Ruski predsejdnik Vladimir Putin danas je ugostio vođe regionalnih rivala Armenije i Azerbejdžana povodom prve godišnjice mirovnog sporazuma postignutog uz posredovanje Rusije kojim su prekinute borbe u separatističkoj oblasti Nagorno Karabah.
Nagorno Karabah
-
fortaleza
- Posts: 5586
- Joined: 05/03/2012 23:16
- Location: https://www.youtube.com/watch?v=Vh4QWmx50qA
#16727 Re: Nagorno Karabah
Otišli na izvinjenje ćaći. Rekli Ćaća nećemo više, nemoj nas.
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
#16729 Re: Nagorno Karabah
Micron glumi facu (posrednika) između Azera i Armena...
-
Ja_Ja
- Posts: 2633
- Joined: 07/03/2006 06:59
- Location: tamo daleko...
#16730 Re: Nagorno Karabah
Ma tog Macrona niko nije hebo ni za suhu sljivu.
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
#16731 Re: Nagorno Karabah
Azeri u znak dobre volje oslobodili 10 armenskih vojnika...
https://www.kurir.rs/planeta/3832807/ge ... robljenika
https://www.kurir.rs/planeta/3832807/ge ... robljenika
-
@mba
- Posts: 3208
- Joined: 22/08/2011 12:57
- Location: Çanakkale
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
-
@mba
- Posts: 3208
- Joined: 22/08/2011 12:57
- Location: Çanakkale
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
#16735 Re: Nagorno Karabah
Kukala je ona da ih Azeri genocidišu, ali Azerbejdžan je dobar sa Izraelom, a zna se čiji je lobi najjači na svijetu, tako da armenski lobi ispada kao neka dječija igra...
-
Bosanac sa dna kace
- Posts: 9882
- Joined: 27/06/2005 20:21
- Location: ponutrače
#16736 Re: Nagorno Karabah
Nisu bolan nikakvi Perzijanci, njihov jezik ne spada ni u jednu grupu jezika. Uglavnom su mjesavina kavkaskih, anadolskih i turkijskih naroda. Jermeni iz Nagorno-Karabaha pricaju neku mjesavinu jermenskog i azerskog jezika.
-
Bosanac sa dna kace
- Posts: 9882
- Joined: 27/06/2005 20:21
- Location: ponutrače
-
detroit-mercy
- Posts: 16059
- Joined: 07/04/2009 16:54
- Location: povis jajca
#16738 Re: Nagorno Karabah
Ima sigurno i dva-tri mjeseca
-
Bosanac sa dna kace
- Posts: 9882
- Joined: 27/06/2005 20:21
- Location: ponutrače
#16739 Re: Nagorno Karabah
Jermenski je lobi medju najjacima u svijetu i haman u trajnom sukobu sa jevrejskim.
Najveca je mrznja izmedju Jermena i Jevreja, i to obostrana.
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
#16740 Re: Nagorno Karabah
Sve njih su stoljećima gu.ili PerzijanciBosanac sa dna kace wrote: ↑06/01/2022 14:17Nisu bolan nikakvi Perzijanci, njihov jezik ne spada ni u jednu grupu jezika. Uglavnom su mjesavina kavkaskih, anadolskih i turkijskih naroda. Jermeni iz Nagorno-Karabaha pricaju neku mjesavinu jermenskog i azerskog jezika.
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
#16741 Re: Nagorno Karabah
Da se primjetiti po Armeniji koliko su jakiBosanac sa dna kace wrote: ↑06/01/2022 15:05Jermenski je lobi medju najjacima u svijetu i haman u trajnom sukobu sa jevrejskim.
Najveca je mrznja izmedju Jermena i Jevreja, i to obostrana.
Promijeni nick u srbijanac sa dna kace, kod nas se ne govori Jermenija -
Leopard_SA
- Posts: 3148
- Joined: 22/07/2017 18:36
#16742 Re: Nagorno Karabah
Azeri, Iranci, Luri, Kurdi, Tadžici i još nekoliko etničkih grupa pripada iranskoj etnolingvističkoj grupi(Azerbejdžanski jezik je doduše iz grupe turkijskih jezika), tako da ne čudi toliko da je veliki broj Azera uticajan u Iranu kao državi koja okuplja većinu iranskih etničkih grupa, a ne samo IranceHarTar wrote: ↑23/11/2021 15:49Nisam neki ljubitelj Irana, ali me fascinira činjenica da im je vrhovni poglavar Azer, a ne neki Perzijanac...detroit-mercy wrote: ↑23/11/2021 15:22
90% Madjara u Rumuniji i Slovackoj su lojalni gradjani ali savko malo se i jedni i drugi strecnu na kojekave ispade od strane Madjarske
-
Bosanac sa dna kace
- Posts: 9882
- Joined: 27/06/2005 20:21
- Location: ponutrače
#16743 Re: Nagorno Karabah
Pa Jermenija je zapravo zrtva te svoje dijaspore koja nikako da se usaglasi sta joj je prioritet i kako graditi drzavu kad je konacno imas (podsjeca na nekog?). Nema tu nekog cilja, jasne vizije, jasne strategije, sav cirkuz oko Nagorno Karabaha je najbolji dokaz, sve se svelo na neke licne uskogrude interese. Uglavnom se radi o vlastitoj viktimizaciji, jedina prica koja i dalje donekle uspije okupiti jermensku dijasporu na jednom mjestu je prica o pokoljima (opet podsjeca na nekog, ha?).HarTar wrote: ↑06/01/2022 16:16Da se primjetiti po Armeniji koliko su jakiBosanac sa dna kace wrote: ↑06/01/2022 15:05
Jermenski je lobi medju najjacima u svijetu i haman u trajnom sukobu sa jevrejskim.
Najveca je mrznja izmedju Jermena i Jevreja, i to obostrana.
Jesu itekako su jaki:
https://en.wikipedia.org/wiki/Armenian_ ... ted_StatesArmenia received the second highest U.S. aid per capita behind Israel.
Da ne pricam koje sve kompanije posjeduju...ali dzabe kad nemaju jasnu viziju....
Vrlo duhovito nema sta! Nisko da ne moze biti nize, sigurno neki sufijski edeb cuci iza ovog profila.
Nisi Ti ko odredjuje jezicke standarde, uvijek se govorilo Jermenija, ali o tom po tom....
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
#16744 Re: Nagorno Karabah
Ok, da ne idemo u nedogled. Po meni Albanci imaju jači i organizovaniji lobi od Armena, ali eto.. P. S. Slažem se sa tvojim poređenjem Armena i nas.. Ostaj mi zdravo 
-
Bosanac sa dna kace
- Posts: 9882
- Joined: 27/06/2005 20:21
- Location: ponutrače
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
#16746 Re: Nagorno Karabah
Bezuspješno obaranje azerbejdžanskog MIG-29 BM armenskim PVO sistemom TOR-M2KM.
Očigledno da su EW sistemi MIG-a odradili posao...
Očigledno da su EW sistemi MIG-a odradili posao...
-
HarTar
- Posts: 8726
- Joined: 20/05/2020 02:33
-
Bloo
- Globalna šefica
- Posts: 50407
- Joined: 16/01/2008 23:03
- Location: Korriban
#16748 Re: Nagorno Karabah
Vole Armenci iskorištavati i ubijati i naše ljude...a pomoći Srbiji.
Braća naša po ideologiji religijskoj. <3 Go Azeri, go...
https://pescanik.net/sta-nismo-naucili- ... ja-serbaz/
Šta nismo naučili iz slučaja SerbAz?
MARIO RELJANOVIĆ
Presuda Evropskog suda za ljudska prava u takozvanom „slučaju SerbAz“ (zvanično Zoletić i ostali protiv Azerbejdžana) prošla je u široj javnosti nezapaženo.1 Nije izazvala pažnju medija, ni interes u stručnim krugovima. Biće analizirana u nekom naučnom radu, ali neće privući interesovanje šireg kruga građana.
Zašto je ovaj proces, koji su pokrenuli državljani Bosne i Hercegovine protiv Azerbejdžana, ipak od velike važnosti za Srbiju?
Presuda se odnosi na slučaj nekoliko desetina (od više stotina) BiH državljana koji su se prijavili za rad u Azerbejdžanu, u kompaniji SerbAz. Uslovi rada nisu, međutim, bili ni približno očekivanim (i obećanim). Oduzeti su im pasoši, kretanje ograničeno i nikada nisu dobili ugovore i radne dozvole koje su kao strani državljani morali posedovati da bi se zaposlili. O njihovom teškom položaju televizija Al Jazeera Balkan snimila je dokumentarni film, u kojem se mogu videti potresna svedočenja radnika koji su u Azerbejdžanu živeli kao robovi.
Priča je relativno poznata i nažalost nije jedinstvena: u oglasu koji je objavljen 2007. godine, bosanski radnici videli su način da se izvuku iz siromašne sredine i pruže svojim porodicama dostojanstveniji život. U najavi je bio dobro plaćen posao na građevini u inostranstvu, u Azerbejdžanu. Azerbejdžan je država kojom praktično od sticanja nezavisnosti vlada (u bukvalnom smislu te reči, iako je formalno reč o ustavnoj republici i polupredsedničkom sistemu vlasti) porodica Alijev, koja je poznata po autoritarnosti, korupciji i populističkoj politici „hleba i igara“ – veliki profiti koje država ostvaruje prodajom gasa često su ulagani u megalomanske građevinske projekte, sportske događaje i popularnu kulturu. S druge strane, prosečna zarada je krajem 2021. iznosila oko 375 evra, a infrastruktura u ruralnim područjima u kojima se veliki broj stanovnika bavi poljoprivredom je izuzetno nerazvijena. Kupovna moć prosečnog građanina Azerbejdžana bliska je onoj koju imaju stanovnici zapadnog Balkana.
Ono što je radnike iz BiH dočekalo u Azerbejdžanu bilo je daleko od očekivanog i odgovaralo je klasičnom obrascu trgovine ljudima. Radne smene trajale su i po neverovatnih 48 sati, a bili bi kažnjeni za svaki minut odmora koji im prethodno nije bio odobren. Novčane kazne su izricane za najrazličitije bizarne stvari, a najviša je bila predviđena za odbijanje prekovremenog rada. Njihov položaj bio je robovski: pasoši su im oduzeti odmah po dolasku u zemlju, sve vreme su bili pod nadzorom „menadžera“ koji su prema njima primenjivali i fizičku silu – u pomenutom dokumentarnom filmu zabeležena je detaljna ispovest prebijanog radnika. Zbog neprestanog stajanja nisu mogli da nose cipele zbog oticanja nogu, pa su na gradilištu radili u papučama; bilo kakvo bolovanje nije naravno bilo moguće. Obezbeđenje je ograničavalo njihovo kretanje, a u nekom trenutku su prestali da dobijaju platu (u oktobru 2009, kada je i izvršni direktor Božidar Vučenović nestao sa sredstvima kompanije).2 Uslovi života nisu bili ništa manje katastrofalni – postojao je jedan toalet i jedno kupatilo na 90 radnika, bez tekuće vode, uz užasan kvalitet ishrane. U grupi iz BiH koja je pokrenula postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava, troje radnika je umrlo tokom boravka u Azerbejdžanu.
Odnos vlasti Azerbejdžana prema ovom problemu bio je takav da se očigledno nameće samo jedan moguć zaključak: vlasti su znale i omogućavale radnu eksploataciju ljudi. Kada su novinari počeli da ispituju poslovanje kompanije SerbAz koja je radnike krijumčarila u Azerbejdžan iz raznih država, državni organi su odbili da daju bilo kakve informacije o vlasniku kompanije ili njenom poslovanju. Novinarka iz Azerbejdžana koja se bavila, između ostalog, i ovim istraživanjem, uhapšena je i osuđena na 7,5 godina zatvora. Bivši policajac koji je u tom trenutku radio kao aktivista lokalne organizacije civilnog društva i bio direktno upoznat sa uslovima života i rada bosanskih radnika, nakon što je (bezuspešno) probao da pokrene krivični postupak protiv odgovornih, bio je prinuđen da pobegne iz zemlje zbog pretnji koje su mu uputili lokalni političari. Površna policijska istraga u Azerbejdžanu završena je na jedini mogući način u tim uslovima: nalazom da nije bilo trgovine ljudima, prisilnog rada, ni radne eksploatacije.
Sasvim je jasno da se ljudi mogu krijumčariti na ovaj način samo uz podršku državnih institucija. Vezu između države i SerbAza pronašli su novinari. SerbAzove kancelarije nalazile su se u državnoj zgradi u kojoj se nalazilo (novoosnovano) Ministarstvo omladine i sporta Azerbejdžana, na čijem se čelu nalazio biznismen koji se prethodno bavio građevinskim poslovima – a vlasnik SerbAza bila je kompanija u kojem je on bio direktor pre nego što je postao ministar. Vlasnici te kompanije su takođe bili direktno povezani sa pomenutim ministarstvom. SerbAz je koristio i državne fondove, odnosno gradio na državnim projektima, a privatne investicije koje je izgradio u vlasništvu su Alijevih, porodice na vlasti (SerbAz je u međuvremenu prestao sa radom, a rukovodstvo je otvorilo novu kompaniju koja sada isključivo radi na državnim projektima).
Ukupne razmere SerbAzovih zločina nisu – i verovatno neće ni biti – precizno utvrđene. Prema nekim procenama, oko 900 radnika, većinom iz BiH kao i iz Srbije i Makedonije, nalazilo se tih godina u Azerbejdžanu. Logistika je išla preko Srbije – svaka od ovih žrtava trgovine ljudima krenula je u neželjenu avanturu preko beogradskog aerodroma. U povratku su najveći broj njih sačekale aktivistkinje organizacije ASTRA i na osnovu izjava koje su uzeli i detaljnog izveštaja koji je ASTRA objavila, pokrenuti su postupci u Srbiji i BiH, a javnost je saznala za počinjena krivična dela i užas koji se dešavao u Azerbejdžanu.
Nesrećni bosanski radnici koji su pravdu potražili pred ESLJP su tek krajem 2009. deportovani u BiH. U potrazi za pravdom pokrenuli su krivični postupak u svojoj zemlji protiv lica koja su ih „prodala“ SerbAzu, ali bez uspeha – sud je uprkos postojećim dokazima i kvalitetnom radu tužioca za organizovani kriminal odbio da utvrdi postojanje trgovine ljudima. U Srbiji su žrtve prošle još gore – prema krivičnoj prijavi nadležni tužilac u Šapcu nikada nije postupio, a Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je odbio da žrtvama dodeli status žrtve trgovine ljudima, fingirajući stručnu procenu. Srbija je za takvu saradnju ubrzo nagrađena: Azerbejdžan je finansirao obnovu Tašmajdanskog parka u centru Beograda, a statua oca azerbejdžanskog diktatora Ilhama Alijeva od te 2012. „krasi“ ovo popularno mesto i podseća na sramotu naše države.
Radnici iz Bosne su se obratili i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Odluka Suda stigla je krajem 2021. i predstavlja (malu) satisfakciju žrtvama. Njome je utvrđeno kršenje člana 4. stava 2. EKLJP koji se odnosi na zabranu prinudnog rada i eksploatacije. Azerbejdžan je prema stavu Suda propustio da zaštiti radnike. Sud nije nadležan da razmatra ko je bio odgovoran za takav položaj radnika; samo je cenio da li je država učinila sve da spreči ono što se desilo, odnosno da kazni počinioce. Ovakvih slučajeva pred ESLJP relativno je malo. Evropska konvencija o ljudskim pravima nije instrument koji zabranjuje trgovinu ljudima, već se ona može konstatovati kroz kršenje člana 4. Isto je i sa prinudnim, odnosno robovskim radom i radnom eksploatacijom.
Zašto je međutim važno ponavljati ovaj slučaj, ovu odluku Suda, u javnosti? Poklapanja sa situacijom u Srbiji su frapantna. Tu ne mislim samo na megalomanske građevinske projekte na kojima odabrani pojedinci zarađuju preko leđa građana i radnika (ko prepozna Beograd na vodi – prepoznao je) već i na snishodljivost države prema takozvanim stranim investitorima koji svoju radnu snagu isključivo ili pretežno uvoze, i koji se prema tim radnicima ophode na sličan način kao što su to činili azerbejdžanski poslodavci.
Pogledajte donju listu poređenja uslova života i rada vijetnamskih radnika na gradilištu Linglonga u Zrenjaninu i reakcije države Srbije na otkrivanje trgovine ljudima, sa onim što se dešavalo u SerbAzu:
slučaj SerbAz, Azerbejdžan slučaj Linglong, Srbija
radnicima su oduzeti pasoši; njihov boravak nije prijavljen i nisu izdate dozvole za rad radnicima su oduzeti pasoši; njihov boravak je uglavnom prijavljen ali ogromna većina nema dozvole za rad; nije poštovana procedura angažovanja stranih radnika prilikom njihovog dovođenja u Srbiju
uslovi rada su ispod međunarodnih standarda i zakonskih minimuma; radnici su iscrpljeni a sredstva za zaštitu na radu se ne upotrebljavaju uslovi rada su ispod međunarodnih standarda i zakonskih minimuma; radnici su iscrpljeni a sredstva za zaštitu na radu se ne upotrebljavaju; ugovori o radu koje su zaključili, osim što imaju formalne nedostatke, sadrže i niz nezakonitih odredbi
uslovi života su izuzetno loši, nema tekuće vode, toaleta ni kupatila; ishrana je nedovoljna i veoma lošeg kvaliteta; najmanje troje radnika je preminulo uslovi života su izuzetno loši, nema tekuće vode, toaleta ni kupatila; ishrana je nedovoljna i veoma lošeg kvaliteta; nije poznata sudbina radnika koji je nastradao na gradilištu
upotrebljava se fizička sila prema radnicima, uključujući prebijanja upotrebljena je fizička sila prema radnicima koji su želeli da napuste lokaciju na kojoj su bili smešteni
obezbeđenje ograničava kretanje radnicima obezbeđenje ograničava kretanje radnicima
nadležni državni organi i institucije imaju pasivan stav i ignorišu otkrivene činjenice o položaju radnika; nakon izvršenog spoljnog pritiska obavlja se formalna istraga koja ne donosi rezultate i prikriva zločin umesto da procesuira odgovorne postoji očigledna negacija okolnosti života i rada koje su otkrili novinari; stvara se alternativna realnost života i rada radnika, koju aktivno podržavaju i takozvane nezavisne institucije, kao i prodržavni mediji
država ignoriše činjenicu da okolnosti u kojima se radnici nalaze predstavljaju trgovinu ljudima i odbija da pokrene adekvatne postupke za njihovu zaštitu, odnosno sankcionisanje odgovornih država ignoriše činjenicu da okolnosti u kojima se radnici nalaze predstavljaju trgovinu ljudima i odbija da pokrene adekvatne postupke za njihovu zaštitu, odnosno sankcionisanje odgovornih; čak se naknadno pokreću postupci (dobijanja radnih dozvola) u pokušaju da se njihov položaj opravda, iako to nije pravno relevantno za postojanje niza prekršaja i krivičnih dela koja su počinjena
žrtve nikada nisu dobile status žrtava trgovine ljudima žrtve za sada nisu dobile status žrtava trgovine ljudima; na osnovu postupanja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, sva je prilika da ga nikada neće dobiti
radnici su radili na državnim projektima izgradnje, između ostalih i na predsedničkoj palati i EXPO centru u kojem je održana Evrovizija projekat Linglong je označen kao državni interes iako je reč o privatnom kineskom investitoru; ukazivanje na krivična dela koja su počinjena na gradilištu i u kampu u kojem su radnici smešteni proglašeno je napadom na državu, kineske investitore, i državnu politiku privlačenja direktnih stranih investicija
Ako ste bili zgađeni postupkom SerbAza prema bosanskim radnicima, ako ste kliknuli na link u gornjem tekstu i posvetili pola sata gledanju potresnog dokumentarca – možete se slobodno gaditi i nad onime što se dešava na samo 70-ak kilometara od zgrade Vlade Srbije, u Zrenjaninu. Kao što je Azerbejdžan na stubu srama zbog ovog (i mnogih drugih) slučajeva, tako će i Srbija u bliskoj budućnosti biti mesto u koje će se upirati prstom: ovde rade savremeni robovi.
Peščanik.net, 16.02.2022.
-
90minut
- Posts: 12889
- Joined: 07/04/2019 10:56
#16749 Re: Nagorno Karabah
Drži se teme i briši to jer nema veze.
-
fortaleza
- Posts: 5586
- Joined: 05/03/2012 23:16
- Location: https://www.youtube.com/watch?v=Vh4QWmx50qA
