Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

(H)istorija/povijest Bosne i Hercegovine, regiona, itd...
User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 26/06/2011 00:04

Neposredno nakon sloma Kraljevine Jugoslavije u aprilu 1941. godine, nacistički aparat uspostavio je u Srbiji zavidnu propagandnu mašineriju koja je punom parom radila sve do jeseni 1944. godine, odnosno oslobođenja Beograda. U toj prljavoj raboti na širenju ideja nacional-socijalizma i mržnje prema Jevrejima, komunistima, masonima itd. Nemci će pronaći verne sluge u pojedinim srpskim intelektualcima, uglavnom pristalicama Milana Nedića i Dimitrija Ljotića.
Prvi nemački korak na tom polju bio je kreiranje takozvanog Propagandnog odeljenja „S“. To Odeljenje bilo je, zapravo, ispostava Propagandnog odeljenja Vermahta iz Berlina u kojoj je bilo angažovano 12 ljudi. Oni su 1. maja 1941. u Beograd pristigli iz Beča i potčinjeni komandantu okupacionih trupa u Srbiji. Njihov zadatak bio je da „snabdevaju nacional-socijalističkom ideološkom i ratnom propagandom štampu, radio, bioskope, javne skupove i srpsko javno mnjenje“. Ispostavom su rukovodili pripadnici Vermahta, ali je među „analitičarima“ bilo i službenika nacističke partije.
Osim sa organizacijama domaćih Nemaca, Propagandno odeljenje „S“ blisko je sarađivalo i sa Dimitrijem Ljotićem za koga je odmah po dolasku Nemaca u Beograd zaključeno da je „godinama ispoljavao antijevrejsko i antimasonsko delovanje“.
Jedan od prvih radnih zadataka Odeljenja bio je izrada izveštaja o karakteristikama stanovništva Srbije i merama koje prema njemu treba primeniti. Tako u „Izveštaju o stanju i delovanju“ za period 1-25. maj 1941, analitičari Odeljenja konstatuju da je gradsko stanovništvo u Srbiji „labilnog karaktera i podložno uticaju glasina“ dok seosko stanovništvo, tvrdili su Nemci, prihvata okupaciju s punom ravnodušnošću.
Kada srpski seljak sagleda materijalnu korist od rada za snabdevanje Rajha namirnicama, biće za to zahvalan na svoj način i ostaće miran...Bez obzira na budući oblik uprave, njima (Srbima) će morati da se upravlja strogo i kratkom uzdom. Predusretljivost i dobronamernost Srbi doživljavaju kao slabost koju će odmah podmuklo da zloupotrebe u svoju korist, pre svega za materijalnu dobit“, navodi se u izveštaju.
Krajem juna 1941. godine, nakon što je nacistička Nemačka napala SSSR, Propagandno odeljenje započinje opsežnu akciju na širenju antikomunističke i naravno pojačane antijevrejske mržnje. U junskom izveštaju o radu Propagandnog odeljenja "S" kaže se da se „započelo sa objavljivanjem slika neprijatelja nacional-socijalizma u obliku jevrejsko-boljševičke opasnosti, pri čemu su komunisti i njihovi jevrejski podstrekači prikazani kao odgovorni za sve sabotaže“.
Takođe, navodi se u izveštaju, neprekidno se srpskoj štampi dostavljaju materijali protiv komunista, kao i slični protiv Jevreja na Balkanu.
Dosadašnja streljanja od približno četiri tuceta komunista i Jevreja odjeknula su u javnosti. Razumljivo je, samo po sebi, da je Propagandno odeljenje posvetilo veliki deo svoje delatnosti pružanju pomoći komandantima pri suzbijanju komunističkih zločina i to kako savetima, tako i dejstvom“, stoji u izveštaju.
Vrhunac antijevrejske histerije svakako je bila Antimasonska (čitaj: antijevrejska) izložba u Beogradu, otvorena u oktobru 1941. godine. Bio je to jedan od većih projekata nacističke propagande, pa je u tu svrhu odštampano 60.000 plakata, 200.000 brošura, 100.000 letaka, 100.000 dopisnica i četiri poštanske marke, dok je u isto vreme snimljeno čak 176 bioskopskih reklama. U novinama (listu Novo Vreme o kome će tek biti reči) svakodnevno su objavljivani afirmativni tekstovi o izložbi, pa nije nikakvo čudo što je tu ludačku manifestaciju posetilo ni manje ni više nego 80.000 ljudi. Za to vreme, dok se građanstvo zabavljalo „izložbom“, ubijane su čitave jevrejske porodice.


User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 26/06/2011 00:21

Kao i u drugim okupiranim zemljama, između Jevreja i komunista u nacističkoj propagandi stavljen je znak jednakosti. Najbolji primer za to je knjiga „Krvava lista komunističkih zločina“, objavljena u Beogradu 1942. godine u izdanju Vlade Milana Nedića, a koju je zapravo priredilo Propagandno odeljenje „S“.
U ovom besramnom antisemitskom štivu se tvrdi da „veliki deo komunističkih vođa i političkih komesara nisu ni Srbi, ni pravoslavni, ni sa teritorije Srbije“, a u nastavku se navode imena i prezimena „komunističkih vođa ustanka u Srbiji": Aca Barnic, Vencel Bauer, Roža Šulman, Avram Pijade, Kurt Levi, Izrailo Hasan, Haim Abraham, Isak Salomon itd, a na spisku je i nešto Hrvata i muslimana (npr. „Šerif Husrefović, musliman koji je zaklao nekoliko desetina Srba, među kojima i pravoslavnog sveštenika Miloševića iz Azanje“). Poruka propagandista je jasna – sav „nemir i nered“ u Srbiji potiče uglavnom od Jevreja, pa ih “zarad mira u kući” - treba što pre likvidirati.
Zapanjujuće je da je ovo zaboravljeno izdanje Nedićeve vlade svoj drugi život započelo početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je postalo „relevantan izvor“ za teze o „antisrpskom karakteru“ komunističkog pokreta. Tako se u pojedinim izdanjima tzv. „nove istorije“ koju ispisuju pristalice M. Nedića, D. Ljotića i D. Mihailovića na spisku korišćene literature može pronaći i ova nacistička brošura.
Naci propaganda koristila je svaku priliku da se obračuna sa Jevrejima. Jedan događaj iz jula 1941. posebno je iskorišćen u te svrhe. Naime, dana 25. jula 1941. šesnaestogodišnji Hajim Almolzino pokušao je u Beogradu da zapali nekoliko nemačkih vojnih kamiona. U nameri, nažalost, nije uspeo, uhvaćen je i ubijen. Štampa i radio su na sva zvona oglasili ovaj događaj, još jednom podsetili na "opasnost od Jevreja" što je potom iskorišćeno da u znak odmazde bude streljan veći broj ljudi od propisane norme. Iako je 25. jula određeno da zbog "pokušaja sabotaže bude streljano 100 Jevreja", četiri dana kasnije pred streljački vod je izvedeno 100 Jevreja i dvadeset dvoje komunista.

User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 26/06/2011 00:37

Uz letke, brošure, knjige i filmove, nacistička propaganda je snažno oružje pronašla i u dnevnom listu „Novo vreme“. Ovaj list, u vlasništvu predratnog političara Milana Stojadinovića i njegovog brata Dragomira, pre nemačke okupacije nosio je naziv „Vreme“ i bio glavni konkurent dnevnom listu Politika. Milan Stojadinović je u martu 1941. predat Englezima koji su ga prebacili na Mauricijus, dok je Dragomir sve do jeseni 1944. izdavao list, a iz Beograda je pobegao poslednjim nemačkim transportom ka Zagrebu.
„Novo vreme“ je sve do oktobra 1944. među stanovništvom Srbije širilo uverenje u „sigurnu pobedu nemačkog oružja“, sejalo mržnju protiv Jevreja, komunista, sovjeta, Engleza – zapravo svih protivnika Rajha. Redakcija je bila smeštena na adresi Dečanska 31. Interesantno je da je prvi glavni urednik lista, u leto 1941. godine, bio Predrag Milojević (1901-1999), predratni dopisnik Politike iz Berlina, koji u Srbiji danas važi za „jednog od najvećih novinara 20. veka“. Milojević je posle rata nastavio novinarsku karijeru bez većih problema, a penzionisan je 1961. godine. Kako su izgledala izdanja koja je Milojević potpisivao kao urednik možemo videti na primerku lista „Novo vreme“ od 4. jula 1941. godine. Na naslovnoj strani dominira saopštenje iz „Glavnog stana Vođe Rajha“ u kome se ističe da „rame uz rame, nemačke i rumunske jedinice nastupaju prema Dnjestru“, te da su „potpuno skrhani napadi engleskih bombardera na obali La Manša“. Tu je i najava da „g. Dimitrije Ljotić, komesar za obnovu Smedereva govori na radiju u subotu u 18:45 časova“. Naslovnu stranu krasi fotografija sa potpisom: „Kroz žitna polja nemačke kolone idu neprestano napred preko sovjetske teritorije“. Tu su i naslovi „Herojski otpor jedne nemačke prethodnice“, „Oduševljene ovacije nemačkoj vojsci“, ali i zloslutna objava Uprave grada Beograda: „Svi Jevreji od 14-60 godina koji imaju plavu kartu moraju se prijaviti u subotu 5. jula u 8 sati ujutru na Tašmajdanu. Nedolazak će se strogo kazniti“.
Posle Milojevića, glodur ovog lista bio je dr Miloš Mladenović, a potom i Stanislav Krakov koji je zajedno sa Nemcima napustio Beograd i ostatak života proveo u emigraciji (umro 1968. u Švajcarskoj).

User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 26/06/2011 00:50

Čime se bavilo „Novo vreme“? Pored uobičajenih informacija, malih oglasa, vesti sa svetskih frontova, proglasa okupacione uprave itd, list je svakodnevno objavljivao redakcijski komentar na prvoj stranici, kao i stavove o „sudbini srpskog naroda“ iz pera "uglednih" intelektualaca, kvislinših ministara, sveštenika...Kako je rat odmicao, list je izlazio na sve manjem broju stranica (u leto 1944. na svega 6 stranica), ali je istovremeno postajao sve žešći i bezočniji. Osnova uređivačke koncepcije bila je bezrezervna podrška Milanu Nediću i Rajhu, a tokom 1944. primetno je i zalaganje za „nacionalni srpski front protiv komunista“, odnosno ujedinjenje Nedićevih i Ljotićevih snaga sa četnicima D. Mihailovića, što ćemo videti na konkretnim primerima.
Svi autori zastupljeni u listu „Novo vreme“ smatrali su da jedino Hitlerova Nemačka svojom pobedom garantuje srpskom narodu svetlu budućnost i te teorije su se grčevito držali bukvalno do poslednjih dana nemačke okupacije. Dobar primer tog stava vidimo u tekstu izvesnog Damnjana Kovačevića objavljenom 17. marta 1943. pod naslovom „Rad i samo rad“. U tekstu se, između ostalog, kaže: „Nemačka je svesna svoje istorijske misije. U svom poslednjem proglasu Hitler je izjavio da pošto Nemačka braneći sebe u stvari brani celu Evropu, to se moraju uključiti u borbu protiv boljševika sve moralne i materijalne vrednosti Evrope...Ko nas Srbe brani i ko može da nas odbrani od boljševizma? Jedino Nemačka svojom pobedom na istoku“.
Istog dana list prenosi i govor Dušana Popovića,okružnog načelnika, koji je na skupu u Belanovici, govoreći o „onima iz šume kod kojih nema vere jer u Rusiji nema pričesti, Božića i Svetog Save“, rekao i sledeće: „Mi moramo zajedničkim snagama da ih proteramo. Mi koji smo se svrstali uz Nedića radi vas, Srba radi, moramo da uništimo ove izrode srpskog naroda“.
Slično se moglo čuti i od Tase Dinića, ministra socijalne politike: „Nemački predstavnici u Srbiji ništa drugo ne traže od nas nego red, mir i rad i to za prosperitet i opstanak srpskog naroda. Dakle, traže ono što je glavni cilj srpskog naroda. Prema tome, saradnja sa nemačkim predstavnicima u Srbiji ne može da ima karakter službe Nemcima, nego službe osnovnim interesima srpskog naroda, dok je svaka druga služba protivu interesa Srbije“! (Novo Vreme, 25. novembar 1943.)
Gotovo da nije bilo dana da list ne prenosi izjave Milana Nedića, predsednika kvislinške vlade. Tako je 18. maja 1943. izvešteno da je Nedić posetio kasarnu Srpskog dobrovoljačkog korpusa „gde je pozdravio Peti korpus koji odlazi na novu dužnost“. Tom prilikom Nedić je dobrovoljcima i nemačkim slugama rekao i ovo: „Naići ćete i na komuniste. Njih morate da satrete, da bismo mi i naš narod živeli! Morate ih istrebiti“!
Dana 31. avgusta 1943. „Novo vreme“ prenosi govor Milana Nedića sa „veličanstvenog narodnog skupa u Kragujevcu“ na cele 3 stranice. Nedić tom prilikom, između ostalog, kaže sledeće: „Kao što i sami znate, mi smo za nekoliko nedelja uspeli da istrebimo crvenu gubu iz naših varoši i sela. U tome smo uložili sve snage da bi pomogli okupatorskoj sili u njenoj borbi protiv komunista. I tu smo, kao i u svakoj drugoj prilici, štedeli dragocenu srpsku krv. Smatrao sam da će nas manje koštati u krvi ako sami svojim vlastitim snagama potpomognemo da se zavede red u našoj kući“.
I nakon što su nad Jevrejima na tlu Srbije počinjeni nečuveni zločini i Srbija proglašena „očišćenom od Jevreja“ već 1942, list „Novo vreme“ nastavio je sa monstruoznim tekstovima na račun ovog naroda. Tako se, primera radi, u broju od 6. aprila 1944. godine u redakcijskom komentaru „Obračun sa zelenašima“ kaže: „Jevreji su se neobično brzo množili na plodnom tlu Mađarske. Ne zato što je ono bilo plodno u poljoprivrednom pogledu, već zato što je veoma podesno za množenje parazitarnih bakcila“.
Na sličan način, nešto ranije, u junu 1943, piše i Krsta Cicvarić: „Organizam Srbije funkcioniše normalno, bez nekih poremećaja. U Novoj Srbiji ima reda, to je druga nesumnjiva činjenica. Ako je bilo nereda, oni su bili sporadični i bili su prolazna pojava, a imaju se pripisati dejstvu patogenih bakterija, kako bi rekli medicinari“. (Novo Vreme, 13-14. jun 1943)
Isti ovaj Krsta Cicvarić će početkom devedestih godina prošlog veka biti u Srbiji proglašen „žrtvom komunističkog terora“ i „novinarskom veličinom“ koja je, eto, „na pravdi boga“, streljana u oktobru 1944. godine.

User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 26/06/2011 13:56

List “Novo vreme” nastojao je da partizanske jedinice na prostoru bivše Jugoslavije predstavi kao “jevrejsko-boljševičke bande koje čine nečuvene zločine nad Srbima”. Brojnost i snaga partizana ismevani su sve do sredine 1943. godine, kada se na stranicama lista po prvi put pojavljuju i nešto drugačiji tekstovi.
Primera radi, list u broju od 13-14. juna 1943. objavljuje ratnu reportažu izveštača Vernera Bokelmana pod naslovom "Veliki dan" i uz napomenu da je tekst posvećen "pilotu naredniku B. koji je juče u balkanskim planinama poginuo pilotskom smrću". U tekstu, između ostalog, stoji sledeće:
"...Prsten kojim su nemačke, hrvatske i italijanske trupe u velikoj akciji čišćenja opkolile Titove bande postaje sve uži. Zbijena sedi momčad na stenovitim i šumovitim liticama crnogorskih planina koje su visoke po nekoliko hiljada metara. Oni stalno pokušavaju da u ogorčenim borbama pređu ka severozapadu u Hercegovinu. Međutim, ujedinjenim snagama trupa i vazduhoplovstva zadržane su njihove snage rascepkane i razbijene...Nalazimo se nad terenom gde se Drina uliva u Pivu i Taru (?!). Dovde je prodrla jedna nemačka borbena grupa. Crvene zastave kukastog krsta pokazuju njihovo čelo...Mi srećemo hrvatske pilote, nemačke borbene avione za obrušavanje i drugove naše sopstvene eskadrile. Veliki vazdušni sastanak nad Balkanom, kaže jedan od telegrafista...Boljševički zločinci hoće ka severozapadu, a trebali bi da znaju da je tamo zatvoren prolaz. Sad se nalazimo nad ciljem. Izviđač je blagovremeno bacio bombe. Zadržavamo dah usled napetosti. Zatim se vidi sevanje, veliki oblaci dima služe za dokaz da su bombe tačno pale...Titu smo bez sumnje pričinili veliku brigu. Đavo je ko može da izdrži u ovom paklu".
List je, naravno, tokom jula pisao da "komunističke bande" više ne postoje, odnosno da su uništene na Sutjesci, ali je posle izvesnog vremena bio prinuđen da demantuje sam sebe. Tako u broju od 31. avgusta 1943. ratni izveštač Otmar Mert u tekstu "Odbrana Balkana" piše sledeće:"...Izgledaju očajnički pokušaji balkanskih bandita da raspire komunističku vatru, samo kao fantazija. Zacelo, oni se ne smeju potcenjivati. Niko ne zna bolje od nemačkog vojnika i njegovog vođstva kako je teška borba protiv ovih bandi ponekad, koliko ona iziskuje žrtava u životu i zdravlju i s kakvim je velikim naprezanjima vezana".

User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 26/06/2011 14:28

Za uredništvo lista najveći neprijatelji Srbije nalaze se u Londonu, Vašingtonu i Moskvi, dok je Berlin jedini iskreni prijatelj srpskog naroda. To ludilo posebno je izraženo u komentaru “Smisao aprilske katastrofe” (inicijali autora M. J.) objavljenom 6. aprila 1943. godine. Tu doslovce stoji sledeće: “...Ako propustimo da duhovno učestvujemo u izgrađivanju novog evropskog poretka, ako svojim radom i svojom lojalnošću ne vršimo svoju dužnost člana evropske zajednice za čiju budućnost i napredak Veliki Nemački Rajh daje najbolju svoju krv, onda još nismo sagledali sve posledice aprilske nesreće. Zato je potrebno da srpski narod u neumornom i neprekidnom radu, hladnokrvno i disciplinovano izvrši svoju dužnost lojalnog člana evropske zajednice koja vodi sudbonosnu borbu do istrebljenja sa crvenom nemani, udruženom sa džinovskom plutokratskom pijavicom judeo-masonskog Londona i Vašingtona".
Godina 1944. donosi i nove momente na stranicama lista „Novo vreme“. Hitlerovi propagandisti i sluge u Srbiji prave se da ne primećuju očigledan slom Rajha i nastavljaju sa objavljivanjem suludih tekstova nesmanjenom žestinom. Naime, prelazak partizanskih divizija na tlo Srbije i njihovo napredovanje dovode do opšte mobilizacije „nacionalnih snaga“, pa se na stranicama lista sve češće izveštava o “podvizima” četnika D. Mihailovića u borbi protiv komunista, pri čemu se, naravno, uvek naglašava da „nemačka vojna sila“ bez većih problema razbija „Titove bande“, te da samo budala može da sumnja u pobedu nemačkog oružja. Tekstovi iz tog perioda su više nego interesantni i zbog toga što neodoljivo podsećaju na ono što se u srpskim medijima moglo pročitati sa izbijanjem rata u bivšoj Jugoslaviji 1991, a boga mi i danas – srpski narod je ugrožen sa svih strana, preti mu opasnost, ceo svet je protiv njega itd.
Tako se u tekstu „Titovi narodno-oslobodilački odbori“ objavljenom u broju od 3-4. septembra 1944. kaže sledeće: „Dok je u Srbiji Srba ne treba da dozvolimo da nam međunarodni ološ, belosvetski probisveti i dželati unesu ugarak u kuću i od naše lepe zemlje načine zgarište i groblje, jer njima nije stalo do našeg naroda i njegove zemlje...Neka se njihovom satanskom demokratijom koriste njihovi zaštitnici koji u to ruglo od demokratije veruju“.
U broju od 6. aprila 1944. list prenosi “snažni i impresivni govor" sveštenika Alekse Todorovića na sahrani kapetana Radojka Đurića, komandanta bataljona Srpskog dobrovoljačkog korpusa koga su ubili partizani. Prota Todorović rekao je tom prilikom sledeće: “Srpski narod danas je na sudbinskoj prekretnici svoje istorije. Sile mržnje i zla, organizovane u rušilačke partizanske horde, ustremile su se spolja na već teško izranjenu i ispaćenu Srbiju...Ima nekih koji su njegovu (Đurićevu) predanu i nesebičnu službu Bogu, kralju i narodu, oglasili izdajničkom...ako i danas još takvih ima, kada se nedaleko od ovih zelenih brda vodi bitka na život i smrt između srpskih domaćina i hordi nekrsta i razbojničkih titovskih rulja, onda neka zna taj da strašnu opasnost prima na sebe".
U već pomenutom broju od 3-4. septembra 1944. nalazi se i jedan zapanjujući tekst pod naslovom "Nečovečno postupanje sa zarobljenim Srbima". Naime, list koji je godinama pozivao na "istrebljenje i satiranje crvene kuge", sada čitaocima servira sledeću žalopojku: "Da komunističkim bandama nije stalo do slobodne Jugoslavije nego do uništenja srpstva, vidi se iz sve novijih izveštaja o nečovečnom postupanju sa zarobljenim Srbima. Prilikom saslušanja primoravaju ih mučenjem na iskaze i oni koji se izjasne na vernost kralju, tretiraju se naročito sramno, usled čega za kratko vreme dođe do teškog poremećaja zdravlja“!

User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 26/06/2011 18:18

Kako se partizani i Crvena armija polako približavaju Beogradu, stranice lista „Novo vreme“ sve su punije izveštaja o borbama, ali se sada u priču uvode i četnici D. Mihailovića. Tako se u broju od 24-25. septembra 1944. izveštava o borbama kod Šapca, Valjeva i Kragujevca: „21. septembra srpski nacionalni odredi uspeli su u srezu Rađevskom da potisnu jednu veću grupu komunističkih bandi...U ovim borbama naročito se istakao Majevički četnički korpus pod komandom majora Leke, kao i treći četnički korpus pod komandom Voje Tufegdžića. Jedan drugi odred Majevičkih četnika uspeo je da oslobodi levu obalu Drine i onemogućio je komunistima prelaz u Bosnu.
U toku 21. i 22. septembra situacija se u Valjevu umnogome popravila. Blagodareći izvršenoj energičnoj i brzoj koncentraciji nacionalnih četničkih snaga, izvršeni su iznenadni napadi na komuniste i tako su odredi kapetana Radovića uspeli da dođu blizu Lazarevca, dok su odredi Kalabića i Račića potisli komuniste prema severnim padinama Maljena
“.
Posebno je zanimljiv izveštaj iz Kragujevca. U njemu stoji sledeće: „Komunističke snage su odbačene blagodareći iznenadnom napadu Šumadijskog četničkog korpusa pod komandom Dušana Smiljanića i odreda SDS Okruga kragujevačkog...Prilikom koncentričnog napada na Topolu u noći između 20. i 21. septembra Titove bande su odbijene i imale su velike gubitke u ljudstvu i materijalu. Zahvaljujući dejstvu nemačke artiljerije i napadu s leđa dveju četničkih brigada, sa kojima je bilo nekoliko odreda SDS, na prostoru ispred Topole nađeno je tri stotine komunističkih leševa“.
U kakvom su se društvu našli četnici, dakle oni koji su u Srbiji danas rehabilitovani i zakonski izjednačeni sa partizanima, pokazuje i ostatak te stranice lista „Novo vreme“. Naime, ovaj izveštaj sa ratišta odštampan je pored teksta ratnog dopisnika Volfganga Kerbera pod naslovom „Uspešni napadi nemačkih lovaca i jurišnih aviona“, a na istoj, 2. strani, „Novo vreme“ donosi i tekst Valtera Frojnda „Tajna vladavina Jevreja“.

User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 26/06/2011 19:44

Vredan pažnje je i izveštaj Grupe aktivne propagande Gestapoa (u daljem tekstu GAP) upućen komandi Jugoistok u januaru 1944. godine. U tom izveštaju navedena su imena saradnika Gestapoa i novčani iznosi koje su ti saradnici primili u drugoj polovini 1943. za usluge pružene okupatoru, kao i metode i sredstva kojima su se okupator i kvislinzi služili u svojoj propagandi. Na tom spisku nalazi se 121 ime.
Tako je izvesni Marin Andrejić za Gestapo obavljao prevodilačke poslove u periodu 1. jun-22. decembar 1943. godine i za taj posao je nagrađen sa 23.400 dinara. Marko Babić je za potrebe GAP-a lepio plakate tokom juna i jula 1943, pa mu je plaćeno 600 dinara.
Dr Henrik Barić, profesor Univerziteta u Beogradu, za potrebe Gestapoa je u periodu septembar-decembar 1943. obavljao prevodilačke poslove sa albanskog i italijanskog, izradio plan za školske knjige, pisao i cenzurisao brošure i lektorisao, pa mu je isplaćeno 17.000 dinara. Dodatnih 3.000 dinara Barić je dobio za „jedan poverljiv izveštaj“ o čijem sadržaju danas ne znamo ništa. Slučaj Henrika Barića je veoma interesantan. Radilo se o čoveku koji je 1941. odbio da potpiše čuveni Apel srpskom narodu i zbog toga ostao bez posla. Međutim, dve godine kasnije postaje „glavni savetnik ambasadora Hermana Nojbahera“, pa 1943. drži seriju predavanja u Beču. Nakon oslobođenja, „zbog kleveta“ je napustio Beograd i skrasio se u Sarajevu gde je pored profesorske delatnosti obavljao i dužnost direktora Balkanološkog instituta BiH.
Izvesni Bogdan Cvejić je od Gestapoa primio 4.200 dinara jer je sa još sedam drugih lica snimio gramofonsku ploču „Zvučni leci“ 6. decembra 1943. Dušan Đorđević je za Gestapo radio u periodu 1.jun-23. decembar 1943, deleći „tajni materijal“ i za to je nagrađen sumom od 20.500 dinara. Dr Stanko Flego je za „italijanske i hrvatske prevode“ od Gestapoa plaćen 6.000 dinara, a Dušanu Jankoviću je „za pisanje političkog članka“ 30. novembra 1943. isplaćeno 3.000 dinara.
Božidar Mandić bio je angažovan kao „spiker na autu sa radio zvučnikom“ u avgustu 1943. godine, baš kao i dr Ivan Mihailović koji je taj zadatak obavljao u periodu jun-decembar 1943. i to na području Valjeva, Kosjerića i Užica. Ovaj Mihailović je bio stalno angažovan u 6. odeljenju Gestapoa kao „prevodilac i cenzor“, a 1. oktobra 1943. podneo je svojim gazdama „jedan poverljiv izveštaj“ koji je plaćen 5.400 dinara.
Podosta novca u to doba u Gestapou je zaradio izvesni Rade Milojković (Oliverina ulica br. 4). On je u periodu jun-septembar 1943. za Nemce izradio nekoliko letaka i brošura, među kojima je bila i ilustrovana knjižica „Omladinska budućnost naroda“. I Milojković se bavio prevodilačkim radom a od Gestapoa je inkasirao 36.800 dinara.

User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 26/06/2011 19:48

Jedan od angažovanijih saradnika Gestapoa bio je i Eugen Mesner, profesor iz Beograda (Kosovska ulica br. 11). I Mesner je bio prevodilac, rukovodio je tzv. „ruskom redakcijom“, učestvovao na „zasedanju u Beču“ i sastavio niz brošura: „Revolucija boljševizma“, „Nesalomiva volja Evrope“, „Omladina Srbije“ i „Dokazi iz Ukrajine“. Honorar je iznosio 42.500 dinara.
Sada opet nailazimo na jednu „živopisnu“ ličnost po imenu dr Đoko Slijepčević. U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je bio profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, kao i da je Drugi svetski rat proveo „prikupljajući građu o ustaškom genocidu nad Srbima“. Međutim, izveštaj Gestapoa pokazuje da je Slijepčević radio još nešto. Naime, u drugoj polovini 1943. za potrebe okupatora napisao je dve brošure na nemačkom - „Evropa bez Nemačke“ i „Neverstvo za vernost“, kao i četiri letka - „Perspektiva Srbije“, „Engleska je napustila Dražu“, „Engleska je izdala Balkan“ i „Tito ljubimac Engleske“. Takođe, Slijepčević je držao predavanja „za građane i radnike“, cenzurisao filmski program i pisao druge propagandne tekstove. U tri rate, Gestapo mu je isplatio 17.500 dinara. Slijepčević je i pobegao iz Jugoslavije sa svojim nemačkim gazdama, a umro je u Kelnu 1993. godine.
Dr Lazar Prokić, pariski doktor prava, bio je šef Odseka za propagandu Milana Nedića, ali je u isto vreme za potrebe Gestapoa „pisao brošure i sastavljao letke“. Dr Miroslav Spalajković, najaktivniji Nedićev novinar i propagandista 23. decembra 1943. od Gestapoa je „zbog govora za jedan ton film i radio ispomoć“ primio 10.000 dinara. U ovom izveštaju spominje se i dr Vladimir Vujić, komesar u Srpskoj književnoj zadruzi i načelnik Ministarstva prosvete. On je za letak „Srbi“ i tekst za „pristupna predavanja u srednjim školama“ primio 8.600 dinara. Treba napomenuti da niko od saradnika Gestapoa navedenih u ovom izveštaju nije streljan neposredno po oslobođenju Beograda.

User avatar
PipiDugaDevetka
Posts: 19072
Joined: 25/12/2003 00:00
Location: Živim u nadi RBiH, druge adrese nemam. Uostalom, mislim da genocidne Kartagene treba demontirati.

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by PipiDugaDevetka » 26/07/2011 23:36

Dr Henrik Barić, profesor Univerziteta u Beogradu, za potrebe Gestapoa je u periodu septembar-decembar 1943. obavljao prevodilačke poslove sa albanskog i italijanskog, izradio plan za školske knjige, pisao i cenzurisao brošure i lektorisao, pa mu je isplaćeno 17.000 dinara. Dodatnih 3.000 dinara Barić je dobio za „jedan poverljiv izveštaj“ o čijem sadržaju danas ne znamo ništa. Slučaj Henrika Barića je veoma interesantan. Radilo se o čoveku koji je 1941. odbio da potpiše čuveni Apel srpskom narodu i zbog toga ostao bez posla. Međutim, dve godine kasnije postaje „glavni savetnik ambasadora Hermana Nojbahera“, pa 1943. drži seriju predavanja u Beču. Nakon oslobođenja, „zbog kleveta“ je napustio Beograd i skrasio se u Sarajevu gde je pored profesorske delatnosti obavljao i dužnost direktora Balkanološkog instituta BiH.

S obzirom kakve je sve provjere DB ili UDBA vršila u vezi sa porijeklom, prethodnom biografijom, ja jednostavno, ne mogu da vjerujem da je ovaj Barić bio na čelu nekog instituta u poslijeratno vrijeme u Sarajevu.

Isto tako ne vjerujem ni A. Izetbegoviću da je bez neke protivusluge vodio gradilište hidrocentrale u Crnoj Gori. Nije mogao Mladi musliman ni posao čistača ulica dobiti, a ne rukovodilac gradilišta HE.

Ovo o A.I. je samo bilo malo skretanje od teme radi naglašavanja o kakvim se vremenima radilo, pa neću više.
Molim i ostale da se ne ''kače'' na ovo o Aliji jer nije tema.

User avatar
sinuhe
Posts: 8674
Joined: 03/06/2011 11:33

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by sinuhe » 27/07/2011 09:19

Kaznnili ga progonom u Sarajevo a trebao im. Slicno su kasnije radili sa partijskim neposlusnicima u Srbiji i Hrvatskoj.

zonbirile
Posts: 11886
Joined: 09/10/2008 12:06

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by zonbirile » 27/07/2011 09:26

sinuhe wrote:Kaznnili ga progonom u Sarajevo a trebao im. Slicno su kasnije radili sa partijskim neposlusnicima u Srbiji i Hrvatskoj.

---------------------------
tada je bila OZNA,koja sve dozna.Neki tal je morao biti,nema šanse da se provukao i za manje su letjele glave.

User avatar
sinuhe
Posts: 8674
Joined: 03/06/2011 11:33

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by sinuhe » 28/07/2011 17:34

Naravno da je OZNA znala. U to vrijeme je i osnovan UNSA pa mislim da nije bio jedini sa takvom ili slicnom prosloscu. Nije to njima toliko smetalo kad su osigurali vlast.

zonbirile
Posts: 11886
Joined: 09/10/2008 12:06

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by zonbirile » 28/07/2011 18:24

pa nije da nije,ali bio je neki dil,ono UNSA,misliš UNS-a.

User avatar
sinuhe
Posts: 8674
Joined: 03/06/2011 11:33

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by sinuhe » 28/07/2011 18:28

Univerzitet Sarajevo(UNSA). Mislim da je dobar dio leptir masni iz Beograda a pogotovo Zagreba zavrsio u Sarajevu.

zonbirile
Posts: 11886
Joined: 09/10/2008 12:06

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by zonbirile » 28/07/2011 18:31

sinuhe wrote:Univerzitet Sarajevo(UNSA). Mislim da je dobar dio leptir masni iz Beograda a pogotovo Zagreba zavrsio u Sarajevu.

-----------------------------
OK,ja mislio Ustaška nadzorna služba,oni bi uz Oznu,pa me začudi

User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 29/07/2011 15:27

zonbirile wrote:tada je bila OZNA,koja sve dozna.Neki tal je morao biti,nema šanse da se provukao i za manje su letjele glave.


Sigurno je dil bio u pitanju, ovako na prvu loptu rekao bih da je do kraja života morao da podnosi detaljne izveštaje službi. Rekoh već, interesantna ličnost, odbija da potpiše famozni Apel 1941, ali se priklanja okupatoru dve godine kasnije. Ko će znati šta se desilo u njegovoj glavi.
Vidim da Pipi ne može da veruje u ovaj podatak, ali je on nažalost tačan. Ove detalje o Bariću prvi je objavio profesor dr Đorđe Stanković, nekadašnji šef katedre za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu, tako da u njegove nalaze ne treba sumnjati.
Last edited by Čitalac on 29/07/2011 19:09, edited 1 time in total.

User avatar
KatarinaKosaca
Posts: 19696
Joined: 30/08/2008 17:28
Location: Izmedju kurvinih sinova i pokvarenih kurvinih sinova
Has thanked: 14 times
Been thanked: 3 times

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by KatarinaKosaca » 29/07/2011 16:44

Skoro sam slušala jednu raspravu (mislim na B92), nekoliko povjesničara. Jedan od njih je tvrdio, da iako samo gledali i Otpisane i Povratak Otpisanih da beogradski pokret otpora uopće nije bio tako aktivan kako smo decenijama učili i da je (tvrdio je taj povjesničar) od 1941 do 1945 ubijen 1 Njemac kao žrtva ilegale. :shock: Sad, nekako :D mi je to neprihvatljivo (vjerovatno radi puno gledanja Otpisanih), ali da li postoje egzaktni povjesni dokumenti bez ideoloških konotacija?

User avatar
sinuhe
Posts: 8674
Joined: 03/06/2011 11:33

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by sinuhe » 29/07/2011 16:51

Sigurno da nije bilo puno akcije jer bi odmazda bila strasna. Ali nije ti to dokaz da se Beogradjani nisu istakli u revoluciji.

User avatar
KatarinaKosaca
Posts: 19696
Joined: 30/08/2008 17:28
Location: Izmedju kurvinih sinova i pokvarenih kurvinih sinova
Has thanked: 14 times
Been thanked: 3 times

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by KatarinaKosaca » 29/07/2011 16:57

Dizanje garaže u zrak je činjenica, jer postoji i obilježje u Beogradu. Tada je zapaljeno oko 100 kamiona i vojnih vozila. Nisam govorila ni da su se isticali ni nisu, nego pitala za povjesne činjenice . I pozvala se na debatu ljudi od struke.

User avatar
Čitalac
Posts: 2019
Joined: 08/03/2011 07:45
Location: mediteran, uglavnom

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Čitalac » 29/07/2011 19:08

Bilo je svakako različitih akcija. Primera radi, Ranković je otet iz bolnice u julu 1941. posle mučenja u Gestapou (jedna epizoda Otpisanih je, ako se ne varam, snimljena po tim motivima).
Da je serija romansirani prikaz pokreta otpora u Beogradu tu, ipak, nema nikakve sumnje. Za mene je, recimo, veliko iznenađenje bilo saznanje da je život u Beogradu tokom okupacije bio prilično živ kada je reč o kulturnim dešavanjima itd. Evo samo jednog primera - na dan 6. aprila 1943, dakle na drugu godišnjicu stravičnog bombardovanja grada, ovako je izgledao kulturno-umetnički program u srpskoj prestonici:

"Razbibriga, dvorana bioskopa Kosovo, danas u 6.45, nov veseli program "Lako ćemo"! Skečevi: Kijavica i Rupa na šeširu, šlager komedija: Ženidba preko oglasa, Veče na obali, Melodije Gerle Omeh, umetničko vođstvo i konferansa Jovan Tanić;
Bioskopski program: bioskop Beograd – "Voli me...", film raskošnih revija i vedre muzike
bioskop Terazije – senzacionalna premijera smeha "Napred ima mesta"
bioskop Srbadija - "Kelnerica Ana"
bioskop Avala – najveća pevačko-muzička komedija "Škola sramežljivaca"

Danas se često govori o tome kako su se oslobodioci "surovo poneli" prema glumcima, pa nije zgoreg podsetiti se šta su ti ljudi zapravo radili tokom rata.

User avatar
KatarinaKosaca
Posts: 19696
Joined: 30/08/2008 17:28
Location: Izmedju kurvinih sinova i pokvarenih kurvinih sinova
Has thanked: 14 times
Been thanked: 3 times

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by KatarinaKosaca » 29/07/2011 20:50

Čitalac wrote:Bilo je svakako različitih akcija. Primera radi, Ranković je otet iz bolnice u julu 1941. posle mučenja u Gestapou (jedna epizoda Otpisanih je, ako se ne varam, snimljena po tim motivima).
Da je serija romansirani prikaz pokreta otpora u Beogradu tu, ipak, nema nikakve sumnje. Za mene je, recimo, veliko iznenađenje bilo saznanje da je život u Beogradu tokom okupacije bio prilično živ kada je reč o kulturnim dešavanjima itd. .


Upravo hvataju špijuna u Otpisanim na PTC :D . Ustvari moja se refleksija odnosila na ignorantiju oko organiziranosti, brojnosti i povezanosti sa partizanskim jedinicama pokreta otpora u Beogradu. Ili kao nastavak tvojih postova: Koliko je njamačka propaganda imala efekta (u smislu priklanjanja okupatorima) ili kontraefekta u svjedočenjima odvođenja Jevreja ili bombardiranja grada. Privuklo mi je pozornost gledanost filma. Mislim da je stvar više psihološka nego realna u uspjehu propagande. 1994 sam u opkoljenom Sarajevu dobila kartu za predstavu "Derviš i smrt" u Narodnom pozorištu. Obukla sam najljepše što sam imala i zaista sam punim plućima uživala u predstavi. Da danas vidim tako postavljenu predstavu, vjerojatno bih izašla razočarana, to je za mene tad bio najljepši doživljaj koji sam mogla zamisliti.

Pera Trta
Posts: 5420
Joined: 06/02/2009 00:20
Location: Zabela kod Požarevca,rodnog mesta predsednika,njegova je zadužbina i njegova verna slika.

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by Pera Trta » 02/08/2011 12:18

Imam odličnu knjigu "Specijalna policija u Beogradu 1941.-1944.", izašla u Beogradu prije 10-ak godina. Vrlo detaljno govori o radu specijalne (srpske) policije, koji se uglavnom bazirao na borbu protiv ilegalnog komunističkog pokreta. Knjiga je pisana historiografski, a ne populistički, dakle ima ujednačen pristup. Iz nje stičem dojam da su Nijemci borbu protiv ilegalaca komunista i (manje) četnika uglavnom prepustili beogradskoj policiji, koja se pokazala vrlo uspješnom. Bilo je nekoliko velikih provala, sa masovnim hapšenjima, tako da je komunistička organizacija uoči oslobođenja Beograda, praktično bila uništena. Nije ni čudo, jer je policijski aparat, uključujući personalni sastav i organizacionu strukturu, bio samo preuzet od predratne beogradske policije, koja je imala veliko iskustvo u borbi protiv pripadnika KPJ za vrijeme Kraljevine Jugoslavije. Od uspješnih akcija ilegalaca uglavnom se spominju ubistva policijskih agenata i doušnika, npr.poznatog prijeratnog agenta Đorđa Kosmajca. Međutim, odmazda je uvijek bila žestoka.

zonbirile
Posts: 11886
Joined: 09/10/2008 12:06

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by zonbirile » 02/08/2011 12:36

Srbija je bila dobro kontrolisana i pokrivena okupacionim snagama.Ljudi često poistovječuju Srbe sa Srbijom.U Srbiji nije bilo ni velikih akcija ni jakog pokreta.Poslije užičke republike,do sremskog fronta,sve je zanemarivo u odnosu na druge frontove bivše Yu.Iz ove perspektive vide se i ondašnja trvenja,suranjivosti i sl.Stvoreni su stereotipi koji se i pored istorijske faktografij eteško mogu promjeniti.Srbija je temeljito,više i prije riješila "jevrejsko pitanje" nego druge zemlje,Lili Marlen,gasni kombi sve je to vezano za Beograd.

User avatar
sinuhe
Posts: 8674
Joined: 03/06/2011 11:33

Re: Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

Post by sinuhe » 02/08/2011 13:06

Dragi Jovanovic je upravljao policijom u Srbiji a prije rata se dokazao u istom poslu protiv komunista i ustasa. Ali Srbija je bila pod okupacijom i u njoj vladaju drugi uslovi. Neki im poturaju pod nos svasta ali pored partizana Bosanske Krajine srpski proleteri su se i te kako istakli u borbi.

Post Reply