Milorad Dodik je usred Nacionalnog parka "Sutjeska", jednu od "Titovih staza revolucije" markirao đeneralom Miroslavom Trifunovićem:
[https://sh.wikipedia.org/wiki/Miroslav_Trifunović]Miroslav Trifunović (Dronja; 1894 — 1945) je bio general u vojsci Kraljevine Jugoslavije i četnički komandant Srbije u Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini tokom Drugog svetskog rata. Borio se u sadejstvu sa Nemcima i kvislinškom vladom protiv partizana.
Rođen je u Kragujevcu 1894. godine.
U Prvom svetskom ratu se kao omladinac borio na položajima oko Kajmakčalana i posle rata je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Vojnu akademiju je završio u Beogradu 1925.
U čin brigadnog generala unapređen 1938. godine. Završio je i generalštabnu pripremu. Pre rata radio jedno vreme i na Vojnoj akademiji kao predavač. Držao je predmet "Taktika" i "pešadijska obuka". Napisao nekoliko značajnih knjiga o pašadijskom načinu ratovanja.
Pred početak rata odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima II stepena.
___________________
Trifunović sa oko 10.000 četnika Račića i Keserovića, uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački Vermaht, naročito na odvojene grupe."
– Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11. novembra 1944.
___________________
U Aprilskom ratu, bio je intendantski komandant u 3. armiji generala Milana Nedića. Po zauzeću Skoplja, povlači se pravcem Niša, a po kapitulaciji krio se u oblasti Toplice.
Komandant četnika u Srbiji
U leto 1941. stavlja se pod komandom pukovnika Draže Mihailovića i dobija zadatak da organizuje prostor Srbije. Nakon naimenovanja Draže Mihailovića za armijskog generala, general Trifunović dobija direktivu da uspostavi organizaciji JVuO na prostoru Trstenika i Vrnjačke Banje.
Po organizaciji prvih korpusa, general Trifunović je postavljen za delegata Štaba Draže Mihailovića u Srbiji oktobra 1942. i istovremeno je naimenovan za komandanta Srbije sa ovlašćenjem da rešava pitanje svih korpusa. Na dužnosti komandanta Srbije koristio je sledeća konspiratvna imena: Tajfun, Asen, Čika Marko, Blac, Doktor Onja, Ditrih, Titanik i Hans, prilikom slanja radio - šifrovanih poruka.
Za vreme boravka Vrhovne Komande u Crnoj Gori u leto 1942. general Trifunović je uspeo da organizuje 35 korpusa i 4 velike grupe korpusa koje su se tada nalazile u Srbiji. Legalizovao se kod kvislinške vlade Milana Nedića još početkom 1942. i ostao je legalizovan sve do partizanskog proboja u Srbiju.
Krajem 1943. dobio je široka oblašćenja od Draže Mihailovića.
Bitka za Srbiju
Glavni članci: Saradnja četnika sa Nedićevom vladom i Bitka za Srbiju 1944.
Po naređenju Draže Mihailovića su u toku aprila i maja 1944. godine je održan niz sastanaka između četničkog komandanta Srbije generala Trifunovića, Živka Topalovića i Predraga Rakovića, s jedne strane, i gestapovaca Šterkera, Milana Aćimovića i Dimitrija Ljotića, Ilije Mihailovića, s druge strane, u selima Vranići, Trbušane i Brđane na kojim je došlo do sporazuma o vođenju zajedničkih operacija protiv partizana i liferovanju oružja četnicima od strane Nemaca.
U toku partizanskih borbi za oslobođenje Srbije, general Trifunović je 17. maja 1944. učestvovao na sastanku sa Dimitrijem Ljotićem, šefom fašističke organizacije Zbor, i njegov sekretar Boškom Kostićem, u blizini Gornjeg Milanovca. Tada je napravljen sporazum za formiranje zajedničkog "nacionalnog" fronta u Srbiji radi borbe protiv partizana na strani okupatora. Razgovori su trajali tri dana. Kao rezultat pregovora Trigunovića i Ljotića, trebao je da usledi sastanak između Mihailovića i Ljotića, ali do njega nikad nije došlo.
Na završnim pregovorima sa ljotićevcima, Miroslav Trifunović je izdejstvovao da se Srpska državna straža i Srpska granična straža transformišu u Srpski udarni korpus (SDK) za borbu protiv partizana. Početkom septembra na sastancima između predstavnika kvislinške vlade i kvislinških vojnih formacija sa predstavnicima JVuO, najpre u Beogradu 2. septembra 1944, potom u Pranjanima pokraj Čačka, doneta je odluka o objedinjavanju svih domaćih antipartizanskih snaga i njihovom ulasku u sastav JVuO. U dogovoru sa generalom Miroslavom Trifunovićem, Mihailovićevim komandantom Srbije, jedinice Srpske državne straže (SDS) i Srpske granične straže (SGS) 6. oktobra 1944. okupile su se u Jagodini. Tu je od tih jedinica formiran Srpski udarni korpus (SUK) sa tri divizije. Ove formacije od 6. septembra 1944. nalaze se pod komandom štaba komandanta Srbije, generala Trifunovića.
___________________
Povlačenje u Bosnu
Zajedno sa Nemcima general Miroslav Trifunović se povlačio sa četničkim snagama iz Srbije u Bosnu. Tokom novembra 1944. trupe generala Trifunovića učestvuju u proboju Armijske grupe E kroz Sandžak i istočnu Bosnu. Pravac proboja četničke glavnine išao je od Kraljeva preko Raške, Novog Pazara, Sjenice, Prijepolja i Pljavalja ka Bosni, uz učestale sukobe sa NOVJ i gubitke. 11. novembra Komanda Grupe armija »E« izveštava da se general Miroslav Trifunović s 18.000 četnika kreće u pravcu Foče štiteći bokove njemačkim trupama.
Krajem decembra 1944. general Miroslav Trifunović došao je u Mihailovićev Štab u Bosni i u njemu je ostao do kraja. 24. januara 1945. godine general Trifunović je tražio od svog čoveka pod pseudonimom "Maus" da im Nemci dostave bacače plamena:
„Vidite sa Nemcima da li bi mogli da nas snabdu sa bacačima plamena. Ovo bi nam bilo jako korisno u borbi protivu komunista. Za celu moju komandu uputio bih kod Nemaca u Sarajevu jednog višeg oficira za vezu te da se odkloni da svaka jedinica radi za sebe.
__________________
Poginuo je u bici na Zelengori protiv Jugoslovenske armije 13. maja 1945. godine. Porazom na Zelengori četnička vojska je prestala da postoji.
Vrijeme je da se Nacistički park "Milorad Dodik" ukine i da se zemlja oduzeta za potrebe Nacionalnog parka "Sutjeska" vrati njenim vlasnicima.
Pošto to nije u interesu ni velekvislinškoj Izetbegovićevoj vlasti, vlasnici imanja u tzv. NP "Sutjeska" morali biše se organizirati i pokrenuti sudske procese za povratak svojih posjeda u prvobitno stanje, s obzirom da je njihova namjena de facto i de jure promijenjena.
njega ne treba vise ozbiljno shvaćati
on je njihova zakletva
