NENORMALNI BALASI!!!

[FortunaBela]

Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj.

-tri posleratna druga

[FortunaBela]

Od nakita je nosila jedino oči, i ja sam u tom trenutku uzalud tražio reč koja bi ih objasnila.
Za razliku od crnih, krupnih, sanjalačkih, razmaknutih, plavih i sličnih, njene oči su se mogle objasniti samo sa više reči, ali za to nije bilo vremena.

-tri posleratna druga

[breskva]

Vrteli se tockovi..mog bicikla,
gde god je stao taj rulet..bese premija,
I smakla se o stepenik .. njena stikla
nekad su pogledi bili... cista hemija

Dobro je pocela nedelja, poslednje pripreme za maturu
virili smo u daljine puni nade
preko gimnazijskog bedema, ko pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur divlji badem....

Poneli nas vetrovi..ko maslacke,
neki su leteli lako , drugi padali
i curice su postale..prve macke
a losi djaci odjednom svetom vladali

Sve mi je odlicno zvucalo, dobro sam stajao tih sezona,
ljuljale me oci sirom promenade..
a nju sam sretao slucajno, uvek je s'pogresnim bila ona,
ali znao sam da sanja onaj badem..

Stane sve u strofu dve..u baladi
pustinja proslih minuta, i ova zrna sad
I pred treci refren vec....nismo mladi
usla je nedavno sama u kafe Petrograd

Previse tajni u ocima, u zlatni okov je prstic pao,
molio me dugi pogled da je kradem..
Dovraga kafa je gorcila, al taj sam ukus od nekud znao...
probao sam jednom davno Divlji badem...

[FortunaBela]

Za sve je kriv Toma Sojer



Jedne letnje noci tople Cile, Picuka i ja
Poneli smo nesto klope da se nadje za dan-dva
Pa smo krenuli u Brazil il' do juznih mora bar

Smisljali smo neki fazon, kovali smo dugo plan
Dzungla, zlato i amazon, pa je dosao taj dan
Dunavom do Crnog Mora, sve je dalje prosta stvar

Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi
Dok smo gledali kroz krosnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom
Kriv je on

Birali smo dugo camce, maznuli smo jedan zut
Poneli smo cak i mamce da bi pecali uz put
Cinilo se na pocetku da ce provod biti lep

Al' nestalo nam prvo hleba, mucila nas strasna glad
Onda grom iz vedra neba i oluja kisa, grad
Al' na srecu tad nas neki cica primio na slep

Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi
Dok smo gledali kroz krosnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom
Kriv je on

Vratili nas sutra kuci, jao, sto me bio stid
Pa sam hteo krisom uci, sunjao se uza zid
Videla me prva mati: Opa, vratio se sin

Na to otac rece samo: Neka, nek je ziv i zdrav
Al' sam ipak tu i tamo posle bio cudno plav
Pa su me u skoli dugo zvali Haklberi Fin

Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi
Dok smo gledali kroz kros"ju kako nebom sve do zvezda plovi Tom
Za sve je kriv Toma Sojer

[breskva]

Ne tako dobar Oktobar....i misli sve u "ruskom stimu"

[FortunaBela]

Život baš i nije bog zna šta...
Al za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da:
Frtalj leba... Metar neba... I pun šešir sna...

[breskva]

Princezo javi se..
jos imam dzep u kom se hladni prsti zgreju...
ne tvrdoglavi se
da vidim jednom to pisamce na displeju

[FortunaBela]

.."Igram bez dublera, sve sam,
sto nije prakticno to znam
pomalo snivam, po malo briljiram
partner sam raznim licima
zvezdama, naivcima
u tom spektaklu".....

[FortunaBela]

...negde se pipnu naši mali svemiri...kada već pomislim da sanjaš...

[breskva]

Bila je moja ...zlatna sansa al tek sam naceo svoj krug
moj mali verni Sanco Pansa..
moja ljubavnica.. saborac.. i moj najbolji drug

[breskva]

Tamo dole djavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
Baš i nisi drugar, moj živote,
al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem

[Latina]

Živeti slobodno


Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo,
Niko živ se ne seća tolikih nesreća za jednog vezira.
Oko tebe komšije podižu bedeme jeda i prezira,
Tog još nije bilo
Ludama je milo
Ostale je stid

Crne hronike i harmonike
Sitan rock & roll
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju više ne prolaze
S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze
Pločnici Toronta
Oči boje fronta
Lozinka svih nas

Na šta se priča svodi
Parole o slobodi
Šetači-preletači
Slaba potpora

Nije to glava-pismo

Ili jesmo ili nismo

Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora ...

Živeti slobodno
Svetom se oriti
Okićen perom sokola
Za urok protiv okova
Živeti slobodno
Pesmom pokoriti

Tvoj steg na svakom gradu je
Gde ti se neko raduje

Probati jug k'o zrno grožđa sa dlana bogorodice
Liznuti so sa onog gvožđa za koje vezu brodice
Slušati vetre kako gude u bele stepske jasene
Zastiti vode koje bude gene u tebi spasene

Al' cim se pomene fantom promene
Sevnu šlemovi
O zali bože matore, oni se zatvore čim gazde podviknu
Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu
Šta na kraju bude,
Pa znas
Putnici za Sidnej, Izlaz taj i taj

Dokle, bre, da nas voza zli čarobnjak iz Oza
Dokle taj glupi džoker
Ćuti, dobro je
Ma nije
I čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje

Živeti slobodno

Svetom se oriti

Okićen perom sokola

Za urok protiv okova

Živeti slobodno

Pesmom pokoriti

Tvoj steg na svakom gradu je

Gde ti se neko raduje

Svako je jutro novo ušće, poteci kao rečica
Neka se trnje plete gušće, nebo je tvoja prečica
I zdrobi lažne dijamante k'o ljusku šupljeg oraha
Nek' bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka

...

[breskva]

Utorke mrzim i tacka..
jos jedan utorak, koji me zatice na delu
barut na jastuku, i otisci na stranom telu,
gorki su utorki, al uvek
jos jedan utorak, ne to ne mogu da podnesem
taj dan je baksuzan...
zar nije dosta sto je jesen

[FortunaBela]

Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, duso...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

[FortunaBela]

Uvek je mirisala na Milano...

"Prepoznavši njen parfem na stepeništu,
zastao sam uplašen da je, možda, upravo otišla.
Ne, nije...
Pakovala je svoje stvari.


Pogledala me je preko ramena,
i zadrhtala kao košuta,
zatečena “in flagranti” sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.

Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reći,
a i ona je ponešto smislila, koliko je znam...

Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar.


Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila.
Zadivljujuće jednostavno...
- Samo sam htela da imam nešto tvoje... Zauvek...
Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku,
koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.
Sretan sam ja momak...

Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu,
i opet ne uspeju da je snime.
Hajde konju...
Reci joj...


Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli.
Želiš nešto moje? Zauvek?
- Da li bi prezime moglo da posluži?

Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak,
ali je šmrknula i nastavila da slaže stvari.

Ali oboje smo znali da to više nije potrebno.

Zagrlio sam je, s leđa, privila se uz mene i pritisnula mi ruku na svoje obe.
- Neću da se mešam,
Riđa, ali trebaće ti neka veća torba.

Moraćeš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde..."

(Đ. Balašević - Tri posleratna druga)

[FortunaBela]

"Negdje iz tamnog ambisa
zbog kog se sve rjedje usudjujem
da zaronim u sebe...
Jer tamo zagluvim...

Oci se prepune do vrha...
I suze sa zacas raspu kao
pokidane biserne niske...

Po sobi...
Po meni...
Po citavom svijetu...

I ne mogu ih skupiti do jutra..."

[breskva]

Zivot bas i nije Bog zna sta
al’ za svaki slucaj
uvek uzmem sta mi da
frtalj ‘leba, metar neba
i pun sesir sna
al’ djavo gleda
da i njemu bude fino
pa katkad sav taj dzumbus
umoci u vino

[breskva]

To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone slusam to....
ne nije svako vece badnje,
al ovo danas sasvim slucajno..
badnje je....

[Zhaba]

Bezdan

Nema me vise
U tvojim molitvama
Vise me putem ne prate.
Noc mi preti
Ponoc i pusta tama
Kad me se samo dohvate.
Vise me ne volis
Kad se vracam nisi budna.
Ne goris.
Gasne nasa zvezda cudna
Lazna, srebrna stvar.
Daleko putujem
Vetar nudi neke rime
Kupujem
Pristaju uz tvoje ime
Dva, tri stiha na dan.
Ne slusam vise
Sta sapuces dok snivas.
Plasi me koga pominjes.
I sve si dalje
A sve mi bliza bivas
Kao da opet pocinje.
Ali me ne volis
To se uvek drugom desi.
Govoris
Ali vise ne znam gde si.
Da li neko to zna
Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska…
Gradio
Ispod gradova od peska
Dubok bezdan bez dna

Remorker

Dolaze snegovi, ne vredi, sve
vise i vise mi smetaju studeni
u kosu me nezno k'o
sedefnu snalicu udeni
to mi treba, moj mali
zaklon ispod neba

Otkaci slepove, nanisani jutro
i pusti tu ladju da klizi
pronasli su Ameri sifru
za to, take it easy
lutko lepa, zrela se
breskva nebom cepa

Spusti svetla, oduzmi gas
smesnih stvari se bojimo
mislis da neko pita za nas
kao da ne postojimo
stavi misli u prazan hod
stresi zvezde k'o dudove
i polako nasuci brod na te
plisane sprudove, i sanjaj

Odlaze selice, leprsaju malena
jedra po nebeskoj pucini
taj odlazak gusaka uvek
me starijim ucini
put do raja, o zar je
uzvodno do kraja

[Zhaba]

Lepa protina kci

Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom
kroz trsku i sas,
a preko reke
noc je pala kao plast

Mesec tinja nad vrbakom
srebri nebo zvezda roj
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj

O, srce ludo, ludi sni
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jedno,
lepu protinu kci

Cudnom pesmom zvoni drum
te su zime
svatovi dosli po nju,
iz daleka neki svet
za mene tudj
bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg

I jos ponekad
zazvone praporci,
sto je odnose ko zna gde

Da se zenim imam kad,
ja sam eto ostao
momak do sad

Nikad vise nisam
sreo lepu protinu kci
jedan zivot miran, tih

Nekad bacim kartu
il' napisem stih,
stvari teku,
ja se drzim izvan njih

I ljubim dobre, ljubim lake,
neke prave, a neke ne
i sve su vile, sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje

[SilentWhisper]

Sacuvaj me, Boze, njene ljubavi

Od onol'kih zetvi osta saka razi..
Od onakve rapsodije... Samo sum...
Od riznice iskrenosti kusur lazi...
I nema srce sta da trazi tu...

Prave rijeci, kao zvijezde, padnu same...
Po svom nikne jogunasti bijeli krin...
Nekad trazis poentu na kraju drame...
A poentu krije prvi cin...

Glavna lica: Nalicje i lice...
Uspomene i sitnice... Jarko pero rajske ptice...

Sacuvaj me, Boze, Njene ljubavi...
Koja zive rane soli...
Koja kaznjava i boli...
Izbavi me vjecnih sumnji i ljubomore...
Koje more dok ne pokore...
Sacuvaj me, Boze, Njene ljubavi...
Onog ludila i strasti... Sam se nikad necu spasti...
Sacuvaj me od ljubavi kojoj kopni sjaj...
Al' mi u nju ne diraj...

Kad na jednu kartu stavi sve sto imas...
Kad su ti sve misli istoj slici ram...
Kad ne brojis da li dajes ili primas...
Znaci da ces ostariti sam...

Kad se spusti zavjesa... Aplauz slijedi...
Al' u jednom trenu vlada mrkli mrak...
U tom casu posumnjas da ista vrijedi...
Zivot cio... Pepeo i prah?

Zivot cio samo tudji dio...
Kad pogrijesis, pa zavolis vise nego sto bi smio...

[faranaxx]

Samo je vetar sretan,
Vrti se ko baletan,
U svojoj sivoj pelerini,
Dok moje misli traze,
Kako se ono, po naski, kaze
Ta teska strana rec " izvni "

[Tesssa]

Regruteska

Sine moj,ti se majke secas nejasno
dobre senke iznad kolevke
poc'o si da pamtis prekasno
osluskujem lepet Andjela
znacu valjda da je nadjem ja

Mani me, nas sam dom ko cergu selio
tepanja na vino mirisu
njene stvari sam razdelio
svaki praznik minut cuteci
sebi nisam znao uteci

Stade sve, samo zivot prodje
sine moj oci njene plave
stize dan da u vojsku podjes
cudni se ovde svetci slave

Sine moj kako da te pustim
ti si sve sto mi od nje osta'
di ces stim trepuskama gustim
zivot bas ne zna sta je dosta

Ma slusaj njih sto uz bojni poklic legaju
pevaju u slavu nozeva
pevaju pa onda begaju
poslo vreme s'goreg na gore
razigralo one najgore

Sine moj,gajde ce ti baba kupiti
tamburu sa ticom sedefnom
cure ce pred kucom pupiti
nek se sorom digne prasina
kad bataljon suknji marsira

Stade sve,samo zivot prodje
sine moj oci njene plave
stize dan da u vojsku podjes
lumpuju usijane glave

Sine moj,sve su to barabe
ne dam ja svog spomenka pokoj
derane drz' se svoga babe
nisi ti za taj jad i pokor, bre

[FortunaBela]

"Negdje iz tamnog ambisa
zbog kog se sve rjedje usudjujem
da zaronim u sebe...
Jer tamo zagluvim...

Oci se prepune do vrha...
I suze sa zacas raspu kao
pokidane biserne niske...

Po sobi...
Po meni...
Po citavom svijetu...

I ne mogu ih skupiti do jutra..."

[Tesssa]

Dio Provincijalke...

Napisi mi pesmu, mazila se je
Nisam znao da li cu umeti
Reci jesu moje igracke,
cakle mi se u glavi
Kao oni sareni staklici kaleidoskopa
I - svaki put mi druga slika
u ocima kad zazmurim
Ali postoje u nama neke
neprevodive dubine
Postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci
Ne znam....

Napisi mi pesmu, molila je
I nisam znao da li cu umeti
Voleo sam ju tako lako
A tako sam tesko to znao da pokazem
A, onda odjednom raspored
madeza na njenim ledjima
Kao tajna mapa pokazao mi je
U koju zvezdu treba da se
zagledam, i - tako
Eto ti pesma, ludo jedna...