Panta Šiklja Nafta - samo za okorjele fanove Ramba Amadeusa

[trimi68]

Panta Šiklja Nafta - Samo za najveće fanove Rambo Amadeusa Superstar-a

PANTA ŠIKLJA NAFTA, ZRENJANINSKA UNDERGROUND LEGENDA
Tenderiši me nežno
Banatski ideolog antiglobalizma i ljuti protivnik privatizacije, tvorac poetskog pravca udrilirizam, vozač viljuškara u bečkerečkom farmaceutskom gigantu i samoproklamovana “poslednja uzdanica radničke klase SRJ”, maestro na tikvi nategači, roker podvrste u izumiranju.., slavi 26 godina – neuspešne karijere

Nenad Pantić, alijas Panta Šiklja Nafta, čovek koji je i pored 26. godina “neuspešne” muzičke karijere doživeo da se za njega zna mnogo dalje od rodnog mu Zrenjanina, u kome uveliko slovi za urbanu legendu, sa nestrpljenjem iščekuje bivši Dan JNA, kada bi napokon trebalo da se pojavi njegov prvi CD. Na koncertu godine, veče pred nastup Mlađana Dinkića, najavljivan je kao zamenik guvernera NBJ - za njega neki i danas smatraju da u odsustvu guvernera čuva Topčider. NJemu kapu skida i Rambo Amadeus, koji ga je jednom prilikom dovukao pred baroknu scenu zrenjaninskog pozorišta prepunu ljudi, na ručnom viljuškaru. Panti je i danas žao što na taj koncert nije uspeo da dovuče svog kolegu s posla, za koga kaže da je pljunuti Osama Bin Laden. Kao što je legendarni serijal Yorya Lukasa “Star NJars” počeo od četvrtog dela, tako i Pantin pravi, pisani estradni život počinje tek od trećeg CD-a, sa perspektivom da se nekada u budućnosti (in galadžy far anjay...) objave i njegova prethodna dva, nikada objavljena, albuma. Sreli smo ga u starom Bečkereku, u pozorišnom klubu “Zeleno zvono”, kod Branislava - Gute Grubačkog, njegovog najvatrenijeg obožavaoca i menadžera...
- Karijeru sam započeo pre 26 godina, slučajno, baš u Novom Sadu, na Tribini mladih, počinje priču Panta Šiklja Nafta. Iznenadio sam se, nisam smatrao da će to što radim biti interesantno za širi krug slušalaca, međutim, naišao sam na izvanredan prijem. Bili su prisutni čak i neki muzički urednici. Prišao mi je Bogica Mijatović, čestitao i rekao da je to što radim svetski fazon, ali ne zna u koji kontekst da me stavi. Pomislio sam ako on to ne zna šta ću tek ja jadan? Međutim, s vremenom se ispostavilo da je on bio u pravu. Dočekao sam da će tek sada, pred 2003. izaći moj prvi CD, iako je to u stvari treći, jer za objavljivanje prethodnih nikada nije bilo dovoljno para. Kako je u mojoj karijeri sve išlo naopako, zašto ne bi i ovo?

„Igraj mala na stolove”

Iako u Pantinoj muzici ima i veoma škakljivih tekstova, nikada nije imao političkih problema zbog onoga što radi, verovatno zato što ga oni koji su na vlasti nikada nisu uzimali za ozbiljno. Ipak, smatra da će se nakon prvog CD-a znati da ni on nije naivan igrač. Iako nije vernik, instinktivno se pridržava deset božjih zapovesti i jedini greh mu je što je svoje stanje svesti pretočio u muziku. Godinama uporno otvara oči šire javnosti, jer smatra da je današnja omladina veoma hendikepirana iako toga verovatno nije ni svesna. Nedostaje joj pečat sveta van Juge, koji nikada nisu videli i zbog čega su veoma podložni svim lošim uticajima sa strane.
- Kada bi svi bili kao ja, ovo društvo bi moglo da se pretvori u anarhiju. Svi bi živeli slobodno, bez podređenih i nadređenih i bez političkih partija - kaže Panta. - Naravno da shvatam da je to utopija, kao i komunizam, i da zahteva da ljudska svest bude na jako visokom nivou, što neće biti moguće dok god se ovde bude pevalo “igraj mala na stolove, daću konje i volove” i dok bude preovlađivao mentalitet po sistemu: ono što je moje to je samo moje, a ono što je tvoje to je naše.

Posao na mufte

Do preokreta u Pantinoj karijeri došlo je nakon što ga je Guta upoznao sa Rambom Amadeusom. Dugogodišnja sjajna saradnja će uskoro kulminirati prvim Pantinim albumom.
- Rambo je u podrumu SKC-a otvorio studio, što znači da je snimanje bilo mufte. On je uradio i aranžmane, a apsurdno je da ih čovek sam sebi naplati - opisuje Panta nastanak svog prvog CD-a. - Pošto niko drugi nije hteo, Rambo je otpevao i prateće vokale, koje takođe nije hteo sam sebi da naplati. Tako se može reći da je CD nastao po principu: mufte je najslađe.
Noseća stvar na albumu je pesma “Love Me Tender” Elvisa Prislija, kojom je Panta, jedini u Jugoslaviji, obeležio 25 godina od Elvisove smrti, a ujedno i tendersku privatizaciju, koja je sada kod nas aktuelna, a kako je krenulo, biće aktuelna još mnogo godina. Panta je kralja rokenrola prepevao u originalu, na engleskom, ali umesto “voli me nežno”, ono “Tender” peva, kako kaže, tvrdo - balkanski, da bi negde na sredini pesme ispričao pitku, laganu storiju o tenderskoj privatizaciji u nas. Ovaj ključni monolog, uz lagane akorde balade iz pedesetih godina, glasi otprilike ovako: “Za vreme tenderske privatizacije svaki pojedinac, punoletni državljanin naše domovine, treba da se potrudi da natenderi što više tendera i da sačeka kraj grejs perioda, nakon kojeg će te tendere prodati za devize, otiću u Zavod za obračun i plaćanje da bi devize promenio za dinare i boli ga uvo...” Izuzetno pogodan novogodišnji poklon.
- Kad je moj pokojni otac čuo prve studijske snimke, napravljene kod Mareta u Veterniku, rekao je: E, moj sine, nikad od tebe neće biti Zdravko Čolić”, seća se Panta. Bio je u pravu, mada nije shvatio da ja to ni ne želim, jer publici nisu potrebna dva Zdravka Čolića. Krajem sedamdesetih godina radio sam stvari koje su bile mnogo ispred svog vremena, zbog čega su me mnogi ljudi smatrali budalom. Nisam obraćao pažnju na to, istrajao sam i posmatrao kako ti isti ljudi vremenom menjaju stav prema meni, a ja sam ostao isti kakav sam i bio. Eto, 26 godina sam bio vozač viljuškara i underground muzičar, a sada idem uproground, penjem se u visine, pa dokle stignem. Važno je da je čovek na stepeništu.

I konj bi pao u trans

Iako je završio gimnaziju društveno-jezičkog smera, Panta radi na mestu za koje su dovoljna samo osnovna škola i vozačka dozvola. Zaposlen je kao vozač viljuškara (s ponosom ističe - na tabletnom odeljenju) u zrenjaninskoj fabrici lekova “Jugoremedija”, i sebe predstavlja kao uzdanicu radničke klase u Jugoslaviji. Pošto mu je preduzeće nedavno privatizovano na aukciji (šteta što ne bi tendera), smatra da je sada potpuno relaksiran u odnosu na tu situaciju, što mu ostavlja prostor za dobro zezanje. Zato tvrdi da, ako posle objavljivanja CD-a postane opštepopularan, neće ostaviti posao. Uvek će moći da svira vikendom, a za potrebe turneje uzeti godišnji odmor ili, eventualno, neplaćeno odsustvo.
- Od muzike se ne živi, jada se Panta. Da sam od nje i živeo, do sada bih bio mrtav kao i onaj konj što je pao u trans. Pošto nisam konj, a u sebi imam i neku umetničku crtu, pokušao sam da zamislim kako bi to izgledalo da se mrtvom konju, koji nije zaista mrtav, pruži prilika da snimi album. “Trans mrtvog konja” je moja vizija situacije. CD je napravljen bez ikakvih kompromisa sa bilo kim i sa bilo čim. Srećom, zaposlen sam, ide mi staž i imam platu koja je sasvim dovoljna da mogu da preživim do sledeće plate, što je u današnje vreme jedna vrsta luksuza, ali i zaštita od eventualnog prelaska u narodnjake. Moja koncepcija je da čovek treba da bude zaposlen i da živi od svog posla, a popodne može da radi nešto što voli i od čega se obično ne zarađuje.
Kako je Panta uspeo da uštedi godinu dana života i da mu svakodnevno plate brijanje? Otkako je saznao da čoveku koji ima 75 leta čitava jedna godina prođe u brijanju, isključivo se brije na poslu, čime je udesio da mu ta delatnost ulazi u radni staž. I pored solidne plate i plaćenog brijanja, non-stop se bezuspešno prijavljuje za kviz “Želite li da postanete milioner”.

Samo nas sise ujedinjuju

Na surovu stvarnost gleda kao na realnost, koja ga ne dotiče. U jednom momentu je čak hteo i da osnuje Stranku nedemokratskog ekscentra, ali je ubrzo shvatio da je bolji častan uzmak nego nečastan poraz.
- Jedina stvar koja nas ujedinjuje, bez obzira na versku, nacionalnu i partijsku pripadnost, je to što smo svi sisari, razmišlja Panta. S obzirom na to da su sise simbol sisara, on planira da uskoro napravi svojevrstan omaž svim sisama ovog sveta. Projekat za sada ima samo nepresušan izvor mašte i konspirativan radni naslov “Radodojka”.

Emocija izlazi iz tikve

NJegova muzika je u osnovi bluz, ali Panta je prepoznatljiv po tome što je prvi uveo tikvu u rokenrol. Tikva simbol čabra, stigla je u njegov život sasvim slučajno, na predlog kolege s posla, nakon što je odustao od usne harmonike, shvativši da je veoma teška za sviranje i nimalo jeftina za održavanje. Omiljena mu je “Corcurbita Andreana Longissima”, kod nas poznata kao tikva nategača, pomoću koje je sveti Jovan krstio Isusa. Obavezno koristi primerke ubrane 1991. kada smo svi duvali u tikvu.
- Tikvu, u koju godinama duvam, kao u muzički produžetak svoje kontrolisane konfuzije, shvatam kao jednu vrstu saksofona, jer je ona vrlo izražajan instrument, napominje Panta. U njoj nema mehanizma i pravila. Da bi se proizveo ton, potrebno je da čovek oseća nešto i da dune - emocija će izaći iz njega. Ako je čovek prazan kao ličnost i kao muzičar i ako nema šta da kaže, kada dune u tikvu izaći će nešto bez veze. Prvi sam uveo tikvu u rokenrol i sada sam već poznat po tome. Kada se pojavi drugi čovek koji će duvati tikvu, u okviru rokenrola, narod će reći: “Gledaj, ovaj imitira Pantu!” To će značiti da sam u nečem postao Zdravko Čolić.
Idol mu je Yimi Hendriks i oseća se loše kada vidi da se savremena muzika, koja bi, po logici stvari, trebalo da se približi njegovoj genijalnoj energiji i izrazu, sve više udaljava. Tako je i nastalo estradno ime Panta Šiklja Nafta, jer je nafta pokretač civilizacije, a on želi da kroz svoje pesme publici, bez obzira na generacije, emituje obilje čiste energije. U pitanju je naročita, Pantina energija, jer je on i tvorac nove vrste poezije - udrilirizma.
- Za razliku od realizma, koji se prikazuje onakvim kakvo jeste, ili romantizma, koji stvari prikazuje onakvim kakve bismo želeli da budu, ali one takve nisu, udrilirizam je kombinacija ova dva stila - prikazujem nešto idealistički, a potom unosim element nazvan kontrolisana konfuzija. Naglo i surovo realno spuštam situaciju na zemlju, koju sam prethodno svesno uzdigao na viši nivo - nameće Panta svoju muzičku filozofiju. Sve je to zabavno i duhovito i ljudi se na mojim koncertima već više od 20 godina dobro zabavljaju. Jedino što to ne mogu da naplatim, ali se nadam da sada za mene dolazi vreme isplate. Jer, kao što kaže moj uzor u domaćim okvirima, vanserijski Rambo Amadeus, sve je to lepo kada se na kraju zaokruži nekom manjom ili većom lovom.
DownloadLink:

http://rapidshare.com/files/15962320/pa ... o.rar.html

Zahvaljujem: Aleksandru Grubeši na informacijama

[bukovski]

slusao sam pantu u zrenjaninu,u zelenom zvonu.nije los,pravi ravnicarski lik,