3-5 cm, a na donjoj strani vrata, predprsju i stomaku većinom nešto duža. Dobre perjanice i pantalone, pri tome na dole nešto kraće. Rep dobro obojen. Prostor između prstiju dobro odlakan. Dlaka na glavi je kraća. Oštra dlaka sa srednje dugom, gustom i priležućom pokrovnom dlakom, gustom podlakom i srednje izraženim perjanicama i pantalonama pojavljuju se kod „mešanih" pasa.
Boja: Srebrno, rđasta ili mišje siva kao i prelazi između ovih tonova. Glava i uši često nešto svetlije. Bele oznake dozvoljene su u ograničenoj veličini samo na grudima i prstima. Slučajno se na sredini leđa može naći, više ili manje izražena, tamna jeguljasta pruga. Psi sa izraženim crveno-žutim paležom smeju dobiti najveću ocenu „dobar". Braon palež je teška mana.
Veličina i težina: Mužjaci 59-70 cm (idealno 62-67 cm), ženke 57-65 cm (idealno 59-63 cm). Težina mužjaka je 30-40 kg, ženki 25-35 kg.
Adresa uzgajivacnice: http://www.weimaraners.be/
Originalni naziv rase: WEIMARANER
Zemlja porekla: NEMAČKA
Vajmarski pticar, takodjer poznat kao “Sivi Duh”, je rijetka pasmina, srednje velicine, lijepih proporcija i misicav. Vajmarac je talentiran u mnogim podrucijima, a to su: lov, rad na tragu, aportiranje, markiranje, obrana, spasilacki rad i agility. Po prirodi vrlo inteligentna pasmina, Vajmarski pticar brzo uci, ima veliku zelju da ugadja vlasniku, te je poslusan. Ovaj veseo i prijateljski pas, pun ljubavi, odanosti i vjernosti idealan je clan obitelji ukoliko dobije paznju i pravilan odgoj i obuku koje zasluzuje.
Da li je Vajmarski pticar pas za Vas?
Standard opisuje temperament vajmarskog pticara kao prijateljskog, neustrasivog, pozornog i poslusnog psa, no to je samo polovina njegove osobnosti. Vajmarac je i asertivan, srcan, odvazan, odan ali i tvrdoglav. On ce vrlo brzo preuzeti ulogu vodje copora, ako mu se ukaze prilika za to. Kucni odgoj moze biti problematican, jer su skloni destruktivnom ponasanju.
Kao sve ostale velike lovacke pasmine, vajmarski pticar zahtjeva puno kretanja i aktivnosti. Dvoriste u kojem zivi mora biti ogradjeno kako ne bi odlutao u potrazi za divljaci. Buduci da je lovacka pasmina, potencijalno je opasan za ptice i male sisavce. Za razliku od ostalih lovackih pasa, vajmarski pticar je kucni pas i stoga ne podnasa zivot u kucici za psa.
Ovo je pasmina koja zahtijeva trening poslusnosti, kako bi se moglo kontrolirati njegovu burnu (bucnu i naprasitu) narav. Vlasnicima se odmah u startu nabavke steneta preporuca box (metalni ili plasticni). Tako ce stene brze i lakse nauciti biti cisto u kuci, a i namjestaj ce ostati zasticen od ostrih zubica vaseg steneta dok ste odsutni.
Kratak istorijski pregled: O postanku vajmarskog ptičara postoje brojne teorije. Jedino je pouzdano da je vajmaranac, koji je tada još puno krvi pasa terača, već u prvoj polovini 19. veka držan na dvorcu u Vajmaru. Sredinom veka, sa početkom čistog uzgoja, ležao je uzgoj gotovo isključivo u rukama, profesionalnih lovaca i šumara u srednjoj Nemačkoj, okrenuti gotovo samo ka radu, pre svega u okolini Vajmara i Tiringena. Kada su prošli dani terača, ovi psi su ukršteni sa prepeličarima i sa ovim psima, križancima, nastavljen je uzgoj. Tek oko 1890. otpočeo je planski uzgoj i upis u rodovnu knjigu.
Pored kratkodlakog vajmaranca pojavio se krajem prošlog veka, mada samo pojedinačno, i dugodlaka varijanta. Vajmaraner je tokom upisivanja u rodovnu knjigu uzgajan čisto, on je u suštini slobodan od ukrštanja sa drugim rasama, pre svega ostao je bez poentera. Na taj način vajmaranac je najstarija nemačka rasa ptičara koja se gotovo 100 godina čisto gaji.
Opšti izgled: Srednje velik do velik radno upotrebljiv lovački pas. Prikladan radni tip, lepog oblika, žilav sa snažnom muskulaturom. Mužjaci u tipu ženke treba da budu isključeni.
Značajne proporcije: Dužina tela prema visini grebena je 12:11. Proporcija glave: od vrha nosa do početka čela nešto duže nego odatle do potiljne kosti. Prednje noge: dužina od lakta do sredine došaplja apribližno je ista razdaljini od lakta do grebena.
Ponašanje i karakter: Svestran, lako vodljiv, čvrste naravi i pasionirani lovački upotre- bljiv pas sa sistematskim i izdržljivim traženjem, ipak nije preterano temperamentan. Nosna pečurka primetno dobra. Oštar na grabežljivce i divljač, takođe i na ljude, ali ipak nije agresivan. Pouzdan u markiranju i radu u vodi. Primetna sklonost ka radu posle pucnja.
Glava: Gornji deo: u harmoniji prema veličini tela i ličnom delu. Kod mužjaka šira nego kod ženki, ipak kod oboje odnos širine gornjeg dela glave prema ukupnoj dužini glave stoji u dobroj proporciji. Po sredini čela udubljenje. Potiljna kost blago do srednje izražena. Iza očiju jasno izražene jagodične kosti. Stop neznatan.
Lični deo: nosna pečurka velika, stoji iznad vilice. Obojena tamnom bojom mesa, unazad prelazi u sivu boju. Njuška duga, a osobito kod mužjaka. Iz profila gotovo oštrih ivica. Nosnik ravan, često nešto ispupčen, nikada ulegnut.
Usne: srednje preklapajuće, one su kao i nepce boje mesa Mali usni nabori.
Vilice: snažne.
Obrazi: mišićavi i jasno izraženi. „Suva" glava.
Zubalo: pravilno i snažno, makazasto.
Oči: boje ćilibara, tamnije do svetlije, inteligentnog izraza. Kod štenadi su nebo plave boje. Okrugle, blago koso postavljene. Kapci dobro priležu.
Uši: široke i prilično duge, dopiru do ugla usana. Visoko i usko usađene, na dole su špicasto zaobljene. Pri pozornosti psa blago napred upravljene. Naborane.
Vrat: Plemenito nošen, gornja profilna linija zaobljena. Mišićav, gotovo okrugao, nije kratak, suv. Ka plećkama se pojačava i harmonično prelazi u grudi i leđnu liniju.
Tijelo
Gornja linija: od zaobljene linije vrata, preko dobro izraženog grebena prelazi u rela- tivno duga, čvrsta leđa.
Greben: dobro izražen.
Leđa: čvrsta i mišićava, bez ulegnuća. Nisu nadgrađena. Nešto duža leđa su svojstvena rasi i nisu greška.
Sapi: karlica duga i srednje koso postavljena.
Grudi: snažne, ali ne preterano široke, sa zadovoljavajućom dubinom - dopiru do laktova - i zadovoljavajućom dužinom. Dobro zaobljene, bez bačvastog oblika, sa dugim rebrima. Predprsje dobro izraženo.
Stomačna linija: blago podižuća, ali stomak nije prikupljen.
Rep: Koren repa nešto niži od leđne linije nego što je to kod drugih srodnih rasa. Rep je snažan i dobro odlakan. Obešen u mirovanju, pri povećanoj pozornosti ili pri radu nošen vodoravno ili višlje.
Noge
Prednje noge: „visoke", žilave, ravne i paralelne, ali nisu postavljene široko.
Plećke: duge i kose, dobro priležuće. Snažno mišićave. Dobar ugao između plećke i nadlaktice.
Nadlaktica: koso postavljena, dovoljno duga i snažna.
Laktovi: slobodni i ravno postavljeni, niti na unutra niti napolje usmereni.
Podlaktica: duga, ravna.
Šaplje: snažno, napeto.
Došaplje: žilavo, blago koso postavljeno.
Šape: zatvorene i snažne. Stoje ravno prema sredini tela. Prsti zaobljeni. Duži srednji prsti su rasna odlika i nisu mana. Nokti svetio do tamno braon obojeni. Jastučići dobro pigmentisani, jedri.
Zadnje noge: „visoke", žilave odnosno dobro mišićave. Paralelno postavljene, nisu okrenute ni napolje ni unutra.
Butina: dovoljno duga, snažna i dobro mišićava.
Koleno: snažno, napeto.
Potkolenica: duga, tetiva jasno isturena napred.
Skočni zglob: snažan, napet.
Došaplje: krepko, gotovo vertikalno.
Šape: zatvorene i snažne, bez zaperaka. Kao prednje.
Kretanje: U svim vidovima osvaja prostor, gipko. Prednje i zadnje noge paralelne. Skok u galopu dug i ravan. U kasu leđa ostaju ravna. Ravanisanje je nepoželjno. ;
Koža: Snažna, dobro, ali ne previše priležuća.
Dlaka
Kratkodlaki: kratka (ali duža i gušća nego kod većine srodnih rasa) snažna, veoma gusta, ravno priležuća pokrovna dlaka. Bez ili sa neznatnom podlakom.
Dugodlaki: meka, duga pokrovna dlaka sa ili bez podlake. Ravna ili blago talasasta. Dlaka na korenu ušiju duža, a na vrhovima ušiju dozvoljena je somotasta dlaka. Dužina dlake na strani 3-5 cm, a na donjoj strani vrata, predprsju i stomaku većinom nešto duža. Dobre perjanice i pantalone, pri tome na dole nešto kraće. Rep dobro obojen. Prostor između prstiju dobro odlakan. Dlaka na glavi je kraća. Oštra dlaka sa srednje dugom, gustom i priležućom pokrovnom dlakom, gustom podlakom i srednje izraženim perjanicama i pantalonama pojavljuju se kod „mešanih" pasa.
Boja: Srebrno, rđasta ili mišje siva kao i prelazi između ovih tonova. Glava i uši često nešto svetlije. Bele oznake dozvoljene su u ograničenoj veličini samo na grudima i prstima. Slučajno se na sredini leđa može naći, više ili manje izražena, tamna jeguljasta pruga. Psi sa izraženim crveno-žutim paležom smeju dobiti najveću ocenu „dobar". Braon palež je teška mana.
Veličina i težina: Mužjaci 59-70 cm (idealno 62-67 cm), ženke 57-65 cm (idealno 59-63 cm). Težina mužjaka je 30-40 kg, ženki 25-35 kg.
Adresa uzgajivacnice: http://www.weimaraners.be/
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#33 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
NJEMACKI BOKSER
Jedna prica, kako sam poceo
Moj prvi susret sa bokserom datira negde sa početka devedesetih godina. Bio je to slučajan susret sa meni tada psom neobičnog izgleda sa još neobičnijom bojom. Tada nisam ni slutio da će kroz koju godinu baš taj izgledom neobičan ali vrlo umiljat i razigran pas ući u moje srce i tu zauvek ostati.
Prošlo je nekoliko godina do novog susreta sa bokserom. Bilo je to u martu ’94, na izložbi u Beogradu. Bilo je to ono pravo, ljubav na prvi, ustvari drugi pogled. Tada sam bio siguran da moram imati takvog psa. Počeo sam intezivnije da pratim boksere, da čitam literaturu, razgovaram sa vlasnicima i odgajivačima. I onda konačno u Julu 1995 u naš dom , ali i srce ulazi FORTUNA, prelepo žensko štene iz odgajivačnice Possidentes iz Čačka. Fortuna na starogrčkom znači sreća, ona je to upravo i bila, moja sreća.
Prolazili su dani , nedelje, meseci. Došle su na red i prve izložbe pa i prve pobede. Zatim i prvo leglo sa prelepim mužjakom Highlenderom Kameničkim. A onda ..... tog hladnog 29. Novembra 1998 godine, njeno srce prestaje da kuca. Zauvek me je napustila .....Onda sledi pauza od blizu dve godine. Da, skoro dve godine bez psa, što zbog ličnih obaveza, ali prvenstveno straha da taj novi pas neće moći da zameni Fortunu. Konačno u leto 2000.- e godine iz odgajivačnice Steptown u naš dom stiže Estella Ella.
Ella nas je vrlo brzo osvojila i učinila da skoro zaboravimo Fortunu, ali skoro..... U svakom slučaju Ella je ispunila veći deo praznine koja je nastala u našim srcima posle ”odlaska” Fortune i svakim danom nas sve više i više osvaja. Ela sada ima već 3 godine, izrasla je u prelepu kuju. Postala je Mladi Šampion Jugoslavije, pa zatim i Zreli Šampion, kandidat je i za Internacionalnog Šampiona, ali sve te pobede i nisu toliko bitne. Najbitnije je to da je Ella postala član naše porodice i da nam nesebično poklanja svu svoju ljubav, ali ni mi se ne štedimo.
FCI Standard
1. Opšta slika o izgledu Boxera
Bokser je srednje velik, robusan, kratkodlaki pas kratkog, kvadraticnog tela i jakih kostiju. Muskulatura je suva, snazno razvijena i plasticno izrazena. Pokreti su mu zivahni, puni snage i plemenitosti. Bokser ne sme biti nezgrapan, ni tezak, kao ni slabasan ili lagan.
2. Važne proporcije
a.) Dužina tela i visina grebena
Građa je kvadratična, što znači da granične linije - horizontalna na ledjima i vertikale spuštene do tla sa vrha plećke odnosno sa špica sedalne kosti formiraju kvadrat.
b.) Dubina grudi i visina grebena
Grudi dosežu do laktova. Dubina grudi iznosi polovinu visine grebena.
c.) Dužina nosnika i dužina glave
Dužina nosnika odnosi se prema dužini čeonog dela glave kao 1:2 (mereno od vrha nosne pečurke do unutrašnjeg očnog ugla, odnosno od unutrašnjeg očnog ugla do vrha temene kosti).
3. Ponašanje i karakter
Bokser treba da bude jakih nerava, samosvestan, miran i uravnotežen. Njegova narav je od sveukupnog značaja i zahteva brižljivo negovanje. Njegova privrženost i vernost svom gospodaru i celoj kući, njegova budnost, te neustrašivost i hrabrost kao branioca i zaštitnika, su od davnina poznati. On je bezopasan u porodici, ali nepoverljiv prema strancima, vedar i prijateljski raspoložen u igri, ali u ozbiljnim situacijama neustrašiv. Lako ga je obučavati, zahvaljujući njegovoj spremnosti na poslušnost, njegovoj odlučnosti i hrabrosti, njegovoj prirodnoj oštrini i sposobnosti da oseća mirise. Njegova skromnost, čistoća i urednost čine ga prijatnim i dragocenim porodičnim psom kao i službenim psom, psom za zaštitu ili psom za pratnju. Njegov karakter je čestit, bez dvoličnosti ili podmuklosti i u dubokoj starosti.
Greške: Agresivnost, ljutitost, podmuklost, nedostatak temperamenta, plašljivost.
4. Glava
Ona daje bokseru karakterističan izgled. Mora biti u dobrom odnosu prema telu i ne sme izgledati niti prelako niti preteško. Gubica treba da bude što šira i moćnija. Lepota glave počiva na harmoničnim proporcijama gubice i lobanjskog dela glave. S koje god strane se glava posmatra, spreda, odgore ili sa strane, gubica mora biti u dobrom odnosu sa lobanjom, tj. nikada ne sme izgledati premala. Glava treba da bude bez nabora. Uobičajeno je da se na čelu stvore nabori kada su uši podignute, ili kada uši nisu kupirane, pri povišenoj pažnji. Sa obe strane od korena nosa spuštaju se naznačeni nabori. Tamna maska ograničena je na gubicu i mora oštro odudarati od boje glave, tako da izraz lica ne deluje mračno.
Lobanja: Čelo treba da bude što je moguće uže i uglasto. Ono je lako zaobljeno, nipošto ne kuglasto ili kratko, niti pljosnato ili preširoko. Teme ne sme biti previsoko. Čeoni usek je tek lako naznačen, ne sme biti dubok, posebno ne medju očima.
Stop( ceoni prelaz ): Čelo obrazuje s nosnikom naznačen prelaz. Nosnik ne sme biti buldogoliko utisnut u čelo, ali ne sme biti ni padajući.
Obrazi: Obrazi su razvijeni u skladu sa snažnim vilicama, pa ipak nisu suviše naglašeni. Oni u blagom luku prelaze u gubicu.
Gubica: Gubica je moćno razvijena u sve tri prostorne dimenzije, dakle nije šiljata ni uska, niti kratka ni plitka. Njen oblik zavisi od :
a.) oblika vilice
b.) položaja očnjaka
c.) osobina labrnja
Očnjaci moraju biti što razmaknutiji i dobre dužine, tako da je prednja površina gubice široka, gotovo kvadratična i sa nosnikom obrazuje tup ugao. Spreda gornja usna leži svojom ivicom na ivici donje usne. Nagore zakrivljeni deo donje vilice sa donjom usnom, koji nazivamo bradom, ne sme odviše prelaziti gornju usnu, ali još manje sme da nestane pod njom, već se mora jasno ocrtavati kako spreda, tako i sa strane. Očnjaci i sekutići donje vilice ne smeju se videti kada je gubica zatvorena. Usek na gornjoj usni je dobro vidljiv.
Labrnje: Labrnje upotpunjuju oblik gubice. Gornja usna je debela i razvijena. Ona spreda ispunjava prazninu koja nastaje zbog duže donje vilice.
Nos: Nos je širok i crn, sasvim lako prćast, širokih nosnih otvora. Vrh nosa leži nešto više od korena nosa.
Zubalo: Donja vilica prelazi gornju i lako je zakrivljena na gore. Bokser je predgrizač. Gornja vilica je širokom bazom usađena na lobanjski deo i jedva se malo sužava prema napred. Zubalo je snažno i zdravo. Sekutići su postavljeni ravnomerno u pravoj liniji, dok se očnjaci nalaze međusobno daleko udaljeni i dobre su dužine.
Oči: Tamne oči ne smeju biti premale, niti izbuljene, kao ni duboko usađene. Izraz odaje energiju i inteligenciju, no ne sme biti preteći niti napadan. Ivice kapaka moraju imati tamnu boju.
Uši: Visoko su postavljene, kupirane u vrh, srazmerno duge i uspravno nošene, u bazi ne preširoke. Nekupirane uši imaju prikladnu dužinu, pre su male nego velike, tanke; postavljene su sa obe strane u najvišoj tački lobanje, daleko su međusobno razmaknute. U mirovanju leže uz obraze. Kada je pas na oprezu, uši treba da s jednim jasnim naborom padnu prema napred.
Greške: Nedostatak plemenitosti i izražajnosti, mračno lice, glava pinčeva ili buldoga, balavost, pokazivanje zuba ili jezika, spičasta ili prelaka gubica, padajući nosnik, kožast ili suženi nos, svetla nosna pečurka, tzv. orlovsko oko, nepigmentisani kapak, lose kupirane uši, ružino uho, uglasta donja vilica, kriv (kos) raspored zuba, loše smešteni zubi, slabo izgrađeni zubi, loše zubalo usled bolesti.
5. Vrat
Gornja linija vrata spušta se u elegantnom luku sa dobro istaknutog pripoja s glavom prema grebenu. Vrat treba da bude izdašne dužine, okrugao, snažan, mišićav i suv.
Greške: Kratak, debeo vrat, labava koža na vratu (podvaljak).
6. Prednje noge
Prednje noge moraju, spreda gledano, biti ravne, međusobno paralelne i imati jake kosti.
Plećke: Duge i kose, čvrsto pripojene uz trup, ne smeju biti odviše mišićave.
Nadlaktica: Duga, sa lopaticom obrazuje prav ugao.
Laktovi: Ne smeju biti suviše pritisnuti na grudni koš, ali ni odstojeći.
Podlaktica: Vertikalna, duga i suvo mišićava.
Zglob šaplja: Snažan, dobro naznačen, ali ne nabrekao.
Došaplje: Kratko, skoro vertikalno u odnosu na tlo.
Šape: Male, okrugle, zatvorene, debelih jastučića sa čvrstim tabanima.
Greške: Francuski stav, labave lopatice, labavi laktovi, slab zglob šaplja, zečije sape, pljosnata, raširena šapa.
7. Telo
Kvadratično, trup počiva na stamenim ravnim nogama.
Greben: Treba da bude naglašen.
Ledja: Treba da budu, uključujući i slabinski deo leđa, čvrsta, ravna, široka i jako mišićava
Sapi: Lako nagnute, neznatno zaobljene i siroke. Karlica treba da bude dugačka i , naročito kod zenki, široka.
Grudni koš: Dubok, doseže do laktova. Dubina grudi iznosi polovinu visine do grebena. Dobro izraženo predprsje. Rebra su dobro zaobljena, ali ne i naglašeno okrugla, pružaju se daleko unazad.
Donja linija: Teče u elegantnom luku put nazad. Kratke, čvrste,lako pribrane slabine.
Greške: Preširok i nizak front, viseći trup, šaranasta leđa, ulegnuta leđa, slaba leđa, dug, uzan, jako uvučen slabinski deo leđa, slaba povezanost sa sapima, nadgrađen slabinski deo, strme sapi, uska karlica, viseći trbuh, usukane slabine.
8. Zadnjen noge
Vrlo mišićave, muskulatura je tvrda i vrlo plastično istaknuta. Gledano odnazad, zadnje noge treba da budu prave.
Nadkolenica: Duga i široka. Ugao zgloba kuka i kolena po mogucstvu tup.
Koleno: U osnovnom položaju treba da se pruža ka napred, ali tako da ga još dodiruje zamisljena vertikala povučena s kvrge zgloba kuka prema tlu.
Podkolenica: Vrlo misicava.
Skočni zglob: Snažan, dobro naznačen, ali ne nabrekao. Ugao iznosi oko 140 stepeni.
Zadnje donožje: Kratko sa nagibom od 95 do 100 stepeni prema podlozi.
Šape: Nešto duže nego prednje, zatvorene, debelih jastučića sa čvrstim tabanima.
Greške: Slaba muskulatura, nedovoljno ili previše zatvoreni uglovi zadnjih nogu, sabljaste noge, O stav zadnjih nogu, kravlji stav, uzani skočni zglobovi zečije šape, pljosnate raširene šape.
9. Rep
Usađen više visoko nego nisko, kratko kupiran i uspravno nošen.
Greške: Niska usađenost.
10. Hod - Kretanje
Živahno, puno snage i plemenitosti.
Greške: Gegav stav, slab iskorak i ukrućenost.
11. Koža
Suva, elastična, bez nabora.
12. Dlaka
Kratka, tvrda, sjajna i prilegnuta uz telo.
13. Boja
Žuta ili tigrasta. Žuta se javlja u različitim tonovima, od svetlo žute do tamno jeljene crvene, pa ipak su najlepše nijanse koje su na sredini (crvenožuta). Crna maska. Tigrasti varijetet ima na žutoj osnovi naizmenično postavljene tamne ili crne pruge, koje se pružaju u pravcu rebera. Osnovna boja i pruge moraju se međusobno jasno razlikovati. Bele oznake nisu u osnovi za odbacivanje, one mogu biti vrlo odgovarajuće.
Greške: Maska koja prejako prelazi preko gubice, kao i premalo izražena tigravost. Prljava osnovna boja. Međusobno pomešane boje. Nelepe bele oznake, potpuno ili polovično bela glava. Druge boje ili takva osnovna boja, gde je više od jedne trećine tela bele boje.
14. Visina
Merena od grebena, uz lakat, do tla.
Mužjaci: 57 - 63 cm.
Ženke: 53 - 59 cm.
15. Masa
Mužjaci preko 30 kg (za psa visokog oko 60 cm go grebena).
Ženke otprilike 25 kg (za kuju visoku oko 56 cm do grebena).
Mužjaci moraju imati dva očevidno normalno razvijena testisa, koji su u potpunosti spušteni u skrotum.
Adrese uzgajivaca. Na jednoj od adresa mozete pogledati i linkove drugih uzgajivaca sa prostora bivse YU ali i sire.
http://www.fortuna-house.co.yu
http://www.delpontebianco.co.yu
Napomena. Mislim, da bi bilo dobro, da pod ovim naslovom postavljamo sva pitanja vezano za pse i dajejemo odgovore. Nije potrebno otvarati nove naslove. Tako bi na jednom mjestu imali sve o pisma. Naravno, bilo bi dobro kad mi nase komentare propratili i nekom prigodnom fotografijom, da ne bude obicno suho pisanje.
Pozdrav Zah
Jedna prica, kako sam poceo
Moj prvi susret sa bokserom datira negde sa početka devedesetih godina. Bio je to slučajan susret sa meni tada psom neobičnog izgleda sa još neobičnijom bojom. Tada nisam ni slutio da će kroz koju godinu baš taj izgledom neobičan ali vrlo umiljat i razigran pas ući u moje srce i tu zauvek ostati.
Prošlo je nekoliko godina do novog susreta sa bokserom. Bilo je to u martu ’94, na izložbi u Beogradu. Bilo je to ono pravo, ljubav na prvi, ustvari drugi pogled. Tada sam bio siguran da moram imati takvog psa. Počeo sam intezivnije da pratim boksere, da čitam literaturu, razgovaram sa vlasnicima i odgajivačima. I onda konačno u Julu 1995 u naš dom , ali i srce ulazi FORTUNA, prelepo žensko štene iz odgajivačnice Possidentes iz Čačka. Fortuna na starogrčkom znači sreća, ona je to upravo i bila, moja sreća.
Prolazili su dani , nedelje, meseci. Došle su na red i prve izložbe pa i prve pobede. Zatim i prvo leglo sa prelepim mužjakom Highlenderom Kameničkim. A onda ..... tog hladnog 29. Novembra 1998 godine, njeno srce prestaje da kuca. Zauvek me je napustila .....Onda sledi pauza od blizu dve godine. Da, skoro dve godine bez psa, što zbog ličnih obaveza, ali prvenstveno straha da taj novi pas neće moći da zameni Fortunu. Konačno u leto 2000.- e godine iz odgajivačnice Steptown u naš dom stiže Estella Ella.
Ella nas je vrlo brzo osvojila i učinila da skoro zaboravimo Fortunu, ali skoro..... U svakom slučaju Ella je ispunila veći deo praznine koja je nastala u našim srcima posle ”odlaska” Fortune i svakim danom nas sve više i više osvaja. Ela sada ima već 3 godine, izrasla je u prelepu kuju. Postala je Mladi Šampion Jugoslavije, pa zatim i Zreli Šampion, kandidat je i za Internacionalnog Šampiona, ali sve te pobede i nisu toliko bitne. Najbitnije je to da je Ella postala član naše porodice i da nam nesebično poklanja svu svoju ljubav, ali ni mi se ne štedimo.
FCI Standard
1. Opšta slika o izgledu Boxera
Bokser je srednje velik, robusan, kratkodlaki pas kratkog, kvadraticnog tela i jakih kostiju. Muskulatura je suva, snazno razvijena i plasticno izrazena. Pokreti su mu zivahni, puni snage i plemenitosti. Bokser ne sme biti nezgrapan, ni tezak, kao ni slabasan ili lagan.
2. Važne proporcije
a.) Dužina tela i visina grebena
Građa je kvadratična, što znači da granične linije - horizontalna na ledjima i vertikale spuštene do tla sa vrha plećke odnosno sa špica sedalne kosti formiraju kvadrat.
b.) Dubina grudi i visina grebena
Grudi dosežu do laktova. Dubina grudi iznosi polovinu visine grebena.
c.) Dužina nosnika i dužina glave
Dužina nosnika odnosi se prema dužini čeonog dela glave kao 1:2 (mereno od vrha nosne pečurke do unutrašnjeg očnog ugla, odnosno od unutrašnjeg očnog ugla do vrha temene kosti).
3. Ponašanje i karakter
Bokser treba da bude jakih nerava, samosvestan, miran i uravnotežen. Njegova narav je od sveukupnog značaja i zahteva brižljivo negovanje. Njegova privrženost i vernost svom gospodaru i celoj kući, njegova budnost, te neustrašivost i hrabrost kao branioca i zaštitnika, su od davnina poznati. On je bezopasan u porodici, ali nepoverljiv prema strancima, vedar i prijateljski raspoložen u igri, ali u ozbiljnim situacijama neustrašiv. Lako ga je obučavati, zahvaljujući njegovoj spremnosti na poslušnost, njegovoj odlučnosti i hrabrosti, njegovoj prirodnoj oštrini i sposobnosti da oseća mirise. Njegova skromnost, čistoća i urednost čine ga prijatnim i dragocenim porodičnim psom kao i službenim psom, psom za zaštitu ili psom za pratnju. Njegov karakter je čestit, bez dvoličnosti ili podmuklosti i u dubokoj starosti.
Greške: Agresivnost, ljutitost, podmuklost, nedostatak temperamenta, plašljivost.
4. Glava
Ona daje bokseru karakterističan izgled. Mora biti u dobrom odnosu prema telu i ne sme izgledati niti prelako niti preteško. Gubica treba da bude što šira i moćnija. Lepota glave počiva na harmoničnim proporcijama gubice i lobanjskog dela glave. S koje god strane se glava posmatra, spreda, odgore ili sa strane, gubica mora biti u dobrom odnosu sa lobanjom, tj. nikada ne sme izgledati premala. Glava treba da bude bez nabora. Uobičajeno je da se na čelu stvore nabori kada su uši podignute, ili kada uši nisu kupirane, pri povišenoj pažnji. Sa obe strane od korena nosa spuštaju se naznačeni nabori. Tamna maska ograničena je na gubicu i mora oštro odudarati od boje glave, tako da izraz lica ne deluje mračno.
Lobanja: Čelo treba da bude što je moguće uže i uglasto. Ono je lako zaobljeno, nipošto ne kuglasto ili kratko, niti pljosnato ili preširoko. Teme ne sme biti previsoko. Čeoni usek je tek lako naznačen, ne sme biti dubok, posebno ne medju očima.
Stop( ceoni prelaz ): Čelo obrazuje s nosnikom naznačen prelaz. Nosnik ne sme biti buldogoliko utisnut u čelo, ali ne sme biti ni padajući.
Obrazi: Obrazi su razvijeni u skladu sa snažnim vilicama, pa ipak nisu suviše naglašeni. Oni u blagom luku prelaze u gubicu.
Gubica: Gubica je moćno razvijena u sve tri prostorne dimenzije, dakle nije šiljata ni uska, niti kratka ni plitka. Njen oblik zavisi od :
a.) oblika vilice
b.) položaja očnjaka
c.) osobina labrnja
Očnjaci moraju biti što razmaknutiji i dobre dužine, tako da je prednja površina gubice široka, gotovo kvadratična i sa nosnikom obrazuje tup ugao. Spreda gornja usna leži svojom ivicom na ivici donje usne. Nagore zakrivljeni deo donje vilice sa donjom usnom, koji nazivamo bradom, ne sme odviše prelaziti gornju usnu, ali još manje sme da nestane pod njom, već se mora jasno ocrtavati kako spreda, tako i sa strane. Očnjaci i sekutići donje vilice ne smeju se videti kada je gubica zatvorena. Usek na gornjoj usni je dobro vidljiv.
Labrnje: Labrnje upotpunjuju oblik gubice. Gornja usna je debela i razvijena. Ona spreda ispunjava prazninu koja nastaje zbog duže donje vilice.
Nos: Nos je širok i crn, sasvim lako prćast, širokih nosnih otvora. Vrh nosa leži nešto više od korena nosa.
Zubalo: Donja vilica prelazi gornju i lako je zakrivljena na gore. Bokser je predgrizač. Gornja vilica je širokom bazom usađena na lobanjski deo i jedva se malo sužava prema napred. Zubalo je snažno i zdravo. Sekutići su postavljeni ravnomerno u pravoj liniji, dok se očnjaci nalaze međusobno daleko udaljeni i dobre su dužine.
Oči: Tamne oči ne smeju biti premale, niti izbuljene, kao ni duboko usađene. Izraz odaje energiju i inteligenciju, no ne sme biti preteći niti napadan. Ivice kapaka moraju imati tamnu boju.
Uši: Visoko su postavljene, kupirane u vrh, srazmerno duge i uspravno nošene, u bazi ne preširoke. Nekupirane uši imaju prikladnu dužinu, pre su male nego velike, tanke; postavljene su sa obe strane u najvišoj tački lobanje, daleko su međusobno razmaknute. U mirovanju leže uz obraze. Kada je pas na oprezu, uši treba da s jednim jasnim naborom padnu prema napred.
Greške: Nedostatak plemenitosti i izražajnosti, mračno lice, glava pinčeva ili buldoga, balavost, pokazivanje zuba ili jezika, spičasta ili prelaka gubica, padajući nosnik, kožast ili suženi nos, svetla nosna pečurka, tzv. orlovsko oko, nepigmentisani kapak, lose kupirane uši, ružino uho, uglasta donja vilica, kriv (kos) raspored zuba, loše smešteni zubi, slabo izgrađeni zubi, loše zubalo usled bolesti.
5. Vrat
Gornja linija vrata spušta se u elegantnom luku sa dobro istaknutog pripoja s glavom prema grebenu. Vrat treba da bude izdašne dužine, okrugao, snažan, mišićav i suv.
Greške: Kratak, debeo vrat, labava koža na vratu (podvaljak).
6. Prednje noge
Prednje noge moraju, spreda gledano, biti ravne, međusobno paralelne i imati jake kosti.
Plećke: Duge i kose, čvrsto pripojene uz trup, ne smeju biti odviše mišićave.
Nadlaktica: Duga, sa lopaticom obrazuje prav ugao.
Laktovi: Ne smeju biti suviše pritisnuti na grudni koš, ali ni odstojeći.
Podlaktica: Vertikalna, duga i suvo mišićava.
Zglob šaplja: Snažan, dobro naznačen, ali ne nabrekao.
Došaplje: Kratko, skoro vertikalno u odnosu na tlo.
Šape: Male, okrugle, zatvorene, debelih jastučića sa čvrstim tabanima.
Greške: Francuski stav, labave lopatice, labavi laktovi, slab zglob šaplja, zečije sape, pljosnata, raširena šapa.
7. Telo
Kvadratično, trup počiva na stamenim ravnim nogama.
Greben: Treba da bude naglašen.
Ledja: Treba da budu, uključujući i slabinski deo leđa, čvrsta, ravna, široka i jako mišićava
Sapi: Lako nagnute, neznatno zaobljene i siroke. Karlica treba da bude dugačka i , naročito kod zenki, široka.
Grudni koš: Dubok, doseže do laktova. Dubina grudi iznosi polovinu visine do grebena. Dobro izraženo predprsje. Rebra su dobro zaobljena, ali ne i naglašeno okrugla, pružaju se daleko unazad.
Donja linija: Teče u elegantnom luku put nazad. Kratke, čvrste,lako pribrane slabine.
Greške: Preširok i nizak front, viseći trup, šaranasta leđa, ulegnuta leđa, slaba leđa, dug, uzan, jako uvučen slabinski deo leđa, slaba povezanost sa sapima, nadgrađen slabinski deo, strme sapi, uska karlica, viseći trbuh, usukane slabine.
8. Zadnjen noge
Vrlo mišićave, muskulatura je tvrda i vrlo plastično istaknuta. Gledano odnazad, zadnje noge treba da budu prave.
Nadkolenica: Duga i široka. Ugao zgloba kuka i kolena po mogucstvu tup.
Koleno: U osnovnom položaju treba da se pruža ka napred, ali tako da ga još dodiruje zamisljena vertikala povučena s kvrge zgloba kuka prema tlu.
Podkolenica: Vrlo misicava.
Skočni zglob: Snažan, dobro naznačen, ali ne nabrekao. Ugao iznosi oko 140 stepeni.
Zadnje donožje: Kratko sa nagibom od 95 do 100 stepeni prema podlozi.
Šape: Nešto duže nego prednje, zatvorene, debelih jastučića sa čvrstim tabanima.
Greške: Slaba muskulatura, nedovoljno ili previše zatvoreni uglovi zadnjih nogu, sabljaste noge, O stav zadnjih nogu, kravlji stav, uzani skočni zglobovi zečije šape, pljosnate raširene šape.
9. Rep
Usađen više visoko nego nisko, kratko kupiran i uspravno nošen.
Greške: Niska usađenost.
10. Hod - Kretanje
Živahno, puno snage i plemenitosti.
Greške: Gegav stav, slab iskorak i ukrućenost.
11. Koža
Suva, elastična, bez nabora.
12. Dlaka
Kratka, tvrda, sjajna i prilegnuta uz telo.
13. Boja
Žuta ili tigrasta. Žuta se javlja u različitim tonovima, od svetlo žute do tamno jeljene crvene, pa ipak su najlepše nijanse koje su na sredini (crvenožuta). Crna maska. Tigrasti varijetet ima na žutoj osnovi naizmenično postavljene tamne ili crne pruge, koje se pružaju u pravcu rebera. Osnovna boja i pruge moraju se međusobno jasno razlikovati. Bele oznake nisu u osnovi za odbacivanje, one mogu biti vrlo odgovarajuće.
Greške: Maska koja prejako prelazi preko gubice, kao i premalo izražena tigravost. Prljava osnovna boja. Međusobno pomešane boje. Nelepe bele oznake, potpuno ili polovično bela glava. Druge boje ili takva osnovna boja, gde je više od jedne trećine tela bele boje.
14. Visina
Merena od grebena, uz lakat, do tla.
Mužjaci: 57 - 63 cm.
Ženke: 53 - 59 cm.
15. Masa
Mužjaci preko 30 kg (za psa visokog oko 60 cm go grebena).
Ženke otprilike 25 kg (za kuju visoku oko 56 cm do grebena).
Mužjaci moraju imati dva očevidno normalno razvijena testisa, koji su u potpunosti spušteni u skrotum.
Adrese uzgajivaca. Na jednoj od adresa mozete pogledati i linkove drugih uzgajivaca sa prostora bivse YU ali i sire.
http://www.fortuna-house.co.yu
http://www.delpontebianco.co.yu
Napomena. Mislim, da bi bilo dobro, da pod ovim naslovom postavljamo sva pitanja vezano za pse i dajejemo odgovore. Nije potrebno otvarati nove naslove. Tako bi na jednom mjestu imali sve o pisma. Naravno, bilo bi dobro kad mi nase komentare propratili i nekom prigodnom fotografijom, da ne bude obicno suho pisanje.
Pozdrav Zah
-
hali gali halid
- Posts: 2381
- Joined: 08/10/2007 22:45
#34 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Imas li sta o tornjaku?
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#35 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Nisam siguran ali mi se cini da smo imali jedan naslov o sarplanincu i drugi o tornjaku. Kad budem imao vremena pregledat cu naslove. Ako ne nadjem, zasto da ne.
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#36 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Obiljezavanje kucnih ljubimaca
Na osnovu novog zakona o veterini jedan od pravilnika [ koji se zove Pravilnik o obeležavanju pasa i vođenje evidencije o obeleženim psima ] tačno opisuje kako se obeležavaju psi i ko to radi.
Ova procedura nije nikakva nova izmišljotina nove vlasti, kako neki tvrde, jer je obeležavanje životinja, pa tako i pasa uvek bila zakonski propisana procedura samo se do sada nije poštovala i nije se primenjivala. Doduše uveden je jedan novitet pored tetoviranja, a to je aplikacija mikročipa.
Obeležavanje pasa mora se izvršiti na trajan način. To znači da se uradi aplikacija mikročipa koji sadrži jedinstven broj od petnaest [15] cifara. Mesto aplikacije čipa je leva strana vrata životinje. Aplikacija mikročipa je kao jedna injekcija, nije stresogena, ne daje nikakve reakcije na mestu aplikacije. Čipovi koji su danas u upotrebi su hipoalergenski i presvučeni su materijalom koji ne dozvoljava njihovo podkožno pomeranje.
Tetoviranje je druga metoda obeležavanja životinja, radi se tetovir-kleštima i mesto tetoviranja su oba uveta ili sa unutrašnje strane leve butine. Tetovir broj sadrži 9 ( devet ) cifara, i sadr\i broj obeleživača i jedinstveni broj psa. Tetoviranje je uslovno trajna metoda jer tetovir brojevi vremenom mogu izbledeti a sama procedura je prilično bolna, posebno za odrasle pse.
Obeležavanje životinja rade ovlašćeni veterinari zaposleni u veterinarskim ambulantama ili veterinarskim stanicama. Ovlašćenje daje Uprava za veterinu kao sektor ministarstva. Po izvršenom obeleživanju obeleživač vlasniku životinje izdaje potvrdu o obeležavanju. Isto tako ti podaci ulaze u nacionalnu bazu podataka.
Bez trajnog obeležavanja psa veterinar je dužan da odbije vakcinaciju protiv besnila koje je opet zakonska obaveza svakog vlasnika psa.
Ovo je zakonska strana priče. Međutim ovde se ne radi samo o zakonu. Ovde ima i dosta pozitivnih delova ako ćemo konačno da obeležimo svoje pse. Jedna od najbitnijih stvari je baza podataka i ako se desi da Vam je životinja pobegla i ako je neko nađe vrlo brzo će Vam se vratiti dragi ljubimac. Dalje, više neće biti moguće prevare na osnovu zamene identiteta životinja npr. prilikom parenja ili pri kupoprodaji, i sl. Na kraju krajeva u dogledno vreme se očekuje smanjenje broja lutalica, šta je veoma važno za urbane sredine.
Na osnovu novog zakona o veterini jedan od pravilnika [ koji se zove Pravilnik o obeležavanju pasa i vođenje evidencije o obeleženim psima ] tačno opisuje kako se obeležavaju psi i ko to radi.
Ova procedura nije nikakva nova izmišljotina nove vlasti, kako neki tvrde, jer je obeležavanje životinja, pa tako i pasa uvek bila zakonski propisana procedura samo se do sada nije poštovala i nije se primenjivala. Doduše uveden je jedan novitet pored tetoviranja, a to je aplikacija mikročipa.
Obeležavanje pasa mora se izvršiti na trajan način. To znači da se uradi aplikacija mikročipa koji sadrži jedinstven broj od petnaest [15] cifara. Mesto aplikacije čipa je leva strana vrata životinje. Aplikacija mikročipa je kao jedna injekcija, nije stresogena, ne daje nikakve reakcije na mestu aplikacije. Čipovi koji su danas u upotrebi su hipoalergenski i presvučeni su materijalom koji ne dozvoljava njihovo podkožno pomeranje.
Tetoviranje je druga metoda obeležavanja životinja, radi se tetovir-kleštima i mesto tetoviranja su oba uveta ili sa unutrašnje strane leve butine. Tetovir broj sadrži 9 ( devet ) cifara, i sadr\i broj obeleživača i jedinstveni broj psa. Tetoviranje je uslovno trajna metoda jer tetovir brojevi vremenom mogu izbledeti a sama procedura je prilično bolna, posebno za odrasle pse.
Obeležavanje životinja rade ovlašćeni veterinari zaposleni u veterinarskim ambulantama ili veterinarskim stanicama. Ovlašćenje daje Uprava za veterinu kao sektor ministarstva. Po izvršenom obeleživanju obeleživač vlasniku životinje izdaje potvrdu o obeležavanju. Isto tako ti podaci ulaze u nacionalnu bazu podataka.
Bez trajnog obeležavanja psa veterinar je dužan da odbije vakcinaciju protiv besnila koje je opet zakonska obaveza svakog vlasnika psa.
Ovo je zakonska strana priče. Međutim ovde se ne radi samo o zakonu. Ovde ima i dosta pozitivnih delova ako ćemo konačno da obeležimo svoje pse. Jedna od najbitnijih stvari je baza podataka i ako se desi da Vam je životinja pobegla i ako je neko nađe vrlo brzo će Vam se vratiti dragi ljubimac. Dalje, više neće biti moguće prevare na osnovu zamene identiteta životinja npr. prilikom parenja ili pri kupoprodaji, i sl. Na kraju krajeva u dogledno vreme se očekuje smanjenje broja lutalica, šta je veoma važno za urbane sredine.
-
Cober
- Posts: 916
- Joined: 14/05/2005 03:26
#37 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Šuplja. Prvo aplikacija mikročipa nije nikakav novitet i primjenjuje se godinama i kod nas, ali...Zah wrote:Isto tako ti podaci ulaze u nacionalnu bazu podataka.
Jedna od najbitnijih stvari je baza podataka i ako se desi da Vam je životinja pobegla i ako je neko nađe vrlo brzo će Vam se vratiti dragi ljubimac.
Ostalo bi trebalo tako biti ali nažalost kod nas definitivno u praksi nije. Pokušaj dati neki broj u prvoj veterinarskoj stanici i tražiti da ti nađu vlasnika. Ne mogu. Ne mogu jer nemaju bazu podataka niti centralni registar. Ime i prezime vlasnika nalazi se upisano na knjižici koja ima isti broj, i u sveski lokalne evidencije gdje se olovkom upišu podaci o vlasniku i broj koda, ali čak ni to nije sortirano u bazi podataka nego kako im redom šta dođe, definitivno ne postoji nikakva centralna evidencija, tako da je to još jedna pronevjera i ubleha na kojoj nam uzimaju pare a ne pružaju adekvatnu uslugu, tj. vođenje centralnog registra sa zajedničkim pristupom a neophodnog za identifikaciju, jer uvođenje takvog sistem znatno košta. Znači, teoretski, ali samo teoretski je moguće, da u slučaju da uopće imaju skener za očitavanje bar koda, (a do nedavno uglavnom većina veterinarskih stanica je samo injektirala čip ali skener nije imala), samo u istoj stanici koja je čipovala psa ručnim listanjem "notesa ili sveski sa evidencijom" i to ukoliko postoji dobra volja i vrijeme i strpljenje uposlenika sjedne i čita sve brojeve kodova koji koji su neselektivno i bez ikakvog šifrarnika upisivani godinama.
Dakle kod nas apsolutno nije moguće odvesti nađenog psa u prvu ili bilo koju veterinarsku stanicu da ti pronađu i daju podatke o vlasniku.
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#38 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
KAKO DA HRANITE SVOG PSA
Pas ima potrebu da se hrani na odgovarajući način, i taj svakodnevni zadatak pada u deo gospodaru. lako se psu pripisuje mana da je gurman, iako izgleda da raspolaže neuobičajenim digestivnim sposobnosdma dovoljno je samo videti ga kako glodje staru sumnjivu kost zatrpanu ko zna orkad za njega ipak nije dobro da jede kao njegove gazde, a još manje da se zadovoljava time šro će na kraju pojesti ostatke sa njihovog stola. Proteini (meso riba), balastne materije (zeleno povrće, mekinje), masti (biljne, nekuvane i dopuna u vidu vitamina i minerala čine idealnu porciju za svog psa, vodeći naravno računa o njegovoj starosti, o njegovoj situaciji i zdravsrvenom stanju: kuja koja doji štene od tri meseca, hrt za treniranje, ili vučni pas nemaju iste potrebe za hranom. Valjana ishrana, izbalansirana i racionalna, delovaće preventivno ili će pak doprineti izlečenju mnogih bolesti. Bilo da kupujete gotovu hranu (kroketi, konzerve...), bilo da vi lično spravljate hranu za svog psa, budite rigorozni kada su u pitanju proporcije; podelite hranu na dva obroka koji se daju u tačno određeno vreme i ne zaboravite da ishrana svog psa, koja ne mora biti raznovrsna, mora ipak pokrivati sve njegove potrebe, ni siromašna, ni preobilna, kako bi bio u formi i ostao vitalan... tokom čitavog svog života.
IZBOR NAMIRNICA
Pas se može hraniti na različite načine, kašom ili domaćom hranom - koju gazda spravlja kod kuće -do hrane pripremljene industrijskim putem. Potpuna, jednostavna za upotrebu, ta hrana se često približava savršenoj nutricionoj ravnoteži. Najzad, postoje i druge vrste hrane, sa domaćom osnovom i industrijskom dopunom. Iscrpnija analiza tih različitih načina ishrane psa u kući omogućiće vam da odaberete najprilagođeniji tip ishrane. Ono najbitnije u ishrani psa vezano je za neophodnost da se zadovolje njegove potrebe u pogledu velikih grupa hranljivih sastojaka, čija srazmera varira zavisno od starosti, situacije i zdravstvenog stanja. Svaka grupa namirnica treba da pokrije te potrebe.
DOMAĆI OBROCI
Ako sami pravite kašu za svog psa - što se naziva domaćom porcijom, treba da pazite da ona uvek sadrži :
- proteine (meso, riba) ;
- skrob (žitarice) ;
- balastne materije (zeleno povrće, mekinje) ;
- masti (biljno ulje);
- dopunu minerala i vitamina.
Izvori tih hranljivih sastojaka su različiti. Da biste ispravno hranili svog psa :
- dajte mu sirovo meso ili dinstano, nemojte ga nikad pržiti ;
- pirinač ili testeninu treba dugo kuvati ;
- nemojte nikad kuvati ulje koje dodajete kaši;
- nemojte nikada zaboraviti da dodate minerale i vitamine.
GOTOVA HRANA
Industrijska hrana za pse danas je u većini slučajeva prilagođena potrebama životinje, mada je ponekad još više prilagođena potrebama gospodara ... Po mišljenju veterinara i nutricionista specjalista, ta hrana je potpuno uravnotežena. Time se objašnjava snažan razvoj njene prodaje tokom već 30 godina, budući da 62 % vlasnika pasa koristi sada gotovu hranu. Ipak, da bismo mogli pravilno odabrati, treba da budemo dobro obavešteni. Industrijska hrana za pse svrstava se u tri kategonje :
- suva hrana (kroket, supe u vidu kockica kojima se dodaje voda), koja sadrži od 5-10 % vode;
- poluvlažna hrana (kobasice, meki kroketi), sa 20-25 % vode;
- vlažna hrana (konzerve), sa 65-80 % vode.
Ta hrana, za koju treba pažljivo pročitati etikete, ima brojne prednosti.
- lakoća upotrebe i konzerviranja ;
- manja cena koštanja, posebno za krokete - jer ako se izuzme suva materija, jedino korisna, voda iz konzervi plaća se veoma skupo;
- distribucija uravnotežene hrane, bar za psa koji živi u normalnim uslovima.
Treba paziti da se ne pomešaju termini "kompletan" i "komplementaran", jer se prvi koristi sam, a drugi kao dodatak osnovnoj namirnici. Vlasnik takođe treba kritički da se odnosi prema nekim komercijalnim izrazima koji su od malog praktičnog značaja: "vidljivo uravnotežen", zahvaljujući sredstvima za bojenje, u stvari, ponovo sačinjeni, sa ovom ili onom aromom ... U slučaju nejasnoće, može se pisati ili telefonirati proizvođaču da bi se dobila tehnička dokumentacija koja će omogućiti da se objektivnije proceni proizvod.
PRAVLJENJE PORCIJE
Poznavanje energije neophodne psu u zavisnosti od njegove težine s jedne strane, i energetske vrednosti namirnica računate u kcal E.M. s druge strane, omogućuje da utvrdimo koju količinu savršeno uravnotežene hrane treba dati psu.
Za one koji koriste domaće porcije tj. one koji kupuju sveže proizvode, sami pripremaju i kuvaju kašu, možemo predložiti jednostavno pravilo za postizanje tražene ravnoteže :
- meso 4 dela
- pirinač (pre kuvanja) 3 dela
- zeleno povrće 2,4 dela
- ulje od kukuruza 0,2 dela
- suvi kvasac 0,2 dela
- minerali kao dopuna 0,2 dela Tako, kilogram domaće porcije sa 2000 kcal E.M. sadiži:
- 400 g mesa ;
- 300 g pirinča ;
- 240 g boranije ,
- 20 g ulja od kukuruza (1 supena kašika);
- 20 gr kvasca (ista mera);
- 20 g minerala (ista mera);. Da biste utvrdili koju količinu domaćeg obroka treba dati vašem psu, neophodno je da znate broj kilokalorija koji mu je potreban u zavisnosti od njegove težine. Ako upotrebljavate gotovu hranu iz trgovine, možete lako proveriti da li izabrani proizvod zaista odgovara datim vredaostima (tu opet, ne treba mešati suvu i vlažnu materiju). Primera radi, evo kako izračunati energetsku koncentcaciju hrane čija etiketa daje sledeće analitičke karateristike :
- M.P.b. (bruto proteinske materije) = 6,5 %
- M.G. (masne materije) = 4 %
- M.M. (mineralne materije ili pepeo) = 2 %
- Cell. (celuloza) = 1 %
- vlaga = 75 % To znači da je na 100 g gotovog proizvoda 25 g sastavljeno od :
- 6,5 g proteinske materije ;
- 4 g masnih materija ;
- 2 g minerala ;
- 1 g celuloze ;
- 11,5 g glicida.
Valja imati na umu da se glicidi nikada ne pominju na etiketama. Do nijihove količine dolazimo oduzimanjem ostalih komponenata od ukupne količine. Ako znamo energetske vrednosti svakog hranljivog sastojka , energetska vrednost 100 g hrane jednaka je (3,5 kcal x 6,5) + (3,5 kcal x 11,5) + (8,6 kcal x 4), tj. ukupno 97,4 kcal E.M. , tj. 9~4 kilokalorija E.M. po kilogramu hrane. Kad saznamo kalorijsku vrednost hrane ostaje nam da izračunamo količnu koju treba dati u zavisnosti od broja kcal potrebih psu. Na primer, pas od 20 kg troši svakoga dana :
- 365 g kroketa,
- ili 425 g poluvlažne hrane ;
- ili 1020 g hrane iz konzerve. Najsigurniji način da se količina koju treba dati odraslom psu prilagodi, jeste kontrolisanje njegove težine svake sedmice.
OBROK VARIRA SA UZRASTOM
Kao ključ dobrog zdravlja i zaloga dugovečnosti, ishrana treba da pruži psu materije uravnotežene kvantitativno i kvalitativno, da bi se pokrile njegove potrebe u pogledu nekih pedesetak neophodnih hranljivih sastojaka.
Međutim, potrebe u hrani kod psa osetno variraju sa uzrastom. Ako želimo optimalnu dugovečnost i optimalno zdravlje, mladi, odrasli i ostareli psi treba da se hrane različito i posebno prilagođeno. Dobro organizovana ishrana omogućuje da se psu obezbedi hrana:
- prilagođena njegovom uobičajenom ponašanju prilikom ishrane, specifičnostima njegovog varenja i metabolizma ;
- dovoljna i uravnotežena u zavisnosti od njegovog okruženja ;
- privlačna, ali i ekonomična po mogućstvu.
Iako je tržište industrijske hrane za domaće životinje danas u punom zamahu, ipak ostaje činjenica da se znatan deo populacije pasa u Francuskoj još hrani tradicionalnom hranom. Kaše spravljene kod kuće, u vidu domaćih porcija, još predstavljaju suštinski deo u obrocima pasa. Prodor industrijske hrane sigurno je sve snažniji svake godine ali, iako je 62 % vlasnika redovno kupuju, 23 % i dalje hrani svog psa isključivo ostacima hrane sa trpeze.
ŠTENE
Među uslovima neophodnim za normalno odvijanje rasta, veoma je važna kvantitativna procena potreba u hrani, pri čemu valja poštovati ravnotežu obroka. Otuda neophodnost da se dobro shvati to odvijanje rasta kada štene prestane da sisa. Težina koja se kod šteneta meri svakoga dana (prosečno dnevno dobijanje na težini ili G.M.Q.) povećava se posle rođenja da bi dosegla jedan period mirovanja različite dužine, potom se malo-po malo smanjuje ukoliko se životinja približava zrelosti.
ŠTENAD SITNE RASE
Kod njih se povezuju usporeni rast i rana zrelost; oni su pri rođenju dosta teški i približavaju se težni koja odgovara nagibu njihove krive rasta ; njihovo dobijanje na težini, već svedeno na apsolutnu vrednost, opada dakle veoma brzo. Ova štenad ne pravi mnogo problema, jer je njihove potrebe u hrani lako zadovoljiti, utoliko pre što dojenje uveliko poklapa period maksimalnih zahteva (budući da su kočenja sem toga ne tako brojna).
ŠTENAD KRUPNE RASE
Nasuprot tome, krupne rase stvaraju više problema, zajedno sa svim predispozocijama u pogledu pothranjenosti u mlađem uzrastu: prilično mala težina pri rođenju, intenzivni i dugi rast, jer oni teže sazrevaju, dojenje je srazmemo redukovano i kraće, a završava se pre faze maksimalnog razvoja. Sledstveno tome, za štenad krupne rase neophodno je posebno dobro izvršlti deljenje hrane na obroke.
KAKO HRANITI ŠTENE ?
Pri hranjenju treba voditi računa
- o raznolikosti rasa i krivuljama rasta
- o sposobnosti šteneta da vari namirnice ; najozbiljnija pravila ponekad će biti demantovana nepodnošenjem čak i uravnoteženih porcija hrane kad je reč o varenju. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina. Doista, mladi pas je mnogo osetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u telesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitela što dovodi do veće osetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se sprečila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, što je klasično oboljenje kod štenadi koja se hrane isključivo mesom ili domaćom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suvu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo . Naročito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time činite zadovolistvo jer ga to čini suviše krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne računajući njihovu manje određenu "nutricionu ravnotežu ne savetuje se vlažna ili domaća hrana koja je suviše ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suva ili u supi, pri čemu štene najbolje reguliše svoju dnevnu potrošnju. Pojedini proizvođači čak predlažu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rastenje ostaje najvažnija faza i utiče na život psa. Ishrana, dakle, mora biti savršena u tom dobu, naročito kod krupne štenadi.
ODRASTAO PAS
Uzrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za održavanje namenjena je sledećim psima:
- odraslim sa normalnom aktivnošću;
- psima u kućici prilikom odmaranja;
- sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;
- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.
Aktivnost psa retko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:
- održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenia masnih materija;
- čuvati lepotu kože i dlake zahvaliujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodmm aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B. Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje sledeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:
- 25% proteina;
- 10% masnih materija;
- 3% biljnih vlakana;
- 1,2%kalcijuma;
- 1%fosfora.
Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:
-1/3 mesa;
- 1/3 pirinča;
- 1/3 povrća;
- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosečno, treba dati 60 grama ove mešavine dnevno po kilogramu telesne težine.
OSTARELI PAS
Starenje je uzrok ćelijskih, metaboličkih i organskih promena čija važnost kod psa još nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarelom psu svodi se na razmatranje perioda koji počinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost životinje da odgovori na povećani stres (psihološki napor, bolest). Dokazano je da svaka greška u ishrani, bez obzira na starost životinje, može ubrzati proces starenja. Obrok ostarelog psa mora biti u skladu sa sledećim pravilima:
- globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fizičke aktivnosti;
- malo povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutriciona ravnoteža. Pojedini preporučuju veće smanjenje proteina kod starog psa, ali to je škodljivo i neophodno je samo u slučaju bubrežne insuficijencije;- povećanje količine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva. Naravno, porciju je moguće prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali:
Kilogram domace porcije obuhvataće sledeće sastojke:
- posnu govedinu 270 g
- jetru 80 g
- kuvani pirinač 400 g
- pšenične mekinje 160 g
- tvrdo kuvano celo jaje 80 g
- 1 kafenu kašićicu suncokretovog ulja;
- 1 kafenu kašičicu kokosove biljne masti;
- 2 kapsule masne kiseline.
Mešavina gotove hrane u istom opsegu biće sastavljena na sledeći način:
- 50 % hipokalorične hrane;
- 25 % hrane "fizio-rast";
- 25 % hrane "fizio-dopuna". Možete se isto tako odlučiti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je mogućno poboljšati izglede na duži život ostarelog psa sprečavanjem procesa starenja.
SPECIJALNI JELOVNICI
Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri meseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmi-čenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim naporima.
KUJA U PERIODU REPRODUKCIJE
Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahteve kod mužjaka, on naprotiv izrazito menja takve zahteve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je cikličnim razvojem potreba sa smenjivainjem perioda manjih zahteva (održavanje) i drugih sa većim inutricionim zahtevima.
PERIOD ESTRUSA
Ovaj perod ne nameće posebne zahteve, ženka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omršaveloj kuji treba tokom tih trideset dana davati nešto više hrane( do 10% iznad režima za održavanje). I obrnuto, suviše debela ženka treba da se vrati na svoju idealnu težinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospeši ovularno sazrevanje i dakle, poboljša plodnost, bez rizika da se kuja suviše ugoji, što bi izazvalo probleme pri štenjenju.
SKOTNOST
Ona ne izaziva osetno povećanje nutricionih zahteva tokom prvih šest sedmica. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % težine fetusa postiže se izmediu 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povećano unošenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povećanje zahteva postaje oprečno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano značajnim povećanjem zapremine i težine abdomena), namećući izmenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodelu obroka. Treba, dakle, garantovati:
- optimalnu vitalnost nošenja;
- stabilnost težine ženke, pri čemu uvećanje ukupne težine ne treba da premaši 10% (znatan razvoj grudnih žlezda).
Napomena:Savjetujem svakome ko ima psa, da u biblioteci potrazi knjigu "Cetiri stotine savjeta vlasnicima pasa". To je najbolja knjiga o pisma koju sam procitao. U knjizarama je necete naci sigurno.
Pozdrav Zah
Pas ima potrebu da se hrani na odgovarajući način, i taj svakodnevni zadatak pada u deo gospodaru. lako se psu pripisuje mana da je gurman, iako izgleda da raspolaže neuobičajenim digestivnim sposobnosdma dovoljno je samo videti ga kako glodje staru sumnjivu kost zatrpanu ko zna orkad za njega ipak nije dobro da jede kao njegove gazde, a još manje da se zadovoljava time šro će na kraju pojesti ostatke sa njihovog stola. Proteini (meso riba), balastne materije (zeleno povrće, mekinje), masti (biljne, nekuvane i dopuna u vidu vitamina i minerala čine idealnu porciju za svog psa, vodeći naravno računa o njegovoj starosti, o njegovoj situaciji i zdravsrvenom stanju: kuja koja doji štene od tri meseca, hrt za treniranje, ili vučni pas nemaju iste potrebe za hranom. Valjana ishrana, izbalansirana i racionalna, delovaće preventivno ili će pak doprineti izlečenju mnogih bolesti. Bilo da kupujete gotovu hranu (kroketi, konzerve...), bilo da vi lično spravljate hranu za svog psa, budite rigorozni kada su u pitanju proporcije; podelite hranu na dva obroka koji se daju u tačno određeno vreme i ne zaboravite da ishrana svog psa, koja ne mora biti raznovrsna, mora ipak pokrivati sve njegove potrebe, ni siromašna, ni preobilna, kako bi bio u formi i ostao vitalan... tokom čitavog svog života.
IZBOR NAMIRNICA
Pas se može hraniti na različite načine, kašom ili domaćom hranom - koju gazda spravlja kod kuće -do hrane pripremljene industrijskim putem. Potpuna, jednostavna za upotrebu, ta hrana se često približava savršenoj nutricionoj ravnoteži. Najzad, postoje i druge vrste hrane, sa domaćom osnovom i industrijskom dopunom. Iscrpnija analiza tih različitih načina ishrane psa u kući omogućiće vam da odaberete najprilagođeniji tip ishrane. Ono najbitnije u ishrani psa vezano je za neophodnost da se zadovolje njegove potrebe u pogledu velikih grupa hranljivih sastojaka, čija srazmera varira zavisno od starosti, situacije i zdravstvenog stanja. Svaka grupa namirnica treba da pokrije te potrebe.
DOMAĆI OBROCI
Ako sami pravite kašu za svog psa - što se naziva domaćom porcijom, treba da pazite da ona uvek sadrži :
- proteine (meso, riba) ;
- skrob (žitarice) ;
- balastne materije (zeleno povrće, mekinje) ;
- masti (biljno ulje);
- dopunu minerala i vitamina.
Izvori tih hranljivih sastojaka su različiti. Da biste ispravno hranili svog psa :
- dajte mu sirovo meso ili dinstano, nemojte ga nikad pržiti ;
- pirinač ili testeninu treba dugo kuvati ;
- nemojte nikad kuvati ulje koje dodajete kaši;
- nemojte nikada zaboraviti da dodate minerale i vitamine.
GOTOVA HRANA
Industrijska hrana za pse danas je u većini slučajeva prilagođena potrebama životinje, mada je ponekad još više prilagođena potrebama gospodara ... Po mišljenju veterinara i nutricionista specjalista, ta hrana je potpuno uravnotežena. Time se objašnjava snažan razvoj njene prodaje tokom već 30 godina, budući da 62 % vlasnika pasa koristi sada gotovu hranu. Ipak, da bismo mogli pravilno odabrati, treba da budemo dobro obavešteni. Industrijska hrana za pse svrstava se u tri kategonje :
- suva hrana (kroket, supe u vidu kockica kojima se dodaje voda), koja sadrži od 5-10 % vode;
- poluvlažna hrana (kobasice, meki kroketi), sa 20-25 % vode;
- vlažna hrana (konzerve), sa 65-80 % vode.
Ta hrana, za koju treba pažljivo pročitati etikete, ima brojne prednosti.
- lakoća upotrebe i konzerviranja ;
- manja cena koštanja, posebno za krokete - jer ako se izuzme suva materija, jedino korisna, voda iz konzervi plaća se veoma skupo;
- distribucija uravnotežene hrane, bar za psa koji živi u normalnim uslovima.
Treba paziti da se ne pomešaju termini "kompletan" i "komplementaran", jer se prvi koristi sam, a drugi kao dodatak osnovnoj namirnici. Vlasnik takođe treba kritički da se odnosi prema nekim komercijalnim izrazima koji su od malog praktičnog značaja: "vidljivo uravnotežen", zahvaljujući sredstvima za bojenje, u stvari, ponovo sačinjeni, sa ovom ili onom aromom ... U slučaju nejasnoće, može se pisati ili telefonirati proizvođaču da bi se dobila tehnička dokumentacija koja će omogućiti da se objektivnije proceni proizvod.
PRAVLJENJE PORCIJE
Poznavanje energije neophodne psu u zavisnosti od njegove težine s jedne strane, i energetske vrednosti namirnica računate u kcal E.M. s druge strane, omogućuje da utvrdimo koju količinu savršeno uravnotežene hrane treba dati psu.
Za one koji koriste domaće porcije tj. one koji kupuju sveže proizvode, sami pripremaju i kuvaju kašu, možemo predložiti jednostavno pravilo za postizanje tražene ravnoteže :
- meso 4 dela
- pirinač (pre kuvanja) 3 dela
- zeleno povrće 2,4 dela
- ulje od kukuruza 0,2 dela
- suvi kvasac 0,2 dela
- minerali kao dopuna 0,2 dela Tako, kilogram domaće porcije sa 2000 kcal E.M. sadiži:
- 400 g mesa ;
- 300 g pirinča ;
- 240 g boranije ,
- 20 g ulja od kukuruza (1 supena kašika);
- 20 gr kvasca (ista mera);
- 20 g minerala (ista mera);. Da biste utvrdili koju količinu domaćeg obroka treba dati vašem psu, neophodno je da znate broj kilokalorija koji mu je potreban u zavisnosti od njegove težine. Ako upotrebljavate gotovu hranu iz trgovine, možete lako proveriti da li izabrani proizvod zaista odgovara datim vredaostima (tu opet, ne treba mešati suvu i vlažnu materiju). Primera radi, evo kako izračunati energetsku koncentcaciju hrane čija etiketa daje sledeće analitičke karateristike :
- M.P.b. (bruto proteinske materije) = 6,5 %
- M.G. (masne materije) = 4 %
- M.M. (mineralne materije ili pepeo) = 2 %
- Cell. (celuloza) = 1 %
- vlaga = 75 % To znači da je na 100 g gotovog proizvoda 25 g sastavljeno od :
- 6,5 g proteinske materije ;
- 4 g masnih materija ;
- 2 g minerala ;
- 1 g celuloze ;
- 11,5 g glicida.
Valja imati na umu da se glicidi nikada ne pominju na etiketama. Do nijihove količine dolazimo oduzimanjem ostalih komponenata od ukupne količine. Ako znamo energetske vrednosti svakog hranljivog sastojka , energetska vrednost 100 g hrane jednaka je (3,5 kcal x 6,5) + (3,5 kcal x 11,5) + (8,6 kcal x 4), tj. ukupno 97,4 kcal E.M. , tj. 9~4 kilokalorija E.M. po kilogramu hrane. Kad saznamo kalorijsku vrednost hrane ostaje nam da izračunamo količnu koju treba dati u zavisnosti od broja kcal potrebih psu. Na primer, pas od 20 kg troši svakoga dana :
- 365 g kroketa,
- ili 425 g poluvlažne hrane ;
- ili 1020 g hrane iz konzerve. Najsigurniji način da se količina koju treba dati odraslom psu prilagodi, jeste kontrolisanje njegove težine svake sedmice.
OBROK VARIRA SA UZRASTOM
Kao ključ dobrog zdravlja i zaloga dugovečnosti, ishrana treba da pruži psu materije uravnotežene kvantitativno i kvalitativno, da bi se pokrile njegove potrebe u pogledu nekih pedesetak neophodnih hranljivih sastojaka.
Međutim, potrebe u hrani kod psa osetno variraju sa uzrastom. Ako želimo optimalnu dugovečnost i optimalno zdravlje, mladi, odrasli i ostareli psi treba da se hrane različito i posebno prilagođeno. Dobro organizovana ishrana omogućuje da se psu obezbedi hrana:
- prilagođena njegovom uobičajenom ponašanju prilikom ishrane, specifičnostima njegovog varenja i metabolizma ;
- dovoljna i uravnotežena u zavisnosti od njegovog okruženja ;
- privlačna, ali i ekonomična po mogućstvu.
Iako je tržište industrijske hrane za domaće životinje danas u punom zamahu, ipak ostaje činjenica da se znatan deo populacije pasa u Francuskoj još hrani tradicionalnom hranom. Kaše spravljene kod kuće, u vidu domaćih porcija, još predstavljaju suštinski deo u obrocima pasa. Prodor industrijske hrane sigurno je sve snažniji svake godine ali, iako je 62 % vlasnika redovno kupuju, 23 % i dalje hrani svog psa isključivo ostacima hrane sa trpeze.
ŠTENE
Među uslovima neophodnim za normalno odvijanje rasta, veoma je važna kvantitativna procena potreba u hrani, pri čemu valja poštovati ravnotežu obroka. Otuda neophodnost da se dobro shvati to odvijanje rasta kada štene prestane da sisa. Težina koja se kod šteneta meri svakoga dana (prosečno dnevno dobijanje na težini ili G.M.Q.) povećava se posle rođenja da bi dosegla jedan period mirovanja različite dužine, potom se malo-po malo smanjuje ukoliko se životinja približava zrelosti.
ŠTENAD SITNE RASE
Kod njih se povezuju usporeni rast i rana zrelost; oni su pri rođenju dosta teški i približavaju se težni koja odgovara nagibu njihove krive rasta ; njihovo dobijanje na težini, već svedeno na apsolutnu vrednost, opada dakle veoma brzo. Ova štenad ne pravi mnogo problema, jer je njihove potrebe u hrani lako zadovoljiti, utoliko pre što dojenje uveliko poklapa period maksimalnih zahteva (budući da su kočenja sem toga ne tako brojna).
ŠTENAD KRUPNE RASE
Nasuprot tome, krupne rase stvaraju više problema, zajedno sa svim predispozocijama u pogledu pothranjenosti u mlađem uzrastu: prilično mala težina pri rođenju, intenzivni i dugi rast, jer oni teže sazrevaju, dojenje je srazmemo redukovano i kraće, a završava se pre faze maksimalnog razvoja. Sledstveno tome, za štenad krupne rase neophodno je posebno dobro izvršlti deljenje hrane na obroke.
KAKO HRANITI ŠTENE ?
Pri hranjenju treba voditi računa
- o raznolikosti rasa i krivuljama rasta
- o sposobnosti šteneta da vari namirnice ; najozbiljnija pravila ponekad će biti demantovana nepodnošenjem čak i uravnoteženih porcija hrane kad je reč o varenju. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina. Doista, mladi pas je mnogo osetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u telesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitela što dovodi do veće osetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se sprečila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, što je klasično oboljenje kod štenadi koja se hrane isključivo mesom ili domaćom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suvu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo . Naročito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time činite zadovolistvo jer ga to čini suviše krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne računajući njihovu manje određenu "nutricionu ravnotežu ne savetuje se vlažna ili domaća hrana koja je suviše ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suva ili u supi, pri čemu štene najbolje reguliše svoju dnevnu potrošnju. Pojedini proizvođači čak predlažu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rastenje ostaje najvažnija faza i utiče na život psa. Ishrana, dakle, mora biti savršena u tom dobu, naročito kod krupne štenadi.
ODRASTAO PAS
Uzrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za održavanje namenjena je sledećim psima:
- odraslim sa normalnom aktivnošću;
- psima u kućici prilikom odmaranja;
- sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;
- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.
Aktivnost psa retko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:
- održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenia masnih materija;
- čuvati lepotu kože i dlake zahvaliujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodmm aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B. Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje sledeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:
- 25% proteina;
- 10% masnih materija;
- 3% biljnih vlakana;
- 1,2%kalcijuma;
- 1%fosfora.
Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:
-1/3 mesa;
- 1/3 pirinča;
- 1/3 povrća;
- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosečno, treba dati 60 grama ove mešavine dnevno po kilogramu telesne težine.
OSTARELI PAS
Starenje je uzrok ćelijskih, metaboličkih i organskih promena čija važnost kod psa još nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarelom psu svodi se na razmatranje perioda koji počinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost životinje da odgovori na povećani stres (psihološki napor, bolest). Dokazano je da svaka greška u ishrani, bez obzira na starost životinje, može ubrzati proces starenja. Obrok ostarelog psa mora biti u skladu sa sledećim pravilima:
- globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fizičke aktivnosti;
- malo povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutriciona ravnoteža. Pojedini preporučuju veće smanjenje proteina kod starog psa, ali to je škodljivo i neophodno je samo u slučaju bubrežne insuficijencije;- povećanje količine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva. Naravno, porciju je moguće prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali:
Kilogram domace porcije obuhvataće sledeće sastojke:
- posnu govedinu 270 g
- jetru 80 g
- kuvani pirinač 400 g
- pšenične mekinje 160 g
- tvrdo kuvano celo jaje 80 g
- 1 kafenu kašićicu suncokretovog ulja;
- 1 kafenu kašičicu kokosove biljne masti;
- 2 kapsule masne kiseline.
Mešavina gotove hrane u istom opsegu biće sastavljena na sledeći način:
- 50 % hipokalorične hrane;
- 25 % hrane "fizio-rast";
- 25 % hrane "fizio-dopuna". Možete se isto tako odlučiti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je mogućno poboljšati izglede na duži život ostarelog psa sprečavanjem procesa starenja.
SPECIJALNI JELOVNICI
Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri meseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmi-čenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim naporima.
KUJA U PERIODU REPRODUKCIJE
Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahteve kod mužjaka, on naprotiv izrazito menja takve zahteve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je cikličnim razvojem potreba sa smenjivainjem perioda manjih zahteva (održavanje) i drugih sa većim inutricionim zahtevima.
PERIOD ESTRUSA
Ovaj perod ne nameće posebne zahteve, ženka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omršaveloj kuji treba tokom tih trideset dana davati nešto više hrane( do 10% iznad režima za održavanje). I obrnuto, suviše debela ženka treba da se vrati na svoju idealnu težinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospeši ovularno sazrevanje i dakle, poboljša plodnost, bez rizika da se kuja suviše ugoji, što bi izazvalo probleme pri štenjenju.
SKOTNOST
Ona ne izaziva osetno povećanje nutricionih zahteva tokom prvih šest sedmica. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % težine fetusa postiže se izmediu 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povećano unošenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povećanje zahteva postaje oprečno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano značajnim povećanjem zapremine i težine abdomena), namećući izmenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodelu obroka. Treba, dakle, garantovati:
- optimalnu vitalnost nošenja;
- stabilnost težine ženke, pri čemu uvećanje ukupne težine ne treba da premaši 10% (znatan razvoj grudnih žlezda).
Napomena:Savjetujem svakome ko ima psa, da u biblioteci potrazi knjigu "Cetiri stotine savjeta vlasnicima pasa". To je najbolja knjiga o pisma koju sam procitao. U knjizarama je necete naci sigurno.
Pozdrav Zah
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#39 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
TOTNJAK
Ova pasmina živi na području BiH hiljadu godina unazad, o čemu svijedoč i pisani dokument. Kroničari su ovog psa registrirali prije deset stoljeća pod nazivom Kanis montanus - planinski pas, a od davnina ga je naše domaće stanovništvo nazivalo Tornjak. Tornjak je kao autohtona pasmina registrovan 9. 5. 1981. godine pod imenom "Bosansko-hercegovački pastirski pas- tornjak".
Za njega je tada otvoren jugoslovenski rodovnik. Formirana je komisija od kinoloških sudaca sa zadatkom da uradi stručni dio poslova potrebnih za standardizaciju pasmine i njeno registriranje kod FCI kao nove autonomne pasmine pasa pod gore navedenim imenom. Standard je urađen i finaliziran 5. 10. 1990. godine u Travniku.
Malo je priznatih pasmina pasa koje imaju tako stare i precizne podatke o svom postojanju, obliku, visini, boji i namjeni kao što je slučaj sa tornjakom. On je dugo vremena odolijevao svim uticajima drugih pasmina s kojima je dolazio u životni kontakt. Ni ljudi ni dodiri s drugim psima nisu uspjeli bitnije izmjeniti njegov izgled, narav i radne kvalitete.
Najvjerovatnije su ga stari Sloveni doveli u ove krajeve iz svoje pra-postojbine. Prema naučnim istraživanjima, skoro je neosporno da njegov predak potječe s Tibetanskog Mastifa, odnosno područja današnjeg Irana. Ekološki uslovi prebivališta tornjaka (surova kontinentalna planinska klima u arealu vuka i medvjeda i potreba njegovog gospodara), stvorile su psa tjelesno zdrava i snažna, skromnijih zahtijeva za smještaj i ishranu vrsnog čuvara.
Tornjak je plemenit, snažan, skladan i čvrst pas, skoro kvadratičan, prijatnog izgleda koji mu daje višebojna ili dvobojna gusta i duga dlaka, sa karakteristično nošenim kitnjastim repom. Glava, uši, prednji dio nogu i šape odlakani su kraćom, pravom i gustom dlakom, dok vrat ima izraženu grivu. Trup i zadnji dio nogu, kao i rep, odlakani su dugom tvrdom i pravom dlakom s gustom poddlakom. Dlaka ne bi smjela biti kraća od 9 cm, a što je duža to je poželjnjija, osobito griva vrata i "zastavice" na nogama i repu.
Tornjak može da bude višebojan (šaren), trobojan i dvobojan. Najpoželjniji su višebojni psi, a u svim varijantama osobito se cijeni oštrija razgarničenost boja. Njegova karakteristika je svijetliji obraz od boje trupa. Poželjno je, također, i lisa po sredini glave. Prskanost boja je dozvoljena, dok dvobojnost nije dozvoljena. Visina mužjaka na grebenu je 60 cm pa na više, a ženke 56 cm pa na više. Dužina trupa je najviše do 8% veća od visine mužjaka, do 10% je veća kod ženke. Visina prsa je oko 45 % visine grebena, a dozvoljene su i dublje grudi. Tornjak je staložen pas, dobroćudan prema ljudima, oprezno agresivan prema životinjama i drugim psima napadačima na gospodara, dom, tor i stado. Ustrajan je u izvršavanju postavljenih zadataka, lahko shvaća volju gospodara i lahko prihvaća obuku, koju možda nije ni potrebno vršiti, jer večina uzgajivača, koji imaju višegodišnje iskustvo s ovim psom će vam reći da je tornjak pas koji se uči, a ne dresira.
Uzgoju i povećavanju brojnosti tornjaka angažirani su uzgajivači, najviše u srednjoj Bosni i to Travniku i bližoj okolini, gdje su i rezultati veći i evidentniji. U Travniku je već osnovan i kinološki klub "Tornjak", koji uspiješno i naporno radi na registraciji bosansko-hercegovačkog pastirskog psa trornjaka u FCI-u.
Opšte karakteristike
Tornjak je staložen pas, dobroćudan prema ljudima (zbog ataka mnogobrojnih osvajača oštri psi su ubijani), oprezno agresivan prema zvijerima i napadačima na dom, tor, stado ili gospodara. Ustrajan je u izvršavanju postavljenih zadataka, lahko shvata naredbu gospodara i obuku, nepodmitljiv je i nepovjerljiv prema strancima, vrlo je otporan na bolesti. Skromnih je zahtjeva u ishrani i smještaju (u sniježnim noćima ostaje ležati u snijegu koji ga vrlo često i prekrije). Genetski je vrlo dominantan.
Tijelo mu je vrlo snažno i skladno, pokreti lahki i skoro dostojanstveni. Dio lica (minimalno vrh njuške) je uvijek svjetliji od tamnih oznaka na tijelu.
Pogled je specifičan, bistar, samosvjestan, ozbiljan i miran. Dlaka s poddlakom bogata i tako složena da štiti od svih vremenskih nepogoda. Rep je kosmat i nošen visoko poput zastave.
Morofološke karakteristike
Njuška kod tornjaka je tupo klinasta i često divergirana iako ima i drugih tipova glave. Kod pasa u dobi preko četiri godine zubalo je klještasto, a kod mlađih potpuno i makazasto. Oči su bademaste, smeđe do tamne. Ušne školjke su veoma pokretne, a pri kretanju zabacuju ih unatrag tako da vanjski slušni otvor - kanal ostane nepokriven (odlika autohtonosti). U stanju mirovanja psa uši su najčešće priljubljene uz glavu, a dozvoljeno odstupanje je najviše 1 cm. Uši su srednje duge, trouglaste i obrasle kraćom dlakom.
Prelaz vrata u trup je skoro neprimjetan. trup i leđa su pravilno građeni, dok su sapi blago koso položene i mišićave. Prsa su čiroka i snažna, a izražena kosmatost i duga dlaka ostavljaju dojam masivnijih prsa nego što jesu. Dlaka je karakteristična na vratu jer tvori grivu.
Posebno je karakteristična odlakanost repa kojeg tornjak nosi iznad leđne linije. Ovakvo nošenje repa je dijelom uslovljeno poslom kojeg tornjak obavlja (čuvanje i držanje na okupu stada ovaca), jer upućuje gdje se pas ili kuja nalazi u stadu, a osim toga ovakvo držanje repa je i odlika dominantnosti u odnosu na druge pse koji se nalaze uz isto stado ovaca.
Tjelesne mjere
Prosječna visina do grebena odraslih mužjaka je 65 - 70 cm, a ženki 58 - 65 cm, prosječan obim grudi kod odraslih mužjaka je 88 - 92 cm, a kod ženki 73 - 77 cm. Prosječna dužina trupa kod odraslih mužjaka je 72 - 75 cm, a kod ženki 63 - 67 cm, obim lijevog metacarpusa kod odraslih mužjaka je 14 - 16 cm, a kod ženki 11 - 13 cm. Prosječna tjelesna masa odraslog mužjaka je 35 - 50 kg, a kod ženke 28 - 40 kg.
STANDARD TORNJAKA
Zemlja porijekla: Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska
Datum objave važećeg standarda: 10.2.2006.
Namjena: Pas za čuvanje stoke i dvorišta.
OSNOVNI UTISAK:
Tornjak je snažan, velik, dobro povezan i gibak stočarski pas, gotovo kvadratičnog okvira, ne laganih, ali nipošto grubih i teških kostiju. Ostavlja dojam životinje čvrste, vrlo stabilne i uravnotežene u bilo kojem prirodnom pokretu. Tornjak je pas duge, čvrste dlake.
MJERE:
Poželjna visina mužjaka između 65 i 70 cm, za ženke između 60 i 65 cm.
Kvadratičnog formata. Tornjakova dužina ne smije prelaziti visinu za više od 8 %.
PONAŠANJE/TEMPERAMENT:
Staložen, dobroćudan, hrabar, poslušan, inteligentan i dostojanstven. Izraženog samopouzdanja, oštar kada čuva povjerenu mu imovinu, nepodmitljiv i nepovjerljiv prema strancima. Odan gospodaru i u njegovom prisustvu miran. S bliskim osobama zna biti vrlo emocionalan. Brzo uči, dugo pamti i rado izvršava povjerene zadatke. Lako prihvaća obuku.
GLAVA:
Glava je klinasto izdužena – lupoidna. Odnos između lubanjskog i ličnog dijela glave je 1:1.
Lubanjski dio:
Lubanja je divergentnih linija. Nadočni lukovi su lagano zamjetljivi. Stražnji dio lubanje je izdužen, ali ne i uzak. Iza čeonog luka do zatiljka je ravan. Zatiljna kost je blago izražena.
Predio lica:
Nos: je velik, sa dovoljno velikim nozdrvama. Mora biti tamno pigmentiran. Pigmentacija može biti u skladu s bojom oznaka. Ne dozvoljava se depigmentacija.
Njuška: pravokutna. Nosni hrbat je potpuno ravan. Usne dobro priliježu čeljustima. Vidljive sluznice su tamno pigmentirane.
Stop: blago izražen.
Vilice/zubi: Čeljusti su jake i duge, zubalo potpuno i škarasto.
Oči: su bademastog oblika i čvrsto priljubljenih kapaka. Boja očiju je tamna.
Uši: su srednje velike, trokutaste, preklopljene i nešto više usađene. Nošene su uz glavu, priljubljene uz obraze. Odlakane su kraćom dlakom.
VRAT:
Vrat je srednje dug i snažan, nešto niže nošen. Koža dobro priliježe uz vrat. Odlakan je vrlo bujnom, dugom dlakom (grivom).
TIJELO:
Greben: Greben je srednje izražen.
Leđa: Leđa tornjaka su kratka, čvrsta, umjereno široka i ravna.
Slabine: Veza između grudnog koša i sapi je kratka i umjereno široka, kod ženki nešto duža.
Sapi: Sapi su srednje dužine, široke i razvijene.
Grudni koš: Grudni koš je vrlo prostran, dubok, širok i zaobljen.
Grudni koš svojom najnižom točkom dosiže najmanje do laktova. Nikad nije bačvast. Prsa su snažna, mišićava sa srednje izraženim predprsjem.
Trbuh: Mišićje trbuha je čvrsto, a njegova se donja linija nastavlja neusukana, koso od završetka grudne kosti do unutrašnjosti prepona.
REP:
Rep je dug. Srednje je visoko usađen i vrlo je pokretljiv. U mirovanju je viseće nošen, a u kretanju je uvijek podignut iznad razine leđa, što je pasminska osobina. Bogato je odlakan s izraženom perjanicom.
UDOVI:
Noge su snažne i pravilnih kutova.
PREDNJI UDOVI:
Prednje noge: Kosti su snažne, mišići su izraženi i čvrsti, međusobno paralelne, stavovi pravilni.
Plećka je srednje duga dobro na nazad postavljena. Rameni kut nešto otvoreniji.
Nadlaktica je mišićava i snažna. Gotovo jednake dužine sa plećkom.
Laktovi umjereno priljubljeni uz tijelo.
Podlaktica je snažnih kostiju, razvijenih mišića. Okomita u odnosu na horizontalu.
Prednja došaplja lagano odstupaju od okomice.
Prednje šape: Prsti su zaobljeni i međusobno prikupljeni. Nokti pigmentirani, poželjno što tamnije. Jastučići su elastični, čvrsti, tvrdi, a poželjno je da su tamno pigmentirani. Prednje šape su snažnije od stražnjih.
STRAŽNJI UDOVI:
Stražnje noge su međusobno paralelne, snažne. Stavovi su pravilni s odgovarajućim kutovima. Koljeni kut je dobro povijen.
Butina je široka, snažna, mišićava. Potkoljenica je mišićava, snažna, široka, dužine gotovo jednake kao butina. Skočni zglob je čvrst, nešto više postavljen. Stražnje došaplje je snažno. Moguća je pojava čaporaka.
Stražnje šape: Prsti su zaobljeni i međusobno prikupljeni. Nokti pigmentirani, poželjno što tamniji. Jastučići su elastični, čvrsti, tvrdi, a poželjno je da su tamno pigmentirani.
KRETANJE:
Tornjak je kasač. Kreće se skladno, izdašno, gipko, harmonično, s dobrim potiskom stražnjih nogu, tokom kretanja leđna linija je mirna.
KOŽA:
Koža je debela, dobro priliježe po tijelu.
DLAKA:
Tornjaci su u pravilu dugodlaki s kratkom dlakom na licu i nogama. Pokrovna je dlaka duga, čvrsta, tvrda (kostretasta) i ravna. Posebno je duga na gornjem dijelu sapi. Na prednjem dijelu leđa na plećkama i leđnom dijelu može biti i blago valovita. Na prednjem dijelu glave do zamišljene linije koja spaja stražnji dio korijena ušiju, na ušnim školjkama i s prednje strane nogu i šapama dlaka je kratka.
Osobito je izrazito razvijena na vratu (''griva''), bogata i duga na podrepnom dijelu butina (''gaće''). Na podlakticama tvori duge zastavice, a posebno je bogata i duga na repu. Zimska poddlaka je duga, vrlo gusta i fino vunasta. Kod osobito dobro odlakanih primjeraka naglašena je i na stražnjoj strani stražnjih došaplja. Dlaka tornjaka je čvrsto zatvorena i ne smije se razdvajati u razdjeljak.
BOJE:
Tornjaci su u pravilu višebojni, pločasto šareni psi, najčešće bijele osnovne boje.
Mogući su i tamni primjerci (plaštasti, lasasti), s bjelinama najčešće oko vrata, na glavi i nogama, kao i gotovo posve bijele životinje, s malim pločastim mrljama.
VELIČINA:
Mužjaci: 65-70 cm
Ženke: 60-65 cm
GREŠKE:
Svako drugo odstupanje od standarda se kažnjava u zavisnosti od stupnja izraženosti odstupanja, a posebno:
prelagane ili preteške kosti, - prelagana ili preteška glava, greške na ušima (usađenost, dužina ili odlakanost), klještasto zubalo, nedostatak do dva P1, P2, P3 ali ne na istoj strani, preduga leđa, šaranasta, sedlasta leđa, izražena nadgrađenost,
loši kutevi, slaba povezanost laktova, kukasto povijen rep, loše odlakan rep,
nedovoljno duga dlaka, tamna maska, mekane šape, odstupanje od visine i proporcije dužine u skladu s tolerancijom +/- 2 cm,
DISKVALIFICIRAJUĆE GREŠKE:
nedovoljno pasminskih osobina (atipičnost), odstupanje od spolnih karakteristika, agresivni ili plašljivi psi, monorhid, kriptorhid, anorhid, anomalije u boji i obliku očiju (riblje oko, zloćudan pogled, nejednaka boja očiju, sljepilo), entropij, ektropij, predgriz, podgriz, nedostatak bilo kojeg zuba osim onih gore navedenih kao greške, prekratka dlaka, nedostatak poddlake, rep nošen na leđima, bezrepost, jednobojnost albinizam, atipični načini obojenosti, odstupanje u visini veće od dozvoljene tolerancije, kozmetička dotjerivanja i primijećeni estetski i kirurški zahvati.
Vazno: Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa spuštena u mošnje.
Napomena: Uzgajivaca ima puno u BiH i Hrvatskoj. Kome bude trebalo, moze pogledati ko trenutno prodaje stenad i po kojoj cijeni. Preporucujem da pogledate sledeci link. http://www.tornjak.net/intro.php?lang=hr
Ova pasmina živi na području BiH hiljadu godina unazad, o čemu svijedoč i pisani dokument. Kroničari su ovog psa registrirali prije deset stoljeća pod nazivom Kanis montanus - planinski pas, a od davnina ga je naše domaće stanovništvo nazivalo Tornjak. Tornjak je kao autohtona pasmina registrovan 9. 5. 1981. godine pod imenom "Bosansko-hercegovački pastirski pas- tornjak".
Za njega je tada otvoren jugoslovenski rodovnik. Formirana je komisija od kinoloških sudaca sa zadatkom da uradi stručni dio poslova potrebnih za standardizaciju pasmine i njeno registriranje kod FCI kao nove autonomne pasmine pasa pod gore navedenim imenom. Standard je urađen i finaliziran 5. 10. 1990. godine u Travniku.
Malo je priznatih pasmina pasa koje imaju tako stare i precizne podatke o svom postojanju, obliku, visini, boji i namjeni kao što je slučaj sa tornjakom. On je dugo vremena odolijevao svim uticajima drugih pasmina s kojima je dolazio u životni kontakt. Ni ljudi ni dodiri s drugim psima nisu uspjeli bitnije izmjeniti njegov izgled, narav i radne kvalitete.
Najvjerovatnije su ga stari Sloveni doveli u ove krajeve iz svoje pra-postojbine. Prema naučnim istraživanjima, skoro je neosporno da njegov predak potječe s Tibetanskog Mastifa, odnosno područja današnjeg Irana. Ekološki uslovi prebivališta tornjaka (surova kontinentalna planinska klima u arealu vuka i medvjeda i potreba njegovog gospodara), stvorile su psa tjelesno zdrava i snažna, skromnijih zahtijeva za smještaj i ishranu vrsnog čuvara.
Tornjak je plemenit, snažan, skladan i čvrst pas, skoro kvadratičan, prijatnog izgleda koji mu daje višebojna ili dvobojna gusta i duga dlaka, sa karakteristično nošenim kitnjastim repom. Glava, uši, prednji dio nogu i šape odlakani su kraćom, pravom i gustom dlakom, dok vrat ima izraženu grivu. Trup i zadnji dio nogu, kao i rep, odlakani su dugom tvrdom i pravom dlakom s gustom poddlakom. Dlaka ne bi smjela biti kraća od 9 cm, a što je duža to je poželjnjija, osobito griva vrata i "zastavice" na nogama i repu.
Tornjak može da bude višebojan (šaren), trobojan i dvobojan. Najpoželjniji su višebojni psi, a u svim varijantama osobito se cijeni oštrija razgarničenost boja. Njegova karakteristika je svijetliji obraz od boje trupa. Poželjno je, također, i lisa po sredini glave. Prskanost boja je dozvoljena, dok dvobojnost nije dozvoljena. Visina mužjaka na grebenu je 60 cm pa na više, a ženke 56 cm pa na više. Dužina trupa je najviše do 8% veća od visine mužjaka, do 10% je veća kod ženke. Visina prsa je oko 45 % visine grebena, a dozvoljene su i dublje grudi. Tornjak je staložen pas, dobroćudan prema ljudima, oprezno agresivan prema životinjama i drugim psima napadačima na gospodara, dom, tor i stado. Ustrajan je u izvršavanju postavljenih zadataka, lahko shvaća volju gospodara i lahko prihvaća obuku, koju možda nije ni potrebno vršiti, jer večina uzgajivača, koji imaju višegodišnje iskustvo s ovim psom će vam reći da je tornjak pas koji se uči, a ne dresira.
Uzgoju i povećavanju brojnosti tornjaka angažirani su uzgajivači, najviše u srednjoj Bosni i to Travniku i bližoj okolini, gdje su i rezultati veći i evidentniji. U Travniku je već osnovan i kinološki klub "Tornjak", koji uspiješno i naporno radi na registraciji bosansko-hercegovačkog pastirskog psa trornjaka u FCI-u.
Opšte karakteristike
Tornjak je staložen pas, dobroćudan prema ljudima (zbog ataka mnogobrojnih osvajača oštri psi su ubijani), oprezno agresivan prema zvijerima i napadačima na dom, tor, stado ili gospodara. Ustrajan je u izvršavanju postavljenih zadataka, lahko shvata naredbu gospodara i obuku, nepodmitljiv je i nepovjerljiv prema strancima, vrlo je otporan na bolesti. Skromnih je zahtjeva u ishrani i smještaju (u sniježnim noćima ostaje ležati u snijegu koji ga vrlo često i prekrije). Genetski je vrlo dominantan.
Tijelo mu je vrlo snažno i skladno, pokreti lahki i skoro dostojanstveni. Dio lica (minimalno vrh njuške) je uvijek svjetliji od tamnih oznaka na tijelu.
Pogled je specifičan, bistar, samosvjestan, ozbiljan i miran. Dlaka s poddlakom bogata i tako složena da štiti od svih vremenskih nepogoda. Rep je kosmat i nošen visoko poput zastave.
Morofološke karakteristike
Njuška kod tornjaka je tupo klinasta i često divergirana iako ima i drugih tipova glave. Kod pasa u dobi preko četiri godine zubalo je klještasto, a kod mlađih potpuno i makazasto. Oči su bademaste, smeđe do tamne. Ušne školjke su veoma pokretne, a pri kretanju zabacuju ih unatrag tako da vanjski slušni otvor - kanal ostane nepokriven (odlika autohtonosti). U stanju mirovanja psa uši su najčešće priljubljene uz glavu, a dozvoljeno odstupanje je najviše 1 cm. Uši su srednje duge, trouglaste i obrasle kraćom dlakom.
Prelaz vrata u trup je skoro neprimjetan. trup i leđa su pravilno građeni, dok su sapi blago koso položene i mišićave. Prsa su čiroka i snažna, a izražena kosmatost i duga dlaka ostavljaju dojam masivnijih prsa nego što jesu. Dlaka je karakteristična na vratu jer tvori grivu.
Posebno je karakteristična odlakanost repa kojeg tornjak nosi iznad leđne linije. Ovakvo nošenje repa je dijelom uslovljeno poslom kojeg tornjak obavlja (čuvanje i držanje na okupu stada ovaca), jer upućuje gdje se pas ili kuja nalazi u stadu, a osim toga ovakvo držanje repa je i odlika dominantnosti u odnosu na druge pse koji se nalaze uz isto stado ovaca.
Tjelesne mjere
Prosječna visina do grebena odraslih mužjaka je 65 - 70 cm, a ženki 58 - 65 cm, prosječan obim grudi kod odraslih mužjaka je 88 - 92 cm, a kod ženki 73 - 77 cm. Prosječna dužina trupa kod odraslih mužjaka je 72 - 75 cm, a kod ženki 63 - 67 cm, obim lijevog metacarpusa kod odraslih mužjaka je 14 - 16 cm, a kod ženki 11 - 13 cm. Prosječna tjelesna masa odraslog mužjaka je 35 - 50 kg, a kod ženke 28 - 40 kg.
STANDARD TORNJAKA
Zemlja porijekla: Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska
Datum objave važećeg standarda: 10.2.2006.
Namjena: Pas za čuvanje stoke i dvorišta.
OSNOVNI UTISAK:
Tornjak je snažan, velik, dobro povezan i gibak stočarski pas, gotovo kvadratičnog okvira, ne laganih, ali nipošto grubih i teških kostiju. Ostavlja dojam životinje čvrste, vrlo stabilne i uravnotežene u bilo kojem prirodnom pokretu. Tornjak je pas duge, čvrste dlake.
MJERE:
Poželjna visina mužjaka između 65 i 70 cm, za ženke između 60 i 65 cm.
Kvadratičnog formata. Tornjakova dužina ne smije prelaziti visinu za više od 8 %.
PONAŠANJE/TEMPERAMENT:
Staložen, dobroćudan, hrabar, poslušan, inteligentan i dostojanstven. Izraženog samopouzdanja, oštar kada čuva povjerenu mu imovinu, nepodmitljiv i nepovjerljiv prema strancima. Odan gospodaru i u njegovom prisustvu miran. S bliskim osobama zna biti vrlo emocionalan. Brzo uči, dugo pamti i rado izvršava povjerene zadatke. Lako prihvaća obuku.
GLAVA:
Glava je klinasto izdužena – lupoidna. Odnos između lubanjskog i ličnog dijela glave je 1:1.
Lubanjski dio:
Lubanja je divergentnih linija. Nadočni lukovi su lagano zamjetljivi. Stražnji dio lubanje je izdužen, ali ne i uzak. Iza čeonog luka do zatiljka je ravan. Zatiljna kost je blago izražena.
Predio lica:
Nos: je velik, sa dovoljno velikim nozdrvama. Mora biti tamno pigmentiran. Pigmentacija može biti u skladu s bojom oznaka. Ne dozvoljava se depigmentacija.
Njuška: pravokutna. Nosni hrbat je potpuno ravan. Usne dobro priliježu čeljustima. Vidljive sluznice su tamno pigmentirane.
Stop: blago izražen.
Vilice/zubi: Čeljusti su jake i duge, zubalo potpuno i škarasto.
Oči: su bademastog oblika i čvrsto priljubljenih kapaka. Boja očiju je tamna.
Uši: su srednje velike, trokutaste, preklopljene i nešto više usađene. Nošene su uz glavu, priljubljene uz obraze. Odlakane su kraćom dlakom.
VRAT:
Vrat je srednje dug i snažan, nešto niže nošen. Koža dobro priliježe uz vrat. Odlakan je vrlo bujnom, dugom dlakom (grivom).
TIJELO:
Greben: Greben je srednje izražen.
Leđa: Leđa tornjaka su kratka, čvrsta, umjereno široka i ravna.
Slabine: Veza između grudnog koša i sapi je kratka i umjereno široka, kod ženki nešto duža.
Sapi: Sapi su srednje dužine, široke i razvijene.
Grudni koš: Grudni koš je vrlo prostran, dubok, širok i zaobljen.
Grudni koš svojom najnižom točkom dosiže najmanje do laktova. Nikad nije bačvast. Prsa su snažna, mišićava sa srednje izraženim predprsjem.
Trbuh: Mišićje trbuha je čvrsto, a njegova se donja linija nastavlja neusukana, koso od završetka grudne kosti do unutrašnjosti prepona.
REP:
Rep je dug. Srednje je visoko usađen i vrlo je pokretljiv. U mirovanju je viseće nošen, a u kretanju je uvijek podignut iznad razine leđa, što je pasminska osobina. Bogato je odlakan s izraženom perjanicom.
UDOVI:
Noge su snažne i pravilnih kutova.
PREDNJI UDOVI:
Prednje noge: Kosti su snažne, mišići su izraženi i čvrsti, međusobno paralelne, stavovi pravilni.
Plećka je srednje duga dobro na nazad postavljena. Rameni kut nešto otvoreniji.
Nadlaktica je mišićava i snažna. Gotovo jednake dužine sa plećkom.
Laktovi umjereno priljubljeni uz tijelo.
Podlaktica je snažnih kostiju, razvijenih mišića. Okomita u odnosu na horizontalu.
Prednja došaplja lagano odstupaju od okomice.
Prednje šape: Prsti su zaobljeni i međusobno prikupljeni. Nokti pigmentirani, poželjno što tamnije. Jastučići su elastični, čvrsti, tvrdi, a poželjno je da su tamno pigmentirani. Prednje šape su snažnije od stražnjih.
STRAŽNJI UDOVI:
Stražnje noge su međusobno paralelne, snažne. Stavovi su pravilni s odgovarajućim kutovima. Koljeni kut je dobro povijen.
Butina je široka, snažna, mišićava. Potkoljenica je mišićava, snažna, široka, dužine gotovo jednake kao butina. Skočni zglob je čvrst, nešto više postavljen. Stražnje došaplje je snažno. Moguća je pojava čaporaka.
Stražnje šape: Prsti su zaobljeni i međusobno prikupljeni. Nokti pigmentirani, poželjno što tamniji. Jastučići su elastični, čvrsti, tvrdi, a poželjno je da su tamno pigmentirani.
KRETANJE:
Tornjak je kasač. Kreće se skladno, izdašno, gipko, harmonično, s dobrim potiskom stražnjih nogu, tokom kretanja leđna linija je mirna.
KOŽA:
Koža je debela, dobro priliježe po tijelu.
DLAKA:
Tornjaci su u pravilu dugodlaki s kratkom dlakom na licu i nogama. Pokrovna je dlaka duga, čvrsta, tvrda (kostretasta) i ravna. Posebno je duga na gornjem dijelu sapi. Na prednjem dijelu leđa na plećkama i leđnom dijelu može biti i blago valovita. Na prednjem dijelu glave do zamišljene linije koja spaja stražnji dio korijena ušiju, na ušnim školjkama i s prednje strane nogu i šapama dlaka je kratka.
Osobito je izrazito razvijena na vratu (''griva''), bogata i duga na podrepnom dijelu butina (''gaće''). Na podlakticama tvori duge zastavice, a posebno je bogata i duga na repu. Zimska poddlaka je duga, vrlo gusta i fino vunasta. Kod osobito dobro odlakanih primjeraka naglašena je i na stražnjoj strani stražnjih došaplja. Dlaka tornjaka je čvrsto zatvorena i ne smije se razdvajati u razdjeljak.
BOJE:
Tornjaci su u pravilu višebojni, pločasto šareni psi, najčešće bijele osnovne boje.
Mogući su i tamni primjerci (plaštasti, lasasti), s bjelinama najčešće oko vrata, na glavi i nogama, kao i gotovo posve bijele životinje, s malim pločastim mrljama.
VELIČINA:
Mužjaci: 65-70 cm
Ženke: 60-65 cm
GREŠKE:
Svako drugo odstupanje od standarda se kažnjava u zavisnosti od stupnja izraženosti odstupanja, a posebno:
prelagane ili preteške kosti, - prelagana ili preteška glava, greške na ušima (usađenost, dužina ili odlakanost), klještasto zubalo, nedostatak do dva P1, P2, P3 ali ne na istoj strani, preduga leđa, šaranasta, sedlasta leđa, izražena nadgrađenost,
loši kutevi, slaba povezanost laktova, kukasto povijen rep, loše odlakan rep,
nedovoljno duga dlaka, tamna maska, mekane šape, odstupanje od visine i proporcije dužine u skladu s tolerancijom +/- 2 cm,
DISKVALIFICIRAJUĆE GREŠKE:
nedovoljno pasminskih osobina (atipičnost), odstupanje od spolnih karakteristika, agresivni ili plašljivi psi, monorhid, kriptorhid, anorhid, anomalije u boji i obliku očiju (riblje oko, zloćudan pogled, nejednaka boja očiju, sljepilo), entropij, ektropij, predgriz, podgriz, nedostatak bilo kojeg zuba osim onih gore navedenih kao greške, prekratka dlaka, nedostatak poddlake, rep nošen na leđima, bezrepost, jednobojnost albinizam, atipični načini obojenosti, odstupanje u visini veće od dozvoljene tolerancije, kozmetička dotjerivanja i primijećeni estetski i kirurški zahvati.
Vazno: Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa spuštena u mošnje.
Napomena: Uzgajivaca ima puno u BiH i Hrvatskoj. Kome bude trebalo, moze pogledati ko trenutno prodaje stenad i po kojoj cijeni. Preporucujem da pogledate sledeci link. http://www.tornjak.net/intro.php?lang=hr
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#40 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
VLASNIKE DOBILO 15 PASA
Datum: 20.11.2008 21:58
Autor: N. Tanasić
BRČKO - Brčansko komunalno preduzeće juče je na centralnom gradskom Trgu mladih u distriktu, uz podršku Kinološkog društva "Dog Show", organizovalo akciju udomljavanja pasa iz azila.Ta akcija je dio projekta uklanjanja pasa lutalica s javnih površina u Brčko distriktu. Koordinator tog projekta Željka Tomić kaže da je je zadovoljna kampanjom s obzirom na to da je novog vlasnika za jedan dan dobilo oko 15 pasa.
Ona smatra da je, uz humanost prema životinjama, "veoma važno njihovo uklanjanje s ulica, gdje su godinama napadali građane i činili velike materijalne štete u gradu i selima distrikta"."Želimo apelovati na građane da brinu o kućnim ljubimcima, jer uistinu, oni nisu problem, već njihovi vlasnici koji zanemaruju veterinarske usluge i obaveze držanja koje su strogo propisane i normativno uređene", istakla je Tomićeva.
Brčaci koji su u akciji izabrali psiće potpisali su ugovore sa JP "Komunalno Brčko" i obavezali se da će svoje nove ljubimce u narednih nekoliko dana registrovati u bazi podataka Veterinarske stanice u Brčkom, kada će oni biti vakcinisani i čipovani bez plaćanja usluga.
Uz svakog poklonjenog psa novi vlasnici su dobili na dar reklamni materijal: posudu za hranjenje, paket hrane, viljušku, te brošure sa informacijama o zbrinjavanjui pasa, sterilizaciji i kastraciji.Kampanja je izazvala nepodijeljeno oduševljenje građana."Kod mene ga čekaju topli dom, hrana, šetnja i sve ostalo što mu bude neophodno da srećno odrasta", rekao je Dragan Marković, koji je udomio mladog terijera. Nezavisne novine Banja Luka
Datum: 20.11.2008 21:58
Autor: N. Tanasić
BRČKO - Brčansko komunalno preduzeće juče je na centralnom gradskom Trgu mladih u distriktu, uz podršku Kinološkog društva "Dog Show", organizovalo akciju udomljavanja pasa iz azila.Ta akcija je dio projekta uklanjanja pasa lutalica s javnih površina u Brčko distriktu. Koordinator tog projekta Željka Tomić kaže da je je zadovoljna kampanjom s obzirom na to da je novog vlasnika za jedan dan dobilo oko 15 pasa.
Ona smatra da je, uz humanost prema životinjama, "veoma važno njihovo uklanjanje s ulica, gdje su godinama napadali građane i činili velike materijalne štete u gradu i selima distrikta"."Želimo apelovati na građane da brinu o kućnim ljubimcima, jer uistinu, oni nisu problem, već njihovi vlasnici koji zanemaruju veterinarske usluge i obaveze držanja koje su strogo propisane i normativno uređene", istakla je Tomićeva.
Brčaci koji su u akciji izabrali psiće potpisali su ugovore sa JP "Komunalno Brčko" i obavezali se da će svoje nove ljubimce u narednih nekoliko dana registrovati u bazi podataka Veterinarske stanice u Brčkom, kada će oni biti vakcinisani i čipovani bez plaćanja usluga.
Uz svakog poklonjenog psa novi vlasnici su dobili na dar reklamni materijal: posudu za hranjenje, paket hrane, viljušku, te brošure sa informacijama o zbrinjavanjui pasa, sterilizaciji i kastraciji.Kampanja je izazvala nepodijeljeno oduševljenje građana."Kod mene ga čekaju topli dom, hrana, šetnja i sve ostalo što mu bude neophodno da srećno odrasta", rekao je Dragan Marković, koji je udomio mladog terijera. Nezavisne novine Banja Luka
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#41 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Krpeljima vruće pa napadaju ljude
Toplina utječe na promjenu ponašanja psećih krpelja i potiče ih da napadaju čovjeka, dokazali su francuski istraživači koji upozoravaju na rizik od epidemije bolesti koje krpelji prenose u razdobljima klimatskog zatopljenja. Krpelji su grinje koje se hrane životinjskom krvi, a ponekad napadaju i čovjeka. Hraneći se krvlju ti nametnici mogu prenijeti desetak vrsta bolesti, među kojima su najpoznatije lyme borelioza i virusni krpeljni meningoencefalitis (MET).
Pseći krpelji su prijenosnici rikecija, bakterija koje uzrokuju akutne zarazne bolesti u ljudi, rikecioze.Ekipa pod vodstvom Didiera Raoulta utvrdila je da se rikecioze češće i u težem obliku javljaju kada su ljeta izrazito vruća kao što je bilo 2003. i 2005. "Nismo shvaćali zašto se bolest javljala i izvan sezone krpelja, to jest u proljeće".Tako su znanstvenici došli na zamisao da izvedu pokus tijekom kojega su skupinu krpelja 24 sata držali na 40 stupnjeva Celzijevih, a drugu na 25 stupnjeva. Nametnici su zatim stavljeni na kožu ljudi.Rezultat je bio "iznimno zanimljiv", rekao je Raoult: "50 posto krpelja držanih na 40 stupnjeva prilijepilo se na kožu, a nijedan iz druge skupine".Rezultati radova objavljeni su u utorak na internetskoj stranici časopisa PLoS Neglected Tropical Diseases.
Pas spasio trogodišnjaka od zmije otrovnice
Mješanac po imenu Diesel dobio je u petak nagradu za hrabrost u obliku najveće kosti iz mesnice nakon što je spasio trogodišnjaka od napada zmije otrovnice. Diesel je riskirao svoj život prošlog mjeseca kako bi spasio trogodišnjeg dječaka od smrtonosne australske smeđe zmije na farmi u Queenslandu na sjeveroistoku Australije.Zmija dugačka dva metra ugrizla je dva puta hrabrog četveronošca koji se bacio na nju kako bi je spriječio da napadne malog Drewa Beastona.
"Diesel je skočio između njih u trenutku kad se zmija spremala ugristi dječaka. Taj je skok spasio Drewov život jer je zmija bila ogromna i njezin bi ugriz bio smrtonosan", rekao je Drewov djed Stan za lokalni list.Mješanac Diesel, težak 23 kilograma, kolabirao je nakon svog herojskog čina, a oporavio se tek nakon što je primio dvije doze protuotrova i proveo dva dana u veterinarskoj klinici. Više od polovice smrtonosnih zmijskih ugriza u Australiji pripisuju se smeđoj zmiji. (hina/metro-portal)
Toplina utječe na promjenu ponašanja psećih krpelja i potiče ih da napadaju čovjeka, dokazali su francuski istraživači koji upozoravaju na rizik od epidemije bolesti koje krpelji prenose u razdobljima klimatskog zatopljenja. Krpelji su grinje koje se hrane životinjskom krvi, a ponekad napadaju i čovjeka. Hraneći se krvlju ti nametnici mogu prenijeti desetak vrsta bolesti, među kojima su najpoznatije lyme borelioza i virusni krpeljni meningoencefalitis (MET).
Pseći krpelji su prijenosnici rikecija, bakterija koje uzrokuju akutne zarazne bolesti u ljudi, rikecioze.Ekipa pod vodstvom Didiera Raoulta utvrdila je da se rikecioze češće i u težem obliku javljaju kada su ljeta izrazito vruća kao što je bilo 2003. i 2005. "Nismo shvaćali zašto se bolest javljala i izvan sezone krpelja, to jest u proljeće".Tako su znanstvenici došli na zamisao da izvedu pokus tijekom kojega su skupinu krpelja 24 sata držali na 40 stupnjeva Celzijevih, a drugu na 25 stupnjeva. Nametnici su zatim stavljeni na kožu ljudi.Rezultat je bio "iznimno zanimljiv", rekao je Raoult: "50 posto krpelja držanih na 40 stupnjeva prilijepilo se na kožu, a nijedan iz druge skupine".Rezultati radova objavljeni su u utorak na internetskoj stranici časopisa PLoS Neglected Tropical Diseases.
Pas spasio trogodišnjaka od zmije otrovnice
Mješanac po imenu Diesel dobio je u petak nagradu za hrabrost u obliku najveće kosti iz mesnice nakon što je spasio trogodišnjaka od napada zmije otrovnice. Diesel je riskirao svoj život prošlog mjeseca kako bi spasio trogodišnjeg dječaka od smrtonosne australske smeđe zmije na farmi u Queenslandu na sjeveroistoku Australije.Zmija dugačka dva metra ugrizla je dva puta hrabrog četveronošca koji se bacio na nju kako bi je spriječio da napadne malog Drewa Beastona.
"Diesel je skočio između njih u trenutku kad se zmija spremala ugristi dječaka. Taj je skok spasio Drewov život jer je zmija bila ogromna i njezin bi ugriz bio smrtonosan", rekao je Drewov djed Stan za lokalni list.Mješanac Diesel, težak 23 kilograma, kolabirao je nakon svog herojskog čina, a oporavio se tek nakon što je primio dvije doze protuotrova i proveo dva dana u veterinarskoj klinici. Više od polovice smrtonosnih zmijskih ugriza u Australiji pripisuju se smeđoj zmiji. (hina/metro-portal)
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#42 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
RHODESIAN RIDGEBACK (Rodezijski gonic lavova)
STANDARD:
KORISTENJE: Rhodesian Ridgeback još uvijek se koristi u lovu u mnogim dijelovima svijeta, ali najviše je cijenjen kao čuvar i kućni ljubimac.
OPĆI IZGLED: Rhodesian Ridgeback treba biti dobro uravnotežen, snažan, mišićav, spretan i aktivan pas, skladne siluete i sposoban za velike napore i brzinu. Ističe se agilnošću, elegancijom i bešumnošću, bez naginjanja masivnosti.
Osobitost pasmine predstavlja ridge na leđima kojeg tvori dlaka što raste u suprotnom smjeru od ostale dlake. Ridge predstavlja razlikovno obilježje ove pasmine. Mora biti jasno ocrtan, simetričan i sužavati se prema sapima. Treba započinjati odmah poslije ramena i protezati se do kostiju kukova. Ridge mora sadržavati dvije krune, identične i smještene jedna nasuprot drugoj. Krune ne smiju prelaziti trećinu duljine ridgea. Dobar prosjek širine ridgea iznosi 5 cm.
ĆUD: Dostojanstven, inteligentan, suzdržljiv prema strancima, ali ne pokazuje agresivnost niti je plašljiv.
KARAKTERISTIKE:
“Rodezijski psi se ne javljaju nepotrebno, već samo onda kada trebaju upozoriti na opasnost od uljeza. Neželjenog će gosta s dočekati prijetnjom, a prijatelje vlasnika s ravnodušnošću - ljubav je rezervirana samo za omiljene ljude.”
Rodezijski gonič zrači arogancijom i sigurnošću kojom dominira. Izrazi poput ‘brzi i agilni’, ‘izuzetno vješti’ i ‘najhrabriji od svih lovačkih pasa’, koji prate tu pasminu, nisu samo puko hvalisanje. Njihovi romantični podvizi u lovu na afričku visoku divljač donijeli su im priznanje i slavu, ali ti atributi nisu manje značajni ni kod generacija pasa okrenutih kućnom životu. Uočljiva kombinacija lukavosti, izoštrenog čula vida i njuha te začuđujuće brzine tog relativno velikog psa često dolazi do izražaja na najskromnijim prostorima. Uz takvu uočljivu dinamičnost prisutna je još jedna odlika kod zrelih pasa, a to je velika samokontrola.
Mladi pas je često zaigran i nestašan, čime prikriva prave karakteristike zrelog, odraslog psa. Sazrije nešto kasnije, nakon dvije i pol godine i ima dobru sposobnost učenja. Stoga je važno da novi vlasnici već u prvim mjesecima uspostave nježnu, ali čvrstu dominaciju nad svojim pratiocem. Ridgeback izuzetno dobro pamti utiske i iskustva koja je stekao kao posljedicu postupaka ljudi iz svoje okoline. Spremno će reagirati na laskanje, hvaljenje i čvrstu ruku. Zbog svoje jake volje i ustrajnosti ne može se grubošću natjerati na pokornost, već se na fin način mogu izvući najbolji rezultati iz njegove prirode. Najčešće će biti dovoljna promjena intonacije glasa da se nametne disciplina.
Rodezijski psi se ne javljaju nepotrebno, već samo onda kada trebaju upozoriti na opasnost od uljeza. Neželjenog će gosta dočekati s prijetnjom, a prijatelje vlasnika s ravnodušnošću - ljubav je rezervirana samo za omiljene ljude. Međutim, ova pasmina neće nikad zaboraviti prijatelje i tu činjenicu neće izmijeniti ni godine razdvojenosti. Ne morate brinuti oko toga hoće li pas, koji većinu vremena drijema ispružen na pragu ili, što je češće, zavaljen u naslonjaču reagirati onda kada je to potrebno. Najčešće će tek podizanjem glave pokazati da je svjestan situacije, ali da nema neposredne opasnosti. Ali ako je potrebno, Ridgeback će stati u mjestu, sagnute glave, ispruženog vrata, i ispuštati gotovo nečujne grlene zvukove fiksirajući svoj plijen tvrdim, hladnim i nepomičnim pogledom. Malo će se stranaca usuditi izazvati takvo sučeljavanje. Samo će zapovijed njegovog vlasnika ili povlačenje suprotne strane okončati taj zastrašujući sukob.
Kao pratilac i prijatelj rodezijski pas pokazuje iznimnu odanost i ljubav prema svome vlasniku i obitelji. Često se kaže da vi ne posjedujete Rodezijskog Ridgebacka, već on posjeduje vas. Upravo zbog težnje da bezuvjetno štiti ono što smatra svojim bdjet će nad sigurnošću svoje obitelji. Privržen je, želi surađivati, ali ne podnosi da se s njime loše postupa jer tada potpuno otkazuje volju za radom. On treba kontakt s čovjekom i nije stvoren za osamljeni život u boksu. Ridgeback koji nema doticaja s ljudima nije ono što bi trebao biti. Međutim, ako je dobro odgojen, život bez njega postat će vam nezamisliv. U radu uvijek treba misliti na suradnju jer ne podnosi prisilu i oštrinu, ali je potrebno provesti konzekventni odgoj. Puno hvale izrečene brzo i velikodušno, čvrste grdnje kad se odmah kažu - učinit će čudo. Zbog sklonosti čuvanju obitelji ne treba ga trenirati kao psa čuvara, već njegove urođene sposobnosti kombinirati s treningom poslušnosti i kontrole.
Prema djeci se ponaša s raznim stupnjevima tolerancije, od ravnodušnosti do ljubavi zbunjujućih razmjera. Međutim, kao i kod svih pasmina, ne treba zaboraviti da se psa ne može tretirati poput igračke koju se vuče naokolo i na koju se skače, pogotovo kad je riječ o štenetu.
Po prirodi je lijen i u stanju je beskonačno dugo drijemati na svom mjestu ne trošeći ni trunku energije više nego što je to potrebno. Ponekad zaboravlja na lakoću i bešumnost kojom se inače kreće, pa se čini kao da ide kroz stvari, a ne pored njih. Ako mu se neki predmet više puta baca da ga donese, njegov će stav biti taj da taj predmet nije potreban njegovom vlasniku kad ga stalno baca. Na izložbama će često pokazati letargiju i dosadu, za razliku od drugih pasmina. Ali zato će se s oduševljenjem prikazati u svoj svojoj ljepoti galopirajući po parkiralištu – nakon izložbe. Ako se ne pokaže puno strpljenja, pas će radije proći oko prepone nego je preskočiti. Ridgebacka ne možete dovesti na otvoreni prostor i pustiti ga da se dugo zabavlja jurnjavom ili štapom dok se njegov vlasnik odmara. On se neće ni pomaknuti ukoliko se i vi ne krećete. Sve ovo može izgledati kao odstupanje od prethodnog opisa dinamičnosti. Koliko god takvi ‘ispadi’ izazivali ljutnju ili smijeh vlasnika, sve je to dio njihove naravi koja ponekad prikriva veliki stupanj inteligencije tih pasa. Uvijek treba unaprijed uzeti u obzir tvrdoglavost, jaku volju, fizičku snagu i talent ovog psa da učini stvari po svome.
Kod dnevnih šetnji samo će malo u prolazu pogledati druge pse ili će, u stilu Rodezijskih goniča, dominantno gledati sa strane, prikrivajući crtu izazova. Suprotno općem uvjerenju, on neće žudjeti za borbom i izbjeći će gužvu kad god je to moguće čak i do granice vještog kukavičluka. Međutim, ne podnosi uvrede drugih. Čekat će koliko god treba da izravna račune.
NAMJENA:
"Dolaskom u Europu Ridgeback dobiva višestruku namjenu. Postaje uveliko cijenjen kao kućni pas, pas za pratnju i društvo, zaštitu i čuvanje. U nekim se zemljama upotrebljava i kao policijski pas tragač."
U svojoj postojbini Africi Rodezijski se gonič dokazao u lovu na raznoliku afričku divljač, prije svega na lavove, leoparde, šakale, babune, a zbog svoje brzine i okretnosti koristi se i za lov na antilope. Razvio se u tihog goniča sa specifičnom tehnikom lova koja zahtijeva osobitu hrabrost i izdržljivost. Loveći u skupni od nekoliko pasa, otkrili bi blizinu lava, opkolili ga i izdvojili. Naizmjence bi se zalijetali svaki s druge strane prema lavu i uzmičući uz nagli okret, oprezno izbjegavajući doseg lavljih šapa ili njuške, zadržavali su ga do dolaska lovca i tako mu omogućavali da priđe na udaljenost koja osigurava siguran hitac. Samo hrabri, okretni i brzi, dakle najsposobniji psi mogli su preživjeti takvu igru.
Međutim, njihova osnovna namjena bila je čuvanje domorodačkih naselja i stada od velikih grabežljivaca, u prvom redu predatora. Kasnije su postali pouzdani čuvari na imanjima i psi za pratnju. Preuzeli su i ulogu čuvara u južnoafričkim rudnicima dijamanata.
I izvan svoje domovine uspješno se koristi u lovu, najčešće kao krvosljednik, rjeđe u lovu na divlje svinje. Zanimljivo je da se u Australiji, između ostaloga, uspješno uvježbava za hvatanje živih divljih koza radi znanstvenih istraživanja, a u Tasmaniji se rabi u lovu na klokane, koje zbog prevelikog broja smatraju štetočinama.
Dolaskom u Europu Ridgeback dobiva višestruku namjenu. Postaje uveliko cijenjen kao kućni pas, pas za pratnju i društvo, zaštitu i čuvanje. U nekim se zemljama upotrebljava i kao policijski pas tragač. U Kanadi se koristi i kao vodič slijepih i slabovidnih osoba. Veoma je uspješan u sve popularnijoj agility disciplini, a zbog svoje iznimne brzine koristi se i za utrke pasa.
PORIJEKLO
"Tijekom 16. i 17. stoljeća bijeli su doseljenici, nizozemski Buri, Nijemci i Hugenoti koji su emigrirali u Južnu Afriku, doveli sa sobom svoje radne i lovačke pse. Uočivši odlične lovačke karakteristike domorodačkih pasa, križali su ih sa svojim psima i tako dobili izvrsnog lovačkog psa i nepotkupljivog čuvara."
Porijeklo Rodezijskih Ridgebacka veže se uz stare i gotovo izumrle Hotentotske pse. Hotentoti, nomadsko afričko pleme čiji se tragovi mogu pratiti unatrag više od tisuću godina, potječu s južnih granica nekadašnjeg egipatskog carstva (spominju se Etiopija, južni Sudan i Somalija). Budući da su kao stočarski narod neprekidno bili u pokretu, putujući kroz Tanzaniju, Zambiju i Zimbabve (Rodezija), osim velikih rogatih volova i debelih repatih ovaca vodili su sa sobom i svoje pse, čija je uloga bila dvojaka. Psi su se upotrebljavali za lov, a istovremeno su bili i čuvari njihovih stada od napada predatora, prije svega lavova. Riječ je o relativno niskim psima (45 cm visine), sličnima čaglju, s dlakom koja je na leđima rasla uzdignuta u suprotnom smjeru. Bili su to nelijepi psi, ali vrijedni i vrlo korisni u svakodnevnim suočavanjima s opasnostima. Spominje se i druga vrsta pasa – hrtoliki, lagani psi koji su se isticali neobičnom brzinom i spretnošću, crveno-smeđe do žute boje.
Napomena: Uzgajivace rodezijskog pasa mozete naci na internetu, psebno u Sloveniji i Hrvatskoj.
STANDARD:
KORISTENJE: Rhodesian Ridgeback još uvijek se koristi u lovu u mnogim dijelovima svijeta, ali najviše je cijenjen kao čuvar i kućni ljubimac.
OPĆI IZGLED: Rhodesian Ridgeback treba biti dobro uravnotežen, snažan, mišićav, spretan i aktivan pas, skladne siluete i sposoban za velike napore i brzinu. Ističe se agilnošću, elegancijom i bešumnošću, bez naginjanja masivnosti.
Osobitost pasmine predstavlja ridge na leđima kojeg tvori dlaka što raste u suprotnom smjeru od ostale dlake. Ridge predstavlja razlikovno obilježje ove pasmine. Mora biti jasno ocrtan, simetričan i sužavati se prema sapima. Treba započinjati odmah poslije ramena i protezati se do kostiju kukova. Ridge mora sadržavati dvije krune, identične i smještene jedna nasuprot drugoj. Krune ne smiju prelaziti trećinu duljine ridgea. Dobar prosjek širine ridgea iznosi 5 cm.
ĆUD: Dostojanstven, inteligentan, suzdržljiv prema strancima, ali ne pokazuje agresivnost niti je plašljiv.
KARAKTERISTIKE:
“Rodezijski psi se ne javljaju nepotrebno, već samo onda kada trebaju upozoriti na opasnost od uljeza. Neželjenog će gosta s dočekati prijetnjom, a prijatelje vlasnika s ravnodušnošću - ljubav je rezervirana samo za omiljene ljude.”
Rodezijski gonič zrači arogancijom i sigurnošću kojom dominira. Izrazi poput ‘brzi i agilni’, ‘izuzetno vješti’ i ‘najhrabriji od svih lovačkih pasa’, koji prate tu pasminu, nisu samo puko hvalisanje. Njihovi romantični podvizi u lovu na afričku visoku divljač donijeli su im priznanje i slavu, ali ti atributi nisu manje značajni ni kod generacija pasa okrenutih kućnom životu. Uočljiva kombinacija lukavosti, izoštrenog čula vida i njuha te začuđujuće brzine tog relativno velikog psa često dolazi do izražaja na najskromnijim prostorima. Uz takvu uočljivu dinamičnost prisutna je još jedna odlika kod zrelih pasa, a to je velika samokontrola.
Mladi pas je često zaigran i nestašan, čime prikriva prave karakteristike zrelog, odraslog psa. Sazrije nešto kasnije, nakon dvije i pol godine i ima dobru sposobnost učenja. Stoga je važno da novi vlasnici već u prvim mjesecima uspostave nježnu, ali čvrstu dominaciju nad svojim pratiocem. Ridgeback izuzetno dobro pamti utiske i iskustva koja je stekao kao posljedicu postupaka ljudi iz svoje okoline. Spremno će reagirati na laskanje, hvaljenje i čvrstu ruku. Zbog svoje jake volje i ustrajnosti ne može se grubošću natjerati na pokornost, već se na fin način mogu izvući najbolji rezultati iz njegove prirode. Najčešće će biti dovoljna promjena intonacije glasa da se nametne disciplina.
Rodezijski psi se ne javljaju nepotrebno, već samo onda kada trebaju upozoriti na opasnost od uljeza. Neželjenog će gosta dočekati s prijetnjom, a prijatelje vlasnika s ravnodušnošću - ljubav je rezervirana samo za omiljene ljude. Međutim, ova pasmina neće nikad zaboraviti prijatelje i tu činjenicu neće izmijeniti ni godine razdvojenosti. Ne morate brinuti oko toga hoće li pas, koji većinu vremena drijema ispružen na pragu ili, što je češće, zavaljen u naslonjaču reagirati onda kada je to potrebno. Najčešće će tek podizanjem glave pokazati da je svjestan situacije, ali da nema neposredne opasnosti. Ali ako je potrebno, Ridgeback će stati u mjestu, sagnute glave, ispruženog vrata, i ispuštati gotovo nečujne grlene zvukove fiksirajući svoj plijen tvrdim, hladnim i nepomičnim pogledom. Malo će se stranaca usuditi izazvati takvo sučeljavanje. Samo će zapovijed njegovog vlasnika ili povlačenje suprotne strane okončati taj zastrašujući sukob.
Kao pratilac i prijatelj rodezijski pas pokazuje iznimnu odanost i ljubav prema svome vlasniku i obitelji. Često se kaže da vi ne posjedujete Rodezijskog Ridgebacka, već on posjeduje vas. Upravo zbog težnje da bezuvjetno štiti ono što smatra svojim bdjet će nad sigurnošću svoje obitelji. Privržen je, želi surađivati, ali ne podnosi da se s njime loše postupa jer tada potpuno otkazuje volju za radom. On treba kontakt s čovjekom i nije stvoren za osamljeni život u boksu. Ridgeback koji nema doticaja s ljudima nije ono što bi trebao biti. Međutim, ako je dobro odgojen, život bez njega postat će vam nezamisliv. U radu uvijek treba misliti na suradnju jer ne podnosi prisilu i oštrinu, ali je potrebno provesti konzekventni odgoj. Puno hvale izrečene brzo i velikodušno, čvrste grdnje kad se odmah kažu - učinit će čudo. Zbog sklonosti čuvanju obitelji ne treba ga trenirati kao psa čuvara, već njegove urođene sposobnosti kombinirati s treningom poslušnosti i kontrole.
Prema djeci se ponaša s raznim stupnjevima tolerancije, od ravnodušnosti do ljubavi zbunjujućih razmjera. Međutim, kao i kod svih pasmina, ne treba zaboraviti da se psa ne može tretirati poput igračke koju se vuče naokolo i na koju se skače, pogotovo kad je riječ o štenetu.
Po prirodi je lijen i u stanju je beskonačno dugo drijemati na svom mjestu ne trošeći ni trunku energije više nego što je to potrebno. Ponekad zaboravlja na lakoću i bešumnost kojom se inače kreće, pa se čini kao da ide kroz stvari, a ne pored njih. Ako mu se neki predmet više puta baca da ga donese, njegov će stav biti taj da taj predmet nije potreban njegovom vlasniku kad ga stalno baca. Na izložbama će često pokazati letargiju i dosadu, za razliku od drugih pasmina. Ali zato će se s oduševljenjem prikazati u svoj svojoj ljepoti galopirajući po parkiralištu – nakon izložbe. Ako se ne pokaže puno strpljenja, pas će radije proći oko prepone nego je preskočiti. Ridgebacka ne možete dovesti na otvoreni prostor i pustiti ga da se dugo zabavlja jurnjavom ili štapom dok se njegov vlasnik odmara. On se neće ni pomaknuti ukoliko se i vi ne krećete. Sve ovo može izgledati kao odstupanje od prethodnog opisa dinamičnosti. Koliko god takvi ‘ispadi’ izazivali ljutnju ili smijeh vlasnika, sve je to dio njihove naravi koja ponekad prikriva veliki stupanj inteligencije tih pasa. Uvijek treba unaprijed uzeti u obzir tvrdoglavost, jaku volju, fizičku snagu i talent ovog psa da učini stvari po svome.
Kod dnevnih šetnji samo će malo u prolazu pogledati druge pse ili će, u stilu Rodezijskih goniča, dominantno gledati sa strane, prikrivajući crtu izazova. Suprotno općem uvjerenju, on neće žudjeti za borbom i izbjeći će gužvu kad god je to moguće čak i do granice vještog kukavičluka. Međutim, ne podnosi uvrede drugih. Čekat će koliko god treba da izravna račune.
NAMJENA:
"Dolaskom u Europu Ridgeback dobiva višestruku namjenu. Postaje uveliko cijenjen kao kućni pas, pas za pratnju i društvo, zaštitu i čuvanje. U nekim se zemljama upotrebljava i kao policijski pas tragač."
U svojoj postojbini Africi Rodezijski se gonič dokazao u lovu na raznoliku afričku divljač, prije svega na lavove, leoparde, šakale, babune, a zbog svoje brzine i okretnosti koristi se i za lov na antilope. Razvio se u tihog goniča sa specifičnom tehnikom lova koja zahtijeva osobitu hrabrost i izdržljivost. Loveći u skupni od nekoliko pasa, otkrili bi blizinu lava, opkolili ga i izdvojili. Naizmjence bi se zalijetali svaki s druge strane prema lavu i uzmičući uz nagli okret, oprezno izbjegavajući doseg lavljih šapa ili njuške, zadržavali su ga do dolaska lovca i tako mu omogućavali da priđe na udaljenost koja osigurava siguran hitac. Samo hrabri, okretni i brzi, dakle najsposobniji psi mogli su preživjeti takvu igru.
Međutim, njihova osnovna namjena bila je čuvanje domorodačkih naselja i stada od velikih grabežljivaca, u prvom redu predatora. Kasnije su postali pouzdani čuvari na imanjima i psi za pratnju. Preuzeli su i ulogu čuvara u južnoafričkim rudnicima dijamanata.
I izvan svoje domovine uspješno se koristi u lovu, najčešće kao krvosljednik, rjeđe u lovu na divlje svinje. Zanimljivo je da se u Australiji, između ostaloga, uspješno uvježbava za hvatanje živih divljih koza radi znanstvenih istraživanja, a u Tasmaniji se rabi u lovu na klokane, koje zbog prevelikog broja smatraju štetočinama.
Dolaskom u Europu Ridgeback dobiva višestruku namjenu. Postaje uveliko cijenjen kao kućni pas, pas za pratnju i društvo, zaštitu i čuvanje. U nekim se zemljama upotrebljava i kao policijski pas tragač. U Kanadi se koristi i kao vodič slijepih i slabovidnih osoba. Veoma je uspješan u sve popularnijoj agility disciplini, a zbog svoje iznimne brzine koristi se i za utrke pasa.
PORIJEKLO
"Tijekom 16. i 17. stoljeća bijeli su doseljenici, nizozemski Buri, Nijemci i Hugenoti koji su emigrirali u Južnu Afriku, doveli sa sobom svoje radne i lovačke pse. Uočivši odlične lovačke karakteristike domorodačkih pasa, križali su ih sa svojim psima i tako dobili izvrsnog lovačkog psa i nepotkupljivog čuvara."
Porijeklo Rodezijskih Ridgebacka veže se uz stare i gotovo izumrle Hotentotske pse. Hotentoti, nomadsko afričko pleme čiji se tragovi mogu pratiti unatrag više od tisuću godina, potječu s južnih granica nekadašnjeg egipatskog carstva (spominju se Etiopija, južni Sudan i Somalija). Budući da su kao stočarski narod neprekidno bili u pokretu, putujući kroz Tanzaniju, Zambiju i Zimbabve (Rodezija), osim velikih rogatih volova i debelih repatih ovaca vodili su sa sobom i svoje pse, čija je uloga bila dvojaka. Psi su se upotrebljavali za lov, a istovremeno su bili i čuvari njihovih stada od napada predatora, prije svega lavova. Riječ je o relativno niskim psima (45 cm visine), sličnima čaglju, s dlakom koja je na leđima rasla uzdignuta u suprotnom smjeru. Bili su to nelijepi psi, ali vrijedni i vrlo korisni u svakodnevnim suočavanjima s opasnostima. Spominje se i druga vrsta pasa – hrtoliki, lagani psi koji su se isticali neobičnom brzinom i spretnošću, crveno-smeđe do žute boje.
Napomena: Uzgajivace rodezijskog pasa mozete naci na internetu, psebno u Sloveniji i Hrvatskoj.
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#43 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Ovaj tekst je prevod, teksta koji je vezan za nemacke ovcare,
ali u globalu, primenjiv je na sve pasmine, a posebno radnih pasa.
ELEMENTI TEMPERAMENTA
Sta je temperament?
"Moj pas ima divan temperament... osim sto ne podnosi nepoznate ljude!" "Nasla sam savrsenog parnjaka! Ima najbolji moguci temperament: nema ni traga obrambenom nagonu kod njega!" "O, nikad ne bih parila psa koji ima plenski nagon, takvi su opasni!"
Sve su to stvarne izjave stvarnih ljudi, redom ljubitelja i uzgajivaca nemackih ovcara. Stalno govorimo o vaznosti temperamenta. O cemu mi to svi govorimo? Govorimo li uopste o istoj stvari?
Kad govorimo o temperamentu, govorimo o zbiru nagona, pragova, osobina i instinkta koji su nasledjeni i urodjeni. To je istina. Temperament je funkcija genetike. On se nasledjuje a ne razvija. Srz pseceg temperamenta se nikad ne mijenja. Neki se oblici ponasanja mogu modifikovati obukom, ali se sam temperament nikad ne mijenja. Na primjer, zivahan pas "na federima" nikad nece nauciti biti usporen, miran pas. Medjutim, pas se moze nauciti da do neke mere kontrolse svoju energiju.
Vlasnici pasa vecinom odbijaju u to poverovati. Bezbroj puta cujemo "sve je u odgoju." Ne, nije. Sve je u tome kako se poslozila pseca DNK. Pas groznog temperamenta uviek ostaje pas groznog temperamenta, bez obzira kako divna bila njegova okolina. Pas cvrstog, stabilnog temperamenta uvijek ostaje cvrst i stabilan pas, cak i u losoj okolini.
Dobro postupanje u najranijoj dobi, obuka i socijalizacija pomazu uspostavljanju pozeljnih osobina kod psa, ali te osobine moraju biti prisutne. Nagon za lopticom je dobar primer, jer je to osnova mnogih vrsta rada sa psom. Neke pse trcanje za lopticom ne zanima. Ako pas uziva u igrama s loptom, dobar instruktor moze na tome raditi i razviti to do najvise moguce granice, ali nagon sam po sebi je urodjen. Nagon se ne moze instalirati.
Pravi uzgajivaci NO uvijek se trude proizvesti cvrste radne pse. Razumevanje temperamenta je bitno za uzgojni program koji ce imati smisla i sacuvati radne sposobnosti pasa.
Testiranje temperamenta
Pri ustrajnom trazenju mladih radnih nada dolazimo do pitanja uporabe raznih testova temperamenta. Uopsteno, standardizovani testovi imaju neku vrednost, ali nemojte se suvise na njih oslanjati. Neki su grozni, kao npr. Volhard Puppy Temperament Test. Taj je ocajan, ne samo zato sto Volhardovi potpuno pogresno identifikuju pojedine elemente temperamenta, vec i zato sto su delovi testa suvise stresni za mnogu stenad.
Na primjer, kad pri testiranju sprecavate stene da se krece i ono se "smrzne," to znaci "nezavisnost" Pogresno. Pas reaguje izbegavanjem. Neki delovi testa su sasvim bezazleni, kao test drustvene privlacnosti, pri kojem klecite i zovete stene da vam pridje. Medjutim, drugi delovi testa, koji navodno sluze identifikaciji buducih dominantnih pasa, traumaticni su za stenad slabih zivaca. Molim vas, nemojte tudju stenad izvrtati na ledja i tako ih silom drzati. Taj test u najbolju ruku navodi na pogresne zakljucke, a u najgorem slucaju bespotrebno izlaze stenad nepotrebnom su.
Volhardovi su takodjer razvili Puppy Aptitude Test, koji je nesto bolji. Svrha testa je identifkovati onu stenad koja ima poseban dar za poslusnost, ali zapravo pomalo testiraju i nagon za plenom. Ideje Volhardovih su se stvarno prosirile medju ljudima. I danas svi koji misle za sebe da su treneri pasa dijagnostikuju svaki oblik agresije kao dominantnost.
Daleko je korisniji test P.A.W.S. Working Dog Evaluation Jone Deckera, koji otvoreno testira plenski nagon. Savrsenog testa nema, a neki su losiji od drugih. Iskusni instruktori radnih pasa s vremenom razviju vlastiti sistem procenjivanja stenaca i mladih pasa. Najbolji predznak temperamenta je istorija psa, rodovnik. Kakvi su roditelji steneta? Kakvi su njihovi roditelji, dedovi i bake? Ako znamo da se temperament nasledjuje, pretke treba gledati kao najbolji moguci izvor informacija.
Takodje, treba shvatiti da se stenci ne prave na pokretnoj traci. Ako je pas NO, ne znaci da je po definiciji sposoban za rad. Ima mnogo vlasnika pasa koji ne shvataju zasto njihovi psi nisu dobri psi cuvari, odbrambeni psi, poslusni psi.
Npr. covek koji je imao sestomjesecno stene NO, kupio ga je s namjerom da ga obuci za licnu zastitu. Sad mu je trebala pomoc, jer se stene bojalo nepoznatih. Stene je bezalo i skrivalo se od posetilaca.
Napolju u setnjama, kad bi se priblizio neko nepoznat, stene bi se prepalo i sakrilo iza vlasnika. Vlasnik i dalje iskreno veruje da mu je jednostavno potreban samo dobar instruktor. Pitala sam ga kojesta i saznala da je stene iz AKC americkih izlozbenih linija. AKC ne trazi nikakav radni ispit za odgoj. Roditelji tog steneta nikad nisu prosli obuku iz zastite, niti su je prosli njihovi roditelji. Nista u pedigreu tog steneta nije nagovestavalo da je stene pogodno za obuku za licnu zastitu, a beskrupulozni uzgajivac ga je vrlo rado prodao tom covjeku tvrdivsi da ce to biti izvrstan pas-zastitnik.
Rano postupanje
A gdje je onda vaznost ranog postupanja, obuke i socijalizacije ako je temperament stvar gena? Cemu gnjavaza? Ako upotrebimo analogiju s ljudima, zasto svi ljudi ne postanu Albert Ajnstajn? Zato sto svi ljudi nemaju potreban genetski materijal. Medjutim, ako ste sretni da imate te gene, pravilna obuka pomoci ce vam da razvijete svoje urodjene sposobnosti maksimuma.
Sa psima je slicna stvar. Recimo, jedan je instruktor kupio 8 nedelja staro stene NO koje do tada nije izaslo iz boksa. U odgajivacnici je zenkica imala minimalan kontakt s ljudima, jer je hranjenje i ciscenje boksa bilo jedina prilika za interakciju. Svejedno, u dobu od 8 nedelja ona se jako zanimala za ljude i lako im prilazila. Instruktor je zeleo da je obucava za terapijski rad, pa je odlucio da razvija taj aspekt psece naravi. Kad god se stene na prijateljski nacin priblizilo neznancu, instruktor ju je obilno nagradjivao. Naravno, stene je izraslo u izrazito otvorenog, drustvenog psa. Sirovi genetski materijal je oduvek bio prisutan i instruktor je jednostavno razvijao postojecu osobinu.
Svaki pas ima osobenosti, a one su nesto razlicito od temperamenta. Osobnost se razvija interakcijom s drugim zivim stvorenjima, prvenstveno ljudima. Stenad odrasla u bogatoj okolini uglavnom ima dobro razvijenu osobenost, s maksimalnim rasponom emocija i dubinom. Psi koji suvise vremena provode u boksu cesto su pomalo "tupi," nedostaje im zivost i izrazajnost koju volimo videti kod pasa.
Zato su socijalizacija i postupanje u ranom uzrastui vazni, ne zato sto mogu promeniti temperament, nego zato sto dobar instruktor moze razvijati vec prisutne urodjene osobine. Socijalizacija takodje razvija osobenost. Dobro postupanje u ranoj dobi ucinice dobrog psa jos boljim a losem psu pomoci da dosegne svoj maksimum.
Nagoni
Instruktorka poslusnosti koja se pocela zanimati za radne pse, dosla je proceniti dva steneta iz dobrih radnih linija. Nakon sto je pogledala zenkicu i muzjacica odvojeno, proglasila je zenkicu boljim kandidatom za Schutzhund-psa za zastitu-cuvara, jer ona navodno ima dobar nagon. Ja sam na to, pogledala oba steneta i donela obrnut zakljucak. Mala zenkica je bila drago stene, neobicno pazljiva prema ljudima, ali tek umereno voljna loviti lopticu. Zgrabiti krpu je bila malo voljnija. Muzjacic je opet manijakalno trcao za lopticom ili bilo cim drugim sto se kretalo. Kad bi mu se loptica otkotrljala izvan vidnog polja, neumorno ju je trazio. Sve ga je zanimalo i u sve se petljao.
Instruktorka poslusnosti pogresno je pretpostavila da su energicnost i paznja zenskog steneta radni nagoni. Muzjacic je medjutim pokazivao puno plenskog nagona i samopouzdanja u novim situacijama. Bio je dosta dobar kandidat za Schutzhund.
Lokalna adgajivacica ponosno je izjavila da je nedavno uzela nazad jedno svoje musko stene, jer je "imao prejak nagon!" Sto je pod tim mislila? Stene je unistavalo sve po kuci. Ona je smatrala da to sto je stene kidalo stvari svojih vlasnika na komadice, znaci da ima izvrstan nagon.
Veterinarka je opisala svog muzjaka NO kao "punog nagona." Obozava lopticu? Ma ne, ne bas. Htela je reci da je pun energije.
Opet se moramo zapitati govorimo li mi uopce o istoj stvari. Ljudi koji se zanimaju za radne pse cesto govore o nagonima. Ali, sto je to? Kako to izgleda? Cesto se ta rec koristi u opisu pasa koji su vrlo aktivni, ali ta je aktivnost rasuta i nefokusirana. Kad trazimo radne pse, trazimo energicne pse, naravno, ali i nagone koji se mogu kanalisati i fokusirati.
Nagon je unutrasnji mehanizam koji psa tera da nesto radi. Svi psi imaju neke osnovne nagone. Jedina stvarna razlika medju psima je kolicina nagona. Zamislite svaki nagon kao kontinuum. Kao pravi NO entuzijasti, zanimacete se prvenstveno za sledece nagone: hijerarhija, plen, odbrana i copor. Zapamtite da opstanak zivotinje zavisi od svakog tog nagona. Na primer, da bi opstao u divljini, pas mora imati volju i sposobnost uhvatiti i ubiti plen. Nagoni su duboko neshvaceni, a posledice toga su nazalost cesto tragicne.
Nagon hijerarhije
Ovo bi vam trebalo biti poznato, jer to je stvar dominantnosti ili submisivnosti. Hijerarhijski nagon je pseca zelja da popravi svoj drustveni polozaj. Pas pun hijerarhijskog nagona pokusavace zauzeti najvise mesto u hijerarhiji. Psi se po tome jako razlikuju. Neki ce se psi do smrti boriti s drugim psima u kuci za polozaj alfe, ali ce potpuno postovati ljude i prihvatati ljudsko vodstvo bez ikakvog protesta.
Neki ce psi medjutim pokusati dominirati ljudima. No setite se, uvijek je u pitanju kolicina nagona. Raspon je sirok, od pomalo hijerarhijski nastrojenog psa koji se malo drsko ponasa do psa koji nece oklevati okrenuti se i dograbiti vodica. Psa sa snaznim plenskim nagonom zapravo moze biti zabavno obucavati, jer su takvi, jako samopouzdani. No u ekstremnoj formi tu osobinu neiskusni vodici ne trebaju traziti. S motivacijskom obukom, dobri psi s jakim hijerarhijskim nagonom mogu biti izuzetno dobri u raznim vrstama rada. Pametni su i vole se razmetati. Iskoristite to.
Ako se mucite s ljubimcem koji je dominantan pas, naci cete savete u mojoj knjizi "I Love My Dog, But..." (1999 Avon Books).
Jos jedan termin koji svi cesto koriste je tvrdoca. Odgajivaci reklamiraju stence od "super tvrdih" roditelja. Dobra definicija "tvrdog psa" bila bi "pas koji se brzo i lako sabere." Tvrd pas je pas koji pod stresom ne postaje dezorijentisan. Ekstemna tvrdoca prema vodicu, iako je mnogi koji se bave radnim psima jako cijene, moze znaciti da pas moze biti i opasan za vodica.
Premekan pas je onaj, koji se sav skvrci i na najmanju kaznu. Pocetnicima obicno vise odgovara pas koji ima nesto tvrdoce, pa mu nece nastetiti lose tempirana ili preostra kazna. Mekan pas ce na s reagovati izbegavanjem. Da vas dalje zbunim, postoje psi koji ce na preostru kaznu reagovati obrambenom agresijom.
Odbrambeni nagon
Ovaj nagon izaziva najvise zabune. Odbrambeni nagon je pseci instinkt da brani samog sebe. To je deo instinkta za opstanak. Zato bi potpun nedostatak odbrambenog nagona kod NO znacio los temperament. S druge strane, kod labradora ocekujemo vrlo malo odbrambenog nagona. Ta pasmina ne treba biti bas sumnjicava prema ljudima. Da li je nagon problematican zavisi i od snage nagona i o pragu pri kome se nagon aktivira. O pragovima cemo opsirnije govoriti u sledecem odjeljku.
Kad je pas u odbrambenom nagonu, tada se agresivno ponasa. Lajanje, zaletanje, skljocanje zubima, rezanje i urlanje su delovi te konstalacije. Pas ce se mozda nakostresiti. Shvatite da pas misli da se mora boriti za goli zivot. Pas se u odbrambenom nagonu nalazi pod ekstremnim stresom. Mozda je krajnje neodlucan, pa cete vidjeti kako mu usi idu napred-nazad. Mozda ce zalajati, uzmaknuti, pa opet krenuti napred. Zato dobri instruktori nikad, nikad, nikad ne uvode elemente odbrane u trening odbrane i napada dok pas ne dostigne dovoljnu emotivnu zrelost i samopouzdanje, da moze podneti taj s. Odbrambeno ponasanje psu nije zabavno. Nazalost, cini se da je mnogim vlasnicima isuvise zabavno.
Lako je shvatiti zasto toliko ljudi pomisli da je izliv odbrambenog nagona prava odbrana. Setite se, pas koji je u odbrambenom nagonu oseca se ugrozenim. Svo to nasrtanje, rezanje i ostala akcija ima zajednicki cilj: oterati pretnju. Zato su izlivi odbrambenog nagona tako ostri -- pas zeli obeshrabriti onoga ko mu prijeti. Najbolja analogija koju sam do sada cula jeste da je pas u odbrani nalik usamljenom vuku suocenom s grizlijem (mislim da je autor analogije Donn Yarnell). Usamljeni vuk zna da ne moze nadvladati medveda a osjeca da ne sme pobeci. Zato glumata koliko god moze ne bi li mozda oterao grizlija.
Zapravo, da pas oseca da moze, ili sme pobeci, apsolutno bi pobegao. Jako je vazno da vlasnici defenzivnih pasa to shvate. Ljudi cesto pogresno misle da pas nece ujesti osim ako je sateran u ugao. TO nije istina. Jedino je vazno kako pas sagledava situaciju. Ako oseca da ne moze pobeci zato sto je na povodniku ili cak zato sto bi ispao kukavica, lako ce ugristi.
Ima li ista pozitivno u vezi odbrambenog nagona? Da!! Taj nagon je bitan za dobrog psa za odbranu i napad. Zasto? Zato sto je odbrambeni nagon uvek pristupacan. Ne moze se iscrpiti ili opasti zbog dosade. Odbrana je ono sto daje ozbiljnost radu odbrane i napada. I opet, sve zavisi o stepenu i pragu.
Ako ima dobre, cvrste zivce i dovoljno visok prag, pas s jakim odbrambenim nagonom moze biti dobar radni pas. Zapamtite, za sledeci put kad vam neko kaze da se njegov pas koji rezi i nasrce na ljude ponasa zastitnicki, da zastita po definiciji predhodi prisutnost prave i prepoznatljive opasnosti. Ako se pas ponasa odbrambeno prema osobi ili predmetu koji mu ne prete, to nije zastita, to je samo plasljiv pas.
Plenski nagon
Ovo je jos jedan pogresno shvacen a bitan nagon. NO sa slabim plenskim nagonom je zlocin protiv prirode. Plenski nagon je urodjena pseca zelja da goni, hvata i ubija plijen. Ona je sasvim prirodna i predstavlja temelj mnogih oblika pseceg rada, ukljucujuci Schutzhund, policijske pse, search and rescue, itd.
Nazalost, mnoge pse eutanaziraju svake godine zato sto niko u njihovoj blizini ne razume prirodu plenskog nagona. Ljudi cesto tvrde da ce pas, ako je ubio macku ili zeca, preci na veci plen i poceti da ubija malu decu, sto je naravno blesavo. Psi s jakim plenskim nagonom nece napadati i ubijati ljude ako nije prisutna neka druga patoloska dinamika ili psu nedostaje zdrava moc rasudjivanja. To znaci da pas mora razlikovati krticu od deteta. Vecinom ih psi lako razlikuju ako su kao stenad bili dobro socijalizovani.
Pas nece smatrati plenom nikakvo zivo stvorenje kojem je bio izlozen u ranom uzrastu, idealno u starosti od 3 do 5 nedelja. Zato je rad uzgajivaca tako vazan! Uzgajivaci apsolutno moraju izloziti stenad deci i bebama. Lose socijalizovan pas s jakim plenskim nagonom moze lako zameniti rasplakanu bebu za ranjeni plen. Ako imate psa koji ubija male zivotinje, procitajte Sadieinu pricu u I Love My Dog, But...
Ono sto je divno u vezi plenskog nagona, osim sto je koristan, jeste to da je psu strasno zabavan. Lov i igra su jako blisko povezani. Drugim recima, kad je pas u plenskom nagonu, dobro se zabavlja. Pas s jakim plenskim nagonom ce satima juriti lopticu i uzivati. Kad bacite loptu, juri li pas za njom odusevljeno? Super! Ako mu se loptica nekud otkotrlja, trazi li je on i dalje neumorno ili odustaje i odlazi? Oni psi koji i dalje tragaju za svojim voljenim teniskim lopticama pokazuju lovacke instinkte koji se cesto mogu kanalisati u rad, recimo search and rescue.
Plenski nagon je takodje osnova dobre obuke za odbranu i napad. Setite se, za razliku od odbrane, plenski je rad zabavan. Psi u plenskom nagonu ne reze. Mozda laju, ali to je visoki, zaigrani lavez. Zapravo, to je lavez za isterivanje plena. Pas pokusava stimulisati plen da krene, tako da ga on moze loviti. Pogledajte pseci govor tela. Pas koji se sprema ugristi rukav je veseo, a ne pod stresom. Usi su naculjene, rep podignut, i pas je sav uzbudjen zbog igre.
U Schutzhundu, grizenje rukava vremenom postaje zeljeni plenski objekat. Tek kad pas bude pun samopouzdanja i mentalno zreo, markirant se pocinje ponasati na preteci nacin prema psu, i tada se uvodi odbrana. Plenski nagon ostaje vazan, jer on pruza izvrstan mehanizam za otpustanje sa odbrambenog rada. Ako je pas pod prevelikim stresom, markirant moze "ubaciti u nizu brzinu" i pruziti psu koju priliku za zabavne, plenske ugrize rukava tako sto ce promeniti govor tela i vrstu pokreta.
Iako je divan i zabavan, plenski nagon sam po sebi ne cini pravog odbrambenog psa. Pas koji radi samo u plenskom nagonu nije ozbiljan. Takodje, fokusira se na opremu a ne na markiranta. Drugi problem s plenskim nagonom je sto se moze smanjiti umorom i dosadom. Pas moze jednostavno da prestati raditi ako se izgradjuje samo u plenskom nagonu. Odbrambeni nagon je medjutim uvek prisutan. Nijedan pas nije suvise umoran da bi se branio. Odbrambeni nagon daje ozbiljnu notu radu na napadu i odbrani.
Mnogim je vrstama rada, plenski nagon osnova. Ako pas ima jak plenski nagon, imate urodjeno sredstvo motivacije i nagradjivanja psa u poslusnosti i drugim aktivnostima. Samo zapamtite da je psu ugodno biti obuzet plenskim nagonom. A ako naidjete na instruktora koji s mladim ili nezrelim psom zeli raditi u odbrambenom nagonu, bezite od njega!
Nagon copora
Svi znamo da su psi visoko drustvene zivotinje, bas poput svojih predaka vukova. Prirodno zele biti deo grupe ili copora. Kao i kod drugih nagona, kolicina nagona copora jako varira od psa do psa. Psa koji je nezvisan i hladan cak i prema svojoj porodici mogli bismo smatrati psom sa slabim nagonom copora. Drustveniji pas koji se petlja u sve sto ljudi rade imao bi jaci nagon copora.
Ni jedan ekstrem nije kandidat za rad. Pas sa slabim coporskim nagonom nece se dobro vezati za svog ljudskog partnera, pa ce ga biti tesko motivisati u obuci. Neke pasmine trebaju da budu nezavisne i hladne. NO se vecinom duboko vezu za svoje vodice.
Druga bi krajnost bio pas koji pokazuje strah od napustanja. Takvog psa doslovno ne mozemo ostaviti samog. Jadnik ce se sav prepasti, cviliti i unistavati predmete ako vlasnik ode u drugu sobu i zatvori vrata. Tako bolesni psi nisu kandidati ni za kakav rad. Pravi strah od napustanja treba leciti.
Jacina coporskog nagona donekle je stvar licnog izbora. Volite li vise psa koji je jako koncentrisan na vas ili psa koji je u stanju da se sam zabavit? Ako ne ide u krajnost, pas s jacim coporskim nagonom laksi je u obuci poslusnosti nego nezainteresovan pas. Prejak coporski nagon, medjutim, moze biti hendikep u drukcijim vrstama rada. Zamislite psa poslanog u zgradu da je pretrazi. On mora biti voljan napustiti vodica i ostati u nagonu. Suvise zavisan pas ce biti obuzet osecajem "gdje mi je mama (ili tata)" i ispasti iz nagona. To je takodje stvar zivaca, do cega cu posle doci.
Dobra mera coporskog nagona cini psa laksim za obuku, jer je takvom psu najgora nocna mora da ce vas naljutiti pa cete ga izbaciti iz copora. Nezavisniji psi cesto imaju jaci hijerarhijski nagon. Takav pas smatra da smo svi mi tu da udovoljavamo njemu a ne obrnuto.
Postoje i drugi nagoni koje svi psi dele. Ovde smo govorili samo o onim koji su najvazniji za uspeh u radu, i o onima koji cine pravog NO drukcijim od drugih pasa. Morate znati da sami nagoni ne cine pravog NO. Dobri su nagoni korisni samo kad su udruzeni s pravim pragovima i jakim zivcima.
Pragovi
Thunder je moj petogodisnji kastrirani muzjak NO. Dolazi od back yard breedera, napola od zapadnonemackih izlozbenih linija a napola od ko zna cega. Prelep je, crno-crven, s kao u inat dobrim kukovima i laktovima. Zdrav je, sposoban i zivahan. Thunder se izuzetno dobro slaze s drugim psima, voli se igrati i docekuje ljude prijateljski i odusevljeno ako nije na svojoj teritoriji. Medjutim, Thunderov odbrambeni nagon je neverovatno jak i pomalo je zivcan, ali na moju srecu ima vrlo visok prag.
Od svojih najranijih dana u Schuzthundu, Thunder je pokazivao samo odbrambeni nagon celo vrijeme, i iako ima izvrstan plenski nagon, on mu pod stresom rada na ugrizu jednostavno nije dostupan. Kad Thunder grize rukav, to izgleda kao terapija primalnim vriskom. To je za njega stresno i iscrpljujuce (i zato vise ne radi Schutzhund, samo trag, u cemu je izvrstan). Prava predstava.
Pas s tako jakim odbrambenim nagonom mogao bi biti opasnost za sve oko sebe da nije praga. Pod pragom za nagon podrazumijevam to koliko brzo pas nesto pocinje smatrati prijetnjom i odgovarati na to. U Thunderovom slucaju rec je o odbrambenom nagonu i kada se on aktivira. Kad smo na terenu, dovoljan je pogled na markiranta s rukavom da izazove snaznu reakciju. To je rezultat njegovih ranijih iskustava ili obuke. To je takodje ponasanje zasnovano na stvarnosti -- on je naucio da dolazak coveka s rukavom znaci da se moze krenuti u akciju.
Genetski gledano, njegov opsti prag stimulacije je vrlo visok. To je pokazao jos kao stene. Dobila sam Thundera kad je imao sedam nedelja i smesta sam ga odnela veterinaru na prvi pregled. Nakon sto ga je tehnicar isprevrtao i izgnjavio, popeli smo ga na metalni sto da priceka veterinara. Thunder je reagirao tako da se izvalio i zaspao. Znao je zahrkati i u drugim stimulirajucim situacijama. Vise nego jednom je zadremao za vreme dugog ostanka u komandi "mesto" za vrijeme grupne obuke poslusnosti. Neki tvrde da je spavanje oblik izbegavanja, ali mislim da to za ovog psa ne vazi. On uopste ima vrlo smiren temperament.
Nedavno smo pred lokalnom radnjom susreli gospodju koja je nekad uzgajala NO. Thunder je bio na povodniku i u dugoj komandi "mjesto." Odjednom je Thunderu s ledja vristeci dotrcalo malo dete i obema ga rukama zgrabilo za bokove. Thunder je okrenuo glavu da vidi sta ga je to napalo, zatim me pogledao i vratio se svojoj komandi dok sam ja ribala roditelje djeteta. Bivsa uzgajivacica NO je komentarisala da je Thunder upravo prosao zanimljiv test temperamenta. Thunder je vrlo retko u drustvu male dece, pa je njegova reakcija bila plod ne dobre socijalizacije na decu, vec njegovog praga stimulacije. Cak ni detetov izrazito neugodan postupak nije bio dovoljan za izazivanje odbrambene reakcije.
Callie
Callie je trogodisnja zenka NO, takodje crna i crvena, u vlasnistvu jednog mog klijenta. Dolazi iz zapadnonemackih izlozbenih linija, od uzgajivaca zapazenog po proizvodnji plasljivih pasa. Callie, kao i Thunder, ima snazan odbrambeni nagon. Ako nepoznata osoba pridje Callie na dva metra, ona laje, uzmice, nasrce i kostresi se. Nimalo ne okleva ugristi neutralne strance. Callie na nimalo pretece dogadjaje reaguje kao da joj je zivot u opasnosti. Na primer, svaki put kad Calliein vlasnik prodje kroz kucna vrata, za sobom zatvara ta klizna vrata. Svaki put ta vrata naprave "tup." I svaki put Callie laje na vrata. Ako nekome na pod ispadne knjiga, Callie laje kao luda.
Odbrambeni nagon je otprilike jednako jak kod Thundera i Callie. Medjutim, Callie nepoznata osoba uopste ne smie prici, dok Thunder veselo prilazi nepoznatima i dopusta im da ga miluju. I Callie i Thunder su psi sa slabim zivcima. Razlika je u tome sto su njihovi pragovi stimulacije jako razliciti (i Thunder je bolje socijaliziran). I list koji vetar oduva sa drveta moze naterati Callie u defenzivnu paniku. Za ubacivanje Thundera u odbrambenu "brzinu" opet koristimo tacno odredjene, naucene znakove. Thunder ce se izvaliti i opustiti u radnji punoj kupaca, a Callie to ne moze ni u vlastitom dvoristu.
Kako vidite, visoko defanzivan pas s niskim pragom stimulacije je vrlo opasan pas! Takav pas ce lako vidjeti nepostojecu pretnju i agresivno reagovati. Prag nije drugi naziv za zivce, nego stvar snage zivaca. Sto su pseci zivci jaci, manje je sanse da ce pas paniciti ni zbog cega, i vise je stimulacije potrebno da bi pas reagovao.
Neki psi reaguju na apsolutno sve u svojoj okolini. To nije retko medju nekim terijerima. Zvuk masine za rublje koja menja programe ili zvonjava telefona moze izazvati nekontrolsani napad besnog lajanja. Pas s niskim pragom reaguje na skoro sve i cesto prejako reaguje. Takve je pse vrlo lako prenadraziti. To ponekad izgleda kao da psu nedostaje nekakav filter koji bi prociscavao ulazne nadrazaje. Sigurno ste videli mirnog, opustenog psa koji drema u dnevnoj sobi i jedva podigne glavu kad neko u blizini zalupi vratima auta. To bi bio pas s visokim pragom.
U velikoj grupi na obuci poslusnosti imali smo jednogodisnju zenku mastiffa koja je imala vrlo visok prag. Pas pored nje bio je ludi NO udomljen iz azila, s groznim zivcima i niskim pragom. Jadni NO je rezao, bacao se, lajao i pokusavao ugristi svakog covjeka i psa koji bi usao u njegov osobni prostor. Mlada mastiffica je reagovala tako sto se ispruzila na travi i odremala.
Jedan drugi NO u istoj grupi bio je sklon, ako bi se dovoljno uzbudio, da ugrze svog vodica, ako ne bi mogao dohvatiti objekat svoje mrznje. Pored brojnih drugih ozbiljnih problema, taj pas nije bio bistre glave.
Bistra glava
Izraz "bistre glave" cesto cete cuti u kinoloskim krugovima. Bistra glava je usko vezana uz pragove i zivce. Pas je bistre glave ako se ne uspanici lako, jer ima dobar kontakt sa stvarnoscu. Takav pas moze imati vrlo jake nagone, ali ima i urodjenu sposobnost kontrolisati svoj nagon ako je to potrebno. Ako je moj Thunder na terenu, markirant ga razdrazuje, i on je potpuno spreman ugristi rukav, a vi mu pridjete s ledja i povucete ga za rep, Thunder vas nece ugristi. To se zove bistra glava. On je pod maksimalnim pritiskom, ali jos je sposoban shvatiti da vi niste pretnja i da se treba koncentrisati na tipa s rukavom.
Uporedite to sa psom koji poludi kad nepoznata osoba prodje ulicom ili kad s prozora vidi drugog psa u prolazu. Vlasnik mu pridje i on ga ugrize. Sto se dogodilo? Pas je izgubio dodir sa stvarnoscu. Suvise se razdrazio za svoj prag tolerancije. Nazalost, takve su pojave ceste. (Procitajte pricu u I Love My Dog, But...) Neki instruktori kazu da su takve stvari sasvim normalne za psa s jakim nagonom. E, nisu. Pas je izlozen prevelikom su i izgubio kontakt sa stvarnoscu. To je jedna od definicija ludila. Pas vam takvim postupkom jasno i glasno govori da mu nedostaju mehanizmi nosenja sa stresom. Ujedanje vodica umesto zeljenog objekta naziva se krivo usmerenom agresijom. Uravnotezen pas ne gubi kontakt sa stvarnoscu tako lako. To nije stvar nagona, vec praga koji je postavljen opasno nisko.
Zivci
"Takva plasljiva zivotinja uviek predstavlja samo teskocu svom vlasniku, koji se mora stideti takvog psa, i sramotu svojoj rasi. Ni pod kakvim uslovima se takva zivotinja ne sme koristiti u uzgoju, koliko god plemenita i lepa bila njena spoljasnjost." Max von Stephanitz, Njemacki ovcar u rijeci i slici, 1925.
Sustina NO je karakter. Daleko najgora moguca greska kod NO jesu slabi zivci. Nazalost, taj je problem vrlo rasiren. Sam von Stephanitz je na njega davno ukazao. Zapravo, rekao nam je da bi stvaranje pasa sa slabim zivcima bilo ravno degeneraciji i unistenju pasmine.
Satnik von Stephanitz je verovao da je uzrok slabih zivaca uzgoj u boksovima, ali ne u smislu drzanja pojedinacnog psa u boksu, sto izaziva plasljivost zbog manjka socijalizacije, vec u smislu procesa "uzgoja zivotinja koje su otrgnute od svog rada i prirodnih uslova zivota kroz nekoliko generacija..." Drugim recima, ukupan ucinak uzgoja i razmnozavanja pasa bez truda da se sacuva temperament i radne sposobnosti rezultuje slabim zivcima i neizbeznim unistenjem NO. To bi otprilike bila nasa sadasnja situacija.
Niko nikada nije tvrdio da ce to biti lak posao. Von Stephanitz je shvatao da NO mora biti izuzetno prilagodjen okolini i koncentrisan na nju ako treba obavljati posao cuvara i zastitnika. Najtezi dio posla bio bi zadrzati tu pojacanu budnost i osetljivost a da se ne priedje tanka crta koja ih dieli od sklonosti preteranim reakcijama. Zato i postoji sistem koji sluzi izdvajanju pasa s losim zivcima iz odgojnog programa.
Kao i sve drugo, zamislite zivce kao jedan kontinuum Stepen snage zivaca znatno varira od jednog psa do drugog, no nesto moramo odrediti kao minimum. Uzgojni kriterijum po nemackom standardu postavljeni su tako da pas koji ne zadovoljava te minimalne kriterijume ne moze uci u odgoj. Je li taj standard savrsen? Nije, ali je najbolji koji imamo.
Sto je to pas sa slabim zivcima? Pojednostavljeno, pas sa slabim zivcima pokazuje oblike ponasanja koji spadaju u izbegavanje ili agresivnost kad se nadje suocen s ljudima, situacijama ili predmetima koji nisu prieteci. Nista nije teze odgajivacu ili vlasniku nego cuti da njihov pas ima problem sa zivcima. Ljudi ce na raznorazne nacine iznalaziti objasnjena i poricati problem.
Shvatite to kao znak za uzbunu kad odgajivac pocne kriviti okolinu za ponasanje svog psa. Recimo, plasljivo stene ce se skupiti od straha ili bezati od vas kad cucnete da ga pomilujete. Odgajivac ce vam sigurno reci da to nije nista strasno, da je stene samo malo stidljivo i da mu treba vremena da vas upozna. Sigurno ce vam takodje reci da je to savrseno normalno za stene. Mladi odrasli pas nasrce i skljoca zubima na neutralnog stranca koji mirno hoda ulicom, a vi izjavljujete da je to zato sto taj neznanac nosi cudnu kapu ili da vas pas ima neverovatnu moc zapazanja i da je opazio neku sakrivenu zlu crtu u tom coveku, pa vas je hrabro branio. (Zapravo, ako je pas to ucinio jednom ili dvaput u zivotu, mozda ste cak u pravu.)
Pseca reakcija na neutralne neznance uvek puno otkriva. Pod neutralnim mislimo na nepoznatu osobu koja mirno ide ulicom i ne obraca paznju nit na vas nit na vaseg psa. Pas ignorse neznanca? Odlicno. Malo radoznalosti takodje spada u okvire normalnog. Izbegavanje ili agresija su znak ozbiljnih problema sa zivcima.
Morate shvatiti da se problemi sa zivcima ne daju popraviti. Bezanje od "strasnog" predmeta ili zvuka nije problem obuke, nego problem temperamenta. S dovoljno obuke mogli biste nauciti psa da inhibira svoju reakciju na neki odredjeni nadrazaj, ali necete popraviti problem sa zivcima. Recimo, mozete nauciti psa da ne bezi od invalidske stolice koja se krece. Medjutim, ako covjeku koji sjedi u toj stolici ispadne knjiga na pod, pas ce se naravno opet sav uspaniciti.
Obuka moze modifikovati odredjena ponasanja do neke granice, ali ne moze promieniti psece gene. Slabost temperamenta ce se uvijek ponovo pokazati pod stresom. Testovi sa su potrebni da bi se psi sa slabim zivcima izdvojili iz skupa genetskog materijala. Zato Schutzhund ostaje najbolji pasminski kvalifikacijski test. Sama obuka daje bezbroj mogucnosti za procenu opste cvrstoce psecih zivaca. Ne mislim samo na pucanj ili napad i odbranu. Moze li se pas dobro koncentrisati na trag na nepoznatom mestu, okruzen gomilom nepoznatih ljudi? Moze li izvoditi vezbe poslusnosti pred masom ljudi, na nepoznatom terenu, dok na parkiralistu trubi sirena nekog auta? Ima bezbroj prilika da se pas zbuni i prepadne.
Nije ni Schutzhund savrsen test. Ima i previse slabih pasa koje sposobni instruktori nekako dovuku do naslova. No, bolje ista nego nista! Psi se suvise cesto koriste za uzgoj bez ikakvih testova. U Americi je uzgoj postao savim subjektivna stvar, u stilu "znam kakvi se meni psi svidjaju pa cu takve uzgajati." Nevjerovatan broj americkih uzgajivaca uopce ne shvata zivce. Gledaju svoje pse u svom dvoristu, gde su svi psi samouvereni, i misle da su im psi super. A kupci stenadi nasednu na to, naravno.
Tipican scenario: kupac ide u odgajivacu videti leglo stenaca. Vidi sest prelepih stenaca koji se zadovoljno medjusobno igraju. Izgledaju odlicno. Nazalost, to je najgori moguci scenario za izbor steneta. Kad su na poznatom terenu, okruzeni bracom i sestrama i poznatim ljudima, svi stenci izgledaju samopouzdaniji nego sto stvarno jesu! Tek kad izolujete stene od legla i ljudskih prijatelja i po mogucnosti ga odnesete negde gde jos nije bilo mozete stvarno videti kakvo je.
Osetljivost na zvuke
Osetljivost na zvuke, ili uplasena reakcija na buku, nije sinonim za slabe zivce, ali je uopsteno simptom nedostatka ukupne cvrstoce zivaca. Zato test reakcije na pucanj ostaje deo Schutzhunda. Idealna reakcija na iznenadnu buku je indiferentnost. Medjutim, neki slucajevi osetljivosti na zvuk su nauceni, a ne genetski. Recimo, vodic-pocetnik ostro kazni psa upravo za vreme ispaljenja, cime moze kod osetljivog psa proizvesti pravu fobiju od pucnja. Medjutim, moci cete razlikovati takve slucajeve po tome sto ce ponasanje biti specificno, jer je nauceno. Ako pas koji je imao lose iskustvo za vreme obuke koje je povezao s pucnjem, pokazuje strah samo na pucanj, i to samo na terenu, verovatno je to ponasanje nauceno, a ne genetsko. Tesko je oduciti psa od toga, ali je moguce ako je pas uopste stabilan i zdrav. Psi koji su cesto izlozeni pravoj pucnjavi, recimo sluzbeni policijski psi, mogu razviti jake fobicne reakcije koje su stvarno naucene, ne nasledjene. I to cete prepoznati po specificnosti reakcije i po tome sto pas reaguje izbjegavanjem samo u odredjenim okolnostima. Ako pas ignorise eksploziju necijeg auspuha ili novogodisnje petarde, ali uspanici se na terenu za obuku, mozda je naucio negativnu asocijaciju.
Zivot sa psom slabih zivaca
Nije to lako. Slabi psi su nepredvidivi. Udruzite slabe zivce s jakim odbrambenim nagonom i niskim pragom i dobicete zaista opasnog psa. Ko zna sta ce takvog psa izazvati? Vlasnici su uviek zabezeknuti kad njihovi psi pokazu agresiju iz straha. Iznalaze najraznovrsnije izgovore za to. Posebno to vole definisati kao "zastitu." Vlasnica sedmomesecnog steneta iz ko zna kakvog odgoja javila mi se zbog obuke steneta. To joj je bio prvi pas, i htela ga je pariti sto je pre moguce. Nikako je nisam mogla odgovoriti od toga. Bila je uverena da ima najboljeg psa zastitnika na svijetu. Zasto? Zato sto bi se stene, kad pozvani gosti dodju u njen dom, zalepilo za nju, naslonilo na njenu nogu i rezalo na goste.
Pas je zapravo vreca zivaca i ne bi nikada trebao ici u odgoj. Lako je shvatiti zasto se vlasnica zabunila i smatra ponasanje svog psa zastitnickim -- zato sto ne shvata sto se iz psece perspektive zapravo dogadja. Pas je nasmrt preplasen kad vidi goste. Zato se zaliepi za vlasnicu. Njena fizicka blizina daje mu upravo toliko hrabrosti da svoju zabrinutost glasno izrazi rezanjem. Apsolutno vam garantujem, da ona nije tamo da zastiti to stene, ono bi se od straha zavlacilo pod namestaj kad dodju gosti. Niko ne voli cuti tako nesto o svom voljenom ljubimcu, no svi to moramo cuti, u nadi da takvi psi nece ici u odgoj. To sedmomesecno stene je bas ona vrsta psa zbog koje najvise brinemo, jer ce verovatno kao odrastao pas postati nepredvidiv grizac iz straha.
Bilo nam je zao jadnicka!
Koliko sam samo puta to cula! Mnogi kupci stenadi nasednu na stidljivo, plasljivo stene. Svima nam je zao takvih. Odgajivaci jos podsticu nasu zabludu da cemo im mi pruziti dobar dom i da ce se oni lepo oporaviti. Mala stenad cesto pokazuje slabe zivce stidljivim ponasanjem. Izbegavaju sve sto im nije poznato. Neka stenad i u odraslijoj dobi samo izbegava, dok druga odraste u pse koji pokazuju agresiju iz straha. U oba slucaja su prilicno rizicni. Zamislite zivcanog psa s niskim pragom koji prvi put vidi vase dvogodisnje dete koje vristi od besa i valja se po podu!
O odraslima je malo drukcije. Stidljivost kod steneta je uvek razlog za zabrinutost. Stence bi trebalo sve da zanima, trebali bi svakoga slediti i u sve se petljati. Kako stene sazreva, normalno je da ce prestati skakati na svakog koga vidi. Rezervisanost nije isto sto i stidljivost. Sasvim je ispravno za odraslog NO da bude rezervisan prema strancima i da ne pokazuje ni izbegavanje ni agresiju. Odredjena sumnjicavost prema nepoznatima je takodje prihvatljiva kod NO. Suvise cesto odgajivaci zele NO koji ce svakome mahati repom i pozeleti dobrodoslicu u svoje dvoriste. Takvi zapravo ne zele NO, nego zlatne retrivere u NO uniformi.
Moja prva NO bila je dvogodisnja zenka iz azila, bivsi policijski pas, po imenu Jet. Jet je bila kod privremenog udomitelja kad smo ja i prijateljica dosle da je vidimo. Udomitelj ju je izveo u dvoriste i dao mi njen frizbi. Jet je zgrabila frizbi, legla na travu i pretvarala se da me nema. Ni jednom nije skrenula pogled sa svog privremenog udomitelja. Ja sam je milovala i pricala joj. Ona me ignorisala. Pitala sam mogu li je uzeti i odusevila se kad je udomitelj odgovorio potvrdno. Moja prijateljica je bila razocarana. Priznala je da je Jet izuzetno lepa, ali da joj se njen temperament nimalo ne svidja. (Ona jako voli zlatne retrivere.) Ja sam smatrala da Jet ima izuzetno dobar temperament. Brzo je opazila da ni ja ni prijateljica nismo opasne, pa nas je ignorisla i fokusirala se na svog privremenog vlasnika, za koga se bila pocela vezivati. Jet je imala mnoge greske, no njena pocetna rezervisanost prema meni, bila je sasvim ispravna za NO. Nije prema nama pokazala ni agresiju ni izbegavanje, samo potpun nedostatak zanimanja. (Naravno, na kraju sam je ja pretvorila u ljudoljupca i sve zabrljala.)
Jet nam je ubrzo odrzala neocekivan seminar iz sumnjicavosti prema strancima. Moj je tadasnji decko bio van grada kad sam dovela Jet i jedva je cekao da dodje i da je upozna. Ona je zalajala na dvorisnim vratima, ali me bez pogovora pustila da ga uvedem. Onda je samoj sebi dala produzenu komandu "prati ga." On bi usao u kuhinju, ona bi legla i pratila ga pogledom. Otisao bi van promeniti sijalivu na tremu, ona za njim, legla bi i pratila svaki njegov pokret. Na kraju je zakljucila da je on OK pa se opustila. Postali su pravi prijatelji. Ni taj put nije pokazala nikakvu otvorenu agresiju niti izbegavanje. Nije ga ni odmah gurkala sapom da se sprijatelje. Ponasala se kao pravi NO.
Zato ocekujemo da kod stenadi radoznalost nadvlada i da svakom strancu pridju sa odusevljenjem. Sa zreloscu dolazi sumnjicavost, pa je odredjena rezervisanost prema nepoznatima sasvim prihvatljiva, a ne znak slabih zivaca.
Simptomi
Ono sto nagovestava lose zivce je izbegavanje nepreteceg coveka ili predmeta, ili nepotrebna agresija. Setite se kako izgleda pas u odbrambenom nagonu. Ako takvo ponasanje vidite kod psa u odsutnosti prave, prepoznatljive opasnosti, taj pas je vreca zivaca. Zivcani psi su cesto vrlo glasni -- cucete "mitraljesko" lajanje ili rezanje. Pod izbegavanjem mislimo na to da ce pas pokusati da se udalji od zamisljene opasnosti tako sto ce fizicki uzmaknuti ili se smrznuti na mestu. Prevrtanje na ledja je oblik izbegavanja koji cete opaziti kod krajnje submisivnih pasa. Zapamtite da i tu postoje razlike. Neki problemi sa zivcima su gori od drugih.
Jedan od najgorih slucajeva koje sam videla bilo je stene sibirskog haskija staro 12 nedelja. Otisla sam u njegov dom, cucnula i okrenula se postrance da ga pozdravim (cucanje i okretanje postrance je na psecem jeziku univerzalan znak dobrih namera). Stene se nakostresilo, zarezalo, zalajalo i uzmaknulo, pustajuci za sobom dugi trag mokrace dok je bezalo. Ostalo je desetak metara od mene, punih dvadeset minuta pre negoo sto je odlucilo da mi pridje (ja sam ga potpuno ignorisala). Vreme koje stenetu treba da dodje sebi je uvek vazno. Neki stenci se preplase nepoznatog, no skoro odmah dodju sebi i pridju da pogledaju izbliza. O takvima mnogo manje brinem. Dvadeset minuta je jako dugo vreme za dolazenje sebi. Na srecu, vlasnici steneta nemaju odgajivackih ambicija!
Pazite na rezanje! To nikad nije dobar znak. Samouvereni psi nikad ne reze na ljude ni predmete. Nakostresena dlaka je jos jedan znak da je pas prestrasen. Ljudi govore da su njihovi psi dobri cuvari, jer kad god cuju neki zvuk, psi se nakostrese i reze. Takvi ljudi se zavaravaju. Koliko god pas glumatao, na psa losih zivaca nikad se ne mozes potpuno osloniti u odbrani. Prisutnost vlasnika je jedini razlog zasto pas nije pobegao i sakrio se. Pas se moze lakse praviti vazan kad mamica ili tatica drze drugi kraj uzice.
Psi su na svojoj teritoriji toliko samouvereniji da se mnogi problemi sa zivcima prikriju. Zamislite kupca odraslog psa koji dolazi videti psa. Prodavac ce mozda cak staviti rukav i pustiti psa da ga grize ne bi li impresionirao kupca. Znajte, igranje sa rukavom sa vlasnikom u svom dvoristu nije test sa! Ono vam nista ne govori. Izvedite tog psa na nepoznatu livadu, bez vlasnika, pa cete onda videti kakav je. Ali, mi smo samo hteli dobrog kucnog ljubimca!
Da parafraziram Maxa von Stephanitza, uzgoj NO je odgoj radnog psa ili prestaje biti odgoj NO. Vec se radja vise kucnih ljubimaca nego sto ima domova za njih. Nema opravdanja za namerni odgoj kucnih ljubimaca. Kupci stenadi moraju znati da ako odu odgajivacu koji uzgaja "kucne ljubimce," jako je verovatno da ce dobiti ljubimca koji ima lose zivce, nestabilan je, i ne moze mu se verovati. Odgajivaci koji uzgajaju iz sentimenta, ega, ili pohlepe ne zanima slozenosti pseceg temperamenta. Zivci su, cini se, posebno osetljivi na traljav uzgoj. Sve je teze naci zaista jakog psa s dobrim zivcima. Jako cete tesko naleteti na takvog, ako idete odgajivacima "kucnih ljubimaca."
Najbolji kucni ljubimci dolaze od odgajivaca koji se strogo drze standarda. Cak i kod najboljih parenja, svako stene nece imati jednako jake nagone, i neki ce stenci biti prodavani kao kucni ljubimci. Veca je sansa da cete dobiti stabilnog psa ako nadjete odgajivaca pravih NO. Iako trazite samo psa za drustvo, svejedno psu trebaju dobri zivci! Nervozan, napet, plasljiv pas nije dobro drustvo. Zamislite da morate psa zatvoriti svaki put kad vam neko dolazi. Da se morate bojati za vlastitu decu. Ili da pas ne moze uspesno proci ni osnovnu obuku poslusnosti, jer je prezauzet vlastitim strahom kad god izadje iz svog dvorista. Ne nasedajte lepim obecanjima koja daju odgajivaci kucnih ljubimaca. Ako su im psi zaista tako stabilni, lako uce, i imaju zastitnicke instinkte, neka to dokazu na terenu.
ali u globalu, primenjiv je na sve pasmine, a posebno radnih pasa.
ELEMENTI TEMPERAMENTA
Sta je temperament?
"Moj pas ima divan temperament... osim sto ne podnosi nepoznate ljude!" "Nasla sam savrsenog parnjaka! Ima najbolji moguci temperament: nema ni traga obrambenom nagonu kod njega!" "O, nikad ne bih parila psa koji ima plenski nagon, takvi su opasni!"
Sve su to stvarne izjave stvarnih ljudi, redom ljubitelja i uzgajivaca nemackih ovcara. Stalno govorimo o vaznosti temperamenta. O cemu mi to svi govorimo? Govorimo li uopste o istoj stvari?
Kad govorimo o temperamentu, govorimo o zbiru nagona, pragova, osobina i instinkta koji su nasledjeni i urodjeni. To je istina. Temperament je funkcija genetike. On se nasledjuje a ne razvija. Srz pseceg temperamenta se nikad ne mijenja. Neki se oblici ponasanja mogu modifikovati obukom, ali se sam temperament nikad ne mijenja. Na primjer, zivahan pas "na federima" nikad nece nauciti biti usporen, miran pas. Medjutim, pas se moze nauciti da do neke mere kontrolse svoju energiju.
Vlasnici pasa vecinom odbijaju u to poverovati. Bezbroj puta cujemo "sve je u odgoju." Ne, nije. Sve je u tome kako se poslozila pseca DNK. Pas groznog temperamenta uviek ostaje pas groznog temperamenta, bez obzira kako divna bila njegova okolina. Pas cvrstog, stabilnog temperamenta uvijek ostaje cvrst i stabilan pas, cak i u losoj okolini.
Dobro postupanje u najranijoj dobi, obuka i socijalizacija pomazu uspostavljanju pozeljnih osobina kod psa, ali te osobine moraju biti prisutne. Nagon za lopticom je dobar primer, jer je to osnova mnogih vrsta rada sa psom. Neke pse trcanje za lopticom ne zanima. Ako pas uziva u igrama s loptom, dobar instruktor moze na tome raditi i razviti to do najvise moguce granice, ali nagon sam po sebi je urodjen. Nagon se ne moze instalirati.
Pravi uzgajivaci NO uvijek se trude proizvesti cvrste radne pse. Razumevanje temperamenta je bitno za uzgojni program koji ce imati smisla i sacuvati radne sposobnosti pasa.
Testiranje temperamenta
Pri ustrajnom trazenju mladih radnih nada dolazimo do pitanja uporabe raznih testova temperamenta. Uopsteno, standardizovani testovi imaju neku vrednost, ali nemojte se suvise na njih oslanjati. Neki su grozni, kao npr. Volhard Puppy Temperament Test. Taj je ocajan, ne samo zato sto Volhardovi potpuno pogresno identifikuju pojedine elemente temperamenta, vec i zato sto su delovi testa suvise stresni za mnogu stenad.
Na primjer, kad pri testiranju sprecavate stene da se krece i ono se "smrzne," to znaci "nezavisnost" Pogresno. Pas reaguje izbegavanjem. Neki delovi testa su sasvim bezazleni, kao test drustvene privlacnosti, pri kojem klecite i zovete stene da vam pridje. Medjutim, drugi delovi testa, koji navodno sluze identifikaciji buducih dominantnih pasa, traumaticni su za stenad slabih zivaca. Molim vas, nemojte tudju stenad izvrtati na ledja i tako ih silom drzati. Taj test u najbolju ruku navodi na pogresne zakljucke, a u najgorem slucaju bespotrebno izlaze stenad nepotrebnom su.
Volhardovi su takodjer razvili Puppy Aptitude Test, koji je nesto bolji. Svrha testa je identifkovati onu stenad koja ima poseban dar za poslusnost, ali zapravo pomalo testiraju i nagon za plenom. Ideje Volhardovih su se stvarno prosirile medju ljudima. I danas svi koji misle za sebe da su treneri pasa dijagnostikuju svaki oblik agresije kao dominantnost.
Daleko je korisniji test P.A.W.S. Working Dog Evaluation Jone Deckera, koji otvoreno testira plenski nagon. Savrsenog testa nema, a neki su losiji od drugih. Iskusni instruktori radnih pasa s vremenom razviju vlastiti sistem procenjivanja stenaca i mladih pasa. Najbolji predznak temperamenta je istorija psa, rodovnik. Kakvi su roditelji steneta? Kakvi su njihovi roditelji, dedovi i bake? Ako znamo da se temperament nasledjuje, pretke treba gledati kao najbolji moguci izvor informacija.
Takodje, treba shvatiti da se stenci ne prave na pokretnoj traci. Ako je pas NO, ne znaci da je po definiciji sposoban za rad. Ima mnogo vlasnika pasa koji ne shvataju zasto njihovi psi nisu dobri psi cuvari, odbrambeni psi, poslusni psi.
Npr. covek koji je imao sestomjesecno stene NO, kupio ga je s namjerom da ga obuci za licnu zastitu. Sad mu je trebala pomoc, jer se stene bojalo nepoznatih. Stene je bezalo i skrivalo se od posetilaca.
Napolju u setnjama, kad bi se priblizio neko nepoznat, stene bi se prepalo i sakrilo iza vlasnika. Vlasnik i dalje iskreno veruje da mu je jednostavno potreban samo dobar instruktor. Pitala sam ga kojesta i saznala da je stene iz AKC americkih izlozbenih linija. AKC ne trazi nikakav radni ispit za odgoj. Roditelji tog steneta nikad nisu prosli obuku iz zastite, niti su je prosli njihovi roditelji. Nista u pedigreu tog steneta nije nagovestavalo da je stene pogodno za obuku za licnu zastitu, a beskrupulozni uzgajivac ga je vrlo rado prodao tom covjeku tvrdivsi da ce to biti izvrstan pas-zastitnik.
Rano postupanje
A gdje je onda vaznost ranog postupanja, obuke i socijalizacije ako je temperament stvar gena? Cemu gnjavaza? Ako upotrebimo analogiju s ljudima, zasto svi ljudi ne postanu Albert Ajnstajn? Zato sto svi ljudi nemaju potreban genetski materijal. Medjutim, ako ste sretni da imate te gene, pravilna obuka pomoci ce vam da razvijete svoje urodjene sposobnosti maksimuma.
Sa psima je slicna stvar. Recimo, jedan je instruktor kupio 8 nedelja staro stene NO koje do tada nije izaslo iz boksa. U odgajivacnici je zenkica imala minimalan kontakt s ljudima, jer je hranjenje i ciscenje boksa bilo jedina prilika za interakciju. Svejedno, u dobu od 8 nedelja ona se jako zanimala za ljude i lako im prilazila. Instruktor je zeleo da je obucava za terapijski rad, pa je odlucio da razvija taj aspekt psece naravi. Kad god se stene na prijateljski nacin priblizilo neznancu, instruktor ju je obilno nagradjivao. Naravno, stene je izraslo u izrazito otvorenog, drustvenog psa. Sirovi genetski materijal je oduvek bio prisutan i instruktor je jednostavno razvijao postojecu osobinu.
Svaki pas ima osobenosti, a one su nesto razlicito od temperamenta. Osobnost se razvija interakcijom s drugim zivim stvorenjima, prvenstveno ljudima. Stenad odrasla u bogatoj okolini uglavnom ima dobro razvijenu osobenost, s maksimalnim rasponom emocija i dubinom. Psi koji suvise vremena provode u boksu cesto su pomalo "tupi," nedostaje im zivost i izrazajnost koju volimo videti kod pasa.
Zato su socijalizacija i postupanje u ranom uzrastui vazni, ne zato sto mogu promeniti temperament, nego zato sto dobar instruktor moze razvijati vec prisutne urodjene osobine. Socijalizacija takodje razvija osobenost. Dobro postupanje u ranoj dobi ucinice dobrog psa jos boljim a losem psu pomoci da dosegne svoj maksimum.
Nagoni
Instruktorka poslusnosti koja se pocela zanimati za radne pse, dosla je proceniti dva steneta iz dobrih radnih linija. Nakon sto je pogledala zenkicu i muzjacica odvojeno, proglasila je zenkicu boljim kandidatom za Schutzhund-psa za zastitu-cuvara, jer ona navodno ima dobar nagon. Ja sam na to, pogledala oba steneta i donela obrnut zakljucak. Mala zenkica je bila drago stene, neobicno pazljiva prema ljudima, ali tek umereno voljna loviti lopticu. Zgrabiti krpu je bila malo voljnija. Muzjacic je opet manijakalno trcao za lopticom ili bilo cim drugim sto se kretalo. Kad bi mu se loptica otkotrljala izvan vidnog polja, neumorno ju je trazio. Sve ga je zanimalo i u sve se petljao.
Instruktorka poslusnosti pogresno je pretpostavila da su energicnost i paznja zenskog steneta radni nagoni. Muzjacic je medjutim pokazivao puno plenskog nagona i samopouzdanja u novim situacijama. Bio je dosta dobar kandidat za Schutzhund.
Lokalna adgajivacica ponosno je izjavila da je nedavno uzela nazad jedno svoje musko stene, jer je "imao prejak nagon!" Sto je pod tim mislila? Stene je unistavalo sve po kuci. Ona je smatrala da to sto je stene kidalo stvari svojih vlasnika na komadice, znaci da ima izvrstan nagon.
Veterinarka je opisala svog muzjaka NO kao "punog nagona." Obozava lopticu? Ma ne, ne bas. Htela je reci da je pun energije.
Opet se moramo zapitati govorimo li mi uopce o istoj stvari. Ljudi koji se zanimaju za radne pse cesto govore o nagonima. Ali, sto je to? Kako to izgleda? Cesto se ta rec koristi u opisu pasa koji su vrlo aktivni, ali ta je aktivnost rasuta i nefokusirana. Kad trazimo radne pse, trazimo energicne pse, naravno, ali i nagone koji se mogu kanalisati i fokusirati.
Nagon je unutrasnji mehanizam koji psa tera da nesto radi. Svi psi imaju neke osnovne nagone. Jedina stvarna razlika medju psima je kolicina nagona. Zamislite svaki nagon kao kontinuum. Kao pravi NO entuzijasti, zanimacete se prvenstveno za sledece nagone: hijerarhija, plen, odbrana i copor. Zapamtite da opstanak zivotinje zavisi od svakog tog nagona. Na primer, da bi opstao u divljini, pas mora imati volju i sposobnost uhvatiti i ubiti plen. Nagoni su duboko neshvaceni, a posledice toga su nazalost cesto tragicne.
Nagon hijerarhije
Ovo bi vam trebalo biti poznato, jer to je stvar dominantnosti ili submisivnosti. Hijerarhijski nagon je pseca zelja da popravi svoj drustveni polozaj. Pas pun hijerarhijskog nagona pokusavace zauzeti najvise mesto u hijerarhiji. Psi se po tome jako razlikuju. Neki ce se psi do smrti boriti s drugim psima u kuci za polozaj alfe, ali ce potpuno postovati ljude i prihvatati ljudsko vodstvo bez ikakvog protesta.
Neki ce psi medjutim pokusati dominirati ljudima. No setite se, uvijek je u pitanju kolicina nagona. Raspon je sirok, od pomalo hijerarhijski nastrojenog psa koji se malo drsko ponasa do psa koji nece oklevati okrenuti se i dograbiti vodica. Psa sa snaznim plenskim nagonom zapravo moze biti zabavno obucavati, jer su takvi, jako samopouzdani. No u ekstremnoj formi tu osobinu neiskusni vodici ne trebaju traziti. S motivacijskom obukom, dobri psi s jakim hijerarhijskim nagonom mogu biti izuzetno dobri u raznim vrstama rada. Pametni su i vole se razmetati. Iskoristite to.
Ako se mucite s ljubimcem koji je dominantan pas, naci cete savete u mojoj knjizi "I Love My Dog, But..." (1999 Avon Books).
Jos jedan termin koji svi cesto koriste je tvrdoca. Odgajivaci reklamiraju stence od "super tvrdih" roditelja. Dobra definicija "tvrdog psa" bila bi "pas koji se brzo i lako sabere." Tvrd pas je pas koji pod stresom ne postaje dezorijentisan. Ekstemna tvrdoca prema vodicu, iako je mnogi koji se bave radnim psima jako cijene, moze znaciti da pas moze biti i opasan za vodica.
Premekan pas je onaj, koji se sav skvrci i na najmanju kaznu. Pocetnicima obicno vise odgovara pas koji ima nesto tvrdoce, pa mu nece nastetiti lose tempirana ili preostra kazna. Mekan pas ce na s reagovati izbegavanjem. Da vas dalje zbunim, postoje psi koji ce na preostru kaznu reagovati obrambenom agresijom.
Odbrambeni nagon
Ovaj nagon izaziva najvise zabune. Odbrambeni nagon je pseci instinkt da brani samog sebe. To je deo instinkta za opstanak. Zato bi potpun nedostatak odbrambenog nagona kod NO znacio los temperament. S druge strane, kod labradora ocekujemo vrlo malo odbrambenog nagona. Ta pasmina ne treba biti bas sumnjicava prema ljudima. Da li je nagon problematican zavisi i od snage nagona i o pragu pri kome se nagon aktivira. O pragovima cemo opsirnije govoriti u sledecem odjeljku.
Kad je pas u odbrambenom nagonu, tada se agresivno ponasa. Lajanje, zaletanje, skljocanje zubima, rezanje i urlanje su delovi te konstalacije. Pas ce se mozda nakostresiti. Shvatite da pas misli da se mora boriti za goli zivot. Pas se u odbrambenom nagonu nalazi pod ekstremnim stresom. Mozda je krajnje neodlucan, pa cete vidjeti kako mu usi idu napred-nazad. Mozda ce zalajati, uzmaknuti, pa opet krenuti napred. Zato dobri instruktori nikad, nikad, nikad ne uvode elemente odbrane u trening odbrane i napada dok pas ne dostigne dovoljnu emotivnu zrelost i samopouzdanje, da moze podneti taj s. Odbrambeno ponasanje psu nije zabavno. Nazalost, cini se da je mnogim vlasnicima isuvise zabavno.
Lako je shvatiti zasto toliko ljudi pomisli da je izliv odbrambenog nagona prava odbrana. Setite se, pas koji je u odbrambenom nagonu oseca se ugrozenim. Svo to nasrtanje, rezanje i ostala akcija ima zajednicki cilj: oterati pretnju. Zato su izlivi odbrambenog nagona tako ostri -- pas zeli obeshrabriti onoga ko mu prijeti. Najbolja analogija koju sam do sada cula jeste da je pas u odbrani nalik usamljenom vuku suocenom s grizlijem (mislim da je autor analogije Donn Yarnell). Usamljeni vuk zna da ne moze nadvladati medveda a osjeca da ne sme pobeci. Zato glumata koliko god moze ne bi li mozda oterao grizlija.
Zapravo, da pas oseca da moze, ili sme pobeci, apsolutno bi pobegao. Jako je vazno da vlasnici defenzivnih pasa to shvate. Ljudi cesto pogresno misle da pas nece ujesti osim ako je sateran u ugao. TO nije istina. Jedino je vazno kako pas sagledava situaciju. Ako oseca da ne moze pobeci zato sto je na povodniku ili cak zato sto bi ispao kukavica, lako ce ugristi.
Ima li ista pozitivno u vezi odbrambenog nagona? Da!! Taj nagon je bitan za dobrog psa za odbranu i napad. Zasto? Zato sto je odbrambeni nagon uvek pristupacan. Ne moze se iscrpiti ili opasti zbog dosade. Odbrana je ono sto daje ozbiljnost radu odbrane i napada. I opet, sve zavisi o stepenu i pragu.
Ako ima dobre, cvrste zivce i dovoljno visok prag, pas s jakim odbrambenim nagonom moze biti dobar radni pas. Zapamtite, za sledeci put kad vam neko kaze da se njegov pas koji rezi i nasrce na ljude ponasa zastitnicki, da zastita po definiciji predhodi prisutnost prave i prepoznatljive opasnosti. Ako se pas ponasa odbrambeno prema osobi ili predmetu koji mu ne prete, to nije zastita, to je samo plasljiv pas.
Plenski nagon
Ovo je jos jedan pogresno shvacen a bitan nagon. NO sa slabim plenskim nagonom je zlocin protiv prirode. Plenski nagon je urodjena pseca zelja da goni, hvata i ubija plijen. Ona je sasvim prirodna i predstavlja temelj mnogih oblika pseceg rada, ukljucujuci Schutzhund, policijske pse, search and rescue, itd.
Nazalost, mnoge pse eutanaziraju svake godine zato sto niko u njihovoj blizini ne razume prirodu plenskog nagona. Ljudi cesto tvrde da ce pas, ako je ubio macku ili zeca, preci na veci plen i poceti da ubija malu decu, sto je naravno blesavo. Psi s jakim plenskim nagonom nece napadati i ubijati ljude ako nije prisutna neka druga patoloska dinamika ili psu nedostaje zdrava moc rasudjivanja. To znaci da pas mora razlikovati krticu od deteta. Vecinom ih psi lako razlikuju ako su kao stenad bili dobro socijalizovani.
Pas nece smatrati plenom nikakvo zivo stvorenje kojem je bio izlozen u ranom uzrastu, idealno u starosti od 3 do 5 nedelja. Zato je rad uzgajivaca tako vazan! Uzgajivaci apsolutno moraju izloziti stenad deci i bebama. Lose socijalizovan pas s jakim plenskim nagonom moze lako zameniti rasplakanu bebu za ranjeni plen. Ako imate psa koji ubija male zivotinje, procitajte Sadieinu pricu u I Love My Dog, But...
Ono sto je divno u vezi plenskog nagona, osim sto je koristan, jeste to da je psu strasno zabavan. Lov i igra su jako blisko povezani. Drugim recima, kad je pas u plenskom nagonu, dobro se zabavlja. Pas s jakim plenskim nagonom ce satima juriti lopticu i uzivati. Kad bacite loptu, juri li pas za njom odusevljeno? Super! Ako mu se loptica nekud otkotrlja, trazi li je on i dalje neumorno ili odustaje i odlazi? Oni psi koji i dalje tragaju za svojim voljenim teniskim lopticama pokazuju lovacke instinkte koji se cesto mogu kanalisati u rad, recimo search and rescue.
Plenski nagon je takodje osnova dobre obuke za odbranu i napad. Setite se, za razliku od odbrane, plenski je rad zabavan. Psi u plenskom nagonu ne reze. Mozda laju, ali to je visoki, zaigrani lavez. Zapravo, to je lavez za isterivanje plena. Pas pokusava stimulisati plen da krene, tako da ga on moze loviti. Pogledajte pseci govor tela. Pas koji se sprema ugristi rukav je veseo, a ne pod stresom. Usi su naculjene, rep podignut, i pas je sav uzbudjen zbog igre.
U Schutzhundu, grizenje rukava vremenom postaje zeljeni plenski objekat. Tek kad pas bude pun samopouzdanja i mentalno zreo, markirant se pocinje ponasati na preteci nacin prema psu, i tada se uvodi odbrana. Plenski nagon ostaje vazan, jer on pruza izvrstan mehanizam za otpustanje sa odbrambenog rada. Ako je pas pod prevelikim stresom, markirant moze "ubaciti u nizu brzinu" i pruziti psu koju priliku za zabavne, plenske ugrize rukava tako sto ce promeniti govor tela i vrstu pokreta.
Iako je divan i zabavan, plenski nagon sam po sebi ne cini pravog odbrambenog psa. Pas koji radi samo u plenskom nagonu nije ozbiljan. Takodje, fokusira se na opremu a ne na markiranta. Drugi problem s plenskim nagonom je sto se moze smanjiti umorom i dosadom. Pas moze jednostavno da prestati raditi ako se izgradjuje samo u plenskom nagonu. Odbrambeni nagon je medjutim uvek prisutan. Nijedan pas nije suvise umoran da bi se branio. Odbrambeni nagon daje ozbiljnu notu radu na napadu i odbrani.
Mnogim je vrstama rada, plenski nagon osnova. Ako pas ima jak plenski nagon, imate urodjeno sredstvo motivacije i nagradjivanja psa u poslusnosti i drugim aktivnostima. Samo zapamtite da je psu ugodno biti obuzet plenskim nagonom. A ako naidjete na instruktora koji s mladim ili nezrelim psom zeli raditi u odbrambenom nagonu, bezite od njega!
Nagon copora
Svi znamo da su psi visoko drustvene zivotinje, bas poput svojih predaka vukova. Prirodno zele biti deo grupe ili copora. Kao i kod drugih nagona, kolicina nagona copora jako varira od psa do psa. Psa koji je nezvisan i hladan cak i prema svojoj porodici mogli bismo smatrati psom sa slabim nagonom copora. Drustveniji pas koji se petlja u sve sto ljudi rade imao bi jaci nagon copora.
Ni jedan ekstrem nije kandidat za rad. Pas sa slabim coporskim nagonom nece se dobro vezati za svog ljudskog partnera, pa ce ga biti tesko motivisati u obuci. Neke pasmine trebaju da budu nezavisne i hladne. NO se vecinom duboko vezu za svoje vodice.
Druga bi krajnost bio pas koji pokazuje strah od napustanja. Takvog psa doslovno ne mozemo ostaviti samog. Jadnik ce se sav prepasti, cviliti i unistavati predmete ako vlasnik ode u drugu sobu i zatvori vrata. Tako bolesni psi nisu kandidati ni za kakav rad. Pravi strah od napustanja treba leciti.
Jacina coporskog nagona donekle je stvar licnog izbora. Volite li vise psa koji je jako koncentrisan na vas ili psa koji je u stanju da se sam zabavit? Ako ne ide u krajnost, pas s jacim coporskim nagonom laksi je u obuci poslusnosti nego nezainteresovan pas. Prejak coporski nagon, medjutim, moze biti hendikep u drukcijim vrstama rada. Zamislite psa poslanog u zgradu da je pretrazi. On mora biti voljan napustiti vodica i ostati u nagonu. Suvise zavisan pas ce biti obuzet osecajem "gdje mi je mama (ili tata)" i ispasti iz nagona. To je takodje stvar zivaca, do cega cu posle doci.
Dobra mera coporskog nagona cini psa laksim za obuku, jer je takvom psu najgora nocna mora da ce vas naljutiti pa cete ga izbaciti iz copora. Nezavisniji psi cesto imaju jaci hijerarhijski nagon. Takav pas smatra da smo svi mi tu da udovoljavamo njemu a ne obrnuto.
Postoje i drugi nagoni koje svi psi dele. Ovde smo govorili samo o onim koji su najvazniji za uspeh u radu, i o onima koji cine pravog NO drukcijim od drugih pasa. Morate znati da sami nagoni ne cine pravog NO. Dobri su nagoni korisni samo kad su udruzeni s pravim pragovima i jakim zivcima.
Pragovi
Thunder je moj petogodisnji kastrirani muzjak NO. Dolazi od back yard breedera, napola od zapadnonemackih izlozbenih linija a napola od ko zna cega. Prelep je, crno-crven, s kao u inat dobrim kukovima i laktovima. Zdrav je, sposoban i zivahan. Thunder se izuzetno dobro slaze s drugim psima, voli se igrati i docekuje ljude prijateljski i odusevljeno ako nije na svojoj teritoriji. Medjutim, Thunderov odbrambeni nagon je neverovatno jak i pomalo je zivcan, ali na moju srecu ima vrlo visok prag.
Od svojih najranijih dana u Schuzthundu, Thunder je pokazivao samo odbrambeni nagon celo vrijeme, i iako ima izvrstan plenski nagon, on mu pod stresom rada na ugrizu jednostavno nije dostupan. Kad Thunder grize rukav, to izgleda kao terapija primalnim vriskom. To je za njega stresno i iscrpljujuce (i zato vise ne radi Schutzhund, samo trag, u cemu je izvrstan). Prava predstava.
Pas s tako jakim odbrambenim nagonom mogao bi biti opasnost za sve oko sebe da nije praga. Pod pragom za nagon podrazumijevam to koliko brzo pas nesto pocinje smatrati prijetnjom i odgovarati na to. U Thunderovom slucaju rec je o odbrambenom nagonu i kada se on aktivira. Kad smo na terenu, dovoljan je pogled na markiranta s rukavom da izazove snaznu reakciju. To je rezultat njegovih ranijih iskustava ili obuke. To je takodje ponasanje zasnovano na stvarnosti -- on je naucio da dolazak coveka s rukavom znaci da se moze krenuti u akciju.
Genetski gledano, njegov opsti prag stimulacije je vrlo visok. To je pokazao jos kao stene. Dobila sam Thundera kad je imao sedam nedelja i smesta sam ga odnela veterinaru na prvi pregled. Nakon sto ga je tehnicar isprevrtao i izgnjavio, popeli smo ga na metalni sto da priceka veterinara. Thunder je reagirao tako da se izvalio i zaspao. Znao je zahrkati i u drugim stimulirajucim situacijama. Vise nego jednom je zadremao za vreme dugog ostanka u komandi "mesto" za vrijeme grupne obuke poslusnosti. Neki tvrde da je spavanje oblik izbegavanja, ali mislim da to za ovog psa ne vazi. On uopste ima vrlo smiren temperament.
Nedavno smo pred lokalnom radnjom susreli gospodju koja je nekad uzgajala NO. Thunder je bio na povodniku i u dugoj komandi "mjesto." Odjednom je Thunderu s ledja vristeci dotrcalo malo dete i obema ga rukama zgrabilo za bokove. Thunder je okrenuo glavu da vidi sta ga je to napalo, zatim me pogledao i vratio se svojoj komandi dok sam ja ribala roditelje djeteta. Bivsa uzgajivacica NO je komentarisala da je Thunder upravo prosao zanimljiv test temperamenta. Thunder je vrlo retko u drustvu male dece, pa je njegova reakcija bila plod ne dobre socijalizacije na decu, vec njegovog praga stimulacije. Cak ni detetov izrazito neugodan postupak nije bio dovoljan za izazivanje odbrambene reakcije.
Callie
Callie je trogodisnja zenka NO, takodje crna i crvena, u vlasnistvu jednog mog klijenta. Dolazi iz zapadnonemackih izlozbenih linija, od uzgajivaca zapazenog po proizvodnji plasljivih pasa. Callie, kao i Thunder, ima snazan odbrambeni nagon. Ako nepoznata osoba pridje Callie na dva metra, ona laje, uzmice, nasrce i kostresi se. Nimalo ne okleva ugristi neutralne strance. Callie na nimalo pretece dogadjaje reaguje kao da joj je zivot u opasnosti. Na primer, svaki put kad Calliein vlasnik prodje kroz kucna vrata, za sobom zatvara ta klizna vrata. Svaki put ta vrata naprave "tup." I svaki put Callie laje na vrata. Ako nekome na pod ispadne knjiga, Callie laje kao luda.
Odbrambeni nagon je otprilike jednako jak kod Thundera i Callie. Medjutim, Callie nepoznata osoba uopste ne smie prici, dok Thunder veselo prilazi nepoznatima i dopusta im da ga miluju. I Callie i Thunder su psi sa slabim zivcima. Razlika je u tome sto su njihovi pragovi stimulacije jako razliciti (i Thunder je bolje socijaliziran). I list koji vetar oduva sa drveta moze naterati Callie u defenzivnu paniku. Za ubacivanje Thundera u odbrambenu "brzinu" opet koristimo tacno odredjene, naucene znakove. Thunder ce se izvaliti i opustiti u radnji punoj kupaca, a Callie to ne moze ni u vlastitom dvoristu.
Kako vidite, visoko defanzivan pas s niskim pragom stimulacije je vrlo opasan pas! Takav pas ce lako vidjeti nepostojecu pretnju i agresivno reagovati. Prag nije drugi naziv za zivce, nego stvar snage zivaca. Sto su pseci zivci jaci, manje je sanse da ce pas paniciti ni zbog cega, i vise je stimulacije potrebno da bi pas reagovao.
Neki psi reaguju na apsolutno sve u svojoj okolini. To nije retko medju nekim terijerima. Zvuk masine za rublje koja menja programe ili zvonjava telefona moze izazvati nekontrolsani napad besnog lajanja. Pas s niskim pragom reaguje na skoro sve i cesto prejako reaguje. Takve je pse vrlo lako prenadraziti. To ponekad izgleda kao da psu nedostaje nekakav filter koji bi prociscavao ulazne nadrazaje. Sigurno ste videli mirnog, opustenog psa koji drema u dnevnoj sobi i jedva podigne glavu kad neko u blizini zalupi vratima auta. To bi bio pas s visokim pragom.
U velikoj grupi na obuci poslusnosti imali smo jednogodisnju zenku mastiffa koja je imala vrlo visok prag. Pas pored nje bio je ludi NO udomljen iz azila, s groznim zivcima i niskim pragom. Jadni NO je rezao, bacao se, lajao i pokusavao ugristi svakog covjeka i psa koji bi usao u njegov osobni prostor. Mlada mastiffica je reagovala tako sto se ispruzila na travi i odremala.
Jedan drugi NO u istoj grupi bio je sklon, ako bi se dovoljno uzbudio, da ugrze svog vodica, ako ne bi mogao dohvatiti objekat svoje mrznje. Pored brojnih drugih ozbiljnih problema, taj pas nije bio bistre glave.
Bistra glava
Izraz "bistre glave" cesto cete cuti u kinoloskim krugovima. Bistra glava je usko vezana uz pragove i zivce. Pas je bistre glave ako se ne uspanici lako, jer ima dobar kontakt sa stvarnoscu. Takav pas moze imati vrlo jake nagone, ali ima i urodjenu sposobnost kontrolisati svoj nagon ako je to potrebno. Ako je moj Thunder na terenu, markirant ga razdrazuje, i on je potpuno spreman ugristi rukav, a vi mu pridjete s ledja i povucete ga za rep, Thunder vas nece ugristi. To se zove bistra glava. On je pod maksimalnim pritiskom, ali jos je sposoban shvatiti da vi niste pretnja i da se treba koncentrisati na tipa s rukavom.
Uporedite to sa psom koji poludi kad nepoznata osoba prodje ulicom ili kad s prozora vidi drugog psa u prolazu. Vlasnik mu pridje i on ga ugrize. Sto se dogodilo? Pas je izgubio dodir sa stvarnoscu. Suvise se razdrazio za svoj prag tolerancije. Nazalost, takve su pojave ceste. (Procitajte pricu u I Love My Dog, But...) Neki instruktori kazu da su takve stvari sasvim normalne za psa s jakim nagonom. E, nisu. Pas je izlozen prevelikom su i izgubio kontakt sa stvarnoscu. To je jedna od definicija ludila. Pas vam takvim postupkom jasno i glasno govori da mu nedostaju mehanizmi nosenja sa stresom. Ujedanje vodica umesto zeljenog objekta naziva se krivo usmerenom agresijom. Uravnotezen pas ne gubi kontakt sa stvarnoscu tako lako. To nije stvar nagona, vec praga koji je postavljen opasno nisko.
Zivci
"Takva plasljiva zivotinja uviek predstavlja samo teskocu svom vlasniku, koji se mora stideti takvog psa, i sramotu svojoj rasi. Ni pod kakvim uslovima se takva zivotinja ne sme koristiti u uzgoju, koliko god plemenita i lepa bila njena spoljasnjost." Max von Stephanitz, Njemacki ovcar u rijeci i slici, 1925.
Sustina NO je karakter. Daleko najgora moguca greska kod NO jesu slabi zivci. Nazalost, taj je problem vrlo rasiren. Sam von Stephanitz je na njega davno ukazao. Zapravo, rekao nam je da bi stvaranje pasa sa slabim zivcima bilo ravno degeneraciji i unistenju pasmine.
Satnik von Stephanitz je verovao da je uzrok slabih zivaca uzgoj u boksovima, ali ne u smislu drzanja pojedinacnog psa u boksu, sto izaziva plasljivost zbog manjka socijalizacije, vec u smislu procesa "uzgoja zivotinja koje su otrgnute od svog rada i prirodnih uslova zivota kroz nekoliko generacija..." Drugim recima, ukupan ucinak uzgoja i razmnozavanja pasa bez truda da se sacuva temperament i radne sposobnosti rezultuje slabim zivcima i neizbeznim unistenjem NO. To bi otprilike bila nasa sadasnja situacija.
Niko nikada nije tvrdio da ce to biti lak posao. Von Stephanitz je shvatao da NO mora biti izuzetno prilagodjen okolini i koncentrisan na nju ako treba obavljati posao cuvara i zastitnika. Najtezi dio posla bio bi zadrzati tu pojacanu budnost i osetljivost a da se ne priedje tanka crta koja ih dieli od sklonosti preteranim reakcijama. Zato i postoji sistem koji sluzi izdvajanju pasa s losim zivcima iz odgojnog programa.
Kao i sve drugo, zamislite zivce kao jedan kontinuum Stepen snage zivaca znatno varira od jednog psa do drugog, no nesto moramo odrediti kao minimum. Uzgojni kriterijum po nemackom standardu postavljeni su tako da pas koji ne zadovoljava te minimalne kriterijume ne moze uci u odgoj. Je li taj standard savrsen? Nije, ali je najbolji koji imamo.
Sto je to pas sa slabim zivcima? Pojednostavljeno, pas sa slabim zivcima pokazuje oblike ponasanja koji spadaju u izbegavanje ili agresivnost kad se nadje suocen s ljudima, situacijama ili predmetima koji nisu prieteci. Nista nije teze odgajivacu ili vlasniku nego cuti da njihov pas ima problem sa zivcima. Ljudi ce na raznorazne nacine iznalaziti objasnjena i poricati problem.
Shvatite to kao znak za uzbunu kad odgajivac pocne kriviti okolinu za ponasanje svog psa. Recimo, plasljivo stene ce se skupiti od straha ili bezati od vas kad cucnete da ga pomilujete. Odgajivac ce vam sigurno reci da to nije nista strasno, da je stene samo malo stidljivo i da mu treba vremena da vas upozna. Sigurno ce vam takodje reci da je to savrseno normalno za stene. Mladi odrasli pas nasrce i skljoca zubima na neutralnog stranca koji mirno hoda ulicom, a vi izjavljujete da je to zato sto taj neznanac nosi cudnu kapu ili da vas pas ima neverovatnu moc zapazanja i da je opazio neku sakrivenu zlu crtu u tom coveku, pa vas je hrabro branio. (Zapravo, ako je pas to ucinio jednom ili dvaput u zivotu, mozda ste cak u pravu.)
Pseca reakcija na neutralne neznance uvek puno otkriva. Pod neutralnim mislimo na nepoznatu osobu koja mirno ide ulicom i ne obraca paznju nit na vas nit na vaseg psa. Pas ignorse neznanca? Odlicno. Malo radoznalosti takodje spada u okvire normalnog. Izbegavanje ili agresija su znak ozbiljnih problema sa zivcima.
Morate shvatiti da se problemi sa zivcima ne daju popraviti. Bezanje od "strasnog" predmeta ili zvuka nije problem obuke, nego problem temperamenta. S dovoljno obuke mogli biste nauciti psa da inhibira svoju reakciju na neki odredjeni nadrazaj, ali necete popraviti problem sa zivcima. Recimo, mozete nauciti psa da ne bezi od invalidske stolice koja se krece. Medjutim, ako covjeku koji sjedi u toj stolici ispadne knjiga na pod, pas ce se naravno opet sav uspaniciti.
Obuka moze modifikovati odredjena ponasanja do neke granice, ali ne moze promieniti psece gene. Slabost temperamenta ce se uvijek ponovo pokazati pod stresom. Testovi sa su potrebni da bi se psi sa slabim zivcima izdvojili iz skupa genetskog materijala. Zato Schutzhund ostaje najbolji pasminski kvalifikacijski test. Sama obuka daje bezbroj mogucnosti za procenu opste cvrstoce psecih zivaca. Ne mislim samo na pucanj ili napad i odbranu. Moze li se pas dobro koncentrisati na trag na nepoznatom mestu, okruzen gomilom nepoznatih ljudi? Moze li izvoditi vezbe poslusnosti pred masom ljudi, na nepoznatom terenu, dok na parkiralistu trubi sirena nekog auta? Ima bezbroj prilika da se pas zbuni i prepadne.
Nije ni Schutzhund savrsen test. Ima i previse slabih pasa koje sposobni instruktori nekako dovuku do naslova. No, bolje ista nego nista! Psi se suvise cesto koriste za uzgoj bez ikakvih testova. U Americi je uzgoj postao savim subjektivna stvar, u stilu "znam kakvi se meni psi svidjaju pa cu takve uzgajati." Nevjerovatan broj americkih uzgajivaca uopce ne shvata zivce. Gledaju svoje pse u svom dvoristu, gde su svi psi samouvereni, i misle da su im psi super. A kupci stenadi nasednu na to, naravno.
Tipican scenario: kupac ide u odgajivacu videti leglo stenaca. Vidi sest prelepih stenaca koji se zadovoljno medjusobno igraju. Izgledaju odlicno. Nazalost, to je najgori moguci scenario za izbor steneta. Kad su na poznatom terenu, okruzeni bracom i sestrama i poznatim ljudima, svi stenci izgledaju samopouzdaniji nego sto stvarno jesu! Tek kad izolujete stene od legla i ljudskih prijatelja i po mogucnosti ga odnesete negde gde jos nije bilo mozete stvarno videti kakvo je.
Osetljivost na zvuke
Osetljivost na zvuke, ili uplasena reakcija na buku, nije sinonim za slabe zivce, ali je uopsteno simptom nedostatka ukupne cvrstoce zivaca. Zato test reakcije na pucanj ostaje deo Schutzhunda. Idealna reakcija na iznenadnu buku je indiferentnost. Medjutim, neki slucajevi osetljivosti na zvuk su nauceni, a ne genetski. Recimo, vodic-pocetnik ostro kazni psa upravo za vreme ispaljenja, cime moze kod osetljivog psa proizvesti pravu fobiju od pucnja. Medjutim, moci cete razlikovati takve slucajeve po tome sto ce ponasanje biti specificno, jer je nauceno. Ako pas koji je imao lose iskustvo za vreme obuke koje je povezao s pucnjem, pokazuje strah samo na pucanj, i to samo na terenu, verovatno je to ponasanje nauceno, a ne genetsko. Tesko je oduciti psa od toga, ali je moguce ako je pas uopste stabilan i zdrav. Psi koji su cesto izlozeni pravoj pucnjavi, recimo sluzbeni policijski psi, mogu razviti jake fobicne reakcije koje su stvarno naucene, ne nasledjene. I to cete prepoznati po specificnosti reakcije i po tome sto pas reaguje izbjegavanjem samo u odredjenim okolnostima. Ako pas ignorise eksploziju necijeg auspuha ili novogodisnje petarde, ali uspanici se na terenu za obuku, mozda je naucio negativnu asocijaciju.
Zivot sa psom slabih zivaca
Nije to lako. Slabi psi su nepredvidivi. Udruzite slabe zivce s jakim odbrambenim nagonom i niskim pragom i dobicete zaista opasnog psa. Ko zna sta ce takvog psa izazvati? Vlasnici su uviek zabezeknuti kad njihovi psi pokazu agresiju iz straha. Iznalaze najraznovrsnije izgovore za to. Posebno to vole definisati kao "zastitu." Vlasnica sedmomesecnog steneta iz ko zna kakvog odgoja javila mi se zbog obuke steneta. To joj je bio prvi pas, i htela ga je pariti sto je pre moguce. Nikako je nisam mogla odgovoriti od toga. Bila je uverena da ima najboljeg psa zastitnika na svijetu. Zasto? Zato sto bi se stene, kad pozvani gosti dodju u njen dom, zalepilo za nju, naslonilo na njenu nogu i rezalo na goste.
Pas je zapravo vreca zivaca i ne bi nikada trebao ici u odgoj. Lako je shvatiti zasto se vlasnica zabunila i smatra ponasanje svog psa zastitnickim -- zato sto ne shvata sto se iz psece perspektive zapravo dogadja. Pas je nasmrt preplasen kad vidi goste. Zato se zaliepi za vlasnicu. Njena fizicka blizina daje mu upravo toliko hrabrosti da svoju zabrinutost glasno izrazi rezanjem. Apsolutno vam garantujem, da ona nije tamo da zastiti to stene, ono bi se od straha zavlacilo pod namestaj kad dodju gosti. Niko ne voli cuti tako nesto o svom voljenom ljubimcu, no svi to moramo cuti, u nadi da takvi psi nece ici u odgoj. To sedmomesecno stene je bas ona vrsta psa zbog koje najvise brinemo, jer ce verovatno kao odrastao pas postati nepredvidiv grizac iz straha.
Bilo nam je zao jadnicka!
Koliko sam samo puta to cula! Mnogi kupci stenadi nasednu na stidljivo, plasljivo stene. Svima nam je zao takvih. Odgajivaci jos podsticu nasu zabludu da cemo im mi pruziti dobar dom i da ce se oni lepo oporaviti. Mala stenad cesto pokazuje slabe zivce stidljivim ponasanjem. Izbegavaju sve sto im nije poznato. Neka stenad i u odraslijoj dobi samo izbegava, dok druga odraste u pse koji pokazuju agresiju iz straha. U oba slucaja su prilicno rizicni. Zamislite zivcanog psa s niskim pragom koji prvi put vidi vase dvogodisnje dete koje vristi od besa i valja se po podu!
O odraslima je malo drukcije. Stidljivost kod steneta je uvek razlog za zabrinutost. Stence bi trebalo sve da zanima, trebali bi svakoga slediti i u sve se petljati. Kako stene sazreva, normalno je da ce prestati skakati na svakog koga vidi. Rezervisanost nije isto sto i stidljivost. Sasvim je ispravno za odraslog NO da bude rezervisan prema strancima i da ne pokazuje ni izbegavanje ni agresiju. Odredjena sumnjicavost prema nepoznatima je takodje prihvatljiva kod NO. Suvise cesto odgajivaci zele NO koji ce svakome mahati repom i pozeleti dobrodoslicu u svoje dvoriste. Takvi zapravo ne zele NO, nego zlatne retrivere u NO uniformi.
Moja prva NO bila je dvogodisnja zenka iz azila, bivsi policijski pas, po imenu Jet. Jet je bila kod privremenog udomitelja kad smo ja i prijateljica dosle da je vidimo. Udomitelj ju je izveo u dvoriste i dao mi njen frizbi. Jet je zgrabila frizbi, legla na travu i pretvarala se da me nema. Ni jednom nije skrenula pogled sa svog privremenog udomitelja. Ja sam je milovala i pricala joj. Ona me ignorisala. Pitala sam mogu li je uzeti i odusevila se kad je udomitelj odgovorio potvrdno. Moja prijateljica je bila razocarana. Priznala je da je Jet izuzetno lepa, ali da joj se njen temperament nimalo ne svidja. (Ona jako voli zlatne retrivere.) Ja sam smatrala da Jet ima izuzetno dobar temperament. Brzo je opazila da ni ja ni prijateljica nismo opasne, pa nas je ignorisla i fokusirala se na svog privremenog vlasnika, za koga se bila pocela vezivati. Jet je imala mnoge greske, no njena pocetna rezervisanost prema meni, bila je sasvim ispravna za NO. Nije prema nama pokazala ni agresiju ni izbegavanje, samo potpun nedostatak zanimanja. (Naravno, na kraju sam je ja pretvorila u ljudoljupca i sve zabrljala.)
Jet nam je ubrzo odrzala neocekivan seminar iz sumnjicavosti prema strancima. Moj je tadasnji decko bio van grada kad sam dovela Jet i jedva je cekao da dodje i da je upozna. Ona je zalajala na dvorisnim vratima, ali me bez pogovora pustila da ga uvedem. Onda je samoj sebi dala produzenu komandu "prati ga." On bi usao u kuhinju, ona bi legla i pratila ga pogledom. Otisao bi van promeniti sijalivu na tremu, ona za njim, legla bi i pratila svaki njegov pokret. Na kraju je zakljucila da je on OK pa se opustila. Postali su pravi prijatelji. Ni taj put nije pokazala nikakvu otvorenu agresiju niti izbegavanje. Nije ga ni odmah gurkala sapom da se sprijatelje. Ponasala se kao pravi NO.
Zato ocekujemo da kod stenadi radoznalost nadvlada i da svakom strancu pridju sa odusevljenjem. Sa zreloscu dolazi sumnjicavost, pa je odredjena rezervisanost prema nepoznatima sasvim prihvatljiva, a ne znak slabih zivaca.
Simptomi
Ono sto nagovestava lose zivce je izbegavanje nepreteceg coveka ili predmeta, ili nepotrebna agresija. Setite se kako izgleda pas u odbrambenom nagonu. Ako takvo ponasanje vidite kod psa u odsutnosti prave, prepoznatljive opasnosti, taj pas je vreca zivaca. Zivcani psi su cesto vrlo glasni -- cucete "mitraljesko" lajanje ili rezanje. Pod izbegavanjem mislimo na to da ce pas pokusati da se udalji od zamisljene opasnosti tako sto ce fizicki uzmaknuti ili se smrznuti na mestu. Prevrtanje na ledja je oblik izbegavanja koji cete opaziti kod krajnje submisivnih pasa. Zapamtite da i tu postoje razlike. Neki problemi sa zivcima su gori od drugih.
Jedan od najgorih slucajeva koje sam videla bilo je stene sibirskog haskija staro 12 nedelja. Otisla sam u njegov dom, cucnula i okrenula se postrance da ga pozdravim (cucanje i okretanje postrance je na psecem jeziku univerzalan znak dobrih namera). Stene se nakostresilo, zarezalo, zalajalo i uzmaknulo, pustajuci za sobom dugi trag mokrace dok je bezalo. Ostalo je desetak metara od mene, punih dvadeset minuta pre negoo sto je odlucilo da mi pridje (ja sam ga potpuno ignorisala). Vreme koje stenetu treba da dodje sebi je uvek vazno. Neki stenci se preplase nepoznatog, no skoro odmah dodju sebi i pridju da pogledaju izbliza. O takvima mnogo manje brinem. Dvadeset minuta je jako dugo vreme za dolazenje sebi. Na srecu, vlasnici steneta nemaju odgajivackih ambicija!
Pazite na rezanje! To nikad nije dobar znak. Samouvereni psi nikad ne reze na ljude ni predmete. Nakostresena dlaka je jos jedan znak da je pas prestrasen. Ljudi govore da su njihovi psi dobri cuvari, jer kad god cuju neki zvuk, psi se nakostrese i reze. Takvi ljudi se zavaravaju. Koliko god pas glumatao, na psa losih zivaca nikad se ne mozes potpuno osloniti u odbrani. Prisutnost vlasnika je jedini razlog zasto pas nije pobegao i sakrio se. Pas se moze lakse praviti vazan kad mamica ili tatica drze drugi kraj uzice.
Psi su na svojoj teritoriji toliko samouvereniji da se mnogi problemi sa zivcima prikriju. Zamislite kupca odraslog psa koji dolazi videti psa. Prodavac ce mozda cak staviti rukav i pustiti psa da ga grize ne bi li impresionirao kupca. Znajte, igranje sa rukavom sa vlasnikom u svom dvoristu nije test sa! Ono vam nista ne govori. Izvedite tog psa na nepoznatu livadu, bez vlasnika, pa cete onda videti kakav je. Ali, mi smo samo hteli dobrog kucnog ljubimca!
Da parafraziram Maxa von Stephanitza, uzgoj NO je odgoj radnog psa ili prestaje biti odgoj NO. Vec se radja vise kucnih ljubimaca nego sto ima domova za njih. Nema opravdanja za namerni odgoj kucnih ljubimaca. Kupci stenadi moraju znati da ako odu odgajivacu koji uzgaja "kucne ljubimce," jako je verovatno da ce dobiti ljubimca koji ima lose zivce, nestabilan je, i ne moze mu se verovati. Odgajivaci koji uzgajaju iz sentimenta, ega, ili pohlepe ne zanima slozenosti pseceg temperamenta. Zivci su, cini se, posebno osetljivi na traljav uzgoj. Sve je teze naci zaista jakog psa s dobrim zivcima. Jako cete tesko naleteti na takvog, ako idete odgajivacima "kucnih ljubimaca."
Najbolji kucni ljubimci dolaze od odgajivaca koji se strogo drze standarda. Cak i kod najboljih parenja, svako stene nece imati jednako jake nagone, i neki ce stenci biti prodavani kao kucni ljubimci. Veca je sansa da cete dobiti stabilnog psa ako nadjete odgajivaca pravih NO. Iako trazite samo psa za drustvo, svejedno psu trebaju dobri zivci! Nervozan, napet, plasljiv pas nije dobro drustvo. Zamislite da morate psa zatvoriti svaki put kad vam neko dolazi. Da se morate bojati za vlastitu decu. Ili da pas ne moze uspesno proci ni osnovnu obuku poslusnosti, jer je prezauzet vlastitim strahom kad god izadje iz svog dvorista. Ne nasedajte lepim obecanjima koja daju odgajivaci kucnih ljubimaca. Ako su im psi zaista tako stabilni, lako uce, i imaju zastitnicke instinkte, neka to dokazu na terenu.
Last edited by Zah on 23/12/2008 03:32, edited 1 time in total.
-
forum_celjade
- Posts: 1
- Joined: 16/04/2008 13:53
#44 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
može li nešto o šar pei-ma 
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#45 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
SIBIRSKI HASKI
Istorija i poreklo pasmine
Istorija sibirskih haskija počinje kroz vučne pse koji su dovedeni na Aljasku iz istočnog Sibira 1909 godine. Za severne narode vučni pas bio je važan za vuču saonica kojima se vršio lov i prevoz. Iz tih pasa razvili su se današnji polarni psi. Prvi spomen sibirskog haskija veže se uz pleme Chukchi (Sibirski Apači). Pleme je vodilo veliku brigu oko uzgoja jer su hteli uzgojiti pse koji će zadovoljiti njhove potrebe: da u što kraćem vremenu pređu što veću razdaljinu, da imaju dobar smisao za orijentaciju, da izdrže velike hladnoće i nedostatak hrane, tj. uslove polarne klime. Radili su selekciju štenadi odmah nakon par meseci njihova života, gde su slabije pse ubijali dok su najbolje pse ostavljali za vuču i parenje. Tokom odrastanja pasa pleme je vršilo daljnju selekciju promatrajući pse kroz njihove radne aktivnosti prilikom vuče saonica. Takvim postupkom dobili su pse sa današnjim karakteristikama sibirskog haskija, snažnog, brzog, izdržljivog, sa dobrom orijentacijom, koji može podneti razne teške uslove života.
Ubrzo su ljudi shvatili da su sibirski haskiji između svi vučnih pasa sa svojim karakteristikama najidealniji za vuču saonica pa su ih prestali ismevati kao male i slabe pse.
Baš takav malen i izdržljiv pas bio je najidealniji za vuču saonica, što neki uzgajivači pasa nisu prihvatali pa su nastala takmičenja u trkama saonica koje su bile vučene različitim psima. Tako se prva trka održala između dva lovca kada su hteli jedan drugome dokazati da poseduju brže pse. Prva registrovana trka održala se između dva grada na severu Aljaske, (Noma i Kendla) 1908 godine a staza je bila duga 408 kilometara i pređena je za 119 sati.
Događaj koji je širom otvorio vrata priznanju sibirskog haskija dogodio se 1925. godine, na Aljasci u gradu Noma, gde je zavladala bolest difterija. Problem je bio u tome što u gradu nije bilo leka pa je lek trebalo dovesti iz susednog grada koji je bio udaljen 600 milja. U to vreme nije bilo avionskog transporta a drugim putevima nije se moglo doći do tog mesta. Tako je na tom hladnom i snežnom severu jedina preostala mogućnost za spašavanje obolelih, bila u tome da se psećom zapregom pređe 1000 milja i donesu lekovi. U tu nemoguću misiju upustio se Gunnar Kasson 2. februara 1925. sa svojim timom pasa. O tom podhvatu se čulo širom sveta i odmah su se prijavili i ostali ljudi koji su, sa svojim zapregama, hteli da se uključe u tu akciju. U jednom od timova jedan je pas svojim poduhvatima postao prepoznatljiv u celom svetu. Njegovo ime je Balto, i on je prešao razdaljinu do grada Noma vođen svojim vlasnikom Gunnar Kassonom. Na tom putu taj sibirski haski, Balto, svojom inteligencijom, instinktom i smislom za orijentaciju mnogo puta je spasio život svom vlasniku. I ne samo njemu, nego je i došao do mesta i tako spasio stanovnike od totalne katastrofe. U njegovu čast je u Central parku u New York-u postavljen spomenik i snimljen film po tom događaju, a od 1973. svake se godine održava trka u tu čast i tom rutom kuda su išli timovi pasa u borbi za spas građana Noma.
Zbog izrazitih ujednačenih karkteristika sibirskog haskija pasmina je priznata od AKC-a (American Kennel Club) 1930. godine, a prvi službeni standard je objavljen 1932. godine.
Sredinom pedesetih godina prošlog veka sibirski haskiji su došli i do Evrope gde su se od tog doba počeli uzgajati i sticati svoje ljubitelje. I tu su se našli ljubitelji trka pa su se i po Evropi počela održavati takmičenja u vuči saonica.
Sibirski haski se u prošlosti koristio prvenstveno kao vučni pas ali radi svoje lepote, dobre i vesele naravi te inteligencije, osim za vuču saonica počeo je sve češće biti pas za pratnju tj. kućni ljubimac. Sibirski haski u proseku živi 15 godina. On po svojoj naravi nije pas čuvar. Vaše goste i prijatelje te slučajne prolaznike dočekuje s radošću, a to je zato jer su prvobitini uzgajivači iz plemena Chukchi cenili svoje pse i prema njima nisu bili grubi. Za vreme velikih zima vlasnici pasa iz plamena Chukchi stavljali su spavati sibirske haskije zajedno sa svojom decom kako bi ih psi grejali gustom dlakom u hladnim noćima. Godinama primjenjujući tu metodu sibirski haski je usvojio bliski odnos sa decom, što se i danas može primetiti u njihovom izrazitom zadovoljstvu igrajući se sa njima. Svu pažnju i poštovanje vlasnika i uzgajivača, sibirski haski je usvojio i preko svojih gena preneo na novo potomstvo, a to su današnje njegove karekteristike.
Haski i prehrana
Prehrana Haskija je ista kao i svakog drugog psa. Štene se hrani četiri puta dnevno, što postepeno kod odraslog psa postane dva puta dnevno. Odrasli Husky ne voli jesti rano u jutro, oko ručka dobije prvi obrok, a na večer drugi. Haskiji su psi koji ne vole jesti, moji su dosada bili proždrljivci, ali ako neće jesti u podne, jesti će na večer. U najgorem slučaju dajte mu meso kuhano sa nekim prilogom, najbolje rižom ili umjesto toga možete staviti kukuruzno brašno ili nešto ječma. Kosti mogu biti na mesu, ali nikako ne od odrasle peradi: patke, guske, kokoši i purana jer su tvrde i odlamaju se u šiljak. Osnova pasje hrane je suha hrana, ne kupujte je u samoposlugama već u pet shopovima. Hrana za pse da bi bila to što jest mora imati oznaku premium ili premium plus. Sva hrana iz samoposluge: Chappy, Omega, Purina itd. nije dostatna, to je kao kad bi dijete hranili čipsom, a nerijetko je i skuplja od premium hrane. Na tržištu od premium hrane postoji: Belcando, K9, Eukanuba, Hills itd. i hrane bez imena ali sa oznakom ISO 9001 ili premium. Za psa ojačati i udebljati govedina je odlična, a vole se zabavljati i sa goveđim kostima. Štenetu ujutro dajte na pasje kolačiće nešto mliječno: kekse u mlijeku ili rižolino. Nakon tri mjeseca pas ne probavlja mlijeko i dobiva od njega trčkalicu, može pojesti svježi sir ili jogurt. Veterinari i razni vlasnici pet shopova reći će da hranite pse sa najskupljom suhom hranom, naravno samo zato jer je oni prodaju. Psi su oduvijek glodali kosti s mesom, pa to vole i danas, ako ne vole pojesti suho, za sada vole kad im malo polijem s nečim u čemu se kuhalo meso.
Pas ne smije jesti čokoladu, može se čak i otrovati ako je pojede previše; povrće, možda koju mrkvicu iz juhe ali nemojte ga hraniti varivom jer će od kupusa, graha itd. dobiti vjetrove. Proždrljivi haski je blagodat. Znak da je predebeo je da mu se uvija kralježnica, tako ne smije izgledati, smanjite mu tada hranu i naganjajte ga. Mnogi haskiji vole slatko voće, obožavaju orahe i sami ih ljušte.
Kod trčkalice pomaže tableta Linexa. Konzerve ne kupujte jer je to bačen novac, unutra su i tako umočeni suhi kroketi, a za isti novac kupite i kilu pilećih vratića. Naravno nemojte psa hraniti sa previše masnim jer će dobiti proljev.
Haski i higijena
Pas se ne treba kupati, osim ako je to potrebno: u slučaju da se je usmrdio u nečemu ili ide na izložbu. Ako ste u prilici da se može okupati u jezeru, na rijeci ili u moru, nemojte mu to uskratiti jer to obožava, ali svakako ga držite na uzici jer bi mogao pretjerati. U pet shopovima postoje šamponi za pse, za haskija je najbolje zatražiti šampon za bijele pse, od njega će dlaka biti blistava, ne kupujte one u samoposluzi na kojima piše da peru i ubijaju buhe, jer buhe neće ubiti, a izazvat će prhut. Za silu upotrijebite baby šampon. Nabavite metalni češalj ili četku za češljanje srednje gustoće, nokte porežite sa grickalicom, a kada odraste nabavite škare za rezanje psećih noktiju, jeftinije su nego jedno rezanje noktiju kod veterinara. Zubi im se ne peru ali izgubit će mliječne, možda će te kojega pomoći izvaditi, kao i djetetu, ako bude visio iz usta, a pas divljao oko toga, no najvjerojatnije za većinu zuba nećete ni znati da su otpali. Dlaka će se u proljeće izlinjati, očetkajte je u dva-tri navrata i bacite. Neka vas ne uplaši, no to će možda izgledati kao da se krzneni kaput raspada, to je normalno jer će za dva-tri tjedna biti ponovno u bujnoj dlaci.
Štene voli vršiti nuždu izvan mjesta gdje spava, ako ste u kući pustite ga van odmah kad se probudi. U stanu on će naći neko mjesto gdje će to obaviti, na to mjesto stavljajte novine. Štene do četiri mjeseca ne može kontrolirati nuždu, do šest će mu se ponekad dogoditi, a od šest pas nikad neće obaviti nuždu u stanu, može vas samo probuditi noću i izvesti van i to samo u prvoj godini života, i to onda ako je pojeo nešto što ga tjera. Ako živite u stanu vodite psa četiri puta dnevno u šetnju, tri puta svakako. Oni su noćni tipovi. Najljepše će se igrati i trčati noću, pogotovo ako ste ga naučili hodati bez uzice.
Haskiji nikad ne povraćaju u autu, odlični su suputnici na dugim putovanjima, povedite ih na godišnji odmor ako možete.
Haski i zdravlje
Psa morate još dva puta obavezno cijepiti, za bjesnoću je zakonski rok cijepljenja do kraja ožujka. Sa zdravstvenom knjižicom u koju vam u veterinarskoj ambulanti daju udariti žigu u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva, prelazite granice (to je pasja putovnica!). Sve u vezi cijepljenja dogovorite se sa veterinarom i nemojte preskakati rokove. Ako niste predaleko od Zagreba preporučamo vam veterinarsku ambulantu Bunarević-Mirčetić u Lenucijevoj na Ravnicama i u Sloboštini. Nismo stimulirani za njihovo reklamiranje, ali oni su poznati kao specijalisti za Haskije a i sami se bave uzgojem pasa. Mnoge manje privatne veterinarske ambulante znaju biti dosta šlampave. Ako ste prisiljeni ići kod njih insistirajte da psa cijepe sa novom iglom, jer se inače mogu zaraziti raznim bolestima, što nije rijedak slučaj.
Ako pas krajem ljeta i u jesen dobije buhe, to nije ništa strašno i trenutno ih je prava epidemija. Kupite ampulu ili sprej Frontline i dobro utrljajte sprej u dlaku i buhe će nestati. Isto vrijedi i za krpelje kojih ima u proljeće, a nađe se i u jesen. Krpelji su opasni, zaraženi izazove piroplazmozu. Pas ima temperaturu iznad 40 (38 je normalna), ne jede i počinje crvenkasto mokriti. Tada morate kod veterinara koji ima djelotvorne injekcije. Bez te injekcije, pas bi ispišao vlastitu krv i uginuo.
Ne kupujte ogrlice ili šampone protiv krpelja i buha, niti jedno od toga ne vrijedi ništa. Krpelji se nalaze na nekultiviranim poljima, grmovima i šumama, pa je najpametnije ne voditi ga od kraja zime do početka ljeta po takvim mjestima ili nakon šetnje pregledajte noge i njušku, skupite krpelje i uništiti.
Iz vlastitog, dugogodišnjeg iskustva, mogu vam reći da se Haski, ako je pravilno hranjen i zaštićen od nametnika, nikada neće razboljeti! Vrlo je otporan na sve vremenske uvijete pa i na vrućinu! Naravno, ljeti ga nemojte ostavljati na čistom suncu i ne silite ga na trčanje kada je i vama « pasja vrućina ». Uvijek mu ostavljajte svježu vodu i bez pol frke vodite ga na plažu. Vi ćete se, naravno, sunčati na suncu a njemu osigurajte mjesto u hladu. Zimi se ne brinite zbog « minusa « u zraku, a ako psa ostavljate vani spavati svakako mu osigurajte krov nad glavom i suho mjesto za spavanje, jer ipak ne morate potezati vraga za rep. Morate paziti da se Haski ne poreže na staklo isl. jer bi mu rana, zbog njegove dinamičnosti i visokog praga podnošenja boli, mogla sporije zarastati i inficirati se.
Haski i odgoj
Haski spada u 5 FCI skupinu to jest u nordijske pse i pse primitivnog tipa. To znači da je bez obzira što živi uz čovjeka zadržao prirodne instinkte, inteligentan je i osjećajan, ne da se dresirati i nema batina koje mogu slomiti njegovu volju. Zato poštujte njegovu prirodu; on će loviti ptice, divljač, iskapati miševe, ali uvijek će se vračati doma. Uz pažljiv odgoj biti će divan suputnik kroz život. Ovih nekoliko savjeta, moja su iskustva. Psa vodite na dugačkoj uzici (flekserici jačine 3 i dužine oko 5-6 metara). To vam je važan rekvizit za šetnju jer Haski može u trenutku vrlo snažno krenuti, stoga uzica mora biti čvrsta i sigurna. Bez obzira ako živite u kući sa velikom okućnicom, psa bi bilo dobro svaki dan prošetati. Dok se dobro ne navikne na vas, nemojte ga izvan dvorišta puštati slobodnog i nemojte ga nikada i nigdje ostavljati (izvan kuče ili dvorišta!) samog da vas čeka a da nije svezan. Njegova radoznalost je beskrajna i uvijek vas može iznenaditi. Ukoliko ga želite povremeno istrčavati na otvorenom trening ide ovako: nabavite dugačku špagu, oko 10 metara (na koju možete nagaziti) pustite ga na kratko pa ga pozovite, i svaki puta kad vam dođe dajte mu za nagradu pseći kolačić ( najbolji su Frolici jer ih obožavaju ali nemojte ih hraniti sa njima – oni su samo za nagrađivanje!) i pomilujte ga; ponovo ga pustite i ponovite to nekoliko puta. Nemojte pasti u napast i naganjati psa naokolo ukoliko vas odmah ne posluša, jednostavno mu okrenite leđa i on će vas slijediti. Ta puštanja slobodnog postepeno postaju sve duža, ali nikako neograničena jer će preći u anarhiju. Pustite ga da se istrči i naigra sa drugim psima ukoliko ih ima i onda ga stavite na uzicu i krenite dalje. Naravno ne možete ga pustiti bez uzice uz prometnicu ili u divljini gdje je sigurno da će nešto moći loviti (lovina su i perad i mačke i ptice!). Ne smijete ga tući, malo ga istresite za šiju ili ga lupite novinama, ali ako ga istučete pamtiti će to kao neugodno iskustvo zauvijek, i izgubiti će povjerenje u vas. Što ćete ga više maziti i podmićivati hranom i psećim kolačićima to će biti bolji i lojalniji. Upoznajte ga kao malog sa drugim psima, bez straha, jer psi ne napadaju štenad, a što će se više družiti sa psima, biti će sretniji i neće biti agresivan prema njima. Ukoliko primijetite da se sa pojedinim psom ne podnosi bolje ga je izbjegavati. Treba i pripaziti na odnose muško-muško i žensko-žensko, jer tu bi moglo biti «čupanja», ali i ne mora. Zapravo, sve što želite da radi, kuda da ide, kako da se ponaša i sl. uvježbajte dok je mali, jer on će naučeno ponavljati i biti će sve bolji što će biti stariji i iskusniji.
Ponovimo
Haski je dinamičan i razigran pas što ne znači da je divlji i razuzdan.
Nikada neće ugristi dijete ili odraslog čovjeka.
Nažalost, vašu imovinu neće braniti od provalnika jer on je vezan za «čopor» a ne za teritorij ili stvari.
Nikada neće lajati na ljude osim u iznimnim slučajevima ili u igri.
Promet mu je nepoznata kategorija i tu trebate biti vrlo oprezni.
Nikada ne izlazite van bez lajne i ne ostavljajte ga da čeka ako nije svezan.
Ne stavljajte ga u iskušenje lova jer on tu neće zatajiti.
Ako imate promenadu u dvorištu u smislu nekih radova i sl. svežite ga.
Kada izlazite autom iz dvorišta svežite ga jer on bi vrlo lako mogao krenuti za vama i usput se malo poigrati.
Ako vam napravi neku glupost nemojte ga tući, ispravite grešku za ubuduće.
Službeni standard
Vanjski izgled
Sibirski haski je radni pas srednje veličine, brz i lak na nogama, te nesputan i elegantan u kretanju. Umjereno zbita građa i dobro krzno, uspravna uha i kitnjasti rep upućuju na sjevernjačko porijeklo. Svojstven mu je lagan i gotovo lebdeći korak. Svoju izvornu funkciju u zaprezi obavlja vrlo sposobno, vukući lagani teret umjerenom brzinom na velike udaljenosti. Proporcije i građa tijela odaju tu osnovnu ravnotežu snage, brzine i izdržljivosti. Mužjaci pasmine Sibirskog haskija muževni su, ali nikad nezgrapni; ženke su ženstvene ali bez slabosti u građi. U dobroj kondiciji, mišićja čvrstog i dobro razvijenog, Sibirski haski ne pati od viška kilograma.
Glava
Lubanja: Srednje veličine i u skladu sa tijelom; lagano zaobljena na vrhu , smanjujući se postepeno od najšireg dijela prema očima.
Greške: Glava nespretna ili teška, glava presitno formirana.
Njuška: Srednje dužine; tj. duzina od vrha nosa do stopa jednaka je udaljenosti od stopa do početka stražnjeg dijela glave . Stop je dobro ocrtan, a most nosa je ravan od stopa do vrha. Njuška je srednje veličine lagano se sužujući prema nosu, sa vrhom ni šiljastim ni četvrtastim. Usnice su dobro pigmentirane i potpuno se zatvaraju; zubalo je škarasto.
Greške: Njuška previše šiljasta ili pregruba; njuška prekratka ili preduga, nedovoljan stop; zagriz koji nije škarast.
Uši: Srednje veličine, trokutasto oblikovane, usko postavljene i na vrhu glave. Debele su dobro odlakane tvoreći lagani luk odostraga, te čvrsto uspravne, neznatno zaobljenih vrhova okomito usmjerenih.
Greške: Uši prevelike u odnosu na glavu; preširoko postavljene ; nedovoljno uspravne.
Oči: Oblika badema, umjereno razmaknute i postavljene malkice koso. Izraz im je oštar, inteligentan ali prijateljski; znatiželjan pa čak i lukav, prevarantski . Oči mogu biti smeđe ili plave boje; dozvoljene su različite oči (jedno plavo drugo smeđe) kao i šarene oči (plavo-smeđe).
Greške; oči postavljene previše koso, postavljene preblizu.
Nos: crn u sivih , tamno-smeđih i crnih pasa; boje jetre u bakrenih pasa; može biti boje mesa u posve bijelih pasa .Ružičasto prošaran , ( snježni nos ) je dopušten.
Tijelo
Vrat: Srednje dužine, tvori lik i ponosno je nošen dok pas stoji. U kasu vrat se izdužuje tako da je glava nošena malo naprijed.
Greške: prekratak i debeli vrat, predugi vrat.
Ramena: Lopatica je položena dosta otraga pod kutom od otprilike 45 stupnjeva spram zemlje. Gornji kutovi nogu lagano podvinuti unatrag do točke ramena prema laktu , i nikada okomiti prema zemlji. Mišići i ligamenti koji spajaju rame uz prsni koš , čvrsti su i dobro razvijeni.
Greške: Ravna ramena; labava, spuštena ramena.
Prsa: Duboka i jaka, ali ne preširoka, sa najnižom točkom tek iza i u ravnini sa laktovima. rebra su dosta izbočena od kralježnice ali ravnija sa strane, da bi dozvolila slobodu pokreta.
Greške: Preširoka prsa; «bačvasta rebra»; rebra previše ravna ili slaba.
Leđa: Leđa su ravna i jaka, bez udubljenja na dijelu od grebena do sapi. Srednje dužine, ni sedlasta, niti mekana zbog prevelike dužine. Slabine su zategnute i vitke, uže nego prsni koš, lagano uvučene. Sapi se u luku spuštaju od kralješnice pod kutom, ali nikada tako strmo da bi stražnjim nogama sputavale pokret unazad. U profilu, dužina tijela od grebena do kraja bedra je malo duža nego visina tijela od zemlje do grebena.
Greške: Slaba ili mekana leđa; sedlasta leđa.
Noge i sape
Prednje noge: Gledano sprijeda dok pas stoji, noge su umjereno razmaknute, paralelne i ravne, sa laktovima priljubljenim tijelu – da nisu okrenuti ni prema ni od tijela. Gledano sa strane, došapje je malo koso, sa jakim ali pokretnim zglobom. Kost je jaka, ali nikada teška. Dužina noge od lakta do zemlje je nešto veća nego udaljenost od lakta do vrha grebena. Peti prst na prednjim nogama smije se ukloniti.
Greške: Meko (slabo) došapje; preteška kost; preuzak ili previsok stav; izbačeni laktovi.
Stražnje noge: Gledano straga dok stoji, stražnje noge su umjereno razmaknute i paralelne. Gornji dio bedra je mišićav i snažan, koljena dobro savijena, skočni zglob dobro ocrtan i smješten nisko prema zemlji. Peti prst, ako ga ima, treba ukloniti.
Greške: Ravna koljena, kravlji zglob?; preuzak ili previsok stav.
Šape: Ovalnog oblika, ali ne predugačke. Šape su srednje veličine, zbite i dobro odlakane između prstiju i jastučića. Jastučići su tvrdi i debelo jastučasti. Šape nisu okrenute ni prema unutra ni prema van kad je pas u prirodnom stavu.
Greške: Mekani ili rašireni prsti; prekrupne i nespretne šape; premale i delikatne šape; stav prema unutra ili van.
Rep: Dobro odlakan rep kao u lisice nasađen je tik ispod linije leđa, a obično je nošen prebačen nad leđa u skladnom srpastom luku, kada je pas u stanju pozornosti. Dok je nošen gore, rep ne smije biti savijen ni uz jednu stranu tijela, niti smije padati ravno na leđa. «Trailing tail» (rep-zastava) je normalan dok pas radi ili odmara. Dlaka na repu je srednje dužine, a ta dužina je približno ista na čitavom repu, dajući mu izgled okrugle četke.
Greške: Oštro savijen ili čvrsto smotan rep; rep kao perjanica; rep nasađen prenisko ili previsoko.
Kretanje: Karakteristično kretanje Sibirskog haskija je lako i naoko bez napora. Brz je i lagan na nogama, i kada je u izložbenom ringu treba ga voditi na opuštenom povodcu umjereno brzim kasom, da bi se pokazao iskorak prednjih nogu i dobar potisak zadnjih. Promatran od naprijed prema straga, dok hoda, Sibirski haski ne ostavlja jedan trag, nego, kako se brzina povećava kutovi nogu sve više idu prema unutra dok jastučići ne dosegnu liniju točno ispod longitudinalnog središta tijela. Dok šape dodiruju isto mjesto, prednje i zadnje noge se pružaju ravno naprijed, a niti laktovi niti koljena nisu okrenuti prema unutra ili van. Svaka stražnja noga pada u trag prednje na istoj strani. Dok se pas kreće, leđa ostaju čvrsta i ravna.
Greške: Kratak, poskakujući ili nepovezani hod, teturajući ili kotrljajući hod; križani, račji.
Dlaka: Dlaka Sibirskog haskija je dvostruka i srednje dužine, dajući dobar krzneni dojam, ali nikada nije toliko dugačka da se jasno ne ocrtava skladno oblikovano tijelo psa. Podlaka je meka i gusta, te dovoljne dužine da pristaje uz vanjsku dlaku. Zaštitna dlaka vanjskog krzna je ravna i prileže, nikada gruba niti strši ravno iz tijela. Treba napomenuti da je normalan nedostatak podlake tijekom doba linjanja. Dopušteno je šišanje dlačica između i oko šapa, da bi se dobio uredniji izgled psa. Sisanje krzna na bilo kojem drugom dijelu psa je zabranjeno i strogo se kažnjava.
Greške: Duga, oštra i neravnomjerna dlaka; na opip preoštra ili presvilena; šišanje krzna osim prema gornjoj dozvoli.
Boja: Sve boje od crne do potpuno bijele su dozvoljene. Različite maske na licu su vrlo česte, uključujući puno različitih motiva koji se ne nalaze kod drugih pasmina.
Temperament: Karakterističan temperament Sibirskog haskija je prijateljski i nježan, ali istovremeno budan i veseo. On ne pokazuje posesivnu narav pasa čuvara, niti je sumnjičav prema drugim psima. Određena mjera suzdržljivosti i ponosa može se očekivati u odraslih pasa. Njegova inteligencija, tractability, te velika volja, čine ga ugodnim prijateljem i predanim radnikom.
Veličina – visina: Psi, 54 cm do 60 cm visina grebena. Kuje, 51 cm do 56 cm visina grebena. Težina: Psi, 20,5kg do 28kg, ženke 15,5kg do 23kg. Težina je u razmjeru sa visinom. Mjere koje su ovdje navedene predstavljaju krajnje visine i težine, i nijedna krajnost nije u prednosti.
Diskvalifikacija: Psi viši od 60 cm, te kuje više od 56 cm.
Zakljucak
Najvažnija karakteristika pasmine Sibirskog haskija je srednja veličina, umjeren kostur, dobro usuglašene proporcije, lakoća i sloboda kretanja, pravilno krzno, ugodna glava i uši, korektan rep, dobra narav. Izgled koji odaje prekomjernu debljinu i težinu kostura, ukočen ili nespretan hod, te dugo, čupavo krzno, treba kažnjavati. Sibirski haski nikada ne izgleda tako težak ili grub da bi ukazao na vučnu životinju, niti tako lagan i vitak da bi ukazao na trkaču životinju. Sposobnost Sibirskog haskija da izdrži velike napore očituje se kod oba spola. Uz greške koje se spominju u ovom standardu, očite greške u građi zajedničke svim pasminama, nepoželjne su kod Sibirskog haskija kao i kod bilo koje druge pasmine, iako se ovdje posebno ne spominju
Istorija i poreklo pasmine
Istorija sibirskih haskija počinje kroz vučne pse koji su dovedeni na Aljasku iz istočnog Sibira 1909 godine. Za severne narode vučni pas bio je važan za vuču saonica kojima se vršio lov i prevoz. Iz tih pasa razvili su se današnji polarni psi. Prvi spomen sibirskog haskija veže se uz pleme Chukchi (Sibirski Apači). Pleme je vodilo veliku brigu oko uzgoja jer su hteli uzgojiti pse koji će zadovoljiti njhove potrebe: da u što kraćem vremenu pređu što veću razdaljinu, da imaju dobar smisao za orijentaciju, da izdrže velike hladnoće i nedostatak hrane, tj. uslove polarne klime. Radili su selekciju štenadi odmah nakon par meseci njihova života, gde su slabije pse ubijali dok su najbolje pse ostavljali za vuču i parenje. Tokom odrastanja pasa pleme je vršilo daljnju selekciju promatrajući pse kroz njihove radne aktivnosti prilikom vuče saonica. Takvim postupkom dobili su pse sa današnjim karakteristikama sibirskog haskija, snažnog, brzog, izdržljivog, sa dobrom orijentacijom, koji može podneti razne teške uslove života.
Ubrzo su ljudi shvatili da su sibirski haskiji između svi vučnih pasa sa svojim karakteristikama najidealniji za vuču saonica pa su ih prestali ismevati kao male i slabe pse.
Baš takav malen i izdržljiv pas bio je najidealniji za vuču saonica, što neki uzgajivači pasa nisu prihvatali pa su nastala takmičenja u trkama saonica koje su bile vučene različitim psima. Tako se prva trka održala između dva lovca kada su hteli jedan drugome dokazati da poseduju brže pse. Prva registrovana trka održala se između dva grada na severu Aljaske, (Noma i Kendla) 1908 godine a staza je bila duga 408 kilometara i pređena je za 119 sati.
Događaj koji je širom otvorio vrata priznanju sibirskog haskija dogodio se 1925. godine, na Aljasci u gradu Noma, gde je zavladala bolest difterija. Problem je bio u tome što u gradu nije bilo leka pa je lek trebalo dovesti iz susednog grada koji je bio udaljen 600 milja. U to vreme nije bilo avionskog transporta a drugim putevima nije se moglo doći do tog mesta. Tako je na tom hladnom i snežnom severu jedina preostala mogućnost za spašavanje obolelih, bila u tome da se psećom zapregom pređe 1000 milja i donesu lekovi. U tu nemoguću misiju upustio se Gunnar Kasson 2. februara 1925. sa svojim timom pasa. O tom podhvatu se čulo širom sveta i odmah su se prijavili i ostali ljudi koji su, sa svojim zapregama, hteli da se uključe u tu akciju. U jednom od timova jedan je pas svojim poduhvatima postao prepoznatljiv u celom svetu. Njegovo ime je Balto, i on je prešao razdaljinu do grada Noma vođen svojim vlasnikom Gunnar Kassonom. Na tom putu taj sibirski haski, Balto, svojom inteligencijom, instinktom i smislom za orijentaciju mnogo puta je spasio život svom vlasniku. I ne samo njemu, nego je i došao do mesta i tako spasio stanovnike od totalne katastrofe. U njegovu čast je u Central parku u New York-u postavljen spomenik i snimljen film po tom događaju, a od 1973. svake se godine održava trka u tu čast i tom rutom kuda su išli timovi pasa u borbi za spas građana Noma.
Zbog izrazitih ujednačenih karkteristika sibirskog haskija pasmina je priznata od AKC-a (American Kennel Club) 1930. godine, a prvi službeni standard je objavljen 1932. godine.
Sredinom pedesetih godina prošlog veka sibirski haskiji su došli i do Evrope gde su se od tog doba počeli uzgajati i sticati svoje ljubitelje. I tu su se našli ljubitelji trka pa su se i po Evropi počela održavati takmičenja u vuči saonica.
Sibirski haski se u prošlosti koristio prvenstveno kao vučni pas ali radi svoje lepote, dobre i vesele naravi te inteligencije, osim za vuču saonica počeo je sve češće biti pas za pratnju tj. kućni ljubimac. Sibirski haski u proseku živi 15 godina. On po svojoj naravi nije pas čuvar. Vaše goste i prijatelje te slučajne prolaznike dočekuje s radošću, a to je zato jer su prvobitini uzgajivači iz plemena Chukchi cenili svoje pse i prema njima nisu bili grubi. Za vreme velikih zima vlasnici pasa iz plamena Chukchi stavljali su spavati sibirske haskije zajedno sa svojom decom kako bi ih psi grejali gustom dlakom u hladnim noćima. Godinama primjenjujući tu metodu sibirski haski je usvojio bliski odnos sa decom, što se i danas može primetiti u njihovom izrazitom zadovoljstvu igrajući se sa njima. Svu pažnju i poštovanje vlasnika i uzgajivača, sibirski haski je usvojio i preko svojih gena preneo na novo potomstvo, a to su današnje njegove karekteristike.
Haski i prehrana
Prehrana Haskija je ista kao i svakog drugog psa. Štene se hrani četiri puta dnevno, što postepeno kod odraslog psa postane dva puta dnevno. Odrasli Husky ne voli jesti rano u jutro, oko ručka dobije prvi obrok, a na večer drugi. Haskiji su psi koji ne vole jesti, moji su dosada bili proždrljivci, ali ako neće jesti u podne, jesti će na večer. U najgorem slučaju dajte mu meso kuhano sa nekim prilogom, najbolje rižom ili umjesto toga možete staviti kukuruzno brašno ili nešto ječma. Kosti mogu biti na mesu, ali nikako ne od odrasle peradi: patke, guske, kokoši i purana jer su tvrde i odlamaju se u šiljak. Osnova pasje hrane je suha hrana, ne kupujte je u samoposlugama već u pet shopovima. Hrana za pse da bi bila to što jest mora imati oznaku premium ili premium plus. Sva hrana iz samoposluge: Chappy, Omega, Purina itd. nije dostatna, to je kao kad bi dijete hranili čipsom, a nerijetko je i skuplja od premium hrane. Na tržištu od premium hrane postoji: Belcando, K9, Eukanuba, Hills itd. i hrane bez imena ali sa oznakom ISO 9001 ili premium. Za psa ojačati i udebljati govedina je odlična, a vole se zabavljati i sa goveđim kostima. Štenetu ujutro dajte na pasje kolačiće nešto mliječno: kekse u mlijeku ili rižolino. Nakon tri mjeseca pas ne probavlja mlijeko i dobiva od njega trčkalicu, može pojesti svježi sir ili jogurt. Veterinari i razni vlasnici pet shopova reći će da hranite pse sa najskupljom suhom hranom, naravno samo zato jer je oni prodaju. Psi su oduvijek glodali kosti s mesom, pa to vole i danas, ako ne vole pojesti suho, za sada vole kad im malo polijem s nečim u čemu se kuhalo meso.
Pas ne smije jesti čokoladu, može se čak i otrovati ako je pojede previše; povrće, možda koju mrkvicu iz juhe ali nemojte ga hraniti varivom jer će od kupusa, graha itd. dobiti vjetrove. Proždrljivi haski je blagodat. Znak da je predebeo je da mu se uvija kralježnica, tako ne smije izgledati, smanjite mu tada hranu i naganjajte ga. Mnogi haskiji vole slatko voće, obožavaju orahe i sami ih ljušte.
Kod trčkalice pomaže tableta Linexa. Konzerve ne kupujte jer je to bačen novac, unutra su i tako umočeni suhi kroketi, a za isti novac kupite i kilu pilećih vratića. Naravno nemojte psa hraniti sa previše masnim jer će dobiti proljev.
Haski i higijena
Pas se ne treba kupati, osim ako je to potrebno: u slučaju da se je usmrdio u nečemu ili ide na izložbu. Ako ste u prilici da se može okupati u jezeru, na rijeci ili u moru, nemojte mu to uskratiti jer to obožava, ali svakako ga držite na uzici jer bi mogao pretjerati. U pet shopovima postoje šamponi za pse, za haskija je najbolje zatražiti šampon za bijele pse, od njega će dlaka biti blistava, ne kupujte one u samoposluzi na kojima piše da peru i ubijaju buhe, jer buhe neće ubiti, a izazvat će prhut. Za silu upotrijebite baby šampon. Nabavite metalni češalj ili četku za češljanje srednje gustoće, nokte porežite sa grickalicom, a kada odraste nabavite škare za rezanje psećih noktiju, jeftinije su nego jedno rezanje noktiju kod veterinara. Zubi im se ne peru ali izgubit će mliječne, možda će te kojega pomoći izvaditi, kao i djetetu, ako bude visio iz usta, a pas divljao oko toga, no najvjerojatnije za većinu zuba nećete ni znati da su otpali. Dlaka će se u proljeće izlinjati, očetkajte je u dva-tri navrata i bacite. Neka vas ne uplaši, no to će možda izgledati kao da se krzneni kaput raspada, to je normalno jer će za dva-tri tjedna biti ponovno u bujnoj dlaci.
Štene voli vršiti nuždu izvan mjesta gdje spava, ako ste u kući pustite ga van odmah kad se probudi. U stanu on će naći neko mjesto gdje će to obaviti, na to mjesto stavljajte novine. Štene do četiri mjeseca ne može kontrolirati nuždu, do šest će mu se ponekad dogoditi, a od šest pas nikad neće obaviti nuždu u stanu, može vas samo probuditi noću i izvesti van i to samo u prvoj godini života, i to onda ako je pojeo nešto što ga tjera. Ako živite u stanu vodite psa četiri puta dnevno u šetnju, tri puta svakako. Oni su noćni tipovi. Najljepše će se igrati i trčati noću, pogotovo ako ste ga naučili hodati bez uzice.
Haskiji nikad ne povraćaju u autu, odlični su suputnici na dugim putovanjima, povedite ih na godišnji odmor ako možete.
Haski i zdravlje
Psa morate još dva puta obavezno cijepiti, za bjesnoću je zakonski rok cijepljenja do kraja ožujka. Sa zdravstvenom knjižicom u koju vam u veterinarskoj ambulanti daju udariti žigu u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva, prelazite granice (to je pasja putovnica!). Sve u vezi cijepljenja dogovorite se sa veterinarom i nemojte preskakati rokove. Ako niste predaleko od Zagreba preporučamo vam veterinarsku ambulantu Bunarević-Mirčetić u Lenucijevoj na Ravnicama i u Sloboštini. Nismo stimulirani za njihovo reklamiranje, ali oni su poznati kao specijalisti za Haskije a i sami se bave uzgojem pasa. Mnoge manje privatne veterinarske ambulante znaju biti dosta šlampave. Ako ste prisiljeni ići kod njih insistirajte da psa cijepe sa novom iglom, jer se inače mogu zaraziti raznim bolestima, što nije rijedak slučaj.
Ako pas krajem ljeta i u jesen dobije buhe, to nije ništa strašno i trenutno ih je prava epidemija. Kupite ampulu ili sprej Frontline i dobro utrljajte sprej u dlaku i buhe će nestati. Isto vrijedi i za krpelje kojih ima u proljeće, a nađe se i u jesen. Krpelji su opasni, zaraženi izazove piroplazmozu. Pas ima temperaturu iznad 40 (38 je normalna), ne jede i počinje crvenkasto mokriti. Tada morate kod veterinara koji ima djelotvorne injekcije. Bez te injekcije, pas bi ispišao vlastitu krv i uginuo.
Ne kupujte ogrlice ili šampone protiv krpelja i buha, niti jedno od toga ne vrijedi ništa. Krpelji se nalaze na nekultiviranim poljima, grmovima i šumama, pa je najpametnije ne voditi ga od kraja zime do početka ljeta po takvim mjestima ili nakon šetnje pregledajte noge i njušku, skupite krpelje i uništiti.
Iz vlastitog, dugogodišnjeg iskustva, mogu vam reći da se Haski, ako je pravilno hranjen i zaštićen od nametnika, nikada neće razboljeti! Vrlo je otporan na sve vremenske uvijete pa i na vrućinu! Naravno, ljeti ga nemojte ostavljati na čistom suncu i ne silite ga na trčanje kada je i vama « pasja vrućina ». Uvijek mu ostavljajte svježu vodu i bez pol frke vodite ga na plažu. Vi ćete se, naravno, sunčati na suncu a njemu osigurajte mjesto u hladu. Zimi se ne brinite zbog « minusa « u zraku, a ako psa ostavljate vani spavati svakako mu osigurajte krov nad glavom i suho mjesto za spavanje, jer ipak ne morate potezati vraga za rep. Morate paziti da se Haski ne poreže na staklo isl. jer bi mu rana, zbog njegove dinamičnosti i visokog praga podnošenja boli, mogla sporije zarastati i inficirati se.
Haski i odgoj
Haski spada u 5 FCI skupinu to jest u nordijske pse i pse primitivnog tipa. To znači da je bez obzira što živi uz čovjeka zadržao prirodne instinkte, inteligentan je i osjećajan, ne da se dresirati i nema batina koje mogu slomiti njegovu volju. Zato poštujte njegovu prirodu; on će loviti ptice, divljač, iskapati miševe, ali uvijek će se vračati doma. Uz pažljiv odgoj biti će divan suputnik kroz život. Ovih nekoliko savjeta, moja su iskustva. Psa vodite na dugačkoj uzici (flekserici jačine 3 i dužine oko 5-6 metara). To vam je važan rekvizit za šetnju jer Haski može u trenutku vrlo snažno krenuti, stoga uzica mora biti čvrsta i sigurna. Bez obzira ako živite u kući sa velikom okućnicom, psa bi bilo dobro svaki dan prošetati. Dok se dobro ne navikne na vas, nemojte ga izvan dvorišta puštati slobodnog i nemojte ga nikada i nigdje ostavljati (izvan kuče ili dvorišta!) samog da vas čeka a da nije svezan. Njegova radoznalost je beskrajna i uvijek vas može iznenaditi. Ukoliko ga želite povremeno istrčavati na otvorenom trening ide ovako: nabavite dugačku špagu, oko 10 metara (na koju možete nagaziti) pustite ga na kratko pa ga pozovite, i svaki puta kad vam dođe dajte mu za nagradu pseći kolačić ( najbolji su Frolici jer ih obožavaju ali nemojte ih hraniti sa njima – oni su samo za nagrađivanje!) i pomilujte ga; ponovo ga pustite i ponovite to nekoliko puta. Nemojte pasti u napast i naganjati psa naokolo ukoliko vas odmah ne posluša, jednostavno mu okrenite leđa i on će vas slijediti. Ta puštanja slobodnog postepeno postaju sve duža, ali nikako neograničena jer će preći u anarhiju. Pustite ga da se istrči i naigra sa drugim psima ukoliko ih ima i onda ga stavite na uzicu i krenite dalje. Naravno ne možete ga pustiti bez uzice uz prometnicu ili u divljini gdje je sigurno da će nešto moći loviti (lovina su i perad i mačke i ptice!). Ne smijete ga tući, malo ga istresite za šiju ili ga lupite novinama, ali ako ga istučete pamtiti će to kao neugodno iskustvo zauvijek, i izgubiti će povjerenje u vas. Što ćete ga više maziti i podmićivati hranom i psećim kolačićima to će biti bolji i lojalniji. Upoznajte ga kao malog sa drugim psima, bez straha, jer psi ne napadaju štenad, a što će se više družiti sa psima, biti će sretniji i neće biti agresivan prema njima. Ukoliko primijetite da se sa pojedinim psom ne podnosi bolje ga je izbjegavati. Treba i pripaziti na odnose muško-muško i žensko-žensko, jer tu bi moglo biti «čupanja», ali i ne mora. Zapravo, sve što želite da radi, kuda da ide, kako da se ponaša i sl. uvježbajte dok je mali, jer on će naučeno ponavljati i biti će sve bolji što će biti stariji i iskusniji.
Ponovimo
Haski je dinamičan i razigran pas što ne znači da je divlji i razuzdan.
Nikada neće ugristi dijete ili odraslog čovjeka.
Nažalost, vašu imovinu neće braniti od provalnika jer on je vezan za «čopor» a ne za teritorij ili stvari.
Nikada neće lajati na ljude osim u iznimnim slučajevima ili u igri.
Promet mu je nepoznata kategorija i tu trebate biti vrlo oprezni.
Nikada ne izlazite van bez lajne i ne ostavljajte ga da čeka ako nije svezan.
Ne stavljajte ga u iskušenje lova jer on tu neće zatajiti.
Ako imate promenadu u dvorištu u smislu nekih radova i sl. svežite ga.
Kada izlazite autom iz dvorišta svežite ga jer on bi vrlo lako mogao krenuti za vama i usput se malo poigrati.
Ako vam napravi neku glupost nemojte ga tući, ispravite grešku za ubuduće.
Službeni standard
Vanjski izgled
Sibirski haski je radni pas srednje veličine, brz i lak na nogama, te nesputan i elegantan u kretanju. Umjereno zbita građa i dobro krzno, uspravna uha i kitnjasti rep upućuju na sjevernjačko porijeklo. Svojstven mu je lagan i gotovo lebdeći korak. Svoju izvornu funkciju u zaprezi obavlja vrlo sposobno, vukući lagani teret umjerenom brzinom na velike udaljenosti. Proporcije i građa tijela odaju tu osnovnu ravnotežu snage, brzine i izdržljivosti. Mužjaci pasmine Sibirskog haskija muževni su, ali nikad nezgrapni; ženke su ženstvene ali bez slabosti u građi. U dobroj kondiciji, mišićja čvrstog i dobro razvijenog, Sibirski haski ne pati od viška kilograma.
Glava
Lubanja: Srednje veličine i u skladu sa tijelom; lagano zaobljena na vrhu , smanjujući se postepeno od najšireg dijela prema očima.
Greške: Glava nespretna ili teška, glava presitno formirana.
Njuška: Srednje dužine; tj. duzina od vrha nosa do stopa jednaka je udaljenosti od stopa do početka stražnjeg dijela glave . Stop je dobro ocrtan, a most nosa je ravan od stopa do vrha. Njuška je srednje veličine lagano se sužujući prema nosu, sa vrhom ni šiljastim ni četvrtastim. Usnice su dobro pigmentirane i potpuno se zatvaraju; zubalo je škarasto.
Greške: Njuška previše šiljasta ili pregruba; njuška prekratka ili preduga, nedovoljan stop; zagriz koji nije škarast.
Uši: Srednje veličine, trokutasto oblikovane, usko postavljene i na vrhu glave. Debele su dobro odlakane tvoreći lagani luk odostraga, te čvrsto uspravne, neznatno zaobljenih vrhova okomito usmjerenih.
Greške: Uši prevelike u odnosu na glavu; preširoko postavljene ; nedovoljno uspravne.
Oči: Oblika badema, umjereno razmaknute i postavljene malkice koso. Izraz im je oštar, inteligentan ali prijateljski; znatiželjan pa čak i lukav, prevarantski . Oči mogu biti smeđe ili plave boje; dozvoljene su različite oči (jedno plavo drugo smeđe) kao i šarene oči (plavo-smeđe).
Greške; oči postavljene previše koso, postavljene preblizu.
Nos: crn u sivih , tamno-smeđih i crnih pasa; boje jetre u bakrenih pasa; može biti boje mesa u posve bijelih pasa .Ružičasto prošaran , ( snježni nos ) je dopušten.
Tijelo
Vrat: Srednje dužine, tvori lik i ponosno je nošen dok pas stoji. U kasu vrat se izdužuje tako da je glava nošena malo naprijed.
Greške: prekratak i debeli vrat, predugi vrat.
Ramena: Lopatica je položena dosta otraga pod kutom od otprilike 45 stupnjeva spram zemlje. Gornji kutovi nogu lagano podvinuti unatrag do točke ramena prema laktu , i nikada okomiti prema zemlji. Mišići i ligamenti koji spajaju rame uz prsni koš , čvrsti su i dobro razvijeni.
Greške: Ravna ramena; labava, spuštena ramena.
Prsa: Duboka i jaka, ali ne preširoka, sa najnižom točkom tek iza i u ravnini sa laktovima. rebra su dosta izbočena od kralježnice ali ravnija sa strane, da bi dozvolila slobodu pokreta.
Greške: Preširoka prsa; «bačvasta rebra»; rebra previše ravna ili slaba.
Leđa: Leđa su ravna i jaka, bez udubljenja na dijelu od grebena do sapi. Srednje dužine, ni sedlasta, niti mekana zbog prevelike dužine. Slabine su zategnute i vitke, uže nego prsni koš, lagano uvučene. Sapi se u luku spuštaju od kralješnice pod kutom, ali nikada tako strmo da bi stražnjim nogama sputavale pokret unazad. U profilu, dužina tijela od grebena do kraja bedra je malo duža nego visina tijela od zemlje do grebena.
Greške: Slaba ili mekana leđa; sedlasta leđa.
Noge i sape
Prednje noge: Gledano sprijeda dok pas stoji, noge su umjereno razmaknute, paralelne i ravne, sa laktovima priljubljenim tijelu – da nisu okrenuti ni prema ni od tijela. Gledano sa strane, došapje je malo koso, sa jakim ali pokretnim zglobom. Kost je jaka, ali nikada teška. Dužina noge od lakta do zemlje je nešto veća nego udaljenost od lakta do vrha grebena. Peti prst na prednjim nogama smije se ukloniti.
Greške: Meko (slabo) došapje; preteška kost; preuzak ili previsok stav; izbačeni laktovi.
Stražnje noge: Gledano straga dok stoji, stražnje noge su umjereno razmaknute i paralelne. Gornji dio bedra je mišićav i snažan, koljena dobro savijena, skočni zglob dobro ocrtan i smješten nisko prema zemlji. Peti prst, ako ga ima, treba ukloniti.
Greške: Ravna koljena, kravlji zglob?; preuzak ili previsok stav.
Šape: Ovalnog oblika, ali ne predugačke. Šape su srednje veličine, zbite i dobro odlakane između prstiju i jastučića. Jastučići su tvrdi i debelo jastučasti. Šape nisu okrenute ni prema unutra ni prema van kad je pas u prirodnom stavu.
Greške: Mekani ili rašireni prsti; prekrupne i nespretne šape; premale i delikatne šape; stav prema unutra ili van.
Rep: Dobro odlakan rep kao u lisice nasađen je tik ispod linije leđa, a obično je nošen prebačen nad leđa u skladnom srpastom luku, kada je pas u stanju pozornosti. Dok je nošen gore, rep ne smije biti savijen ni uz jednu stranu tijela, niti smije padati ravno na leđa. «Trailing tail» (rep-zastava) je normalan dok pas radi ili odmara. Dlaka na repu je srednje dužine, a ta dužina je približno ista na čitavom repu, dajući mu izgled okrugle četke.
Greške: Oštro savijen ili čvrsto smotan rep; rep kao perjanica; rep nasađen prenisko ili previsoko.
Kretanje: Karakteristično kretanje Sibirskog haskija je lako i naoko bez napora. Brz je i lagan na nogama, i kada je u izložbenom ringu treba ga voditi na opuštenom povodcu umjereno brzim kasom, da bi se pokazao iskorak prednjih nogu i dobar potisak zadnjih. Promatran od naprijed prema straga, dok hoda, Sibirski haski ne ostavlja jedan trag, nego, kako se brzina povećava kutovi nogu sve više idu prema unutra dok jastučići ne dosegnu liniju točno ispod longitudinalnog središta tijela. Dok šape dodiruju isto mjesto, prednje i zadnje noge se pružaju ravno naprijed, a niti laktovi niti koljena nisu okrenuti prema unutra ili van. Svaka stražnja noga pada u trag prednje na istoj strani. Dok se pas kreće, leđa ostaju čvrsta i ravna.
Greške: Kratak, poskakujući ili nepovezani hod, teturajući ili kotrljajući hod; križani, račji.
Dlaka: Dlaka Sibirskog haskija je dvostruka i srednje dužine, dajući dobar krzneni dojam, ali nikada nije toliko dugačka da se jasno ne ocrtava skladno oblikovano tijelo psa. Podlaka je meka i gusta, te dovoljne dužine da pristaje uz vanjsku dlaku. Zaštitna dlaka vanjskog krzna je ravna i prileže, nikada gruba niti strši ravno iz tijela. Treba napomenuti da je normalan nedostatak podlake tijekom doba linjanja. Dopušteno je šišanje dlačica između i oko šapa, da bi se dobio uredniji izgled psa. Sisanje krzna na bilo kojem drugom dijelu psa je zabranjeno i strogo se kažnjava.
Greške: Duga, oštra i neravnomjerna dlaka; na opip preoštra ili presvilena; šišanje krzna osim prema gornjoj dozvoli.
Boja: Sve boje od crne do potpuno bijele su dozvoljene. Različite maske na licu su vrlo česte, uključujući puno različitih motiva koji se ne nalaze kod drugih pasmina.
Temperament: Karakterističan temperament Sibirskog haskija je prijateljski i nježan, ali istovremeno budan i veseo. On ne pokazuje posesivnu narav pasa čuvara, niti je sumnjičav prema drugim psima. Određena mjera suzdržljivosti i ponosa može se očekivati u odraslih pasa. Njegova inteligencija, tractability, te velika volja, čine ga ugodnim prijateljem i predanim radnikom.
Veličina – visina: Psi, 54 cm do 60 cm visina grebena. Kuje, 51 cm do 56 cm visina grebena. Težina: Psi, 20,5kg do 28kg, ženke 15,5kg do 23kg. Težina je u razmjeru sa visinom. Mjere koje su ovdje navedene predstavljaju krajnje visine i težine, i nijedna krajnost nije u prednosti.
Diskvalifikacija: Psi viši od 60 cm, te kuje više od 56 cm.
Zakljucak
Najvažnija karakteristika pasmine Sibirskog haskija je srednja veličina, umjeren kostur, dobro usuglašene proporcije, lakoća i sloboda kretanja, pravilno krzno, ugodna glava i uši, korektan rep, dobra narav. Izgled koji odaje prekomjernu debljinu i težinu kostura, ukočen ili nespretan hod, te dugo, čupavo krzno, treba kažnjavati. Sibirski haski nikada ne izgleda tako težak ili grub da bi ukazao na vučnu životinju, niti tako lagan i vitak da bi ukazao na trkaču životinju. Sposobnost Sibirskog haskija da izdrži velike napore očituje se kod oba spola. Uz greške koje se spominju u ovom standardu, očite greške u građi zajedničke svim pasminama, nepoželjne su kod Sibirskog haskija kao i kod bilo koje druge pasmine, iako se ovdje posebno ne spominju
Last edited by Zah on 06/01/2009 02:15, edited 1 time in total.
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#46 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
ŠARPLANINAC
Zemlja porekla: MAKEDONIJA
Istorijat: Šarplaninski ovčarski pas je jugoslovenski pas koji se gaji od davnina u svim jugoistočnim planinskim područjima nekadanje Jugoslavije. Najbrojniji bio je na području Šarplanine, po kojoj i nosi ime, a sada se gaji na cijelom protoru nekadasnje YU . Ova rasa je registrovana kod FCI1939. godine pod brojem 41 i imenom ilirski ovčar. Godine 1957. na predlog JKS, FCI je usvojio izmenu imena ilirski ovčar u Jugoslovenski ovčarski pas - šarplaninac. Poreklo šarplaninca može se samo nagađati. Verovatno je u jednom ili više navrata u migracijama naroda iz Azije došao u Evropu i na Balkansko poluostrvo, zajedno sa stokom koju su ti narodi gonili. Zadržao se u osnovnom tipu samo u onim područjima, gde je ovčarstvo ekstenzivnog tipa još uvek zastupljeno u velikoj meri i gde ovaj pas još i danas služi kao ovčar i branilac stada od divljih zveri.
Opšti izgled i osobine
Opšti izgled: Snažan, dobro povezan pas, iznad srednjeg rasta, u celini skladne građe. Prekriven je dugom, gustom i dosta grubom dlakom, što daje utisak zbijene građe tela. Snažne konstitucije, mirnog temperamenta, dobroćudan ali vrlo oštar pas. Odan svom gospodaru i nepodmitljiv.
Visina: Visina grebena mužjaka iznosi prosečno 62 cm, a kuje prosečno 58 cm. Poželjni su viši psi. Psi ispod 56 cm i kuje ispod 54 cm isključuju se od pozitivne ocene. Prosečna težina odraslog psa u radnoj kondiciji iznosi 35-45 kg, a kuje 30-40 kg.
Dužina: Trup nešto duži od visine grebena (u mužjaka za 8-10 % a u kuja za 10-12% visine grebena).
Glava
Opis: Glava je srazmerna veličini tela i iznosi oko 25 cm (ili oko 40% visine grebena). Lobanjski deo glave je nešto duži od njuške i čini u prošeku 58%, odnosno 42% ukupne dužine glave. U kuje je njuška nešto duža (57%:43%). Gledana iz profila, linija čela je blago ispupćena, a njuška ravna, međusobno obe linije su blago konvergentne.
Lobanja: Čelo (lobanjski deo glave) je suvo, široko, srednja čeona linija izražena, gledano odozgo i sa strane čelo blago ispupčeno i zaobljeno. Očni lukovi slabo izraženi. Potiljačno ispupčenje nije izraženo.
Stop: Prelaz između lobanjskog i ličnog dela glave slabo je izražen.
Njuška: Kraća od lobanjskog dela, u osnovi široka i duboka, postepeno se i blago sužava prema vrhu. Nosnik je prav i širok. Profil donje vilice iz kosog luka prelazi u ravnu liniju, koja je divergentna sa linijom nosnika.
Nos: Širok i crno pigmentisan.
Usne: Srednje debljine, priljubljene, a gornja neznatno prelazi donju. Uglovi usana zatvoreni, bez zvala.
Zubalo: Makazasto i potpuno.
Oči: Bademastog oblika, ni buljave, ni upale, tamno ili svetio kestenjaste boje, smirenog su ali prodornog i neustrašivog izraza. Očni kapci, kao i sve vidljive sluzokože, crno su pigmentisani.
Uši: Usađene u visini zamišljene linije koja spaja vrh nosa i unutrašnji očni ugao, ili su neznatno niže usađene, oborene i uz glavu nošene, u obliku slova ,V", srednje duge i dopiru do unutrašnjeg očnog ugla iste strane, prekrivene kratkom, gustom dlakom.
Vrat
Profil: Gornja profilna linija vrata u gornjem delu vrata je blago ispupčena ili ravna, a donja je ravna. Vrat je srednje dug. Zbog guste dlake izgleda kraći, dubok, širok i mišićav, sa glavom i trupom dobro povezana i bez naglih prelaza. Vrat je blago uzdignut u odnosu na liniju leđa. Koža je pripijena - bez pdgušnjaka (fanona). Dlaka je gusta, duga i oštra, na prelazu glave u vrat obrazuje izrazitu ogrlicu, što prividno povećava širinu i dubinu ovog dela glave.
Tip
Izgled u celini: Gornja linija trupa je ravna ili se blago spušta od grebena prema sapima. Kod pasa odgajenih u planinama toleriše se i neznatna nadgrađenost, iako ona nije poželjna. Trup je nešto duži od visine.
Greben: Blago izražen i širok. Povezanost vrata i grebena čvrsta, a prelaz blag.
Leđa: Prava i široka, ne suviše duga. Slabinski deo kraći, širok i mišićav.
Sapi: Srednje duge, koso unatrag položene, široke i dobro obrasle mišićima.
Grudni koš: Grudi su duboke, a njihova donja ivica dopire najmanje do lakta, srednje su duge, sa blago zaobljenim rebrima. Prsa su široka i mišićava. Obim grudnog koša treba da je najmanje 20% veći od visine grebena.
Trbuh: Pribran, mišićav. Donja linija trbuha blago se penje prema zadnjem delu. Slabine relativno kratke i naznačenih prelaza.
Rep: Dug i dopire najmanje do skočnog zgloba. Linija sapi nastavlja se gornjom linijom repa bez naglih prelaza. Rep je u osnovi snažan i postepeno se stanjuje prema vrhu. Odlakan je gustom i na donjem delu dugom dlakom, koja ga čini kitnjastim. Rep je sabljast, u akciji više u afektu iznad leđne linije, podignut i u luku povijen.
Prednje noge
Izgled: Posmatrano u celini, prednje noge su pravilnih stavova, skladne u odnosu na trup, a visina lakta iznosi oko 55% visine grebena. Pojedini delovi prednjih nogu u skladnim su odnosima jedan prema drugom i, sa trupom posmatrani, u celini.
Plećka: Dovoljno duga i široka, dobro je povezana sa grudnim košem, blago je ukošna i sa horizontalom zaklapa ugao od 65 stepeni. Nadlaktica mišićava, od plećki položenija, zaklapa ugao sa horizontalom oko 55 stepeni. Lakatni ugao (između nadlaktice i podlaktice) iznosi oko 145 stepeni. Lakat širok, pravilno postavljen, neznatno udaljen od grudnog koša.
Podlaktica: Okomita, snažnih kostiju, mišićava, duga i na zadnjoj strani ukrašena dugom dlakom - zastavicama. Zglob šaplja širok, dubok, sa blago izraženim prelazima.
Došaplje: Blago ukošeno, snažno i široko.
Šape: Snažne, izbečenih čvrsto pripijenih prstiju, kašikastog oblika. Nokti tamno pigmentisani, čvrsti, jagodice i tabani tamno do crno pigmentisani, čvrsti ali elastični.
Zadnje noge
Izgled: Stavovi zadnjih nogu gledani od pozadi pravilni i nešto širi od prednjih nogu. Gledano sa strane stavovi su takođe pravilni a uglovi dovoljno zatvoreni. Butina je mišićava, snažno zaobljene muskulature, koso položena i zaklapa sa horizontalom sličan ugao kao i plećka. Koleni ugao je nešto otvoreniji od ramenog (iznosi oko 125 stepeni). Koleno čvrsto i široko. Potkolenica koso postavljena, snažna, sa dovoljno dubokom muskulaturom i sa izrazitim zastavicama.
Skočni zglob: Širok je i dosta otvoren (ugao oko 130 stepeni).
Zadnje došaplje: Snažno, nešto strmije od prednjeg, zaperci se retko sreću, a treba ih uklanjati.
Hod: Kratak izdašan, dug i lak. Najradije se kreće u srednje dugom ali visokom kasu. U galopu je nešto teži, ali sa dugim i izdašnim skokovima.
Koža: Srednje debela, elastična, uz telo i pojedine delove dobro pripijena, bez nabora. Sve vidljive sluzokože crno ili tamno pigmentisane.
Dlaka: Glava, uši i prednji delovi nogu, obrasli su kratkom dlakom. Vrat, trup, kao i zadnji delovi ekstremiteta i rep pokriveni su dugom, nešto grubljom i skoro pravom dlakom. Ispod duge dlake nalazi se kraća, finija, vrlo gusta i obilna podlaka. Dužina dlake na grebe nu iznosi 10-12 cm, a ne srne da bude kraća od 7 cm.
Boja: Pas je jednobojan. Dozvoljene su sve nijanse boja od belog do tamnomrkog, skoro crnog. Najpoželjnija je sivozelena i tamnosiva boja. Šarenilo nije dozvoljeno. Kod pigmentiranih pasa dozvoljene su ali nepoželjne male bele oznake - belege na prsima i prstima. Kod svih pigmentiranih pasa osnovna boja najviše je izražena na gornjim delovima glave, vrata i trupa. U donjim delovima boja (pigment) postepeno slabi i prelazi u donjim delovima nogu u svetliji (prljavo sivi, odnosno žućkasti) pigment. Ovi prelazi u svetlije boje ne smeju da budu oivičeni i da daju utisak šarenila.
Težina: Težina mužjaka u radnoj kondiciji treba da iznosi 35-45 kg a kuja oko 30-40 kg.
Mane
Lakše: Nedovoljno izražena širina lobanjskog dela glave, nešto duži lični deo glave, slabije razvijene čeljusti, nedovoljno izražena širina i dubina grudi, pljosnata ili suviše zaobljena rebra. Manje izraženi nepravilni stavovi nogu, nešto kraća dlaka (pri čemu su ipak, zastavice dobro izražene) bele belege na prsima i šapama, malo skraćeni rep, zečje šape kao i ostale lakše telesne mane.
Teže: Preduga (šiljasta) njuška, jako izražen stop, visoko usađene i nedovoljno preklopljene uši, klještasto zubalo, sedlasta leđa, nošenje repa u stranu, limfatična konstitucija, kao i sve teže telesne mane.
Diskvalifikacione: Nedostatak premolara, velika nesrazmera dužine i visine, nedovoljna visina grebena, nedovoljna dužina dlake (ispod 7 cm), pojava šarenila, tigravost, depigmentacija vidljivih sluzokoža, i očiju, degenerativne pojave (brahignatia ili prognatija, izraziti O i X stavovi nogu, urođeno kratak rep ili bezrepost, jako ulegnuta leđa i druge degenerativne pojave.
Napomena:Tesko je bilo naci kvalitetne fotografije koje se mogu uvecati ili fotografije koje su dovoljno velike da mogu prikazati kvalitet psa.Sto se tice uzgajivaca, kad se odlkucite za kupovinu, najbolje je tada pogledati na internetu adrese uzgajivaca i odluciti se za jednog ili dva najbolja a onda ih pratiti na ilozbama ili napraviti posjetu prije izbora.
Sarplaninac i vuk
http://www.youtube.com/watch?v=fummQAtczl8 I dio
http://www.youtube.com/watch?v=FBVMh9ez ... re=related II dio
Odkale poticu sarplaninci? Prirodni ambijent.
http://www.youtube.com/watch?v=SR_B2lZK ... re=related
Zemlja porekla: MAKEDONIJA
Istorijat: Šarplaninski ovčarski pas je jugoslovenski pas koji se gaji od davnina u svim jugoistočnim planinskim područjima nekadanje Jugoslavije. Najbrojniji bio je na području Šarplanine, po kojoj i nosi ime, a sada se gaji na cijelom protoru nekadasnje YU . Ova rasa je registrovana kod FCI1939. godine pod brojem 41 i imenom ilirski ovčar. Godine 1957. na predlog JKS, FCI je usvojio izmenu imena ilirski ovčar u Jugoslovenski ovčarski pas - šarplaninac. Poreklo šarplaninca može se samo nagađati. Verovatno je u jednom ili više navrata u migracijama naroda iz Azije došao u Evropu i na Balkansko poluostrvo, zajedno sa stokom koju su ti narodi gonili. Zadržao se u osnovnom tipu samo u onim područjima, gde je ovčarstvo ekstenzivnog tipa još uvek zastupljeno u velikoj meri i gde ovaj pas još i danas služi kao ovčar i branilac stada od divljih zveri.
Opšti izgled i osobine
Opšti izgled: Snažan, dobro povezan pas, iznad srednjeg rasta, u celini skladne građe. Prekriven je dugom, gustom i dosta grubom dlakom, što daje utisak zbijene građe tela. Snažne konstitucije, mirnog temperamenta, dobroćudan ali vrlo oštar pas. Odan svom gospodaru i nepodmitljiv.
Visina: Visina grebena mužjaka iznosi prosečno 62 cm, a kuje prosečno 58 cm. Poželjni su viši psi. Psi ispod 56 cm i kuje ispod 54 cm isključuju se od pozitivne ocene. Prosečna težina odraslog psa u radnoj kondiciji iznosi 35-45 kg, a kuje 30-40 kg.
Dužina: Trup nešto duži od visine grebena (u mužjaka za 8-10 % a u kuja za 10-12% visine grebena).
Glava
Opis: Glava je srazmerna veličini tela i iznosi oko 25 cm (ili oko 40% visine grebena). Lobanjski deo glave je nešto duži od njuške i čini u prošeku 58%, odnosno 42% ukupne dužine glave. U kuje je njuška nešto duža (57%:43%). Gledana iz profila, linija čela je blago ispupćena, a njuška ravna, međusobno obe linije su blago konvergentne.
Lobanja: Čelo (lobanjski deo glave) je suvo, široko, srednja čeona linija izražena, gledano odozgo i sa strane čelo blago ispupčeno i zaobljeno. Očni lukovi slabo izraženi. Potiljačno ispupčenje nije izraženo.
Stop: Prelaz između lobanjskog i ličnog dela glave slabo je izražen.
Njuška: Kraća od lobanjskog dela, u osnovi široka i duboka, postepeno se i blago sužava prema vrhu. Nosnik je prav i širok. Profil donje vilice iz kosog luka prelazi u ravnu liniju, koja je divergentna sa linijom nosnika.
Nos: Širok i crno pigmentisan.
Usne: Srednje debljine, priljubljene, a gornja neznatno prelazi donju. Uglovi usana zatvoreni, bez zvala.
Zubalo: Makazasto i potpuno.
Oči: Bademastog oblika, ni buljave, ni upale, tamno ili svetio kestenjaste boje, smirenog su ali prodornog i neustrašivog izraza. Očni kapci, kao i sve vidljive sluzokože, crno su pigmentisani.
Uši: Usađene u visini zamišljene linije koja spaja vrh nosa i unutrašnji očni ugao, ili su neznatno niže usađene, oborene i uz glavu nošene, u obliku slova ,V", srednje duge i dopiru do unutrašnjeg očnog ugla iste strane, prekrivene kratkom, gustom dlakom.
Vrat
Profil: Gornja profilna linija vrata u gornjem delu vrata je blago ispupčena ili ravna, a donja je ravna. Vrat je srednje dug. Zbog guste dlake izgleda kraći, dubok, širok i mišićav, sa glavom i trupom dobro povezana i bez naglih prelaza. Vrat je blago uzdignut u odnosu na liniju leđa. Koža je pripijena - bez pdgušnjaka (fanona). Dlaka je gusta, duga i oštra, na prelazu glave u vrat obrazuje izrazitu ogrlicu, što prividno povećava širinu i dubinu ovog dela glave.
Tip
Izgled u celini: Gornja linija trupa je ravna ili se blago spušta od grebena prema sapima. Kod pasa odgajenih u planinama toleriše se i neznatna nadgrađenost, iako ona nije poželjna. Trup je nešto duži od visine.
Greben: Blago izražen i širok. Povezanost vrata i grebena čvrsta, a prelaz blag.
Leđa: Prava i široka, ne suviše duga. Slabinski deo kraći, širok i mišićav.
Sapi: Srednje duge, koso unatrag položene, široke i dobro obrasle mišićima.
Grudni koš: Grudi su duboke, a njihova donja ivica dopire najmanje do lakta, srednje su duge, sa blago zaobljenim rebrima. Prsa su široka i mišićava. Obim grudnog koša treba da je najmanje 20% veći od visine grebena.
Trbuh: Pribran, mišićav. Donja linija trbuha blago se penje prema zadnjem delu. Slabine relativno kratke i naznačenih prelaza.
Rep: Dug i dopire najmanje do skočnog zgloba. Linija sapi nastavlja se gornjom linijom repa bez naglih prelaza. Rep je u osnovi snažan i postepeno se stanjuje prema vrhu. Odlakan je gustom i na donjem delu dugom dlakom, koja ga čini kitnjastim. Rep je sabljast, u akciji više u afektu iznad leđne linije, podignut i u luku povijen.
Prednje noge
Izgled: Posmatrano u celini, prednje noge su pravilnih stavova, skladne u odnosu na trup, a visina lakta iznosi oko 55% visine grebena. Pojedini delovi prednjih nogu u skladnim su odnosima jedan prema drugom i, sa trupom posmatrani, u celini.
Plećka: Dovoljno duga i široka, dobro je povezana sa grudnim košem, blago je ukošna i sa horizontalom zaklapa ugao od 65 stepeni. Nadlaktica mišićava, od plećki položenija, zaklapa ugao sa horizontalom oko 55 stepeni. Lakatni ugao (između nadlaktice i podlaktice) iznosi oko 145 stepeni. Lakat širok, pravilno postavljen, neznatno udaljen od grudnog koša.
Podlaktica: Okomita, snažnih kostiju, mišićava, duga i na zadnjoj strani ukrašena dugom dlakom - zastavicama. Zglob šaplja širok, dubok, sa blago izraženim prelazima.
Došaplje: Blago ukošeno, snažno i široko.
Šape: Snažne, izbečenih čvrsto pripijenih prstiju, kašikastog oblika. Nokti tamno pigmentisani, čvrsti, jagodice i tabani tamno do crno pigmentisani, čvrsti ali elastični.
Zadnje noge
Izgled: Stavovi zadnjih nogu gledani od pozadi pravilni i nešto širi od prednjih nogu. Gledano sa strane stavovi su takođe pravilni a uglovi dovoljno zatvoreni. Butina je mišićava, snažno zaobljene muskulature, koso položena i zaklapa sa horizontalom sličan ugao kao i plećka. Koleni ugao je nešto otvoreniji od ramenog (iznosi oko 125 stepeni). Koleno čvrsto i široko. Potkolenica koso postavljena, snažna, sa dovoljno dubokom muskulaturom i sa izrazitim zastavicama.
Skočni zglob: Širok je i dosta otvoren (ugao oko 130 stepeni).
Zadnje došaplje: Snažno, nešto strmije od prednjeg, zaperci se retko sreću, a treba ih uklanjati.
Hod: Kratak izdašan, dug i lak. Najradije se kreće u srednje dugom ali visokom kasu. U galopu je nešto teži, ali sa dugim i izdašnim skokovima.
Koža: Srednje debela, elastična, uz telo i pojedine delove dobro pripijena, bez nabora. Sve vidljive sluzokože crno ili tamno pigmentisane.
Dlaka: Glava, uši i prednji delovi nogu, obrasli su kratkom dlakom. Vrat, trup, kao i zadnji delovi ekstremiteta i rep pokriveni su dugom, nešto grubljom i skoro pravom dlakom. Ispod duge dlake nalazi se kraća, finija, vrlo gusta i obilna podlaka. Dužina dlake na grebe nu iznosi 10-12 cm, a ne srne da bude kraća od 7 cm.
Boja: Pas je jednobojan. Dozvoljene su sve nijanse boja od belog do tamnomrkog, skoro crnog. Najpoželjnija je sivozelena i tamnosiva boja. Šarenilo nije dozvoljeno. Kod pigmentiranih pasa dozvoljene su ali nepoželjne male bele oznake - belege na prsima i prstima. Kod svih pigmentiranih pasa osnovna boja najviše je izražena na gornjim delovima glave, vrata i trupa. U donjim delovima boja (pigment) postepeno slabi i prelazi u donjim delovima nogu u svetliji (prljavo sivi, odnosno žućkasti) pigment. Ovi prelazi u svetlije boje ne smeju da budu oivičeni i da daju utisak šarenila.
Težina: Težina mužjaka u radnoj kondiciji treba da iznosi 35-45 kg a kuja oko 30-40 kg.
Mane
Lakše: Nedovoljno izražena širina lobanjskog dela glave, nešto duži lični deo glave, slabije razvijene čeljusti, nedovoljno izražena širina i dubina grudi, pljosnata ili suviše zaobljena rebra. Manje izraženi nepravilni stavovi nogu, nešto kraća dlaka (pri čemu su ipak, zastavice dobro izražene) bele belege na prsima i šapama, malo skraćeni rep, zečje šape kao i ostale lakše telesne mane.
Teže: Preduga (šiljasta) njuška, jako izražen stop, visoko usađene i nedovoljno preklopljene uši, klještasto zubalo, sedlasta leđa, nošenje repa u stranu, limfatična konstitucija, kao i sve teže telesne mane.
Diskvalifikacione: Nedostatak premolara, velika nesrazmera dužine i visine, nedovoljna visina grebena, nedovoljna dužina dlake (ispod 7 cm), pojava šarenila, tigravost, depigmentacija vidljivih sluzokoža, i očiju, degenerativne pojave (brahignatia ili prognatija, izraziti O i X stavovi nogu, urođeno kratak rep ili bezrepost, jako ulegnuta leđa i druge degenerativne pojave.
Napomena:Tesko je bilo naci kvalitetne fotografije koje se mogu uvecati ili fotografije koje su dovoljno velike da mogu prikazati kvalitet psa.Sto se tice uzgajivaca, kad se odlkucite za kupovinu, najbolje je tada pogledati na internetu adrese uzgajivaca i odluciti se za jednog ili dva najbolja a onda ih pratiti na ilozbama ili napraviti posjetu prije izbora.
Sarplaninac i vuk
http://www.youtube.com/watch?v=fummQAtczl8 I dio
http://www.youtube.com/watch?v=FBVMh9ez ... re=related II dio
Odkale poticu sarplaninci? Prirodni ambijent.
http://www.youtube.com/watch?v=SR_B2lZK ... re=related
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#47 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
DEMODIKOZA
Pise: dipl.vet.spec.Nikoleta Novak
Demodikoza je parazitsko oboljenje pasa i mačaka koje je izazvano prisustvom velikog broja demodeks-šugaraca. Kod pasa demodikozu izaziva Demodex canis a kod mačaka oboljenje izaziva Demodex cati.
Demodikoza pasa
Šugarac demodeksa svoj čitav životni cikulus provodi u koži pasa. I on je normalan stanovnik pseće kože. Prvenstveno parazitira u dlačnim folikulima gde prolazi kroz četiri svoja stadijuma razvoja: jaje, larva, nimfa i odrasli parazit.
Postoje rase pasa koje su dokumentovano sklonije demodikozi. 10 rasa sa najvećom statističkom pojavom demodikoze u svetu su šar-pei, zapadnoškotski beli terijeri, škotski terijeri, engleski buldozi, boston terijeri, doge, vajmajneri, erdel terijeri, aljaski malamuti i avganistanski hrtovi. I dobermani su rasa koji su skloni pojavi demodikoze ali ne spadaju u prvih deset rasa po sklonosti. Međutim, apsolutno kod svih rasa pasa, izuzimajući meksičkog golokožog i kineskog krestastog psa, je moguća pojava demodikoze. Ppredisponirajući faktori su i loša ishrana, nekvalitetno držanje, stres, teranje, štenjenje, postojanje endoparazita i postojanje neke druge bolesti.
Demodikoza se prenosi u toku perioda dojenja sa zaražene kuje na štence direktnim kontaktom u toku prva 2-3 dana života štenaca. Eksperimenti pokazuju da ako se štenci na svet donesu carskim rezom i podignu bez kontakta sa obolelom majkom, neće biti zaraženi demodeksom. Ovaj podatak govori da se demodikoza ne prenosi transuterino.
Patogeneza
Pitanje koje često biva postavljeno u veterinarskoj ambulanti je zašto neki psi obole od demodikoze a neki ne, ako su šugarci demodeksa normalni stanovnici pseće kože. Predpostavlja se da najznačajniju ulogu u pojavi demodikoze predstavlja neodgovarajući imunološki status životinje. U prilog ovoj tvrdnji stoji i činjenica da do pojave demodikoze dolazi kod odraslih pasa koji su podvrgnuti citostatskom i/ili imunosupresivnom tretmanu a ranije nikada nisu bolovali od demodikoze. Nasledna sklonost ka demodikozi je takođe vrlo bitan faktor u nastanku ove bolesti.
Klinička slika
Postoje dva pojavna tipa demodikoze a to su lokalizovana i generalizovana demodikoza.
Lokalizovana demodikoza se pojavljuje kao malo, crvenkasto mesto bez dlake na koži psa koje ne kome se retko javlja svrab. Jedno ili više ovakvih promena mogu da budu prisutne na koži obolelog psa. Najčešća mesta pojave lokalizovane demodikoze na koži psa su glava, naročito predeo oko očiju i oko usta, zatim su promene česte na prednjim nogama. Ređe, promene se javljaju i po telu i zadnjim nogama. Kada se sprovede odgovarajući tretman dlaka se na obolelim mestima pojavljuje za oko 30 dana. Lezije mogu da nestaju i da se ponovo pojavljuju u periodu od nekoliko meseci.
Generalizovana demodikoza je jedna od najtežih kožnih oboljenja koja se javljaju kod pasa koja se na kraju čak može i fatalno završiti. Generalizovana demodikoza obično se pojavljuje već sa 3-18 meseci starosti. Ako bolest nije tretirana na odgovarajući način ili ako se ne desi da spontano nestane onda će pas nastaviti da boluje i kada odraste. Nije retko i da se generalizovani oblik demodikoze javi i kod pasa starijih od dve godine. Vlasnici moraju da budu upozoreni da pored djagnostikovane demodikoze moguće je da pas oboleo još od neke sistemske bolesti i da je često potrebno dugo i opsežno analiziranje da bi se utvrdila i druga postojeća bolest. Brojna oštećenja kože se javljaju na glavi, ispod vrata, na prednjim nogama, između prstiju, da bi se brzo širele počitavom telu. Koža na stomku je najduže sačuvana od bilo kakvih promene, mada u krajnjem stadijumu bolesti nije ni ona pošteđena.Ova oštećenja na koži komplikuju se sekundarnim bakterijskim infekcijama. Zbog bakterijske infekcije dolazi do otoka, crvenila i bolnosti oko lezija kao i do pojave krasta. Primetno je i uvećanje lokalnih limfnih čvorova. Nekoliko meseci od početka bolesti obolela životinja je potpuno prekrivena ranama i krastama koji svrbe, ima vrlo neprijatan miris, mada je do krajnjih stadijuma bolesti apetiti očuvan i promene u ponašanju psa nistu tako dramatične koliko su dramatične promene na koži.
Dijagnoza
Dijagnozu demodikoze postavlja veterinar na osnovu detaljne anamneze vlasnika, detaljnog pregleda obolelog psa, i kao najvažnije, mikroskopskim pregledom kožnih skarifikata. Labaratorijski pregled krvi kod mladih životinja obolelih od demodikoze obično ne daje važne informacije jer su sve vrednosti u granicama normale. Kod starijih pasa kod kojih bolest duže traje mogu da se jave poremećaji vrednosti laboratorijskih analiza, noročito vrednosti hormona tiroideje.
Terapija
Tretman demodikoze mora da se sprovodi pod strogom preporukom i kontrolom veterinara. Veterinar mora da upozori vlasnike pasa obolelih od generalizovane demodikoze koliko je ova bolest teška i uporna za tretman i da traži veliko angažovanje vlasnika kako vremenski tako i novčano. Terapija može da traje nedeljama pa i mesecima. Psi kod kojih se generalizovana demodikoza pojavila posle druge godine starosti imaju mnogo lošiju prognozu za tretman od pasa kod kojih se bolest pojavila ranije. Takođe treba upozoriti vlasnike da se generalizovana demodikoza često može samo držati pod kontrolom ali ne i izlečiti. Pored demodikoze kod obolelih pasa je često potrebno tretirati još neko sistemsko oboljenje koje je i podstaklo pojavu demodikoze. Posle nestanka kliničkih simptoma demodikoze životinja se ne smatra zdravom sve dok ne prođe dvanaest meseci od trtmana a nove lezije na koži se nisu pojavile. Kod većine tretiranih pasa javlja se recidiv posle šest meseci od završene terapije.
Psi koji su lečeni od demodikoze se nikako ne preporučuju za paranje i svaki vlasnik psa koji je od demodikoze bio oboleo morao bi da bude savestan i pošten i da svog psa isključi iz svakog reproduktivnog programa jer se parenjem ovakvih pasa problem demodikoze umnožava i budući je izvor problema novim vlasnicima. U svetu se psi kod kojih je dijagnostikovana demodikoza obavezno kastriraju/ sterilišu što je i naša preporuka.
UŠNI ŠUGARAC
U prošlim brojevima "Zova" bavili smo se problemima koji izazivaju šugarci koji parazitiraju u koži pasa i mačaka. Sada ćemo se baviti problemima koje izazivaju šugarci koji parazitiraju u spoljašnjem ušnom kanalu pasa i mačaka. Latinski naziv za ovog šugarca je Otodectes cynotis. Otodectes šugarci nisu specifični za vrstu, tako da jednako napadaju i pse i mačke i vrlo se lako prenose sa životinje na životinju.
Etiologija
Odrasli šugarci Otodectes-a su veći nego šugarci koji parazitiraju u koži, bele su boje i slobodno se kreću po površini ušnog kanala tako da ih je ponekada moguće videti i golim okom.Životni ciklus Otodectes-a traje tri nedelje. Odrasli paraziti polažu jaja koja se lepe za podlogu na kojoj su položena. Posle četiri dana inkubacije iz jaja se izležu larve. Iz larvi se razvijaju nimfe. Nimfe se kroz nekoliko razvojnih faza pretvaraju u odrasle parazite. Prosečan životni vek odraslog parazita je oko dva meseca.Otodectes-i se hrane tkivnim tečnostima i ostacima epitela. Kako se paraziti hrane u ušnom kanalu, tako epitel spoljašnjeg ušnog kanala postaje iritiran i ušni kanal stvara pojačane količine ušne masti (cerumen). Spoljašnji ušni kanal obolele životinje se polako puni cerumenom, krvlju i eksudatima samog parazita. Sadržaj ušnog kanala poprima tipičan izgled taloga od kafe.
Klinički znaci
Klinički znaci oboljenja mogu da budu vrlo varijabilni, naročito kod mačaka. Kada se oboljenje javlja u svom tipičnom obliku, bilo da su pas ili mačka u pitanju, dolazi do izrazitog svraba ušiju obolele životinje. Životinja stalno češe uši, trese glavom, krvi glavu u jednu pa u drugu stranu, nervozna je, uznemirena. Kada bolest duže traje, životinja češanjem jako oštećuje kožu sa spoljašnje strane uha, tako da je ušna školjka i koža u okolini uha prekrivena ranama i krastama. kada vlasnik pogleda unutrašnjost uha životinje, primećuje crni gusti sadržaj, koji se uprkos upornom čišćenju svakodnevno stvara. Ako postoji više životinja u domaćinstvu, jedna po jedna počinju da pokazuju slične simptome.
Međutim oboljenje ušnog kanala izazvano Otodectes-ima vrlo često se javlja o oblicima koji nisu tako tipični kao što je opisano u prethodnom tekstu. Kod mačaka može da dođe do pojave vrlo izražene količine crnog sadržaja iz uha a da se mačka uopšte ne češe i ne pokazuje nikakve druge kliničke znakove oboljenja. Sa druge strane, neke mačke pokazuju izraziti svrab ušiju, a da gotovo i nema sadržaja u ušima obolele mačke. Kod pasa se češće pojavljuje jak svrab ušiju bez naročito izraženog sadržaja u ušima.Bolest se naročito brzo i lako prenosi među mladim životinjama i mlade životinje su daleko osetljivije na ovo oboljenje nego odrasle.
Kod ljudi koji su došli u kontakt sa oblelim životinjama može da da dođe do prolazne, kratkotrajne upale kože ili, što je mnogo ređe, može se desiti da Otodectes izazove i oboljenje uha čoveka. U takovom slučaju, neophodno je da se vlasnik obrati humanom dermatologu.
Dijagnoza
Vrlo je važno da vlasnik psa ili mačku koji pokazuju znake iritacije uha što pre odvedu veterinaru. Potrebno je takođe da vlasnik veterinaru da što više detalja o tome kada je bolest primetio, kako se simptomi manifestuju, da li je vlasnik sam pokušao da sanira problem, i ako jeste kako i čime, da li vlasnik ima još neku životinju i da li ona pokazuje slične simptome, ili da li slični simptomi postoje kod životinje iz susetstva, parka, da li je pas možda boravio u pansionu za pse...
Veterinar posle detaljnog pregleda psa ili mačke i pregleda uha, dijagnozu Otodectes-a načešće postavlja mikroskopskim pregledom uzorka ušnog sadržaja u kome pronalazi parazite. Mikroskopski nalaz Otodectes-a najsigurnije eliminše druge moguće uzroke ušnih problema kao što su starna tela u ušima, atopije i preosetljivost na određenu vrstu hrane ili na neki od lekova koji su korišćeni u terapiji životinje, određene bolesti hormonalne prirode (smanjena funkcija tiroidne žlezde, disbalans polnih hormona), autoimune bolesti, kao i sekundarno nastale baketrijske ili gljivične infekcije.
Vrlo je često moguće da se Otodectes-i pronađu i na drugim delovima tela, naročito na vratu, grebenu i repu. Ovi ektopični Otodectes-i najčešće ne stvaraju nikakvih klinički vidljivih problema, ali ipak je moguće da se kod nekih životinja pojavi upala kože koja svrbi životinju.
Terapija
Sve životinje koje su bile u bliskom kontaktu sa životinjom kojoj je dijagnostikovana infestacija Otodectes-om treba da se smatraju zaraženim i da se podvrgnu tretmanu. Ovakve tretmane je obično jako teško sprovoditi u odgaivačnicama ili u pansionima za pse gde istovremeno boravi veći broj životinja. Temeljno tretiranje životinja u propisanim insekticidima kao i deteljan i savestan sanitarni tretman i čišćenje smeštajnog prostora su od ogromne važnosti. Potrebno je da se ovakav tretman sprovodi jedan put nedeljno četiri puta.
Lokalna terapija ušiju obolelih životinja je takođe veoma važna. Pre i u toku tretmana ušiju preparatima koje prepiše veterinar važno je da se uši temeljno i detaljno čiste da bi se omogućilo bolje dejstvo propisanog leka. Lokalni tretman ušiju treba sprovoditi minimum trideset dana.
ŠUGA PASA I MAČAKA
Šuga je nesezonsko oboljenje koje se češće javlja kod pasa i mačaka koji se drže u lošim higijenskim uslovima. Šuga je kao bolest rasprostranjena po celom svetu, a oboljevaju i ljudi i životinje. Vrlo se lako i brzo prenosi sa oboleloga psa ili mačke direktnim kontaktom ili kontaminiranim priborom ili opremom.
Uzrokuju je šugarci iz tri roda i to: Sarcoptes, Notoedres i Otodectes,pri čemu su najčešći uzročnici Sarcoptes i Otodectes. U ovom tekstu bavićemo se oboljenjem koje kod pasa izaziva parazit Sarcoptes scabiei var. canis a kod mačaka Notoedres cati. Iako šugarci pokazuju afinitet prema jednoj vrsti životinja, oni mogu da izazovu bolest i kod drugih vrsta. Tako na primer šugarac pasa može da izazove oboljenje i kod mačaka, lisica i ljudi. I mačeći i pseći šugarac imaju sličan životni ciklus: životni ciklus im traje 17-21 dan. Parenje mužjaka i ženke šugarca se odvija u kanalima ispod površine kože domaćina. Oplođena ženka polaže jaja u tunelima koje buši ispod površine kože i to brzinom od 2-3 mm kože dnevno. Iz jaja se legu larve koje se kreću po površini kože. larve se pretvaraju u nimfe koje dolaze u rupe na koži i tu ostaju do stadijuma odrasle jedinke. Šugarci više vole površinu kože sa manje dlake tako da najčešće borave na ušima, laktovima, stomaku i donjim delovima nogu. Kako bolest napreduje, tako i dlaka sve više opada pa šugarci kolonizuju i velike površine kože.
Svojim parazitskim delovanjem na koži šugarci izazivaju jak svrab koji za posledicu ima dodatna oštećenja kože. Ovaj svrab postaje intenzivniji preko noći i u zatvorenim i toplim prostorima. Na oštećenim mestima primećuju se crvenilo, čvorići, ogrebotine, kraste i nedostatak dlake. Može doći i do sistemskih poremećaja u vidu anemije i sekundarnih bakterijskih infekcija. Lezije koje načine šugarci mogu i spontanu da regresiraju u toku 12-14 dana u slučaju ako je samo nekoliko parazita bilo preneto kratkotrajnim kontaktom.
Reakcija kod ljudi zaraženih šugarcem javlja se u oviru 24 h od izlaganja čoveka dejstvu šugaraca. Na ljudima se javljaju uzdignuća na površini kože koja jako svrbe, najviše ih ima po telu i rukama.Preživljavanje šugaraca van domaćina zavisi od spoljašnje temperature i vlažnosti. Ženski paraziti i nimfe duže preživljavaju od mužjaka, a niža temperatura a veća vlažnost produžava njihovo preživljavanje na 10-15*C. Ženski paraziti i nimfe mogu da prežive 4-21 dan.
KLINIČKA SLIKA
Pseći šugarac tipično se pojavljuje na donjim partijama stomaka, na grudima i na nogama a gotovo pri svakoj infestaciji napadnuti su uši i laktovi. Bolest se širi brzo i može da zahvati čitavu površinu kože ali je površina leđa gotovo uvek pošteđena. Pas se neprestano češe. Pojačano češanje psa primećuje se u toploj sredini. Kako bolest napreduje i broj šugaraca raste, tako svrab postaje sve intenzivniji. Zbog upornog svraba pas je neraspoložen i bezvoljan. Kada se broj parazta u koži psa ustali, bolest može da traje mesecima i godinama. Kod većine obolelih pasa dolazi do uvećanja svih limfnih čvorova.
Neki psi nikada nemaju klasične znakove infestacije. Oni se češu s vremena na vreme i imaju tek po neku leziju ili blago crvenilo. Kada se takav slučaj pseće šuge pojave, obično tada bude lečen pod pogrešnom dijagnozom.
Kod mačaka pojavljivanje šuge je takođe tipično: obično se prvo javlja na vrhovima ušnih školjki da bi se zatim spustila na čitavo uho, njušku, očne kapke i vrat. Bolest se zatim širi na ekstremitete i stomak. Kao i kod šuge pasa, uporan svrab je prisutan, kako bolest napreduje površine bez dlake su sve veće i veće i pojavljuje se oticanje svih limfnih čvorova.
DIJAGNOZA
Dijagnoza kod obolelih pasa i mačaka se postavlja pregledom skarifikata kože. Međutim dijagnozu šuge je ponekada jako teško postaviti na osnovu pregleda skarifikata naročito ako bolest dugo traje ili ako je životinja već tretirana različitim šamponima, kupkama ili mastima. Zbog toga je vrlo važno da vlasnik veterinaru da što više podataka o trajanju oboljenja, o tome kakavu je terapiju do sada za svoga ljubimca koristio, da li vlasnik ima još neku životinju i da li su se kod druge životinje pojavili simptomi, da li su se kod vlasnika ili kod nekog drugog od ukućana pojavili kožni problemi...
Postoje i pomoćne ali nespecifične metode za dijagnostiku šuge.U slučaju da je klinička slika šuge izražena a da veterinar pregledom kožnih skarifikata nije uspeo da pronađe šugarca, životinja se ipak podvrga tretmanu. Jedan od dosta pouzdanih metoda za dijagnostiku šuge je dobar odgovor tretrirane životinje na terapiju.Diferencijalana dijagnoza treba da isključi različite oblike alergija kao i druge vrste kožnih parazita.
TERAPIJA
Terapija treba da započne što pre je moguće, čim se postavi dijagnoza ili sumnja na infestaciju šugarcima. Bolest se vrlo brzo i lako širi naročiti u odgaivačnicama ili pansionima za pse i mačke.Osnov terapije je kupanje obolele životinje u rastvorima sredstava koje deluju na šugarce. U slučaju da životinja koja treba da se podvrgne tretmanu ima dugu dlaku, dlaku je neophodno ošišati. Bez obzira da li se šuga pojavila lokalno na telu životinje ili je bolest zahvatila veću površinu tela, čitava životinja mora da se kupa u propisanim rastvorima. Naročita pažnja mora da se obrati na predeo oko ušiju i očiju pacijenta. Koža je u ovim delovima obično jako infestirana, a oči se lako iritiraju rastvorima koji se koriste u tretmanu. Najčešće je potrebno da tretman pacijenta traje 4-6 nedelja. Svrab se najčešće intenzivira posle prvog tretmana kupkama ali se kasnijim tretmanima smanjuje i nestaje. Kod domaćinstava u kojima živi više pasa ili mačaka, sve životinje moraju da se podvrgnu tretmanu bez obzira da li pokazuju neke simptome ili ne. Parazit može da živi u spoljašnjoj sredini do 21 dana tako da pored životinja treba tretirati i sredinu u kojoj životinje borave, prostirke, ležajeve, smeštajni prostor...
Ljudi kod kojih se simptomi nisu pojavili pre početka tretmana, simptomi ne bi trebalo ni da se pojave. Ako su simptomi bili prisutni, oni mogu da traju 7-14 dana ali nove lezije ne bi smele da se pojave. Pojava novih lezija na koži ljudi ukazuje da tretman pasa, mačaka ili njihove okoline nije dobro sproveden ili da je čovek bio zaražen ljudskim šugarcem koga je preneo na psa ili mačku. Vlasnici tada treba da se obrate ljudskom dermatologu.
Pise: dipl.vet.spec.Nikoleta Novak
Demodikoza je parazitsko oboljenje pasa i mačaka koje je izazvano prisustvom velikog broja demodeks-šugaraca. Kod pasa demodikozu izaziva Demodex canis a kod mačaka oboljenje izaziva Demodex cati.
Demodikoza pasa
Šugarac demodeksa svoj čitav životni cikulus provodi u koži pasa. I on je normalan stanovnik pseće kože. Prvenstveno parazitira u dlačnim folikulima gde prolazi kroz četiri svoja stadijuma razvoja: jaje, larva, nimfa i odrasli parazit.
Postoje rase pasa koje su dokumentovano sklonije demodikozi. 10 rasa sa najvećom statističkom pojavom demodikoze u svetu su šar-pei, zapadnoškotski beli terijeri, škotski terijeri, engleski buldozi, boston terijeri, doge, vajmajneri, erdel terijeri, aljaski malamuti i avganistanski hrtovi. I dobermani su rasa koji su skloni pojavi demodikoze ali ne spadaju u prvih deset rasa po sklonosti. Međutim, apsolutno kod svih rasa pasa, izuzimajući meksičkog golokožog i kineskog krestastog psa, je moguća pojava demodikoze. Ppredisponirajući faktori su i loša ishrana, nekvalitetno držanje, stres, teranje, štenjenje, postojanje endoparazita i postojanje neke druge bolesti.
Demodikoza se prenosi u toku perioda dojenja sa zaražene kuje na štence direktnim kontaktom u toku prva 2-3 dana života štenaca. Eksperimenti pokazuju da ako se štenci na svet donesu carskim rezom i podignu bez kontakta sa obolelom majkom, neće biti zaraženi demodeksom. Ovaj podatak govori da se demodikoza ne prenosi transuterino.
Patogeneza
Pitanje koje često biva postavljeno u veterinarskoj ambulanti je zašto neki psi obole od demodikoze a neki ne, ako su šugarci demodeksa normalni stanovnici pseće kože. Predpostavlja se da najznačajniju ulogu u pojavi demodikoze predstavlja neodgovarajući imunološki status životinje. U prilog ovoj tvrdnji stoji i činjenica da do pojave demodikoze dolazi kod odraslih pasa koji su podvrgnuti citostatskom i/ili imunosupresivnom tretmanu a ranije nikada nisu bolovali od demodikoze. Nasledna sklonost ka demodikozi je takođe vrlo bitan faktor u nastanku ove bolesti.
Klinička slika
Postoje dva pojavna tipa demodikoze a to su lokalizovana i generalizovana demodikoza.
Lokalizovana demodikoza se pojavljuje kao malo, crvenkasto mesto bez dlake na koži psa koje ne kome se retko javlja svrab. Jedno ili više ovakvih promena mogu da budu prisutne na koži obolelog psa. Najčešća mesta pojave lokalizovane demodikoze na koži psa su glava, naročito predeo oko očiju i oko usta, zatim su promene česte na prednjim nogama. Ređe, promene se javljaju i po telu i zadnjim nogama. Kada se sprovede odgovarajući tretman dlaka se na obolelim mestima pojavljuje za oko 30 dana. Lezije mogu da nestaju i da se ponovo pojavljuju u periodu od nekoliko meseci.
Generalizovana demodikoza je jedna od najtežih kožnih oboljenja koja se javljaju kod pasa koja se na kraju čak može i fatalno završiti. Generalizovana demodikoza obično se pojavljuje već sa 3-18 meseci starosti. Ako bolest nije tretirana na odgovarajući način ili ako se ne desi da spontano nestane onda će pas nastaviti da boluje i kada odraste. Nije retko i da se generalizovani oblik demodikoze javi i kod pasa starijih od dve godine. Vlasnici moraju da budu upozoreni da pored djagnostikovane demodikoze moguće je da pas oboleo još od neke sistemske bolesti i da je često potrebno dugo i opsežno analiziranje da bi se utvrdila i druga postojeća bolest. Brojna oštećenja kože se javljaju na glavi, ispod vrata, na prednjim nogama, između prstiju, da bi se brzo širele počitavom telu. Koža na stomku je najduže sačuvana od bilo kakvih promene, mada u krajnjem stadijumu bolesti nije ni ona pošteđena.Ova oštećenja na koži komplikuju se sekundarnim bakterijskim infekcijama. Zbog bakterijske infekcije dolazi do otoka, crvenila i bolnosti oko lezija kao i do pojave krasta. Primetno je i uvećanje lokalnih limfnih čvorova. Nekoliko meseci od početka bolesti obolela životinja je potpuno prekrivena ranama i krastama koji svrbe, ima vrlo neprijatan miris, mada je do krajnjih stadijuma bolesti apetiti očuvan i promene u ponašanju psa nistu tako dramatične koliko su dramatične promene na koži.
Dijagnoza
Dijagnozu demodikoze postavlja veterinar na osnovu detaljne anamneze vlasnika, detaljnog pregleda obolelog psa, i kao najvažnije, mikroskopskim pregledom kožnih skarifikata. Labaratorijski pregled krvi kod mladih životinja obolelih od demodikoze obično ne daje važne informacije jer su sve vrednosti u granicama normale. Kod starijih pasa kod kojih bolest duže traje mogu da se jave poremećaji vrednosti laboratorijskih analiza, noročito vrednosti hormona tiroideje.
Terapija
Tretman demodikoze mora da se sprovodi pod strogom preporukom i kontrolom veterinara. Veterinar mora da upozori vlasnike pasa obolelih od generalizovane demodikoze koliko je ova bolest teška i uporna za tretman i da traži veliko angažovanje vlasnika kako vremenski tako i novčano. Terapija može da traje nedeljama pa i mesecima. Psi kod kojih se generalizovana demodikoza pojavila posle druge godine starosti imaju mnogo lošiju prognozu za tretman od pasa kod kojih se bolest pojavila ranije. Takođe treba upozoriti vlasnike da se generalizovana demodikoza često može samo držati pod kontrolom ali ne i izlečiti. Pored demodikoze kod obolelih pasa je često potrebno tretirati još neko sistemsko oboljenje koje je i podstaklo pojavu demodikoze. Posle nestanka kliničkih simptoma demodikoze životinja se ne smatra zdravom sve dok ne prođe dvanaest meseci od trtmana a nove lezije na koži se nisu pojavile. Kod većine tretiranih pasa javlja se recidiv posle šest meseci od završene terapije.
Psi koji su lečeni od demodikoze se nikako ne preporučuju za paranje i svaki vlasnik psa koji je od demodikoze bio oboleo morao bi da bude savestan i pošten i da svog psa isključi iz svakog reproduktivnog programa jer se parenjem ovakvih pasa problem demodikoze umnožava i budući je izvor problema novim vlasnicima. U svetu se psi kod kojih je dijagnostikovana demodikoza obavezno kastriraju/ sterilišu što je i naša preporuka.
UŠNI ŠUGARAC
U prošlim brojevima "Zova" bavili smo se problemima koji izazivaju šugarci koji parazitiraju u koži pasa i mačaka. Sada ćemo se baviti problemima koje izazivaju šugarci koji parazitiraju u spoljašnjem ušnom kanalu pasa i mačaka. Latinski naziv za ovog šugarca je Otodectes cynotis. Otodectes šugarci nisu specifični za vrstu, tako da jednako napadaju i pse i mačke i vrlo se lako prenose sa životinje na životinju.
Etiologija
Odrasli šugarci Otodectes-a su veći nego šugarci koji parazitiraju u koži, bele su boje i slobodno se kreću po površini ušnog kanala tako da ih je ponekada moguće videti i golim okom.Životni ciklus Otodectes-a traje tri nedelje. Odrasli paraziti polažu jaja koja se lepe za podlogu na kojoj su položena. Posle četiri dana inkubacije iz jaja se izležu larve. Iz larvi se razvijaju nimfe. Nimfe se kroz nekoliko razvojnih faza pretvaraju u odrasle parazite. Prosečan životni vek odraslog parazita je oko dva meseca.Otodectes-i se hrane tkivnim tečnostima i ostacima epitela. Kako se paraziti hrane u ušnom kanalu, tako epitel spoljašnjeg ušnog kanala postaje iritiran i ušni kanal stvara pojačane količine ušne masti (cerumen). Spoljašnji ušni kanal obolele životinje se polako puni cerumenom, krvlju i eksudatima samog parazita. Sadržaj ušnog kanala poprima tipičan izgled taloga od kafe.
Klinički znaci
Klinički znaci oboljenja mogu da budu vrlo varijabilni, naročito kod mačaka. Kada se oboljenje javlja u svom tipičnom obliku, bilo da su pas ili mačka u pitanju, dolazi do izrazitog svraba ušiju obolele životinje. Životinja stalno češe uši, trese glavom, krvi glavu u jednu pa u drugu stranu, nervozna je, uznemirena. Kada bolest duže traje, životinja češanjem jako oštećuje kožu sa spoljašnje strane uha, tako da je ušna školjka i koža u okolini uha prekrivena ranama i krastama. kada vlasnik pogleda unutrašnjost uha životinje, primećuje crni gusti sadržaj, koji se uprkos upornom čišćenju svakodnevno stvara. Ako postoji više životinja u domaćinstvu, jedna po jedna počinju da pokazuju slične simptome.
Međutim oboljenje ušnog kanala izazvano Otodectes-ima vrlo često se javlja o oblicima koji nisu tako tipični kao što je opisano u prethodnom tekstu. Kod mačaka može da dođe do pojave vrlo izražene količine crnog sadržaja iz uha a da se mačka uopšte ne češe i ne pokazuje nikakve druge kliničke znakove oboljenja. Sa druge strane, neke mačke pokazuju izraziti svrab ušiju, a da gotovo i nema sadržaja u ušima obolele mačke. Kod pasa se češće pojavljuje jak svrab ušiju bez naročito izraženog sadržaja u ušima.Bolest se naročito brzo i lako prenosi među mladim životinjama i mlade životinje su daleko osetljivije na ovo oboljenje nego odrasle.
Kod ljudi koji su došli u kontakt sa oblelim životinjama može da da dođe do prolazne, kratkotrajne upale kože ili, što je mnogo ređe, može se desiti da Otodectes izazove i oboljenje uha čoveka. U takovom slučaju, neophodno je da se vlasnik obrati humanom dermatologu.
Dijagnoza
Vrlo je važno da vlasnik psa ili mačku koji pokazuju znake iritacije uha što pre odvedu veterinaru. Potrebno je takođe da vlasnik veterinaru da što više detalja o tome kada je bolest primetio, kako se simptomi manifestuju, da li je vlasnik sam pokušao da sanira problem, i ako jeste kako i čime, da li vlasnik ima još neku životinju i da li ona pokazuje slične simptome, ili da li slični simptomi postoje kod životinje iz susetstva, parka, da li je pas možda boravio u pansionu za pse...
Veterinar posle detaljnog pregleda psa ili mačke i pregleda uha, dijagnozu Otodectes-a načešće postavlja mikroskopskim pregledom uzorka ušnog sadržaja u kome pronalazi parazite. Mikroskopski nalaz Otodectes-a najsigurnije eliminše druge moguće uzroke ušnih problema kao što su starna tela u ušima, atopije i preosetljivost na određenu vrstu hrane ili na neki od lekova koji su korišćeni u terapiji životinje, određene bolesti hormonalne prirode (smanjena funkcija tiroidne žlezde, disbalans polnih hormona), autoimune bolesti, kao i sekundarno nastale baketrijske ili gljivične infekcije.
Vrlo je često moguće da se Otodectes-i pronađu i na drugim delovima tela, naročito na vratu, grebenu i repu. Ovi ektopični Otodectes-i najčešće ne stvaraju nikakvih klinički vidljivih problema, ali ipak je moguće da se kod nekih životinja pojavi upala kože koja svrbi životinju.
Terapija
Sve životinje koje su bile u bliskom kontaktu sa životinjom kojoj je dijagnostikovana infestacija Otodectes-om treba da se smatraju zaraženim i da se podvrgnu tretmanu. Ovakve tretmane je obično jako teško sprovoditi u odgaivačnicama ili u pansionima za pse gde istovremeno boravi veći broj životinja. Temeljno tretiranje životinja u propisanim insekticidima kao i deteljan i savestan sanitarni tretman i čišćenje smeštajnog prostora su od ogromne važnosti. Potrebno je da se ovakav tretman sprovodi jedan put nedeljno četiri puta.
Lokalna terapija ušiju obolelih životinja je takođe veoma važna. Pre i u toku tretmana ušiju preparatima koje prepiše veterinar važno je da se uši temeljno i detaljno čiste da bi se omogućilo bolje dejstvo propisanog leka. Lokalni tretman ušiju treba sprovoditi minimum trideset dana.
ŠUGA PASA I MAČAKA
Šuga je nesezonsko oboljenje koje se češće javlja kod pasa i mačaka koji se drže u lošim higijenskim uslovima. Šuga je kao bolest rasprostranjena po celom svetu, a oboljevaju i ljudi i životinje. Vrlo se lako i brzo prenosi sa oboleloga psa ili mačke direktnim kontaktom ili kontaminiranim priborom ili opremom.
Uzrokuju je šugarci iz tri roda i to: Sarcoptes, Notoedres i Otodectes,pri čemu su najčešći uzročnici Sarcoptes i Otodectes. U ovom tekstu bavićemo se oboljenjem koje kod pasa izaziva parazit Sarcoptes scabiei var. canis a kod mačaka Notoedres cati. Iako šugarci pokazuju afinitet prema jednoj vrsti životinja, oni mogu da izazovu bolest i kod drugih vrsta. Tako na primer šugarac pasa može da izazove oboljenje i kod mačaka, lisica i ljudi. I mačeći i pseći šugarac imaju sličan životni ciklus: životni ciklus im traje 17-21 dan. Parenje mužjaka i ženke šugarca se odvija u kanalima ispod površine kože domaćina. Oplođena ženka polaže jaja u tunelima koje buši ispod površine kože i to brzinom od 2-3 mm kože dnevno. Iz jaja se legu larve koje se kreću po površini kože. larve se pretvaraju u nimfe koje dolaze u rupe na koži i tu ostaju do stadijuma odrasle jedinke. Šugarci više vole površinu kože sa manje dlake tako da najčešće borave na ušima, laktovima, stomaku i donjim delovima nogu. Kako bolest napreduje, tako i dlaka sve više opada pa šugarci kolonizuju i velike površine kože.
Svojim parazitskim delovanjem na koži šugarci izazivaju jak svrab koji za posledicu ima dodatna oštećenja kože. Ovaj svrab postaje intenzivniji preko noći i u zatvorenim i toplim prostorima. Na oštećenim mestima primećuju se crvenilo, čvorići, ogrebotine, kraste i nedostatak dlake. Može doći i do sistemskih poremećaja u vidu anemije i sekundarnih bakterijskih infekcija. Lezije koje načine šugarci mogu i spontanu da regresiraju u toku 12-14 dana u slučaju ako je samo nekoliko parazita bilo preneto kratkotrajnim kontaktom.
Reakcija kod ljudi zaraženih šugarcem javlja se u oviru 24 h od izlaganja čoveka dejstvu šugaraca. Na ljudima se javljaju uzdignuća na površini kože koja jako svrbe, najviše ih ima po telu i rukama.Preživljavanje šugaraca van domaćina zavisi od spoljašnje temperature i vlažnosti. Ženski paraziti i nimfe duže preživljavaju od mužjaka, a niža temperatura a veća vlažnost produžava njihovo preživljavanje na 10-15*C. Ženski paraziti i nimfe mogu da prežive 4-21 dan.
KLINIČKA SLIKA
Pseći šugarac tipično se pojavljuje na donjim partijama stomaka, na grudima i na nogama a gotovo pri svakoj infestaciji napadnuti su uši i laktovi. Bolest se širi brzo i može da zahvati čitavu površinu kože ali je površina leđa gotovo uvek pošteđena. Pas se neprestano češe. Pojačano češanje psa primećuje se u toploj sredini. Kako bolest napreduje i broj šugaraca raste, tako svrab postaje sve intenzivniji. Zbog upornog svraba pas je neraspoložen i bezvoljan. Kada se broj parazta u koži psa ustali, bolest može da traje mesecima i godinama. Kod većine obolelih pasa dolazi do uvećanja svih limfnih čvorova.
Neki psi nikada nemaju klasične znakove infestacije. Oni se češu s vremena na vreme i imaju tek po neku leziju ili blago crvenilo. Kada se takav slučaj pseće šuge pojave, obično tada bude lečen pod pogrešnom dijagnozom.
Kod mačaka pojavljivanje šuge je takođe tipično: obično se prvo javlja na vrhovima ušnih školjki da bi se zatim spustila na čitavo uho, njušku, očne kapke i vrat. Bolest se zatim širi na ekstremitete i stomak. Kao i kod šuge pasa, uporan svrab je prisutan, kako bolest napreduje površine bez dlake su sve veće i veće i pojavljuje se oticanje svih limfnih čvorova.
DIJAGNOZA
Dijagnoza kod obolelih pasa i mačaka se postavlja pregledom skarifikata kože. Međutim dijagnozu šuge je ponekada jako teško postaviti na osnovu pregleda skarifikata naročito ako bolest dugo traje ili ako je životinja već tretirana različitim šamponima, kupkama ili mastima. Zbog toga je vrlo važno da vlasnik veterinaru da što više podataka o trajanju oboljenja, o tome kakavu je terapiju do sada za svoga ljubimca koristio, da li vlasnik ima još neku životinju i da li su se kod druge životinje pojavili simptomi, da li su se kod vlasnika ili kod nekog drugog od ukućana pojavili kožni problemi...
Postoje i pomoćne ali nespecifične metode za dijagnostiku šuge.U slučaju da je klinička slika šuge izražena a da veterinar pregledom kožnih skarifikata nije uspeo da pronađe šugarca, životinja se ipak podvrga tretmanu. Jedan od dosta pouzdanih metoda za dijagnostiku šuge je dobar odgovor tretrirane životinje na terapiju.Diferencijalana dijagnoza treba da isključi različite oblike alergija kao i druge vrste kožnih parazita.
TERAPIJA
Terapija treba da započne što pre je moguće, čim se postavi dijagnoza ili sumnja na infestaciju šugarcima. Bolest se vrlo brzo i lako širi naročiti u odgaivačnicama ili pansionima za pse i mačke.Osnov terapije je kupanje obolele životinje u rastvorima sredstava koje deluju na šugarce. U slučaju da životinja koja treba da se podvrgne tretmanu ima dugu dlaku, dlaku je neophodno ošišati. Bez obzira da li se šuga pojavila lokalno na telu životinje ili je bolest zahvatila veću površinu tela, čitava životinja mora da se kupa u propisanim rastvorima. Naročita pažnja mora da se obrati na predeo oko ušiju i očiju pacijenta. Koža je u ovim delovima obično jako infestirana, a oči se lako iritiraju rastvorima koji se koriste u tretmanu. Najčešće je potrebno da tretman pacijenta traje 4-6 nedelja. Svrab se najčešće intenzivira posle prvog tretmana kupkama ali se kasnijim tretmanima smanjuje i nestaje. Kod domaćinstava u kojima živi više pasa ili mačaka, sve životinje moraju da se podvrgnu tretmanu bez obzira da li pokazuju neke simptome ili ne. Parazit može da živi u spoljašnjoj sredini do 21 dana tako da pored životinja treba tretirati i sredinu u kojoj životinje borave, prostirke, ležajeve, smeštajni prostor...
Ljudi kod kojih se simptomi nisu pojavili pre početka tretmana, simptomi ne bi trebalo ni da se pojave. Ako su simptomi bili prisutni, oni mogu da traju 7-14 dana ali nove lezije ne bi smele da se pojave. Pojava novih lezija na koži ljudi ukazuje da tretman pasa, mačaka ili njihove okoline nije dobro sproveden ili da je čovek bio zaražen ljudskim šugarcem koga je preneo na psa ili mačku. Vlasnici tada treba da se obrate ljudskom dermatologu.
-
mycy
- Posts: 202
- Joined: 23/03/2008 09:38
#48 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Sa ovim se donkle i slazem narocito ovo sto je boldirano.Zah wrote:Temperament se nasledjuje a ne razvija. Neki se oblici ponasanja mogu modifikovati obukom, ali se sam temperament nikad ne mijenja. Na primjer, zivahan pas "na federima" nikad nece nauciti biti usporen, miran pas. Medjutim, pas se moze nauciti da do neke mere kontrolse svoju energiju.
Sa ovim se u potpunosti ne slazem!!Zah wrote:Bezbroj puta cujemo "sve je u odgoju." Ne, nije. Sve je u tome kako se poslozila pseca DNK. Pas groznog temperamenta uviek ostaje pas groznog temperamenta, bez obzira kako divna bila njegova okolina.
-
Qler
- Posts: 23608
- Joined: 18/10/2004 14:49
- Location: Sarajevo
#49 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
ova slika stoji u opisu haskija, a vidi se na prvu da ovo nije haski nego malamut. malamut je dosta veci od haskija, snazniji, i ima drugaciju narav skroz. tj potpuno drugaciji pas. ako vec stavljas slike, stavi odgovarajuce. nemoj misliti da te napadam, ali ipak bezveze je mijesati. odmah se sjetim "poznavalaca" pasnima i tvrdnji da su doberman i doga isto... mislim ono...
a eto usput i da se pohvalim, ako sve bude islo po planu naj naj kasnije sljedece proljece uzimam malamuta, muzijaka, a kad on malo odraste i jednu zenku
-
Zah
- Posts: 944
- Joined: 22/07/2008 02:01
#50 Re: Pasmine-rase pasa, linkovi uzgajivaca i komentari
Da u pravu si.Greska je nastala prilikom traznja prigodnih fotografija. Ukucao sam "sibirski haski" i odmah gore iznad teksta pojavilo se nekoliko fotografija. Na brzinu sam odabrao jednu i tako napravio gresku. Hvala na upozorenju, greska je ispravljena.
Sto se tice temperamenta, to nije moje misljenje.To je misljenje autora teksta Dr.spec.veterine Novaka.
Inace, o temperamentu u psiholoskoj literaturi imaju u osnov i dva pristupa kada je u pitanju covjek. Jedni temperamenat u potpunosti svode na nasledje i tvrde da je on odredjen u cjelosti organizacijom i strukturom vegetativnog nervnog sistema i sa njim povezanog endokrenog sistema.
Drugi autori opet smatraju da u odredjivanju temperamenta nasledje ima bitnu ulogu ali da i uslovi sredine u kojoj covjek zivi imaju uticaja na formiranje osobina temperamenta.
Dakle, misljenja su podijeljena kada je u pitanju covjek, pa se to onda odrazava i na pristup kada su u pitanju zivotinje. Prema tome, tvoj pristup i pristup Dr. spec veterine Novaka su razliciti sto nije nista neobicno.
Pozdrav Zah
Sto se tice temperamenta, to nije moje misljenje.To je misljenje autora teksta Dr.spec.veterine Novaka.
Inace, o temperamentu u psiholoskoj literaturi imaju u osnov i dva pristupa kada je u pitanju covjek. Jedni temperamenat u potpunosti svode na nasledje i tvrde da je on odredjen u cjelosti organizacijom i strukturom vegetativnog nervnog sistema i sa njim povezanog endokrenog sistema.
Drugi autori opet smatraju da u odredjivanju temperamenta nasledje ima bitnu ulogu ali da i uslovi sredine u kojoj covjek zivi imaju uticaja na formiranje osobina temperamenta.
Dakle, misljenja su podijeljena kada je u pitanju covjek, pa se to onda odrazava i na pristup kada su u pitanju zivotinje. Prema tome, tvoj pristup i pristup Dr. spec veterine Novaka su razliciti sto nije nista neobicno.
Pozdrav Zah