Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
radostan dan wrote:
, ma kakvi...prošao sam ja tu školu. hladna predjela, meze, punjena paprika, pečena paprika sa b. lukom, ruska salata, kiflice, slani rolat, dinstana teletina, junetina (nemam pojma šta je, zna žena), - to prvo ide...onda domaća supa. to sprema u kući.
nakon toga stiže meso naručeno iz restorana, servirano i aranžirano - roštilj, mješano, pa onda janjetina i malo prasećeg.
ne pada mi na pamet da ga ja okrećem.
ja sam danas slavljenik, a ne kuvar i kelner.
ja samo održavam temperaturu pića na prijatnih devet-deset stepeni...
Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji. Čini mi se da u mjestu Višići, 7-8 km južno od Čapljine imaju neku slavu. Slava se održala i kod muslimana u nekim krajevima Bosne i Sandžaka, Starog Vlaha i Šare. Naravno, naišla je na žestok otpor uleme iako se u tradiciji zadržalo obilježavanje Đurđevdana (Hidr/Juraj/Đorđe) i Aliđuna/Ilindana. Mogao bih o ovome podugo jer mi je fah i zanimanje, ali da ne kvarim temu...
asurbanipal wrote:Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji. Čini mi se da u mjestu Višići, 7-8 km južno od Čapljine imaju neku slavu. Slava se održala i kod muslimana u nekim krajevima Bosne i Sandžaka, Starog Vlaha i Šare. Naravno, naišla je na žestok otpor uleme iako se u tradiciji zadržalo obilježavanje Đurđevdana (Hidr/Juraj/Đorđe) i Aliđuna/Ilindana. Mogao bih o ovome podugo jer mi je fah i zanimanje, ali da ne kvarim temu...
Nešto iz mog kraja...
hvala asurbanipal
Da li znas ( sigurna sam da znas) nesto vise o Steccima iz Armenije? hvala
Connaisseur Karlin wrote:
Da li znas ( sigurna sam da znas) nesto vise o Steccima iz Armenije? hvala
Misliš na hačkare i bešike. Iskreno samo površno, čitajući određene članke. Primijetio sam da ima jako malo literature, preznojio sam se dok sam našao par knjiga koje usputno govore o hačkarima. Isto tako, veliki Šefik Bešlagić površno je pisao o njima. U Leksikonu stećaka, Šefik Bešlagić kratko je spomenuo moguće sličnosti između stećaka i hačkara. Pisao je i u časopisu Naše starine, pod temom Armenski hačkari i naši stećci, 14/15, str. 65.-83.
Hamlet L. Petrosyan - Symbols of Armenian Identity. The Khachkar or Cross-Stone.
asurbanipal wrote:Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji. Čini mi se da u mjestu Višići, 7-8 km južno od Čapljine imaju neku slavu. Slava se održala i kod muslimana u nekim krajevima Bosne i Sandžaka, Starog Vlaha i Šare. Naravno, naišla je na žestok otpor uleme iako se u tradiciji zadržalo obilježavanje Đurđevdana (Hidr/Juraj/Đorđe) i Aliđuna/Ilindana. Mogao bih o ovome podugo jer mi je fah i zanimanje, ali da ne kvarim temu...
Nešto iz mog kraja...
aaa vidi mog rodnog kraja, i ja sam Gacanin otisao sam jednom ili dva put za vrijeme stare Jugoslavije na ovaj teferic, sjecam se bio je i fudbalski turnir i sklopu teferica
Connaisseur Karlin wrote:
Da li znas ( sigurna sam da znas) nesto vise o Steccima iz Armenije? hvala
Misliš na hačkare i bešike. Iskreno samo površno, čitajući određene članke. Primijetio sam da ima jako malo literature, preznojio sam se dok sam našao par knjiga koje usputno govore o hačkarima. Isto tako, veliki Šefik Bešlagić površno je pisao o njima. U Leksikonu stećaka, Šefik Bešlagić kratko je spomenuo moguće sličnosti između stećaka i hačkara. Pisao je i u časopisu Naše starine, pod temom Armenski hačkari i naši stećci, 14/15, str. 65.-83.
Hamlet L. Petrosyan - Symbols of Armenian Identity. The Khachkar or Cross-Stone.
asurbanipal wrote:Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovni....
pa sta da mu radim...to je negov problem, nije moj.
asurbanipal wrote:Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovni....
pa sta da mu radim...to je negov problem, nije moj.
Dobro i kažeš.
Nama su naši ostavili Đurđevdan, Aliđun i Rozi Kasum / Mitrovdan. Puna šaka brade...
Бадњи дан се прославља 24. децембра[а] (односно 6. јануара по грегоријанском календару за цркве и вернике који прате јулијански календар), дан уочи Божића, и део је божићних обичаја. Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
Бадњидан је последњи дан Божићног поста.
Многи обичаји везани за овај дан сасвим су пагански, мада је црква покушала да им да хришћанско обележје. Обичаје око Бадњег дана су Срби наследили од својих предака и и даље их одржавају. За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Спасоје Васиљев бадњак везује за словенско божанство Световида.[1]
Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.
Народни обичаји око Бадњег дана су доста стари и до данас се доста обичаја изгубило или заборавило. У различитим крајевима, обичаји се умеју разликовати у неким елементима, а у многим крајевима се доста обичаја изгубило. Комбинација тога доприноси великим разликама у обичајима од краја до краја и од села до села. Ипак, и поред толике разноврсности и разлика, ипак постоји и доста заједничких обичаја који су врло слични, као и сећање на неке обичаје који се више не раде али постоји сећање да се у неком селу некада и то радило пре него што се то напустило.
Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацане у небо су најављивале много рода и приноса.
, ma kakvi...prošao sam ja tu školu. hladna predjela, meze, punjena paprika, pečena paprika sa b. lukom, ruska salata, kiflice, slani rolat, dinstana teletina, junetina (nemam pojma šta je, zna žena), - to prvo ide...onda domaća supa. to sprema u kući.
