Otes 04.12.1992 - 04.12.2012

[jefff]

[jefff]

[wirger]

Moje neko viđenje situacije od početka rata u naselju Otes. April i Maj su prošli relativno mirno, bila je neka čudna situacija da su ljudi mogli još prolaziti , ali naravno sa strahom gledajući vijesti. Veće borbe su bile kada je bio taj famozni napad na Ilidžu, te prvo veće granatiranje naselja je bilo u toku mjeseca Maja. Relativni mir je bio sa sporadičnim pogibijama i ranjavanjima od snajpera sve do Septembra kada su po pričama koje sam čuo upali Jukini u Doglode, Srbi ubrzo prave kontraofanzivu sa dometom do farme krava, te u nastavku borbi zauzimaju osnovnu školu( tada se zvala 7. sekretara skoja), te u oktobarskim borbama dolaze do tzv. pilane (danas ona ne postoji ostala je samo čistina).
Mi lokalci smo prvo organizovali noćne straže ono u stilu svako oko svoje kuće sa pištoljima i lovačkim puškama, gledajući sa ove tačke okrenuti u suprotnom pravcu od stvarne opasnosti. Onda dobijamo svi iskaznice da smo pripadnici I samostalnog bataljona TO, zatim preimenujemo se u 3. motorizovanu brigadu , a dio brigade u Otesu je bio nazvan Oteški bataljon. Bataljon se sastojao od tri čete, !. četa je pokrivala most preko rijeke dobrinje (spoj sa Azićima) uz prugu do krajnjih kuća uz prugu sa spojem na zgradu Viktoriju sa zonom odbrane od Energoinvestovog TAT-a do naselja Pejton na Ilidži. ". 2. Četa je pokrivala zgradu Viktoriju (dobila naziv jer je oblikom slična slovu V) uz rijeku Željeznicu do tzv. Luga (staro korito Željeznice) i još malo poljem do spoja sa 3. Četom sa zonom odbrane prema dijelu Pejtona, Vreoca i Osjek. 3. Četa je pokrivala široku poljanu do rijeke Dobrinje sa odbranom prema Osjeku, Doglodima i Barama. HVO sastavljen od lokalnih Hrvata, te izbjeglica sa Ilidže Hrvata su bili na spoju 3 čete i dalje prema Barama, ne ulazim jer stvarno nisam bio svjedok koliko je bila čvrsta ta odbrana. Često se na forumu spominje fortifikacija kao slaba tačka, i ona je stvarno bila takva, prvobitno smo na straže išli na isturene kuće, da bi se poslije vjerovatno uticajem školovanih oficira počeli ukopavati, sredinom ljeta, sa neuvezanim tranšejima. U trenutku napada ukopavanje i fortifikacija nažalost nije bilo možda tek na pola urađeno.
Dvogledom sa osmatračnice sam svjedočio da su komšije to učinili još početkom Maja.
Već u aprilu je bilo prvo protjerivanje civila sa Ilidže u Otes, mnogi su imali svoje porodice i sjećam se drame kada su saznali da su mnogi njihovi bili zatvoreni u starom Domu zdravlja na Ilidži. Dolaskom protjeranih civila mnogi muškarci su ostali u naselju i pridružili se nama. Tada sam upoznao rahmetli Erika i mnoge druge.
Prve jedinice iz grada koje su došle u naselje su bili Jukini, stvarno tada su u odnosu na nasi zgledali opremljeno posebno mi se njihov sanitet svidio sastavljen od dva kamuflažna sanitetska TAM-a150 , vjerovatno zarobljeni u KMT.
Što se našeg oružja tiče (govorim za 2 četu), bilo je nešto zastavinih m 70 od rezervista policije, papovki kupljenih od švercera koji su prethodno opuhali bazu MUP-a u Krteljima, nekoliko Ppš dobošara iz II svjetskog rata, 6-7 lovačkih karabina , te jedan RB M-57, te projektila u kontejneru za M-79 OSU, ali bez lansera, nego smo dobili improvizovanu bešavnu cijev za ispaljivanje. Nekoliko komšija je otišlo sa svojim autima i dovukli nešto municije i opreme iz KMT. Ja sam za dvije šteke cigara kupio dva kamuflažna šatorska krila i od njih mi je sašivena uniforma.
Ubrzo se mijenjaju razne jedinice iz grada Zmaj od Bosne, Podrinjska brigada, Leptirice, tako da ih je najveća koncentracija bila nakon Dogloda.
Vraćam se kratko na situaciju oko pilane, naravno da je bila panika da će naselje doći u okruženje, te su u oktobarskim borbama lokalci i jedinice iz grada uspijeli vratiti neprijatelja do farme, naravno uz značajne pogibije najviše od artiljerije. U samom naselju nakon Dogloda je značajno izmjenjena situacija u pogledu sigurnosti, granatiranje je bilo svakodnevno, i kada se činilo da je mirno iznenada su dolijetale najčešće mine iz ručnih bacača i pogađale nemoguća mjesta gdje su ljudi mislili da su sigurni. Svaki dan je bilo poginulih i ranjenih civila i vojnika u istom omjeru. Naselje se počelo postepeno prazniti, ljudi su osjetili da im je možda u gradu koji je svaki dan isto bio izložen napadima možda ipak sigurnije.
PM72 je spominjao pragu na brdu iznad Osjeka koja je izlazila iz garaže velike kuće i svaki dan ubijala i ranjavala, i ja sam je svaki dan gledao, ali nismo imali nikakvog oružja da je pogodimo. Poslije rata sam biciklom otišao do te kuće koja je tada bila napuštena da vidim to mjesto odakle su mnogi ljudi nastradali nažalost. Na snimku onog Francuza iz Novembra se vidi čitav red oklopnjaka od Praga pa do BVP-80 ispred stare policijske stanice na Ilidži, to je vjerovatno već bila priprema za predstojeći napad. Sem zone 1 čete, na drugim zonama može se reći da su linije bile udaljene poprilično daleko, međutim stvarno u tim trenutcima hrabri k-dir 2. čete Sead Sinanović je sam otišao u osmatranje ispred linije te obavjestio ostale, mislim da je mozda sredina novembra bila da su iz pravca Osjeka napravili pontonski most i počeli ukopavati se bliže našim linijama.( vojnički se to kaže formirali mostobran). Otprilike to je bila situacija ukratko iz mog sijećanja pred sami napad rano ujutru 1. decembra.

[jefff]

Sejo



Dzenaza nakon ekshumacije 2013.

http://www.blogger.ba/galerije/post/3515006/368570

[trocadero]

E svašta ....čuj Dzoni poginuo kao pripadnik Zelenih beretki a ustvari ubijen u međusobom obračunu sa Dedijem u kafani na Ilidži.

"Poslije završene OSMOGODIŠNJE škole ne uspijeva se zaposliti"
Ko piše ovo???

[Emiremir33]

E svašta ....čuj Dzoni poginuo kao pripadnik Zelenih beretki a ustvari ubijen u međusobom obračunu sa Dedijem u kafani na Ilidži.

To je bilo prije rata ?

[trocadero]

4. aprila '92.

[jefff]

Nije zaveden kao clan ZB tako da mozete zaobici dusebriznicko spamanje teme.

[wirger]

Koliko ja znam Erik je došao sa Ilidže, veća grupa Ilidžanaca je čini mi se u toku Maja protjerana i došli su u Otes. Erik je ostao i bio je u 2 četi.

[Milenkov buraz]

Neka ti je vječni rahmet Štela.

[PM72]

PM72 je spominjao pragu na brdu iznad Osjeka koja je izlazila iz garaže velike kuće i svaki dan ubijala i ranjavala, i ja sam je svaki dan gledao, ali nismo imali nikakvog oružja da je pogodimo. Poslije rata sam biciklom otišao do te kuće koja je tada bila napuštena da vidim to mjesto odakle su mnogi ljudi nastradali nažalost.

Velika bijela kuća sa desetak prozora-nekako u pola brda Osjek.Ispali pedesetak granata po Otesu (30 mm) onda siđu sa Prage pa sjede za stolom.Gledao sam ih durbinom.Nikakvog straha nisu imali,Praga parkirana pored kuće a ja yebem gdje išta ima što nemam čime da ih gađam...Da smo barem imali onaj PAM -ov snajper 12,7 mm -opleo bih po njima makar me glave koštalo...

[jefff]

U pogledu desavanja u Otesu tih dana nisam najkompetentnji da govorim ali cu ipak podjeliti svoja saznanja.
Glavni udar se ocekivao iz pravca Pejtona, sa Ilidze ali glavni udar je dosao iz pravca Osjeka i to mehanizacijom preko improvizovanog mosta što je ipak izazvalo efekat iznenađenja i po svemu sudeci da je to bilo presudno da Otes padne ili je to u najmanju ruku ubrzalo pad.
Glavnina artiljerijske paljbe po meni dolazila je iz okupiranih dijelova Ilidze a ponajviše sa Kobiljace, Rakovice i Vlakova. Sa Kobiljace je otvorena vatra iz teške artiljerije 01. decembra u 5.30h i nije nikada stala do 05. decembra. Dan i noc.
Mustafa Hajrulahovic je bio tih dana u Otesu i to u onoj zgradi na pocetku Otesa iz pravca Pejtona. To ima znaciti da je on komandovao odbranom. Razmatrano je hapsenje Hajrulahovica ali je on to za dlaku izbjegao, samo je smjenjen nešto kasnije.
Tacan broj zrtava nije nikada utvrdjen.

[PM72]

Kao prvo,niko nije očekivao glavne niti pomoćne pravce napada.Dole je bilo naših bar 5 različitih vojnih formacija od kojih niko ni sa kim nije imao komunikaciju i saradnju.Bubali bez prestanka 4 dana i koliko znam nije bilo nikakvog improvizovanog ili pontonskog mosta jer su tenkovima prešli kod sastava Bosne i Željeznice a tu je gaz plitak.Znam da su im Jukini spičili jedan oklopnjak i pragu ali su po njima zapucali sa kuće iza leđa...u transeji kod spomenika ih je poginulo desetak i tu je bio kraj...

Hajrulahović dole nije bio pogotovo kad je krenulo rokanje a najviše je gađano sa Paljeva,Osjeka,Voćnjaka i vrha Rakovice.Vjerovali ili ne,u jednoj sekundi je znalo pasti dvije ili tri granate istovremeno.
Blago rečeno dole se nije znalo ni ko pije ni ko plaća.Kakav Hajrulahović ,ko da ga je neko znao ili da mu je pripremao hapsenje...gledali smo kako se izvuć bar do hladnjače...

[jefff]

Kao prvo,niko nije očekivao glavne niti pomoćne pravce napada.Dole je bilo naših bar 5 različitih vojnih formacija od kojih niko ni sa kim nije imao komunikaciju i saradnju.Bubali bez prestanka 4 dana i koliko znam nije bilo nikakvog improvizovanog ili pontonskog mosta jer su tenkovima prešli kod sastava Bosne i Željeznice a tu je gaz plitak.Znam da su im Jukini spičili jedan oklopnjak i pragu ali su po njima zapucali sa kuće iza leđa...u transeji kod spomenika ih je poginulo desetak i tu je bio kraj...

Hajrulahović dole nije bio pogotovo kad je krenulo rokanje a najviše je gađano sa Paljeva,Osjeka,Voćnjaka i vrha Rakovice.Vjerovali ili ne,u jednoj sekundi je znalo pasti dvije ili tri granate istovremeno.
Blago rečeno dole se nije znalo ni ko pije ni ko plaća.Kakav Hajrulahović ,ko da ga je neko znao ili da mu je pripremao hapsenje...gledali smo kako se izvuć bar do hladnjače...

Hajrulahovic je bio i uhvatio maglu a hapsiti ga su htjeli nakon pada Otesa a ne za vrijeme borbi. Ta nekoordinacija i jeste bila njegova dgovornost, odnosno neodgovornost. Jukini su uglavnom bili u Zeleneim Beretkama pa se njihova imena nalaze na prethodnoj stranici.

[trocadero]

Nije zaveden kao clan ZB tako da mozete zaobici dusebriznicko spamanje teme.

Kakvo spamanje?
Piše da su Erik i Dzoni pristupili Zelenim beretkama pri samom osnivanju septembra '91 što je naravno neistina...nikad nisu bili u njima.
I fino ti Paša kaže da nije bilo nikakvog improvizovanog mosta za mehanizaciju preko rijeke.

[PM72]

Po tebi je Mustafa Hajrulahović kriv za pad Otesa?
Na Otesu bio lokalni TO i Hvo,Jukini,policija,itd ...to ni Bog nije mogao uvezati a kamoli Hajrulahović.Da je nama brko rahmetli dosao na položaj i počeo naređivati -otišao bi u vražiju mater a da ne pominjem kako bi se proveo sa Jukinim...a bio dobar čovjek i oficir.
A to da su Jukini bili Zelene beretke...grohotom se smijem.Padne mi na pamet jedan Pipica ili Božo Šain...beretke... ko zna za njih dvojcu također će se smijati.Kakve beretke i Otes

[jefff]

Nije zaveden kao clan ZB tako da mozete zaobici dusebriznicko spamanje teme.

Kakvo spamanje?
Piše da su Erik i Dzoni pristupili Zelenim beretkama pri samom osnivanju septembra '91 što je naravno neistina...nikad nisu bili u njima.
I fino ti Paša kaže da nije bilo nikakvog improvizovanog mosta za mehanizaciju preko rijeke.

Erik je bio, a ovaj drugi nije.

[jefff]

Po tebi je Mustafa Hajrulahović kriv za pad Otesa?
Na Otesu bio lokalni TO i Hvo,Jukini,policija,itd ...to ni Bog nije mogao uvezati a kamoli Hajrulahović.Da je nama brko rahmetli dosao na položaj i počeo naređivati -otišao bi u vražiju mater a da ne pominjem kako bi se proveo sa Jukinim...a bio dobar čovjek i oficir.
A to da su Jukini bili Zelene beretke...grohotom se smijem.Padne mi na pamet jedan Pipica ili Božo Šain...beretke... ko zna za njih dvojcu također će se smijati.Kakve beretke i Otes

Ne znam ja ko je kriv, samo pricam šta se pricalo.

[trocadero]

Nije zaveden kao clan ZB tako da mozete zaobici dusebriznicko spamanje teme.

Kakvo spamanje?
Piše da su Erik i Dzoni pristupili Zelenim beretkama pri samom osnivanju septembra '91 što je naravno neistina...nikad nisu bili u njima.
I fino ti Paša kaže da nije bilo nikakvog improvizovanog mosta za mehanizaciju preko rijeke.

Erik je bio, a ovaj drugi nije.

Misliš zato što piše ,znaš odista ili pričaš što ti je neko pričao?

[jefff]

Ne znam što bih ja to tebi nešto vjerovao. Rahmetliju nisam osobno poznvao.

[wirger]

Ja se sjećam nekoliko dana prije napada u Otesu su boravili iz glavnog štaba Sefer Halilović i možda je bio i Talijan. Bilo je na tvbih prilog gdje su dali izjavu da su linije na Otesu stabilne i da fali još da se obave dodatni inzinjerijski radovi. Mi smo to gledali na tv malom crvenom koji se napajao na 12 V akumulatoru, sjećam se da smo se nasmijali : E što nas zavališe sa ovom izjavom:). Momci mlađi možda vam ja i PM72 dajemo neke informacije sa kojima se vi nemožete složiti, ali je stvarno bilo tako. Bila je neka ko komanda, ko štabovi, međutim vojnici na terenu su samostalno djelovali, nije bilo nikakve skoro sistema veze. Mi smo imali od jednog komšije koji je radio u elektrodidtribuciji nekoliko motorola koje smo koristili na relaciji baza i stražar samo za hitne situacije, svako je mogao slušati, i mi smo slušali. Ali recimo jedan uređeni sistem veza da se jedinice uvežu i koordinirano djeluju , žao mi je , nije bilo. Odbranu se vodili vojnici na terenu po svojoj procjeni i sa vrlo oskudnim MTS-om.
Napad niko nije očekivao, nešto je loše lebdilo u zraku, ali napad takvog obima nismo očekivali. Čim stignem opisaću svoja iskustva kad je napad krenuo.
Što se Erika tiče momak je bio za desetke, ovo je neko zloupotrijebio i sve ih uvrstio u Zelene beretke, nije pričao o bratu ali sam od drugih čuo da je nastradao u Ilidžanskom kafiću u jednoj tuči. (Zelene beretke su već imali veteransku organizaciju 1992, šta reći).

[jefff]

TOKAČA, Mirsad - Bosanska knjiga mrtvih : ljudski gubici u
Bosni i Hercegovini 1991-1995
Sarajevo : Istraživačko dokumentacioni centar, 2012.

Iako osporavana knjiga pruza neke informacije. Poginuli na teritoriji Ilidze od 01. do 05. decembra od A do M.

Pezime Ime Ime oca

ALIŠIĆ JASMIR IBRO 22.03.1960 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
ARNAUTOVIĆ HAVA ALIJA 3 /1936 Centar BOŠNJAK Civil 04.12.1992 Ilidža  
BAHTOVIĆ SAMIR MUHAREM 05.06.1966 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 03.12.1992 Ilidža
BAŠIĆ EMIN MUJO 28.10.1961 Ilidža BOŠNJAK Vojnik ARBIH 05.12.1992 Ilidža    
BEGIĆ EDIB NAZIF 25.12.1947 Banja Luka BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža 
BUNIĆ SALEM MUSTAFA 30.09.1957 Stari Grad BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža  
BUSULADŽIĆ ENVER JUSUF 20.03.1949 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža   
ČOLO NEDŽIB ADEM 21.07.1953 Foča BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža 
ČULJAK BRANKO KREŠIMIR 14.02.1970 Ilidža HRVAT Vojnik ARBIH 03.12.1992 Ilidža
DORŠNER JAN ZORAN 25.10.1969 Centar HRVAT Vojnik ARBIH 02.12.1992 Ilidža
ELEZOVIĆ VEDAD ALIJA 1958 Ilidža BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža  
HOLJAN MUJO ZEJNIL 25.05.1947 Kalinovik BOŠNJAK Vojnik ARBIH 05.12.1992 Ilidža
ISIĆ HARIS KEMAL 16.12.1967 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 05.12.1992 Ilidža  
JUNUZOVIĆ RIZAH ABDULAH 14.02.1950 Konjic BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
KAPISAZOVIĆ REFIK ŠAĆIR 06.05.1959 Novi Grad BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža  
KAPO ISMET MEŠAN 02.01.1968 Kalinovik BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
KARIDŽIĆ RAMIZA MUSIĆ 18.02.1931 Ilidža BOŠNJAK Civil 03.12.1992 Ilidža
KODRIĆ SUADA LUTVO 31.08.1950 Ilidža BOŠNJAK Civil 04.12.1992 Ilidža   
KOLAR RAMIZ DERVIŠ 08.04.1959 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
KUČERA MIROSLAV ANTE 21.09.1954 Ilidža HRVAT Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža  
KULOVIĆ SULEJMAN ISMET 1930 Zenica BOŠNJAK Civil 05.12.1992 Ilidža
KUNTO HALIL HASAN 06.10.1946 Višegrad BOŠNJAK Civil 05.12.1992 Ilidža 
KUSTURICA KEMAL SADIK 31.08.1969 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 02.12.1992 Ilidža
MAHMUTOVIĆ SABIT FEHIM 30.08.1955 Ilidža BOŠNJAK Vojnik ARBIH 03.12.1992 Ilidža  
MERZIĆ HARIS MUSTAFA 19.07.1965 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 05.12.1992 Ilidža
MUSAEFENDIĆ HAZIM SULEJMAN 14.08.1936 Zavidovići BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža  

[trocadero]

Ne vidim Erika (Rikija).
Ne znam da li su ga obilježili kao Bošnjak ili Srbin.

Meko pakovanje


Bitka za Otes, Robert Hasanefendic, borac srpske ofanzivne jedinice, vec treci dan niti sta jede, niti spava. Mozda nacas dremne dok stoji iza betonskog stuba ili ceka da pretrci cistinu, i to je sve. Nema vremena za vise. Bitka za Otes usla je u prelomnu fazu. Sve linije dodira su sudarene i ako se sada ne pomjere, dugo se nece imati snage za novi udar. Sad je biti, ili ne biti. Ofanzivna jedinica, pest srpskog udara ne smije da popusti. Oni su ti koji lome.

Cudis se, Hasanefendic, a u srpskoj ofanzivnoj ceti ?! Robert je jedan od onih koji u ovom ratu nisu niciji. Lako je biti Srbin. Lako je biti Musliman. Lako je biti i Hrvat. Ali,... djeca iz mjesovitih brakova... Meko pakovanje ! ? Niko ih nece. I svi od njih zaziru.

Robert je najstariji medju petero brace i tri sestre iz siromasnog dijela grada. Jos je bio klinac kada ih je otac, Musliman, ostavio da zive sami sa majkom, Srpkinjom. Upamtio je te dane i tesko ih je prebolio, a ocu nikad nije oprostio. Kad je nekoliko godina kasnije i mati umrla, djeca su ostala sama da se brinu o sebi, otac je vec bio nasao drugu zenu i tolika djeca iz prvog braka su mu smetala. Doduse, redovno je placao alimentaciju i kupovao neke stvari, starijima knjige i obucu za zimu, mladjima novogodisnje pakete, ali sve to je bilo tanko. Robert, kao najstariji, preuzima brigu o braci i sestrama. On kuva, pere, ide na roditeljske, lijeci grip. On je majka. Drugi brat, Goran, preuzima ulogu oca. Njegov dio posla je da zastiti i da donese novac u kucu. Goran to dobro radi. Vise sa one nego sa ove strane zakona, ali, jebi ga, novcu se ne gleda u zube. Lako je moralisati sit, zasticen i u toplom. Djeca rastu i taman kada su svi odrasli, da mogu sebi zaraditi, ono se zarati.

Robert pretrca ulicu i iza garaze cucnu da se odmori. Jos drugog dana akcije ostavio je pancirni prsluk, jer nije mogao da ga nosi, ali, sad koljena klecaju, tesko se krece i bez njega. Nasloni se na zid garaze i iz cuturice se napi mlake vode. Onda vlaznom rukom protrlja potiljak i sljepocnice.

Noc uoci rata u kafanskom obracunu kriminalac treceg reda, slucajno Musliman, na prevaru ubije Gorana. Pricalo se da je razlog neki nerasciscen racun sumnjvih poslova, a koji, niko ne zna. Sad je svejedno. Otac u gradu, vec politicki aktivan u SDA, pocinje da skuplja nove politicke poene. Na muslimanskoj televiziji izjavljuje da su mu jednog sina cetnici ubili, a da ostale drze u zatvoru. Sicari na krvi, a Goran sedam dana lezi u mrtvacnici. Kao da nikoga svog nema. Zbog prezimena Srbi ne daju da se sahrani na njihovom groblju, a zbog imena Muslimani na svom. Samo Robert zna gdje je i kako sahranio brata.

- Roberte, je l' ti to spavas ? – upozorava ga Brane.
- Jok. Samo odmaram oci.

Denis, jedan od brace, ode ocu u muslimanski dio grada. NIje se prije polaska ni javio Robertu i ostalima koji ostaju. Mora da se plasio rastanka, ili da ga ne nagovore da ostane. Ne bi niko...

Tad oni koji misle da im je Gospod sa starim junackim prezimenom i uniformom dao i tapiju da mogu odlucivati o necijem zivotu i smrti hapse Roberta, ispituju ga, pa ga pustaju. Onda drugi, isti prvima, opet ga hapse, pa ga pustaju, a on zeli samo da ratuje. Da ocu i Denisu dokaze da su se zajebali.

- Salju ga na "Maderu". Tamo je najopasnije.
- Sto ? Dobar je i ovdje.
- Dzaba, ja mu ne vjerujem. Turcin je to napravio.

I dok Robert ide sa teskog na tezi polozaj, da bi se dokazao, opet mu oni prvi zezaju porodicu. Najmladji brat, Riki, to vise ne moze da podnese, pa i on odlazi ocu. Dva brata u jednoj, dva u drugoj vojsci. To je Balkan. To je Sarajevo. Sam djavo zna koliko su puta ukrstili puske i gledali se preko musice. A onda Brane, Robertov prijatelj iz djetinjstva, prebacuje ga u svoju ofanzivnu jedinicu, jer, kaze : "Treba mi neko ko me nece ostaviti kada bude gusto". Nekoliko dana kasnije krecu na Otes.

- Roberte nemamo jos puno. Od one zgrade, ispred nas, jos pedeset metara. Hajde da i to odradimo kako treba.

Robert ispuca pjesadijski tromblon u podrumski prozor i poce pucati po zgradi, stiteci Brana, koji je trcao ka njoj. Kad stize do coska, svojom vatrom zastiti Roberta, dok i on pristigne. A onda dalje, Brane otrca jos naprijed i otuda zove.

- Roberte, nema nikoga. prazno je. Otes je nas.

Robert sjede na prevrnuti betonski blok i izu cizme i carape. Nije mu smetala hladna decembarska kisa. Zacudo, nije mu se ni spavalo. Sav je utrnuo. Ni ne pomace se kad eksplodira nesto malo dalje od njega. Tek kad neko rece da je Brane poginuo, skoci i bos otrca u pravcu odakle je maloprije cuo eksploziju. Svog komandira i prijatelja iz djetinjstva zatece bez desne ruke, bez desnog plucnog krila i komada glave, mirnog i nepomicnog. Sitni dijelovi video-rekordera bili su razbacani svuda po ispreturanom stanu. Nekilicina ih je stajalo tu i niko se nije micao niti doticao sta, plaseci se da je minirano. Branov zamjenik se naze prema Robertu i sapnu mu :

- Izgleda da ti je i Riki poginuo u ovoj bici.

Robert ga pogleda sa neskrivenom mrznjom i izadje vani. Da trazi poginulog brata. Tog dana su sitni lopovi u Otesu mogli da vide Roberta kako tumara, prevrce leseve poginulih muslimanskih vojnika i trazi Rikija. Svaki lici na njega, ali nije on. Sta znas, mozda i nije istina, mozda su zle duse htjele samo da se ruzno nasale. Ipak, u jednom rovu, u srcu Otesa, kao da je zaspao na pusci, mrtav je lezao Riki. Na rukavu mu plavi stit sa ljiljanima. Robert gleda znacku Nemanjica na svom reveru, pa plavi stit na bratovoj bluzi, i nista mu nije jasno. Podize u narucje Rikija, i kao sto ga je nekad usnulog osio u krevetac, sad ga nosi ni sam ne zna gdje. Nece, valjda iti kao sa Goranom. Nece. Srpski komandant iz Nedzarica daje Robertu transporter da Rikija u miru izveze i sahrani.

- Brat je brat, nije vazno u kojoj je vojsci bio.

Robert je odvezao Rikija i sahranio ga u gradskom groblju, u dijelu gdje se sahranjuju ateisti.Na povratku je u srpskoj crkvi zapalio tri svijece. Za Rikija, Gorana i majku. A kad je kasnije radio-vezom nazvao oca u muslimanskom dijelu grada, ovaj mu nista nije htio reci o drugom bratu. Sav se razgovor sveo na pet recenica.

- Sto ste ostavili Rikija ?
- Nismo ga mogli izvuci.
- A kako su se sve druge komsije izvukle, cak i oni koji su prodali Otes, samo RIki nije ?!
- Ti si zadojen cetnickom propagandom. Tvoj brat je poginuo kao heroj slobodne Bosne !
- Jebli te heroji.


Zeljko Przulj

[jefff]

Prezime Ime Ime oca

NOGO NURKO REMZIJA 8 /1928 Nepoznato BOŠNJAK Vojnik ARBIH 03.12.1992 Ilidža
PANJETA SANJIN ENVER 1966 Nepoznato BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
PLOČO AMEL ASIM 21.08.1969 Centar BOŠNJAK Civil 04.12.1992 Ilidža
POPOVIĆ ŽELJKO ANTON 21.09.1951 Hrvatska HRVAT Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
POTURKOVIĆ MIRSAD AVDO 31.03.1956 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 05.12.1992 Ilidža
RAKOČEVIĆ SRĐAN DANILO 13.07.1967 Centar SRBIN Vojnik ARBIH 03.12.1992 Ilidža
RAMIĆ DAMJAN AFAN 06.09.1966 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
ROGAN MARIO BRANKO 13.12.1969 Centar HRVAT Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
SALIHAGIĆ MUHAMED ALIJA 09.03.1971 Ilidža BOŠNJAK Vojnik ARBIH 03.12.1992 Ilidža
SMAJIĆ AHMED MUJO 2 /1944 Hadžići BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
SULJEVIĆ ENVER SULEJMAN 27.01.1956 Foča BOŠNJAK Vojnik ARBIH 05.12.1992 Ilidža
ŠADIĆ SENAD NAZIF 13.12.1970 Novi Grad BOŠNJAK Vojnik ARBIH 05.12.1992 Ilidža
ŠETIĆ AMER HAKIJA 04.07.1968 Rogatica BOŠNJAK Vojnik ARBIH 05.12.1992 Ilidža
ŠIMUNIĆ NINOSLAV BERISLAV 08.12.1972 Centar HRVAT Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
ŠIMUNOVIĆ MARIN IVICA 30.04.1960 Novo Sarajevo HRVAT Vojnik HV-HVO 02.12.1992 Ilidža
ŠMAKOVIĆ EMIR MUSTAFA 12/1958 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
TUBIN NEBOJŠA BOŽIDAR 04.01.1961 Vareš SRBIN Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
UDOVČIĆ VAHID AGAN 18.07.1954 Ilidža BOŠNJAK Vojnik ARBIH 03.12.1992 Ilidža
UJLAKI NEBOJŠA ĐURO 06.08.1972 Banja Luka SRBIN Vojnik ARBIH 05.12.1992 Ilidža
ZAIMOVIĆ EDIN ESAD 02.08.1969 Ilidža BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža
ZEĆO MEHO HAJDAR 20.11.1959 Trnovo BOŠNJAK Vojnik ARBIH 04.12.1992 Ilidža

[jefff]

Ne vidim Erika (Rikija).
Ne znam da li su ga obilježili kao Bošnjak ili Srbin.

Šehide cije sam identitete vec objavio ovdje nisam opet njihova imena uzimao iz Tokacine knjige. Materijal iz Tokacine knjige je ugrubo jer se odnosi na cijelu teritoriju Ilidze u kriticno vrijeme. Također sam iskljucio poginule iz agresorske vojske.