Pozoriste - sve u jednom

[Nierika]

Broj gore dole.
U kojem smislu nema pozorišta (teatra, kazališta) u Brčkom?

U bukvalnom smislu... jer Brčko the distrikt uopšte nema pozorište/katalište/teatar.

Ova manifestacija pompeznog naziva održava se decenijama u brčanskom Domu kulture koji nema ni tri ispravna mikrofona, a kamoli pristojnu pozornicu adekvatnu za izvođene pozorišnih predstava i pristojan prostor iza scene.

Farsa pred kamerama lokalnih medija dok se obični građani, gladni kvalitetnog sadržaja iz oblasti kulture uopšte, guše pokušavajući da vide i čuju glumce na sceni - sa balkona ili 17. reda u prašnjavoj sali - i padaju za vrijeme pauze saplićući se o improvizovane konstrukcije na putu do toaleta.

Stambena zgradurina nikne za par mjeseci do godinu dana, a ovi iz prvih redova, sve jedni te isti i doživotno rotirajući na vodećim funkcijama u gradu, nisu sposobni da izgrade jednu pristojnu zgradu pozorišta u užem centru grada - decenijama.


Mažu oči blentavoj javnosti iz godine u godinu: krpe, obnavljaju neke objekte stare 100 godina od kojih sposobni i odgovorni ljudi u civilizovanom društvu naprave muzej ili sruše pa izgrade novi sa istom namjenom da neko glavu ne izgubi i dođe kući zdrav.

Znam da bude taj festival al' generalno ne znam puno o teatarskoj situaciji tamo. Ako sam dobro shvatila, pored ovog festa ima i redovni repertoar u toku godine ali se snalaze za prostor (u Domu kulture). Mada me čudi da nema i zgrada namijenjena baš za predstave.

[¤ jelena ¤]

U bukvalnom smislu... jer Brčko the distrikt uopšte nema pozorište/katalište/teatar.

Ova manifestacija pompeznog naziva održava se decenijama u brčanskom Domu kulture koji nema ni tri ispravna mikrofona, a kamoli pristojnu pozornicu adekvatnu za izvođene pozorišnih predstava i pristojan prostor iza scene.

Farsa pred kamerama lokalnih medija dok se obični građani, gladni kvalitetnog sadržaja iz oblasti kulture uopšte, guše pokušavajući da vide i čuju glumce na sceni - sa balkona ili 17. reda u prašnjavoj sali - i padaju za vrijeme pauze saplićući se o improvizovane konstrukcije na putu do toaleta.

Stambena zgradurina nikne za par mjeseci do godinu dana, a ovi iz prvih redova, sve jedni te isti i doživotno rotirajući na vodećim funkcijama u gradu, nisu sposobni da izgrade jednu pristojnu zgradu pozorišta u užem centru grada - decenijama.


Mažu oči blentavoj javnosti iz godine u godinu: krpe, obnavljaju neke objekte stare 100 godina od kojih sposobni i odgovorni ljudi u civilizovanom društvu naprave muzej ili sruše pa izgrade novi sa istom namjenom da neko glavu ne izgubi i dođe kući zdrav.

Znam da bude taj festival al' generalno ne znam puno o teatarskoj situaciji tamo. Ako sam dobro shvatila, pored ovog festa ima i redovni repertoar u toku godine ali se snalaze za prostor (u Domu kulture). Mada me čudi da nema i zgrada namijenjena baš za predstave.

Ma kakvi. Ništa od redovnog repertoara....ne postoji pozorište kao instituacija kulture uopšte u Brčkom.

Samo poneka gostujuća predstava u toku godine i 8 dana zaredom su predstave kad je pomenuti festival.

Festival je takmičarskog karaktera, ide 7 predstava i na kraju dijele nagrade, novčane u hiljadama bam...za svaku nagradu i to je to.

Znači, ne samo da nema zgrade, nego nema ni pozorišta uopšte.

Imamo manifestaciju - sa glavnim programom kad su predstave i propratnim kad je promocija časopisa o pozorištu pa neke izložbe vezane za pozorište pa štampaju biltene sa kritičkim osvrtima o svakoj predstavi) - ali pozorišta nema.

Kasaba.

Nikad ga nije ni bilo, sem jednog amaterskog, ugašenog prije 50 godina iz kojeg je trebalo nastati profesionalno pozorište, ali ništa od toga.

Ali festival se održava i ako, ne daj Bože, nešto prokomentarišeš ili iskritikuješ to Potemkinovo selo koje uopšte nije jeftino (naaajblaže rečeno!) ispada da hoćeš da ugasiš i to što ima... Ludilo. I sve se svodi na onu...haj, daj šta daš i dobro je pa i to imamo. I tako svake godine.

Eto, ukratko, al' haj neću više o ovome, da ne smaram bezze.

[Nierika]

Ma kakvi. Ništa od redovnog repertoara....ne postoji pozorište kao instituacija kulture uopšte u Brčkom.

Samo poneka gostujuća predstava u toku godine i 8 dana zaredom su predstave kad je pomenuti festival.

Festival je takmičarskog karaktera, ide 7 predstava i na kraju dijele nagrade, novčane u hiljadama bam...za svaku nagradu i to je to.

Znači, ne samo da nema zgrade, nego nema ni pozorišta uopšte.

Imamo manifestaciju - sa glavnim programom kad su predstave i propratnim kad je promocija časopisa o pozorištu pa neke izložbe vezane za pozorište pa štampaju biltene sa kritičkim osvrtima o svakoj predstavi) ali pozorišta - nema.

Kasaba.

Nikad ga nije ni bilo, sem jednog amaterskog, ugašenog prije 50 godina iz kojeg je trebalo nastati profesionalno pozorište, ali ništa od toga.

Ali festival se održava i ako, ne daj Bože, nešto prokomentarišeš ili iskritikuješ to Potemkinovo selo koje uopšte nije jeftino (naaajblaže rečeno!) ispada da hoćeš da ugasiš i to što ima... Ludilo.

Eto, ukratko.

Hvala na pojašnjenju, sad mi je jasnija situacija. Ja taj festival većinom online upratim, naknadno ću još pročitati za ovogodišnji program. Velika stvar je i kontinuitet u festivalskom programu.

[¤ jelena ¤]

Ma kakvi. Ništa od redovnog repertoara....ne postoji pozorište kao instituacija kulture uopšte u Brčkom.

Samo poneka gostujuća predstava u toku godine i 8 dana zaredom su predstave kad je pomenuti festival.

Festival je takmičarskog karaktera, ide 7 predstava i na kraju dijele nagrade, novčane u hiljadama bam...za svaku nagradu i to je to.

Znači, ne samo da nema zgrade, nego nema ni pozorišta uopšte.

Imamo manifestaciju - sa glavnim programom kad su predstave i propratnim kad je promocija časopisa o pozorištu pa neke izložbe vezane za pozorište pa štampaju biltene sa kritičkim osvrtima o svakoj predstavi) ali pozorišta - nema.

Kasaba.

Nikad ga nije ni bilo, sem jednog amaterskog, ugašenog prije 50 godina iz kojeg je trebalo nastati profesionalno pozorište, ali ništa od toga.

Ali festival se održava i ako, ne daj Bože, nešto prokomentarišeš ili iskritikuješ to Potemkinovo selo koje uopšte nije jeftino (naaajblaže rečeno!) ispada da hoćeš da ugasiš i to što ima... Ludilo.

Eto, ukratko.

Hvala na pojašnjenju, sad mi je jasnija situacija. Ja taj festival većinom online upratim, naknadno ću još pročitati za ovogodišnji program. Velika stvar je i kontinuitet u festivalskom programu.

Naravno da jeste.

Ali važna je i uloga pozorišta u životu stanovnika jednog grada.
Pozorište odgaja svoju publiku. Grad koji ima pozorište uči te od malih nogu kako se ponašaš dok gledaš predstavu. Kad imaš mogućnost da često ideš u pozorište (a ne samo 8 dana u godini i to ako ugrabiš komplet karata za sve predstave) to ti formira sistem vrijednosti, sposobnost da pažljivo pratiš ono što se dešava na sceni i oblikuje ti ukus... a to je, takođe, jedan važan kontinuiran proces.

[Nierika]

Naravno da jeste.

Ali važna je i uloga pozorišta u životu stanovnika jednog grada.
Pozorište odgaja svoju publiku. Grad koji ima pozorište uči te od malih nogu kako se ponašaš dok gledaš predstavu. Kad imaš mogućnost da često ideš u pozorište (a ne samo 8 dana u godini i to ako ugrabiš komplet karata za sve predstave) to ti formira sistem vrijednosti, sposobnost da pažljivo pratiš ono što se dešava na sceni i oblikuje ti ukus... a to je, takođe, jedan važan kontinuiran proces.

Slažem se, mada je moguće nekad naći i online predstavu da se pogleda (ili eventualno pročita dramski tekst). Nije kao iskustvo odlaska u pozorište al' bolje nego ne pogledati uopšte.

[¤ jelena ¤]

Naravno da jeste.

Ali važna je i uloga pozorišta u životu stanovnika jednog grada.
Pozorište odgaja svoju publiku. Grad koji ima pozorište uči te od malih nogu kako se ponašaš dok gledaš predstavu. Kad imaš mogućnost da često ideš u pozorište (a ne samo 8 dana u godini i to ako ugrabiš komplet karata za sve predstave) to ti formira sistem vrijednosti, sposobnost da pažljivo pratiš ono što se dešava na sceni i oblikuje ti ukus... a to je, takođe, jedan važan kontinuiran proces.

Slažem se, mada je moguće nekad naći i online predstavu da se pogleda (ili eventualno pročita dramski tekst). Nije kao iskustvo odlaska u pozorište al' bolje nego ne pogledati uopšte.

Ih, ne može se ni porediti neposredno iskustvo pozorišta i online ali i to dobro dođe.

Čitanje dramskog teksta je, opet, neki skroz drugi svijet. Tu si sam svoj maštoviti tvorac svega što će se odigrati na "sceni''.

A ne pogledati uopšte - to namah isključujem iz ponuđenih opcija.

[Nierika]

Ih, ne može se ni porediti neposredno iskustvo pozorišta i online ali i to dobro dođe.

Čitanje dramskog teksta je, opet, neki skroz drugi svijet. Tu si sam svoj maštoviti tvorac svega što će se odigrati na "sceni''.

A ne pogledati uopšte - to namah isključujem iz ponuđenih opcija.

Najbolje bi bilo tekst pročitati pa na predstavu. Ja to kako kad/ako stignem.

[¤ jelena ¤]

Najbolje bi bilo tekst pročitati pa na predstavu. Ja to kako kad/ako stignem.

Da.

Posebno kad su u pitanju klasici. I to je navika koju stičeš ako imaš pozorište i mogućnost da odgledaš Sofokla, Gogolja, Beketa...pa pročitaš nešto,, naučiš - prije ili poslije predstave, nebitno.

[Nierika]

bup:

Posebno kad su u pitanju klasici. I to je navika koju stičeš ako imaš pozorište i mogućnost da odgledaš Sofokla, Gogolja, Beketa...pa pročitaš nešto,, naučiš - prije ili poslije predstave, nebitno.

Klasici se možda više gledaju zbog načina na koji se postavlja tekst, kad je u pitanju tekst koji ne znam onda me prvo zanima šta će se desiti pa tek u kasnijim gledanjima se fokusiram kako je ispričana priča itd.

[¤ jelena ¤]

bup:

Posebno kad su u pitanju klasici. I to je navika koju stičeš ako imaš pozorište i mogućnost da odgledaš Sofokla, Gogolja, Beketa...pa pročitaš nešto,, naučiš - prije ili poslije predstave, nebitno.

Klasici se možda više gledaju zbog načina na koji se postavlja tekst, kad je u pitanju tekst koji ne znam onda me prvo zanima šta će se desiti pa tek u kasnijim gledanjima se fokusiram kako je ispričana priča itd.

To stoji. Izvorni tekstovi su stari vjekovima, a jezik se mijenja i aktuelne anomalije savremenog društva se samo kaleme na one univerzalne i uvijek prisutne....

I zato ako hoćeš da uhvatiš što više detalja u tekstu koji su prilagođeni savremenom dobu, moraš ipak imati neko predznanje i pored iskustva gledanja pozorišnih predstava pročitan izvorni tekst će ti dodatno pojačati utisak.

[¤ jelena ¤]

Evo, npr. ove godine je bio Molijerov "Tvrdica" (na hr. "Škrtac"), zagrebačkog Kerempuha. Odlična predstava sa mnogo detalja u tekstu koji uključuju, između ostalog, i ismijavanje patetičnih ljubavnih pop pjesama ("lakih nota") koje haraju hrvatskom i regionalnom muzičkom scenom decenijama. Taj detalj nećeš ni registrovati kao mogući predmet ismijavanja ako takve pjesme slušaš jer ti se nameću. A ako znaš da je u pitanju satirično kazalište, poznaješ izvorni tekst, osobine epohe u kojoj je tekst nastao i svejestan si te patetike u svojoj svakodnevici kao najezde površnosti i jednog vida manipulacije prenaglašenim osjećanjima zarad sticanja popularnosti i novca, efekat je jači i nametnuće ti se da o tome razmišljaš.

Pored toga što odgaja ukus i obrazuje građane, pozorište razvija kritičko mišljenje, podiže ljestvice standarda u sistemu vrijednosti i poimanju kulture, a to je cijeli niz razloga zbog čega ga treba imati.

Do tad ćemo kao društvo i dalje ostati mutavi, letargični, bezlični i primitivni. Gradske vlasti će i dalje nemilice i nesputano trošiti silne (naše) pare na novogodišnje koncerte regionalnih tralalajki (što je takođe kultura)

dok para za pozorište decenijama - nema.

[Nierika]

Evo, npr. ove godine je bio Molijerov "Tvrdica" (na hr. "Škrtac"), zagrebačkog Kerempuha. Odlična predstava sa mnogo detalja u tekstu koji uključuju, između ostalog, i ismijavanje patetičnih ljubavnih pop pjesama ("lakih nota") koje haraju hrvatskom i regionalnom muzičkom scenom decenijama. Taj detalj nećeš ni registrovati kao mogući predmet ismijavanja ako takve pjesme slušaš jer ti se nameću. A ako znaš da je u pitanju satirično kazalište, poznaješ izvorni tekst, osobine epohe u kojoj je tekst nastao i svejestan si te patetike u svojoj svakodnevici kao najezde površnosti i jednog vida manipulacije prenaglašenim osjećanjima zarad sticanja popularnosti i novca, efekat je jači i nametnuće ti se da o tome razmišljaš.

Pored toga što odgaja ukus i obrazuje građane, pozorište razvija kritičko mišljenje, podiže ljestvice standarda u sistemu vrijednosti i poimanju kulture, a to je cijeli niz razloga zbog čega ga treba imati.

Do tad ćemo kao društvo i dalje ostati mutavi, letargični, bezlični i primitivni. Gradske vlasti će i dalje nemilice i nesputano trošiti silne (naše) pare na novogodišnje koncerte regionalnih tralalajki (što je takođe kultura)

dok para za pozorište decenijama - nema.

Evo čitam na sajtu da je ta predstava osvojila glavnu nagradu, zanimljiv mi se čini program općenito. Ima i snimak na yt al' nije to to. Tomislava Zajeca sam malo upratila od ranije, druga imena moram istražiti. O Kerempuhu isto ne znam puno. Na sljedeće Susrete možda i naletim.

[Nierika]

Piše da se mogu čuti i pjesme Miše Kovača odnosno jedan od likova izgovara stihove.

[¤ jelena ¤]

"ja neeemam više razloga da žiiiiviiiim...."

vjerovatno Harpagon kad ga pokradu.... ali ne sjećam se...lupam.


Sad sam u biltenu pročitala da ima i stihova Novih fosila, Masima Savića, Azre, Halida B. Vjeruj da je toliko dobro uklopljeno da uopšte ne stigneš razmišljati o tome ko su autori, samo prepoznaš poznate stihove i smiješ se sladunjavim momentima svoje epohe pa i svog muzičkog ukusa. (prije 20 godina ko mi je tak'o u Štulića - još mu nisam oprostila, ali odrastam. )

Elem, dobra satira ne štedi nikoga...

Predstava odlična, "Kazimiru" naklon do poda i sve pohvale ekipi na sceni.

[Nierika]

Skoro pa mjuzikl.

[John Cleese]

To stoji. Izvorni tekstovi su stari vjekovima, a jezik se mijenja i aktuelne anomalije savremenog društva se samo kaleme na one univerzalne i uvijek prisutne....

I zato ako hoćeš da uhvatiš što više detalja u tekstu koji su prilagođeni savremenom dobu, moraš ipak imati neko predznanje i pored iskustva gledanja pozorišnih predstava pročitan izvorni tekst će ti dodatno pojačati utisak.

Za takve intervencije treba imati istancan osjecaj i stosta k tome, a mogu biti uistinu efekne, katkad i genijalne

Sjetih se kako su birvaktile (u sarajevskom Narodnom, ako se ne varam) priredili Hamleta.

U toj verziji teksta, Hamlet (Branko Licen, cini mi se) je srecuci prijatelja trebao reci:"Horacije, sta ima nova?"

Medjutim... Umjesto toga je na premijeri glumac rekao:"Horacije, sta ima?"
Bilo je zestoko narednih dana - javni osvrti, polemike lijevo i desno - ma skandal

[¤ jelena ¤]

To stoji. Izvorni tekstovi su stari vjekovima, a jezik se mijenja i aktuelne anomalije savremenog društva se samo kaleme na one univerzalne i uvijek prisutne....

I zato ako hoćeš da uhvatiš što više detalja u tekstu koji su prilagođeni savremenom dobu, moraš ipak imati neko predznanje i pored iskustva gledanja pozorišnih predstava pročitan izvorni tekst će ti dodatno pojačati utisak.

Za takve intervencije treba imati istancan osjecaj i stosta k tome, a mogu biti uistinu efekne, katkad i genijalne

Sjetih se kako su birvaktile (u sarajevskom Narodnom, ako se ne varam) priredili Hamleta.

U toj verziji teksta, Hamlet (Branko Licen, cini mi se) je srecuci prijatelja trebao reci:"Horacije, sta ima nova?"

Medjutim... Umjesto toga je na premijeri glumac rekao:"Horacije, sta ima?"
Bilo je zestoko narednih dana - javni osvrti, polemike lijevo i desno - ma skandal

E, mogao je reći..."Đes Horacije, šta mai?"

Možda bi kritičari ostali bez teksta.

[John Cleese]

E, mogao je reći..."Đes Horacije, šta mai?"

Možda bi kritičari ostali bez teksta.

Eh to bi vec i SUBNOR ostro osudio

[¤ jelena ¤]

E, mogao je reći..."Đes Horacije, šta mai?"

Možda bi kritičari ostali bez teksta.

Eh to bi vec i SUBNOR ostro osudio

Daleko bilo!