ovaj prizna da je radio na projektu velike srbije

[domoljub]

Intervju: Miroslav Šolević

Režim nas je iskoristio

Milošević je održao dva govora u Kosovu Polju: taj prvi govor u sali bio je mlak... Kad je izašao ispred zgrade, kad je video nekoliko hiljada razljućenih ljudi koji su se tukli s milicijom, uplašeno je izgovorio: "Niko ne sme da vas bije!" Bio je bled kao krpa. I njemu je bila prpa, lete kamenice, da ne dobije i on batine

Miroslav Šolević (51), ekonomista, koji je po opštem uverenju bio neprevaziđeni organizator mitinga i sa svojim ljudima "glavni izvođač radova" u vreme "antibirokratske revolucije" širom Jugoslavije, danas u zabačenom selu Vilandrica, tridesetak kilometara pored Niša - čuva koze.

"VREME": Vama su bila otvorena vrata CK Srbije, sa Slobodanom Miloševićem ste se dogovarali o političkoj dinamici "događanja naroda", Srbi sa Kosova i sa juga Srbije zovu vas "legenda". Odkud vi ovde s kozama?

ŠOLEVIĆ: Pa, od politike sam digao ruke. Otac mi je iznenada umro, pa sam ja to preuzeo. Ne možeš da nađeš čobanina.

Opšte je uverenje da su kosovski Srbi, čiji ste vi bili lider, bili dragocen instrument u rukama Slobodana Miloševića, i da ste ga vi ustoličili kao vođu svih Srba ?

To nije tačno: drug Sloba je nastao zahvaljući našoj buni, a onda je zloupotrebio nezadovoljstvo i nesreću Srba sa Kosova, što se i danas vidi. E sad, posebna je priča što SPS i njegovi ivice dačići hoće da prikažu kao da je tek sa Slobodanom Miloševićem došlo do buđenja nacionalnog pokreta na Kosovu. To je koješta!

Srbi sa Kosova su se hvalili time da su Miloševiću "konja osedlali"?

To nas takozvana opozicija optužuje da smo mi bili Miloševićevi poslušnici i da smo ga mi ustoličili. Istina je da je sve počelo mnogo pre Miloševića. Kada je došlo do demonstracije Šiptara 1981, mi Srbi smo bili potpuno politički dezorijentisani, naši rukovodioci su ili znali i krili istinu, ili su pričali o bratstvu i jedinstvu. A kod Šiptara je izvanredno funkcionisao paralelni sistem informisanja. Tek '82. počinjemo da se bunimo protiv perfidnih pritisaka sa pozicija države; '83. organizujemo grupu koja je otišla kod Ljubičića. I sledeće godine idemo od foruma do foruma, ali '85. imamo apsolutno konstituisan Srpski pokret otpora. Bilo je tu i prvoboraca, tako da nisu mogli da nam prišiju nacionalističko-četničku etiketu, onda pišemo državnim organima peticiju koju je potpisalo više od 47.000 Srba.

Stalno smo imali političku inicijativu: mi smo vukli konce, a oni reagovali...

Senzacija je bila kada ste "nasilno" upali u saveznu skupštinu...

Nas stotinu Srba sa Kosova 26. februara '86. nasilno ulazi u saveznu skupštinu! Doduše, režija je dogovorena sa pokojnim dr Miodragom Trifunovićem, tadašnjim predsednikom Saveznog veća. Otvorili smo skupštinu za narod, posle nas su ušli i radnici "Uljanika" i "Borova". Kada je uhapšen Kosta Bulatović, protestovalo je u Kosovu Polju 20.000 Srba i prisilili smo vlasti da ga puste. Aprila '86. dolazi Ivan Stambolić, i njemu smo skandirali "Ivane, Ivane..." Bili smo u Centru "Sava", primio nas je Lazar Mojsov. I Stambolić je, eto, imao šanse da bude car svih Srba; šansu nije iskoristio. Mi smo se još godinu dana bunili, klimali, gurali, zbog pritisaka, majorizacije, nepravdi i - ništa. Sve ovo pokazuje da je Srpski pokret otpora autohtoni pokret i da nas nije napravio Slobodan Milošević.

I onda se, 24. aprila 1987, Kosovu Polju - dogodio vođa. Da li ste se tada prvi put sreli?

Da, sede pored mene, pita ko sam. Predstavim se. Nije on na mene ostavio nikakav poseban utisak. Istinu da kažem, i ona "istorijska" poruka iz Kosova Polja koju je naša televizija sto put okretala "Niko ne sme da vas bije!" nije baš tako izgledala. Milošević je održao dva govora: taj prvi govor u sali bio je mlak, luk i voda, za tadašnji nivo političke zrelosti i svesti prosečnog Srbina na Kosovu, ono što slušaš na televiziji... Dobio je aplauz reda radi. Kad je izašao ispred zgrade, kad je video nekoliko hiljada razljućenih ljudi koji su se tukli s milicijom, uplašeno je izgovorio: "Niko ne sme da vas bije!" Bio je bled kao krpa. I njemu je bila prpa, lete kamenice, da ne dobije i on batine: mi Srbi smo se naoružali kamenicama i nijedan policajac nije prošao bez kamenice u leđa. Ali, kada je video da je posle te poruke dobio aplauz, da ga je policija poslušala i ustuknula, shvatio je svoju snagu: iza njega je CKS, CKJ, Predsedništvo SFRJ, e onda je, sa onog prozora, stvarno odlučno, na onaj svoj način, poručio: "Niko ne sme da vas bije!"

Kako ste posle sarađivali?

Pa šef je zadužio Draška Milićevića i Ljubinu Marković, članove CK, da sa mnom stupe u vezu "jer ćemo koordinacijom daleko bolje da rešavamo probleme". Milićević je bio direktor Instituta "Mihailo Pupin", a ja sam radio u "Radiotonu", koji je tesno sarađivao sa "Pupinom". Nezadovljni Srbi su se žalili, išli za Beograd, i vlast je htela to da kontroliše.

Vi ste režirali mitinge, pobune, smene... Koliko ste se često sretali?

Ja sam se sa Miloševićem sreo jedno pet-šest puta u CK-u, tamo na Ušću, na IX spratu, jednom u predsedništvu, a samo jednom u četiri oka. A neki bi hteli da prikažu da sam maltene svako drugo veče večeravao sa njim.

O čemu ste razgovarali?

Koordinirali smo. Pa, recimo, pred Plenum CK, posvećen Kosovu, najavljen je dolazak pedesetak hiljada Srba i Crnogoraca. Molio je, ubeđivao nas da ne dolazimo. Kao, Plenum je izvanredno pripremljen, uvodni referat Marka Orlandića odličan, zaključci još bolji. Ja nekako razočaran: kažem, druže predsedniče, može referat da ne bude usvojen, da ne prođu zaključci... A sve i da bez toga prođe, problem je između deklarativnog i operativnog: kako pronaći mehanizme da se sprovede ono što je odlučeno. On, opet, ni da čuje; ima, kaže, podršku Pančevskog. Traži, moli da ne dolazimo i pita: "Mogu li da računam da nećete da dođete?" I tu nas onda ostavi da nam čika Pera Gračanin bude domaćin: bili smo u CK-u, na IX spratu, sve do 10 uveče, jeli ćevape... Ostali susreti su bili pokušaji da se reše naše razmirice. Bez uspeha.

Vi ste ipak došli u Beograd...

Dođosmo. Tako je Srpski pokret otpora dole izglasao. Bile su to prve posleratne demonstracije u centru Beograda a da policija ne juri i ne tuče demonstrante. Mi smo skandirali najcrnje parole: lopovi, majmuni... pridružilo nam se i nekoliko stotina Beograđana, počeo narodni odušak. Dva puta sam pregovarao sa Račanom, fin gospodin, samo sa mnom je hteo da pregovara: kaže, Plenumu prisustvuje 120 stranih novinara i samo o vama pišu. Imate 20 minuta da se počistite iz parka. Poslao onog Duleta Stupara iz SDB-a: kažem, ne možemo za 20, tražim 40. Mislim, zadatak smo obavili! Ali, u parku me izviždaše: "Izdaja!" Mislim da su to bili Beograđani, nema Srbina sa Kosova koji bi mi to rekao.

Mnogo se govori o njegovoj harizmi, kažu da ume da bude šarmantan, voli da popije...

Na mene nije ostavio neki poseban utisak. Odmah sam video da se okružio podanicima, svi se oko njega ponašaju kao sluge. Posle, kad sam ga malo bolje upoznao i pažljivije počeo da analiziram shvatio sam da je kao strateg nula, ali da je fenomenalan taktičar - i to ne 100 odsto nego 101 odsto! Tu mu nema ravna u Srbiji. Snalažljiv kao mačka, a najopasniji je i najsposobniji kad je u opasnosti, kad je sateran u ćošak. Pravi vladar haosa: čim se jedan smiri, on proizvede drugi. Uništio je opoziciju, uništio je svaku alternativu. Rasturio je i nas - Srpski pokret otpora: penzionisan je Duško Ristić, ja sam oteran u Niš, penzionisan je Kosta Bulatović, jedini od naših čelnika koji je pristao da radi za njih je Bogdan Kecman. I mi se posvađasmo. Ne postoje dva značajna Srbina da ih nije posvađao. Posvađao bi dva oka u glavi.

Evo, drugo oko u glavi bi izgleda da ode...

Ma ovo je brod koji se izvrnuo i treba begati! Ne mislim ja da Crnogorcima nije mesto u Jugoslaviji, da nismo jedan narod, ali i pacovi begaju kad brod tone! Kao planinar, a bio sam među pet najboljih planinara u onoj Jugoslaviji, sva sam priznanja osvojio, znam Slovence u dušu: ne bi oni otišli iz Jugoslavije da ih nije oterao Milošević i njegov tvrdi komunizam. Sramota je ono što su Slovenci uradili sa vojskom, ali to je istina.

Jeste li i vi išli na onaj miting u Ljubljanu?

Nisam hteo da idem, ali sam im dao instruktažu.

Da li se posle istorijskog "niko ne sme da vas bije" situacija popravila na Kosovu?

Tu smo se najviše prevarili: mislili smo da će se nešto stvarno promeniti, da neće raditi kao dotadašnja komunistička vlast. Deklarativno sve, operativno ništa. Ne zameram ja njemu što je ostao komunista, ja mu zameram što je upropastio državu, što je upropastio ogromnu narodnu energiju. Decenije će morati da prođu da se povrati ta izgubljena enegija. On tu našu energiju nije upotrebio da se poboljša stanje na Kosovu, za srpsku stvar, nego za osvajanje i očuvanje svoje vlasti. Mogao je on da bude na vlasti, ali kao reformator, ali on to nije prihvatio.

U sukobu sa Stambolićem vi ste podržavali Miloševića...

Jeste, posle Osme sednice 99 odsto Srba sa Kosova bilo je za Miloševića, ali su nam se ubrzo otvorile oči. Videli smo da se on na Osmoj sednici ustoličio za cara, ali da od rešavanja naših problema nema ništa. Ma, nismo mi njega ustoličili, kako neki tvrde; bio je predsednik komunista Srbije i sa te funkcije zagarantovano mu je bilo Predsedništvo Srbije, pa posle, vrh u federaciji. Taj isti put je prešao i Ivan Stambolić. Gde mi da ga napravimo? U jednopartijskoj državi bio je šef partije, znači alfa i omega. E sad, druga je stvar što je on nas zloupotrebio za svoj politički obračun sa Stambolićem i pokojnim Bucom (Dragiša Pavlović, sekretar GK SK-a Beograda, prim.a.), jer sve ono što smi mi iskreno radili da se popravi položaj Srba na Kosovu on je upotrebio za svoj politički obračun sa protivnicima unutar Saveza komunista. Mi onda krenemo sa mitinzima po Srbiji. Ma, nema grada gde nismo bili: od Novog Sada i Podgorice do Vrbasa.

Opšte je ubeđenje da je zapravo policija vukla konce.

Pa, podržavali su nas, a i saslušavali. Najvažnije je što su nas podržavali "Politika", RTS, politički vrh. Šef nas je podržao iz ličnog računa. Ako ćemo pravo, najkorektniji su bili u Crnoj Gori: tadašnje rukovodstvo Žarković, Đuranović, Orlandić dozvolili su meni, koji sam važio za nacionalistu numero uno, da govorim pred miting 10 minuta na titogradskoj televiziji!

Kakva je vaša uloga u organizovanju mitinga nad svim mitinzima? Gde ste vi i vaš pokret na Gazimestanu?

Na Gazimestanu mi smo već bili u autu: naš pokret je rasturen. Tu je već partija sve preuzela: njene službe su radile... Meni je sve bilo jasno 28. marta 1989: velika svečanost u Centru "Sava", novi ustav, pokrajine vraćene u okvire Srbije, a među 1300 zvanica nije bilo nijednog Srbina sa Kosova: sve guzonja do guzonje. Meni je bilo jasno da je đavo odneo našu ideju, da će naši ciljevi da budu izigrani i da će energija masa da bude zloupotrebljena za nešto drugo. Shvatio sam da mi više režimu nismo potrebni i da će sve da ide po starom.

Da li ste zato, kako kažete, postepeno počeli da se povlačite iz politike?

Pa tako bi moglo da se kaže. Što se tiče ličnosti gospodina Miloševića, po meni, postoje dvojica Slobodana Miloševića: jedan do 28. marta 1989, i drugi - posle toga. Do dana kada su pokrajine konačno uterane u okvire republike Srbije mi smo ga podržavali. Ali od tada, kada se on učvrstio na vlasti, sve što radi radi naopačke. Zadnjih deset godina su izgubljene godine: mi se već deset godina nalazimo na političkoj nizbrdici. Kratko da kažem: konstantna nizbrdica. Nema u ovih 10 godina ni jednog jedinog dana koji je bio bolji od prethodnog.

Pa obećavao je švedski standard, 10.000 dolara po glavi stanovnika...

... A raspala se Jugoslavija, raspala se JNA, došlo je do ratova, izgubili smo Kosovo, a srpsko nacionalno pitanje je sada u totalnom ćorsokaku. Ja sam duboko razočaran u Slobodana Miloševića: nijedan razuman srpski političar ne bi dozvolio razbijanje bivše Jugoslavije. Jugoslavija je jedini krov pod kojim su stajali svi Srbi. Samo lud političar može da razbuca nacionalni okvir u kome su svi Srbi živeli u jednoj državi. Nisam mogao ni u najcrnjim snovima da predvidim da će Srbin da razbije državu za koju su pale tolike srpske žrtve.

Sarađivali ste, "koordinirali", ima li Milošević i nekih zasluga?

Od kada je sebe učvrstio na vlasti on nikada nije ozbiljno rešavao ni jedan jedini ovdašnji problem. Njegov jedini cilj je očuvanje vlasti. Miloševiću nije mnogo stalo do istine. On nema iskrenih uverenja niti ih je ikada izneo na političkoj sceni. I zato ja više cenim drugaricu Miru, koju ne poznajem: ona javno zastupa ono u šta stvarno veruje. Meni je rekao Draško Milićević, on je bio ispred CK SKS zadužen za koordinaciju sa nama, da Milošević nije komunista, kao on je bankar, praktičan, jednostavan čovek, odšije mu se dugme na kanabeu a on ga prišije!? Ej, tamo prišiva dugme, a nama raspori državu!

Kažete da vam je sve vrlo brzo postalo jasno. Da li ste ipak predviđali ovakav razvoj događaja?

Dve stvari ni u snu nikako nisam mogao da predvidim: da zemlja može tako brzo da bude upropaštena, i da upropastitelj toliko dugo može da ostane na vlasti.

Zašto ste vi oterani sa Kosova?

Pa to pitanje sam ja lično postavio Miloševiću 13. maja 1992. na Dan bezbednosti: pitam ga, gospo'n predsedniče, što me oteraste u Niš? A on doslovce kaže:

"Ja sam to naredio! Zbog tvoje lične bezbednosti!"

Ma, jok, kakva moja lična bezbednost! Cilj je bio da se razbije Srpski pokret otopra. I uspeli su. Bio je to perfidan politički obračun: prvo kao isključenje iz SK-a, a onda kao poslednje opomene "zbog delovanja sa nacionalističkih pozicija", šta li... Ništa nismo prihvatili, tako nas posavetovao Žika Radojlović. Onda smo videli odakle vetar duva. Od 1992. naovamo on gubi sve izbore, a stalno je na vlasti!? Ispada da je Radmilo Bogdanović napravio više opozicionih partija nego mi u opoziciji.

Dobar deo opozicije ne može da vam oprosti što ste ga podržavali u tim ključnim, prvim godinama kada je došao na vlast.

Greh je što smo ga onda podržavali, a nije greh što mu oni iz vajne opozicije sada odnesu pun džak mandata i daju mu da ostane na vlasti i kad izgubi izbore!? Tu pre svega mislim na Šešelja i njegove radikale. Od '92. Milošević i SPS nisu dobili nijedne izbore. Jeste, mi smo ga podigli, ali ga održava opozicija.

Sve ih je kupio na ovaj ili onaj način: ponizio Vuka, ponizio mu ženu, a Vuk kaže: "Predsednik je mnogo fin i šarmantan čovek!" Utrkivali se ko će pre u savez sa njim. Milošević je preko Šešelja zagadio politički život u Srbiji: napravio je jednu pljuvačko-psovačku atmosferu. Šešelj je govorio da je "Mirko Marjanović najveći lopov i da zaslužuje 2000 godina robije", a sad sa "Mirkom" sedi u vladi!? Vara se Šešelj ako misli da je on autentično zlo; on je zlo koje je gazda izmislio!

Bili ste u Srpskom pokretu otpora, posle potpredsednik u Novoj demokratiji. Ali i oni uđoše u koaliciju sa "šarmantim predsednikom"?

Prisilili su rukovodstvo Nove demokratije na taj korak! Ostavili su ih bez kore hleba, satrli bi ih ekonomski do kraja da nisu pristali. Dušan Mihajlović je jedan izuzetno častan i sposoban političar, jedan od pet najsposobnijih u Srbiji: imao je firmu LUTRA, to je na latinskom vidra. I on je prava vidra, ali mislim da ne bi takav potez povukao da nije bio pritisnut nekom velikom mukom. Uoči ulaska u vlast firma mu je ojađena za nekih četiri-pet miliona maraka. E, onda sam ja rekao: "Ako vi, gospodo, mislite da ću ja da idem ispod suknje gospođa Dane, iz DEPOS-a, pod suknju gospođa Mire, u vladu, varate se! Uzeh jaknu i odoh! Shvatio sam da na političkoj sceni Srbije imamo SK podeljen u pet sekcija: SPS, JUL, SRS, SPO i ND. Ne bi me iznenadilo da uskoro imaju kongres ujedinjenja i da kažu da smo imali prelazno stanje na koje su nas prisilile okolnosti i da će se sve opet vrati na staro. Za vreme Ante Markovića krenulo se u reforme, valjda je zato Jugoslavija i uništena. Od onda su planski i sistematski uništavani selo, privreda, poljoprivreda, privatni sektor, svi smo osiromašili sem one šake novobogataša, tj. lopova. Kako može sin našeg ministra da kupi akcije Skopske železare za 22 miliona dolara?! To može samo u državi bezakonja. Sada postoje bogati komunisti i državna mafija, sve drugo je uništeno.

Veliku firmu ste imali i vi...

Imao sam u Nišu firmu Balkaneksport, koja se bavila istraživačko-razvojnim radom iz oblasti elektronike: takve firme nije bilo u državi. Ono što nije uspelo sa Radiotonom napravio sam ja: imali smo tri doktora nauka, jednog magistra i sedam inženjera. Napravili smo 16 prizvoda, i svih 16 je verifikovano kao tehničko unapređenje. Međutim, država je propala i sve je propalo! Nijedan od tih proizvoda se sada ne koristi, svi korisnici - 14. oktobar, Yumco, Kablovi Svetozarevo i drugi - zapali su u teškoće.

Mnogi vaši saborci iz "godina raspleta" nose "armani" odela, voze ih šoferi, zaposeli su vile na Dedinju, postali izuzetno imućni ljudi, a vi - čobanin!? I posle svega, ispada da ste ne samo otpadnik nego i gubitnik zbog učešća u politici. Oni koji vas bolje poznaju kažu da vas je politika osiromašila do gole kože.

Ma kakvi! Sve ima svoju cenu! To su samo materijalne stvari! Ne bih ja s njima da mi donesu džak sa 100 miliona dolara! Dobio sam mnogo: upravljao sam procesima koji su u jednom trenutku vodili ostvarenju najvećeg srpskog nacionalnog cilja.

Iz razgovora sa vama može se izvući zaključak da Miloševiću zapravo nije nikada ni bilo mnogo stalo do Kosova?

Pa, sve je bilo u sklopu sopstvenog održanja na vlasti: njemu je Kosovo koristilo kao magacin za mandate na republičkom i saveznom nivou. Njemu je više odgovarao haos iz koga će da izvuče 50 mandata nego da rešava situaciju koja onda možda može da dovede do gubitka vlasti. Ako je i postojala želja da se reše problemi na Kosovu, ona je pregažena željom da se opstane na vlasti.

Zašto su Kosovci ćutali kada su zvanično saopštavani fantastični izborni rezultati sa Kosova?

E, zato smo sad izgubili Kosovo! Dobili smo Milutinovića, komunizam u kontinuitetu, dobili smo vlast za onog koji je izgubio izbore. Kao narod, kao nacija i kao država platili smo najskuplju moguću cenu za održanje ovog režima. Sve pokazuje zašto Kosovo nije rešavano: Kosovo je čuvano kao rezervat za opstanak ovog režima na vlasti. Kosovo je bilo izborna vreća za SPS: 100.000 glasova, 200.000, 300.000... samo puni! E, sad su svi birači tamo! Samo što će glasati za UČK, Rugovu i onog bandita Tačija...

U Bosni su srpski političiri poručivali da ne mogu da žive sa drugima, da su to ulje i vatra. Ima li posle svega zajedničkog života na Kosovu?

Srbi i Albanci moraju i mogu da žive zajedno. Treba urediti odnose: oni su nacionalna manjina, i ne mogu da budu ništa više; ne mogu oni da budu zakonodavci u državi Srbiji. Ali, nikada ne sme da se generalizuje nijedan narod: kad je naša vojska išla protiv UČK-a, trebalo je da ih vojno porazi, da potuče njihovu separatističku politiku, a ne da ide na njihovo nacionalno biće, da pljačka i da pali kuće. Sve što su oni uradili ide na obraz svih nas, to je nespojivo sa srpskim vojnikom.

Imate li prijatelja Albanaca?

Uvek sam imao i dan-danas ih imam.

Mislite li da je Kosovo definitivno izgubljeno?

Kosovo može da bude izgubljeno samo ako ovaj režim ostane. Bez ovog režima Kosovo ima velike šanse. Rekao sam zimus, na Crkvenosrpskom saboru, da će Srbe sa Kosova braniti samo oni sami i Srpska pravoslavna crkva. Rekao sam da nijedna partija neće stati iza njih i da će svoju neupućenost životom da plate. Čuvajući koze tek sada sam u potpunosti razumeo politiku: čobanin koji čuva koze je šef države, a koze su političko stado. Nije neka moja koza kriva ako se izgubi. Za gubitak Kosova glavni krivac je gazda, ali su veliki krivci oni koji su opozicione interese prodali za šaku privilegija. Pre svega mislim na Šešelja, ali i na mnoge druge. Srpska vlast koja dozvoli gubitak Kosova i ne podnese ostavku nije vlast: ona nema veze ni sa narodom, ni sa nacionalnim interesom, ni sa državom. Kad se sluša ova naša televizija i Ivica Dačić ispada - pobedili smo NATO!? Eno, naši Srbi s Kosova spavaju ispod prikolica po Kraljevu, teraju ih od nemila do nedraga. Iznad glave mi, kao na nekom poligonu, samo lete NATO avioni... E pa, veliku pobedu su postigli!

Ovo što nam se dešava vi stalno nazivate havarijom, ali ipak niste pesimista. Gde je rešenje?

Ovaj režim mora da ode: ili narod da digne veliku bunu, ili da Savez za promene nađe pravog čoveka. Prava ličnost je superdeka: Avramović je izuzetno popularan, ima ugled u inostranstvu, veliki je stručnjak za ekonomiju i finansije. Naša poslednja šansa za tranziciju jeste da se napravi prelazna vlada, da se Srbija vrati sebi, ona jeste u Evropi, samo da se prizove pameti.

Slobodanka Ast


Rekli su 1989:

- Svečanost na Gazimestanu je kulminacija srpskog nacionalnog bunta. Kosovo je polutar srpske planete. Na šeststotu godišnjicu Kosovskog boja moramo naglasiti: Kosovo je Srbija, i ta činjenica ne zavisi ni od albanskog nataliteta, ni od srpskog mortaliteta. Tamo je toliko srpske krvi i srpskih svetinja, da će ono biti srpsko i kad tamo ne ostane nijedan Srbin. Kosovo je odavno stiglo do Jadovna, i pravo je čudo da ime Kosova nije sva srpska zemlja. (Matija Bećković)

- Od Kosova do danas Srbi nisu imali veće svetinje od Kosova. Oni su se toj svetinji zaveštali i, evo, šest vekova prinose joj najskuplje žrtve, žrtve u krvi. Ne znam dokle ćemo i kako ćemo, ali znam da moramo. Jer srpska država bez Kosova bila bi isto što i Srbin sa rupom u nedrima. (Gojko Đogo)

- Gazimestan je jedna šovinistička manifestacija. Nisu se samo Srbi borili protiv Turaka, u bici su učestvovali i Albanci, i Hrvati, i Bosanci. To je događaj od značaja za sve jugoslovenske narode. Moj utisak je da u Jugoslaviji postoje snage koje gotovo priželjkuju terorističke akcije na Kosovu. Mogu samo da upozorim Srbe da uvek kada je neki mali narod, a i Srbi su mali narod, pokušavao da nametne svoju prevlast na Balkanu, to se završavalo njegovom ličnom tragedijom". (Ibrahim Rugova)

[kub lajkan]

Hvala za ovaj intervju...

[gavrilo]

glavna poruka... milosevica na lomacu

[neutralac]

Gavrilo,

Nije problem ni Solevic ni Milosevic ni Seselj ni ostali koje ti poimenice ponekad navedes. Srbi su vrlo sretan narod, jer za razliku od mnogih drugih oni imaju samo JEDAN problem: gdje su granice Srbije.
Sve drugo Srbi znaju,ali ovaj problem , evo polomise se, rjesavaju stoljecima i jos uvijek rade na njemu. Neki umniji ljudi od mene kazu da je opsesija vrsta bolesti i tesko se lijeci.
----------------------------------------------
Vezano za ovaj tvoj post samo par rijeci.
Solevic je seljacina nabijena bolesnim srpstvom, ali njegova retorika je u ravni jednog AKADEMIKA Milorada Ekmecica, a veza silnica koja ih spaja je velikosrpski sovinizam.Tu ne treba nabrajati nikakva imena, jer jos nije popis stanovnistva , a neki se mogu pobuniti da nisu upisani.