'Osvetnici' osuđeni u Beogradu

[Aulus Agerius]

Veće Vrhovnog suda Srbije je pred sam kraj septembra 2003. uvažilo žalbe branilaca optuženih i zbog nepotpunog činjeničnog stanja u ovom procesu poništilo prvostepenu presudu, kojom je 29. septembra 2003, Dragićević osuđen na 20 godina zatvora, Šević na 15, a Lukić i Krsmanović u odsustvu na po 20 godina, i vratilo na ponovno razmatranje istom sudu. 17. januara 2005. je započelo sudjenje sa izmenjenim sudskim većem, a nova presuda ništa se ne razlikuje od stare.

...i ponovljenom suđenju je došao kraj... "Optuženi Milan Lukić i još trojica pripadnika paravojne formacije 'Osvetnici' osuđeni su u Okružnom sudu u Beogradu na dugogodišnje kazne zatvora zbog ubistva 16 civila muslimanske nacionalnosti iz Sjeverina kod Priboja", je informacija koju su građani širom Srbije imali priliku da čuju na dnevniku Radio Televizije Srbije. Da li je RTS nadležan da govori o tome šta je dugogodišnje, a šta nije, pitanje je koje bih ja uputio Vama. Ovakva apologetika može ništa, a i sve da znači, zar ne?

Okrivljeni su, međutim, osuđeni na svega ukupno 75 godina zatvora zbog ratnog zločina ubistva 16 građana muslimanske nacionalnosti.

Advokat Šefko Alomerović je 13. jula na završnoj reči istakao je da sudjenje neće u potpunosti zadovoljiti pravdu pošto je optužnica propustila da kaže da su izvršioci bili vojnici Vojske Republike Srpske. I advokat Dragoljub Todorović čvrsto stoji iz istog stava i naglasio je da "Osvetnici" nisu bili paravojna formacija, kao i da to pitanje u ovom procesu uopšte nije ispitano do kraja. Evidentno je da u pitanju nije paravojna formacija i da počinioci ovog ratnog zločina ovo delo nisu počinili u svojstvu pripadnika paravojne formacije. Osnovani dokazi o tome da su neki od pripadnika "Osvetnika" članovi Višegradske brigade postoje, i to je fakt, a pored toga oni ne mogu biti istovremeno članovi jedne zvanične jedinice i jedne paravojne formacije. A pored toga, u ovom smislu institut "paravojna formacija" služi u čisto manipulatorske svrhe i insistiranje na tome je čist dokaz za to da se istina o zločinu protiv civilnog stanovništva sakriva, i to ne samo od strane svedoka poput Grubača, već i od sudstva koje mora da prebrodi daleki put da bi bilo nezavisno, kao što je malo drugačijim rečima jedan od zastupnika odbrane to pametno rekao, samo u jednom malo drugačijem, odn. suprotnom smislu. Podršku sakrivanja istine o Sjeverinu pruža i veliki broj medija, samo na jedan razrađen, latentan, ali veoma nizak način.

Nažalost, izgleda da je naša država još uvek daleko od spremnosti da sudi svojim građanima za počinjene ratne zločine i da je test srpskog pravosuđa "pao u vodu". Doduše, kao jedan "korak napred" ka civilizovanom svetu, mogli bismo da navedemo da je sud barem utvrdio svoju mesnu nadležnost koja je takođe bila dovedena u pitanje. Sa druge strane, ukoliko je to korak napred, koliki je zapravo taj korak - pitanje je koje će građani Srbije morati sami sebi da postavljaju. Ali nije dovoljno kada čovek samom sebi postavi pitanje, već potrebno je i dati odgovor na njega. Buđenje i osvešćivaje građana predstavlja jedini način za postizanje uspeha u procesu evropske i evroatlantske integracije, kao i za stvaranje države u kojoj vlada pravo u pravom smislu te reči. Ekonomska i politička situacija ne može i neće da se stabilizuje dok građani ne shvate šta se zapravo dešava. U poslednje vreme možemo na ulici često da čujemo frazu "Kao da se Sloba povampirio..." i zaista mnogo ljudi u poslednje vreme ima utisak kao da je vrh srpske državne vlasti ostao isti od pre nekoliko godina, samo što je promenio svoju "kućnu adresu".

Priča koja prati javnost duže od jedne decenije je ista priča koju smo mogli da čujemo sve vreme tokom postupka. U vreme kada još nije došlo do promene "kućne adrese" naše vlasti, civilizovan svet koji želi sebi i drugima da obezbedi bolju budućnost, stekao je epitete "domaći izdajnici", "strani plaćenici" i tako dalje. Nakon promene "kućne adrese" malo se promenila ova situacija, a zatim je vreme počelo retrospektivno da teče iz nepoznatih razloga. Za vreme ponovljenog postupka od zastupnika okrivljenih (advokati Zoran Popović, Milomir Šalić, Slobodan Batričević i Milan Vujin) mogli smo da čujemo mnogo toga. Oni su govorili o divljem zapadu, o necivilizovanom svetu, o tome kako sudstvo u Srbiji nije nezavisno, o tome kako se permanentno vrše pritisci na srpsko sudstvo i o još mnogo toga. Svi ti komentari bi dakako drugačije izgledali da je "naš Sloba još uvek gazda" - u pitanju je naravno ne samo Sloba u užem smislu, već se to takođe odnosi na pojam Slobe u širem smislu koji označava ceo njegov "staff", kao i - što je još bitnije - oličenje jednog vremena. Međutim, sada neki ljudi ipak nemaju dovoljno hrabrosti da kažu ono što misle, jer znaju da će morati da se suoče sa tim, i javno odgovarati. Upravo zbog toga su godpoda advokati konstantno upotrebljavali izvesne fraze koje imaju svoju tačno određenu pozadinu. Štaviše, advokat Vujin, koji inače tokom postupka pred časnim sudom koristi reči poput "pička mu materina", je nakon izlaska iz sudnice pred porodicama žrtava i nezavisnim novinarima bez ikakvog ustručavanja rekao: "Neka vam Alah sudi!".

Pored svega, lažna telefonska dojava o postavljenoj bombi u zgradi B92 14. juna u 23.25 zbog "antisrpske kampanje" koju ta kuća vodi je stvar koja mora da se ispita, a posebno zbog toga što je to urađeno veče pre izricanja presude o slučaju Sjeverin.