(Dervis i Smrt)
Meša Selimović
Moderator: Chloe
-
BECHO
- Posts: 2446
- Joined: 03/02/2003 00:00
- Location: Zürich, CH
#26
...vazduh je natopljen grijehom, noc ga je puna, poletjece nocas vjestice s kikotom iznad krovova polivenih mlijekom mjesecine, i niko nece ostati razuman, buknuce ljudi strascu i bijesom, ludoscu i zeljom da se upropaste, odjednom, svi, kuda cu ja? Trebalo bi se moliti, traziti milost od Boga za sve grijesne, ili kaznu da ih urazumi. Obuzimala me srdzba, kao groznica, kao nastup. Zar nista ne pomaze sve sto cinimo? Je li bozja rijec koju pripovijedamo mutava i glinena, ili je uho njihovo gluho za nju? Je li prava vjera u njima toliko slaba da se rusi kao trula ograda pred krdom divljih strasti?
(Dervis i Smrt)
(Dervis i Smrt)
-
Husko Kotrljanjić
- Posts: 60
- Joined: 30/09/2005 19:38
- Location: BiH
#27
Nemoj da ćutis,jer ćutanje rađa razmisljanje,razmisljanje rađa nezadovoljstvo,nezadovoljstvo pobunu a pobuna rat.
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#29
Smatrao sam duznoscu i srecom da sebe i druge cuvam od grijeha. I sebe, uzalud je kriti. Grijesne misli su kao vjetar, ko ce ih zaustaviti. U cemu je poboznost, ako nema iskusenja koja se savladavaju? Covjek nije Bog, i njegova snaga je bas u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam mislio...Sad o tome mislim drukcije...Svijet mi je odjednom postao tajna, i ja svijetu, stali smo jedan prema drugome, zacudjeno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumijemo se vise...
Dervis i smrt
Dervis i smrt
-
Harrys
- Posts: 7352
- Joined: 28/04/2004 10:35
#30
Rjecica je slicna meni,bujna i plaha ponekad,a cesce tiha i necujna.Krivo mi je bilo kad su je zagatili i jarkom natjerali da bude poslusna i korisna,da kroz badanj tjera vodenicki tocak,a radovao se kad je nabujala,razrusila ustavu i potekla slobodno.A znao sam da samo ukrocena melje zito.
Dervis i smrt
Dervis i smrt
-
dizZaster
- Posts: 589
- Joined: 23/09/2005 11:19
- Location: Sarajevo
#31
MEŠA SELIMOVIĆ
DERVIŠ I SMRT
"Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega - da je svaki čovjek uvijek na gubitku."
Stihovima iz Kur-ana Selimović započinje i završava roman, zaokružujući time cjelinu, cjelinu trajanja u vremenu u kojem je čovjek taj koji gubi. Ne može promijeniti vrijeme, zaustaviti ga ili vratiti. U taj okvir pisac smješta svoju priču.
DERVIŠ I SMRT
"Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega - da je svaki čovjek uvijek na gubitku."
Stihovima iz Kur-ana Selimović započinje i završava roman, zaokružujući time cjelinu, cjelinu trajanja u vremenu u kojem je čovjek taj koji gubi. Ne može promijeniti vrijeme, zaustaviti ga ili vratiti. U taj okvir pisac smješta svoju priču.
-
Qwert
- Posts: 1210
- Joined: 30/05/2003 00:00
- Location: "Gold on Blue"
#32
A ovo bi bilo neko slobodno sudijsko uvjerenje il' ubjedjenje.dizZaster wrote:MEŠA SELIMOVIĆ
DERVIŠ I SMRT
"Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega - da je svaki čovjek uvijek na gubitku."
Stihovima iz Kur-ana Selimović započinje i završava roman, zaokružujući time cjelinu, cjelinu trajanja u vremenu u kojem je čovjek taj koji gubi. Ne može promijeniti vrijeme, zaustaviti ga ili vratiti. U taj okvir pisac smješta svoju priču.
-
The_Fluid
- Posts: 5591
- Joined: 02/08/2002 00:00
- Location: Earth
#33
Meša Selimović: Tvrđava ( - crtice -)
----------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------
Ono što nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.
--------------------------------------------------------------------------------
... kakav besmisao. Šta smo mi dobili, a šta su oni izgubili? I nas i njih okružavao je jedan pobjednik, potpuni mir prastare zemlje, ravnodušne prema ljudskom jadu... Ne znam kako sam te noći uspio da preživim stravu, u meni i oko mene, i najdublju tugu poraza, poslije pobjede, nejasan sâm sebi. U mraku, u magli, u kricima i zvižducima, u očajanju kojem nisam nalazio razlog, u toj dugoj noći nesna, u crnom strahu koji nije od neprijatelja, već od nečega od mene, rodio sam se ovakav kakav sam, nesiguran u sve svoje i u sve ljudsko.
--------------------------------------------------------------------------------
... osvajalo je nešto što im nije bilo potrebno, i borilo se za carevinu, ne misleći da se ne tiče ni njih carevina ni oni carevine, što su saznala njihova djeca, za kojom niko ni glavu nije okrenuo, poslije. Dugo me mučila nekorisna misao, kako je glupo i nepravedno što su izginuli toliki dobri ljudi, za neku maštariju kojoj ni imena ne znaš.
--------------------------------------------------------------------------------
Pa i da su održali taj nesrećni Hočin, da su osvojili tuđu zemlju, šta bi se promjenilo? Da li bi bilo više pravde a manje gladi, pa ako bi i bilo, zar ljudima ne bi zastajao zalogaj u grlu ako je otet od tuđe muke? I da li bi srećnije živeli? Ne bi, nimalo.
--------------------------------------------------------------------------------
To nam je sudbina. Kad ne bi bilo ratova, poklali bismo se među sobom. Zato svaka pametna carevina potraži neki Hočin, da pusti zlu krv narodu i da nagomilana nezadovoljstva odvrati od sebe. Druge koristi nema, ni štete, ni od poraza ni od pobjede. Jer, ko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A ko je izvukao iskustvo iz poraza? Niko. Ljudi su zla djeca, zla po činu, djeca po pameti. I nikad neće biti drukčiji.
--------------------------------------------------------------------------------
Život naroda je glad, krv, bijeda, mučno tavorenje na svojoj zemlji, i glupo umiranje na tuđoj. A velikaši će se vratiti kući, svi, da pričaju o slavi, i da preživjelima piju krv.
--------------------------------------------------------------------------------
... tajna se duže pamti nego jasna istina.
--------------------------------------------------------------------------------
... ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je negde u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvata.
--------------------------------------------------------------------------------
Čovjek se navikne na svaki smrad.
--------------------------------------------------------------------------------
Ja uvek kažem: neka nije gore.
--------------------------------------------------------------------------------
Dvije lubenice pod jedno pazuho ne možes staviti, dva dobra teško možes sastaviti.
--------------------------------------------------------------------------------
Znaš li šta je najljepše u životu? Želja, prijatelju.
--------------------------------------------------------------------------------
Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost.
--------------------------------------------------------------------------------
Usamljenost rađa misao, misao rađa nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.
--------------------------------------------------------------------------------
Najmanje se govori kad te se najviše tiče.
--------------------------------------------------------------------------------
Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.
--------------------------------------------------------------------------------
Ništa im ne zameram, pa ni to što mi nisu uspjeli ostaviti čak ni uspomene.
--------------------------------------------------------------------------------
Sve više sam s njom, i kad sam sâm.
-------------------------------------------------------------------------------
Ako bismo otpatili svačiju nesreću, šta bi bilo od nas?
--------------------------------------------------------------------------------
Sve čemer, sirotinja, glad, nesreće... A zašto je tako? Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli, što nas je bog obilježio. Ili što nas nesreće neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je onda čuda što se uvijamo, krijemo, lažemo, mislimo samo na današnji dan i samo na sebe, svoju sreću vidimo u tuđoj nesreći. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni.
--------------------------------------------------------------------------------
Ne treba sve gledati crno.
--------------------------------------------------------------------------------
Ali ponekad, ne tako često, kad mi se zgadi laž, onda govorim istinu. Crno je, u teškom vremenu živimo, a živimo jadno i sramotno. Utjeha je samo što će oni koji budu posle nas živjeli, preturiti preko glave još teža vremena, i pominjati naše dane kao srećne.
--------------------------------------------------------------------------------
— Zar smo svi zli?
— Svi. Neko manje, neko više. Ali svi.
--------------------------------------------------------------------------------
— Zar lukavstvo može zamijeniti znanje?
— Iskusan čovjek bi upitao: zar znanje može zamijeniti lukavstvo?
— Lukavstvo je nepošteno.
— Nije uvek ni nepošteno. Zato što je neophodno. Neko to zove mudrošću.
— Šta bi ti savjetovao čovjeku kome želis dobro?
— Da se svojim mišljenjem ne izdvaja među ljudima s kojima živi. Zato što će se onemogućiti prije nego što išta učini.
— Drugi moj savjet čovjeku kome želim dobro bio bi: ne govori uvijek ono što misliš.
--------------------------------------------------------------------------------
... vrijeme uporno glođe čovjeku misao, i od nje ostaje kostur, blijeda uspomena bez pravog sadržaja.
--------------------------------------------------------------------------------
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikad više.
--------------------------------------------------------------------------------
Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko može čovjek sam sebi.
--------------------------------------------------------------------------------
Nikad čovjek ne može tako upropastiti život kao kad želi da ga popravi, a ne zna ni zašto ni kako da ga popravi, niti zna je li to popravljanje ili kvarenje, pogotovu ako izgubi svoj mir.
--------------------------------------------------------------------------------
Izgleda da je uvijek smiješno kad se priča o pravom životu.
--------------------------------------------------------------------------------
Njega nije trebalo ni lomiti, on se savija prije dodira. Sličan je vodi, nema svoga oblika, prilagođava se sudu u koji ga naspu. Ništa mu nije gadno ako mu je korisno...
--------------------------------------------------------------------------------
... uvek je sumnjivo kad neko misli za sebe da je pametan.
--------------------------------------------------------------------------------
... svako ima svoju istinu i to je baš dobro, samo ne znam zašto se zove istinom, jer bi istina morala biti jedna, pa bismo pomrli od dosade, a najbolje je kad je tuđa istina neistina, zabavnije se živi.
--------------------------------------------------------------------------------
... nije teško kad biju, teško je kad čekas. Gledaš i čekas, pa boli unaprijed. Boli i posle, ali je to lakše.
--------------------------------------------------------------------------------
... nećemo biti bogati u novcu, ali ćemo biti najbogatiji u ljubavi...
--------------------------------------------------------------------------------
Ja, crv, sitan i nevažan, šta sam mogao učiniti njima, slonovima? Kakvu sam im štetu mogao nanijeti?
Ja sam pesnica koja je udarila u zid.
Ja sam udarac koji boli onoga koji udara.
Ja sam mali čovjek koji je zaboravio da je mali. Uvrijedio sam ih što se usuđujem da mislim.
Ja, ludi vrabac, pošao sam jastrebu u pohode. Jedva sam izvukao živu glavu.
--------------------------------------------------------------------------------
San je ono što se želi, a život je buđenje.
--------------------------------------------------------------------------------
Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?
--------------------------------------------------------------------------------
Mogu da mislim šta god hoću, učiniti ne mogu ništa. U današnjem svijetu ostaju nam samo dvije mogućnosti, prilagođavanje ili vlastita žrtva. Boriti se ne možeš, kad bi i htio, onemogućiće te na prvom koraku, pri prvoj riječi, i to je samoubistvo, bez dejstva, bez smisla, bez imena i uspomena. Nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da poslije i stradaš! Premlatiće te da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje.
--------------------------------------------------------------------------------
— Oprosti.
Bila je to najljepsa riječ koju je moglo pronaći njegovo kukavičko poštenje. Tako me srećno skinuo sa savjesti i prijateljski ispratio u prošlost.
--------------------------------------------------------------------------------
Smiješno i strašno mogu biti rod.
--------------------------------------------------------------------------------
Svijetom bi trebalo da vladaju ljudi koji znaju da uživaju, u svemu. Svima bi bilo dobro.
--------------------------------------------------------------------------------
Nije pravo da pošteni ljudi ostaju pod sumnjom zato što su drugi rđavi.
--------------------------------------------------------------------------------
Kako su me to ubili? Nisam ranjen, nisam zaklan, nisam mrtav, ali me nema. Zaboga, ljudi, zar me ne vidite? — kažem. Zar me ne čujete? — kažem... Ja sam živ, ja hodam, ja znam šta tražim, ne pristajem da me nema. Mogli su me pretući, mogli su me zatvoriti, mogli su me ubiti, zar su malo ljudi ubili bez razloga? Ali zašto su napravili avet od mene, zašto mi oduzimaju mogućnost da se borim?
--------------------------------------------------------------------------------
Hoću da budem čovjek, borite se sa mnom ljudski.
-------------------------------------------------------------------------------
Šta sve neće udariti na čovjeka|
--------------------------------------------------------------------------------
Je li to mudrost, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu mjeru, svoju i tuđu? Gibitak je što je ta mjera sitna, a dobitak što ne tražimo više.
--------------------------------------------------------------------------------
Svijet se sastoji od nesavršenih ljudi. Sve drugo je laž. Ili smrt. Savršeni ljudi su u grobu. Pa i to više nisu ljudi. A kod živih je malo više zla ili malo više dobra, pa ponekad pretegne jedno, ponekad drugo. Ali zlo češće.
--------------------------------------------------------------------------------
Vatra je besmislena i uništavajuca, kao i mrznja.
--------------------------------------------------------------------------------
Jedno je znati šta je pametno, a sasvim drugo i učiniti to što je pametno.
--------------------------------------------------------------------------------
Ne bacaj svoju krivicu na drugoga|
--------------------------------------------------------------------------------
— Riječi su vazduh, kakvu štetu mogu nanijeti?
— Riječi su otrov, od njih počinje svako zlo.
— Onda, da ćutimo!
— Ne treba da ćutimo. Ima se o čemu govoriti, ne napadajući. Pomoći treba, a ne odmagati. Država je to, bolan, hiljadu briga i nevolja, imanje svoje ne možes urediti kako valja, a kamoli toliki svijet. I onda počne neko da zakera, te ne valja ovo, te ne valja ono, e čudna mi cuda! Jašta da ne valja. Pravo je čudo kako išta valja: toliki ljudi, a svako vuče na svoju stranu. Misliš da je lako ovima što upravljaju državom?
--------------------------------------------------------------------------------
Samo čovjek s manom mora da pazi šta radi. Pogotovu kad nije sam.
--------------------------------------------------------------------------------
Tjerao sam glupu šalu, a istjerao gadnu zbilju.
--------------------------------------------------------------------------------
Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom. Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati, u toku mješanja. Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš.
--------------------------------------------------------------------------------
Među živim ljudima se sve može desiti.
--------------------------------------------------------------------------------
Čarolija ljubavi vraća izgubljeno.
--------------------------------------------------------------------------------
Navikao sam da tražim i ne nalazim, jedno je zavisilo do mene, drugo je zavisilo ne znam od koga...
--------------------------------------------------------------------------------
Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta.
A ne mogu to. Uprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri...
--------------------------------------------------------------------------------
Od svoje muke nisam uspijevao da stvorim ni veliki bol ni veliku misao. Rođen sam, izgleda, za sitne stvari, kao i većina ljudi, i nije mi žao što je tako.
Pošten sam koliko mogu, nikome ne želim suviše zla, htio bih da ljude više volim nego što ih žalim, molim se da mimo mene prođe ono što me se ne tiče.
--------------------------------------------------------------------------------
Laž može spriječiti zlo.
--------------------------------------------------------------------------------
Kad bi sve ljude strpali u zatvor, ne bi bilo zločina. Ali ni života.
--------------------------------------------------------------------------------
... hoće li uvijek biti hljeba, to ne znam, ali djece će biti...
--------------------------------------------------------------------------------
Čovjek može povjerovati u šta god hoće.
--------------------------------------------------------------------------------
Nesreća je kao vatra, istopi sve osim zlata.
--------------------------------------------------------------------------------
Je li ljudima od vlasti potreban krivac, pa izaberu koga bilo, da bi opravdali svoje postojanje, i svoju surovost? Nije važno šta neko učini, već šta oni kazu da je učinio.
Rat je surova ali poštena borba, kao među životinjama. Život u miru je surova borba, ali nepoštena, kao među ljudima.
--------------------------------------------------------------------------------
Volim ljude, ali ne znam šta ću s njima.
--------------------------------------------------------------------------------
... eto lijepe priče o čovjeku koji cijelog života sanja bogatstvo a živi u sirotinji, koji je više propatio zbog nade o bogatstvu nego zbog siromaštva.
--------------------------------------------------------------------------------
Ljudi se ustvari boje, zato su surovi.
--------------------------------------------------------------------------------
Snom živjeti, u nadanju, u čekanju, znači ne pristajati na ovo što jest.
--------------------------------------------------------------------------------
Zar se protiv zla mora upotrijebiti zlo? I ko će to drugo zlo iskorijeniti?
--------------------------------------------------------------------------------
A čovijek osjeća potrebu ne samo da misli već i da kaže, čak i veću potrebu da kaže nego da misli. Tako se prazni, oslobađa napetosti. Riječ je odliv suvišne krvi, i rasterećenje od muke, privid slobode. Vlast bi trebalo da je njeguje i podstiče, a ne da je guši, da priređuje svečanosti govorenja, ili još bolje, psovanja, kao pjevanje, kao molitvu, kao čišćenje.
--------------------------------------------------------------------------------
Narod je pust broj, rasuta snaga. Nema jednog cilja, ništa mu nije zajedničko, osim neposredne koristi i straha. Izdijeljeni smo. Selo selu neće pomoći ako naiđe opasnost. Svako se nada da će njega mimoići.
--------------------------------------------------------------------------------
Ali neko mora povesti narod, osloboditi ga straha, pripremiti ga na žrtve, da bi ga doveo do pobjede... U tom slučaju, vođe bi stekle ugled i zasluge. I šta bi se desilo? Počeli bi da žive od tih zasluga, svakog dana bi postajale sve veće, njihov ugled bi se pretvorio u moć. Tako bismo, umjesto stare vlasti, dobili novu, možda i goru. To je istorija vlasti od pamtivijeka. Sve se ponavlja, od oduševljenja do nasilja, od plemenitosti do tiranije...
--------------------------------------------------------------------------------
Stari Rimljani su svoje heroje slali u izgnanstvo, i tako ih čuvali za besmrtnost.
--------------------------------------------------------------------------------
Čovjekova nada je jača od iskustva, ne može je pokolebati tuđi neuspjeh.
--------------------------------------------------------------------------------
Neobičan mladić. Biće divan čovjek ako ne uspije u onome što želi, strašan ako uspije. Bio bi ponosan na svoju čistu misao i poslije, kad bi već odavno bila uprljana. Sad je protiv nasilja, zavešće ga u ime slobode. Sad je za slobodu, ugušiće je u ime vlasti. Boriće se surovo za svoje uvjerenje, smatrajući da je plemenito, ne znajući da je postalo neljudsko. Biće najljući neprijatelj protiv sebe bivšeg, i čuvaće, kao hamajliju, ogrubjelu sliku svoga nekadašnjeg zanosa. A ako ne uspije, kao i toliki drugi, ako mu sadašnji bivši zanesenjaci presijeku put, njegovo stradanje će učiniti više nego pobjeda.
--------------------------------------------------------------------------------
Od Bosanca se može svemu nadati. Godinama živi kao pametan čovjek, a onda sve učini da bi dokazao da je budala.
--------------------------------------------------------------------------------
Ljudi se menjaju. Ali nagore.
--------------------------------------------------------------------------------
Više je dobrih ljudi na svijetu nego zlih. Mnogo više! Samo se zli dalje čuju i teže osjećaju. Dobri ćute.
--------------------------------------------------------------------------------
Sad je stao na svoje noge, na malu stopu, doduse, ali stao, našao je oslonac, i nada se da je kobi nestalo, zato što mu je jedan čovjek povjerovao. Niko ne zna, možda samo on, kolika je to pomoć, kad ti neko povjeruje. Kao da ti srce osnaži, kao da ti kičmu učvrsti.
--------------------------------------------------------------------------------
Svako nosi ponešto na duši.
--------------------------------------------------------------------------------
Za svakoga imamo razumijevanja osim za svoje najbliže, smatramo da nam njihova vjernost prirodno pripada, kao vlastita koža.
--------------------------------------------------------------------------------
... ali se ne pamti razlog već čin.
--------------------------------------------------------------------------------
... smešna priča o junaku koji je to postao zbog straha, i o poštenju rođenom iz stida.
--------------------------------------------------------------------------------
Najteže je objasniti ono što je najjednostavnije.
--------------------------------------------------------------------------------
... A nije on opasan po drzavu, već po nekoga ko misli da je država.
--------------------------------------------------------------------------------
Tuđ život je jeftin.
--------------------------------------------------------------------------------
Slutnje ne donose nesreću i zlo dolazi nenajavljeno. Ali i dobro. Nevolje su nas stizale kad smo bili najmanje krivi, zašto nas ne bi zaobišle kad mislimo da smo pod krivicom.
--------------------------------------------------------------------------------
Nikad nisi tako nježan kao kad ti je teško.
--------------------------------------------------------------------------------
Ništa ne mogu učiniti, ali mislim. Toliko mogu.
--------------------------------------------------------------------------------
Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno, i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti.
--------------------------------------------------------------------------------
Što je više straha, više je reda.
--------------------------------------------------------------------------------
Niko ne žali manje svoj život nego mlad čovjek, a poslije, što više stari i što manje ima razloga da živi, sve više se hvata za život.
--------------------------------------------------------------------------------
Volim da mislim ono što mi je drago nego ono što je vjerovatno.
--------------------------------------------------------------------------------
Pitam šta bilo, govorim šta bilo. Da ne ćutimo.
--------------------------------------------------------------------------------
Veći igraju, manji plaćaju.
--------------------------------------------------------------------------------
Jedan ne pamti, drugi ne zaboravlja. Jednome je svejedno, drugi kvari.
--------------------------------------------------------------------------------
Čovek je nepopravljiv, i najčešće laže sam sebi.
--------------------------------------------------------------------------------
Ništa značajno se ne može učiniti javno. Javno se laže, javno se govore velike riječi, javno se pokazuje spoljni izgled, javno se vrši nasilje. Važne stvari, dobre ili rđave, čine se tajno, one se pripremaju dok mi slabašni spavamo...
--------------------------------------------------------------------------------
Čudo je kako niko na položaju ne očuva poštenje. Ili se boje gužve i promjene, a valja živjeti i kad te smijene, ili je položaj takav, pa je teško ne uzeti, dok te ne smijene.
-------------------------------------------------------------------------------
Ako je vlast nevolja, pohlepa je čini snošljivom.
--------------------------------------------------------------------------------
Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se, bez razloga, smijaćemo se, bez razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćes veći razlog.
--------------------------------------------------------------------------------
Ludost je jača od čovjeka.
--------------------------------------------------------------------------------
Sve bi se u životu moglo izdržati za kratko, i da budeš dobar, i hrabar, i pažljiv, ali život ne traje kratko, a ništa ti ne može postati teško kao obaveza koju sam sebi nametneš u jednom času slabosti ili oduševljenja. Stid te da odustaneš, muka da istraješ.
--------------------------------------------------------------------------------
... ružno je manje neprijatno kad se o njemu priča nego kad se vidi.
--------------------------------------------------------------------------------
Ima ljudi, mada su rjetki, kojima ni bol ni misao ne unište vedrinu i jednostavnost. Čak ih učine boljim.
--------------------------------------------------------------------------------
Slučajno prisustvujem životu, i sve što učinim, nije moje.
--------------------------------------------------------------------------------
... život je zanimljivo rvalište u kojem jedni padaju, drugi pobjeđuju, a ne zato što su gluplji ili pametniji, već zato što su jedni nespretni, drugi lukavi. Nespretne ne treba žaliti, bili bi surovi kao i oni drugi, samo kad bi ih slučaj ili sreća bacili nekome na leđa. Ne treba se uzbuđivati ni zbog čega, i najbolje se svemu smijati, i paziti da ne dođes pod žrvanj. Ako nećes da budeš odozgo, pričuvaj se da ne budeš odozdo, i živi kako ti je volja.
-------------------------------------------------------------------------------
Svakome ću priznati pravo da me prevari, osim prijatelju.
-------------------------------------------------------------------------------
Što ne znam, ne mogu ni kazati nikome.
--------------------------------------------------------------------------------
Strah je najgora izdajica.
--------------------------------------------------------------------------------
Neprijateljstvo obavezuje kao i prijateljstvo.
--------------------------------------------------------------------------------
Priča o životu: ako se tužimo kako nam je teško, klonućemo; ako kažemo životu: izdržaću, nećes me slomiti, muka postaje lakša.
--------------------------------------------------------------------------------
Neko je rođen za sreću, neko za belaj.
--------------------------------------------------------------------------------
... treba biti junak, ili budala, pa se ne bojati. Ne ponosim se suviše što nisam budala, a ne mogu biti junak i da hoću, petlja mi slaba...
--------------------------------------------------------------------------------
A meni se čini da je strah najveća sramota ovog svijeta, i najveće poniženje čovjekovo. Izmahnut je nad njim, kao bič, uperen u grlo, kao nož. Čovjek je opkoljen strahom, kao plamenom, potopljen njime, kao vodom. Plaši ga sudbina, plaši ga sutrašnji dan, plaši ga vladajući zakon, plaši ga moćniji čovjek, i on nije ono što bi htio biti, već ono što mora da bude. Umiljava se sudbini, moli se sutrašnjem danu, poslušno ponavlja zakon, ponizno se smiješi mrskom moćnom čovjeku, pomiren da bude nakazna tvorevina sačinjena od straha i postajanja.
--------------------------------------------------------------------------------
Ako je ponekad tužan, to je zato što se sjeća sebe željenog, sebe sanjanog, kakav bi mogao biti da nije ovo što jest.
--------------------------------------------------------------------------------
Treba li da kažem i da više ne progovorim?
Treba li nešto da učinim, pa da više nikad ništa ne učinim?
Treba li da ćutim, zadovoljan što sam živ?
--------------------------------------------------------------------------------
Ne vrijedi se, vala, ni bojati. Nije lako ne bojati se, ali ne vrijedi. Prođe čovjeku život u strahu, pa kao da nije ni živio. Šta će mu onda i život?
--------------------------------------------------------------------------------
Čast hrabrosti, ali je bolje bez nje. Dobro je ne strepeti ni pred kim, ako se može, a još bolje ako se ne mora. Junaštvo traje tren, strah cijelog života, i pametnije je brinuti se za cio život nego za tren. Najbolje se bojati unapred, da se ne bi ubojao unazad.
--------------------------------------------------------------------------------
... čineći dobro, učiniš i zlo. A vrijedi li dobro ako ne može proći bez zla?
--------------------------------------------------------------------------------
Ponekad je korisno znati da ima i gorih od nas.
--------------------------------------------------------------------------------
Lako je biti dobar čovjek. Teško je ostati živ.
--------------------------------------------------------------------------------
Potrebno mi je da povjerujem. Volio bih da živim s lažnom nadom nego sa sigurnim beznađem.
--------------------------------------------------------------------------------
Da ne učiniš nepravdu tražeći pravdu!
--------------------------------------------------------------------------------
... pitao sam se, da li je čovjek pošten ili nepošten, ako se časnim sredstvima služi za ružne ciljeve. I da li je pošten ili nepošten, ako se nečasnim sredstvima služi da ostvari časne ciljeve?
--------------------------------------------------------------------------------
Ne mogu biti odgovoran za ono što nije moja svjesna odluka i misao.
--------------------------------------------------------------------------------
Kako su ljudi glupi! Čine zlo, da im se zlo vrati.
--------------------------------------------------------------------------------
Iskustvo i mudrost su nevolja a ne prednost.
--------------------------------------------------------------------------------
Zaustaviće te na svakom koraku, ogadiće ti svaki pokušaj, ponudiće ti bezbroj dokaza da je najbolje ćutati, mirovati, gledati iz prikrajka.
--------------------------------------------------------------------------------
Samo neiskustvo i ludost daju krila! Razbiće se onaj ko ne poštuje tuđa gorka iskustva, to je istina.
--------------------------------------------------------------------------------
Više je tuge u istini nego u svemu što možemo da izmislimo.
--------------------------------------------------------------------------------
... kako ljudi lako pristaju da se pusti tuđa krv.
--------------------------------------------------------------------------------
Osveta je kao pijanstvo, nikad nije dosta.
--------------------------------------------------------------------------------
U početku ljubav,
u životu mržnja,
na kraju sjećanje.
----------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------
Ono što nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.
--------------------------------------------------------------------------------
... kakav besmisao. Šta smo mi dobili, a šta su oni izgubili? I nas i njih okružavao je jedan pobjednik, potpuni mir prastare zemlje, ravnodušne prema ljudskom jadu... Ne znam kako sam te noći uspio da preživim stravu, u meni i oko mene, i najdublju tugu poraza, poslije pobjede, nejasan sâm sebi. U mraku, u magli, u kricima i zvižducima, u očajanju kojem nisam nalazio razlog, u toj dugoj noći nesna, u crnom strahu koji nije od neprijatelja, već od nečega od mene, rodio sam se ovakav kakav sam, nesiguran u sve svoje i u sve ljudsko.
--------------------------------------------------------------------------------
... osvajalo je nešto što im nije bilo potrebno, i borilo se za carevinu, ne misleći da se ne tiče ni njih carevina ni oni carevine, što su saznala njihova djeca, za kojom niko ni glavu nije okrenuo, poslije. Dugo me mučila nekorisna misao, kako je glupo i nepravedno što su izginuli toliki dobri ljudi, za neku maštariju kojoj ni imena ne znaš.
--------------------------------------------------------------------------------
Pa i da su održali taj nesrećni Hočin, da su osvojili tuđu zemlju, šta bi se promjenilo? Da li bi bilo više pravde a manje gladi, pa ako bi i bilo, zar ljudima ne bi zastajao zalogaj u grlu ako je otet od tuđe muke? I da li bi srećnije živeli? Ne bi, nimalo.
--------------------------------------------------------------------------------
To nam je sudbina. Kad ne bi bilo ratova, poklali bismo se među sobom. Zato svaka pametna carevina potraži neki Hočin, da pusti zlu krv narodu i da nagomilana nezadovoljstva odvrati od sebe. Druge koristi nema, ni štete, ni od poraza ni od pobjede. Jer, ko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A ko je izvukao iskustvo iz poraza? Niko. Ljudi su zla djeca, zla po činu, djeca po pameti. I nikad neće biti drukčiji.
--------------------------------------------------------------------------------
Život naroda je glad, krv, bijeda, mučno tavorenje na svojoj zemlji, i glupo umiranje na tuđoj. A velikaši će se vratiti kući, svi, da pričaju o slavi, i da preživjelima piju krv.
--------------------------------------------------------------------------------
... tajna se duže pamti nego jasna istina.
--------------------------------------------------------------------------------
... ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je negde u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvata.
--------------------------------------------------------------------------------
Čovjek se navikne na svaki smrad.
--------------------------------------------------------------------------------
Ja uvek kažem: neka nije gore.
--------------------------------------------------------------------------------
Dvije lubenice pod jedno pazuho ne možes staviti, dva dobra teško možes sastaviti.
--------------------------------------------------------------------------------
Znaš li šta je najljepše u životu? Želja, prijatelju.
--------------------------------------------------------------------------------
Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost.
--------------------------------------------------------------------------------
Usamljenost rađa misao, misao rađa nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.
--------------------------------------------------------------------------------
Najmanje se govori kad te se najviše tiče.
--------------------------------------------------------------------------------
Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.
--------------------------------------------------------------------------------
Ništa im ne zameram, pa ni to što mi nisu uspjeli ostaviti čak ni uspomene.
--------------------------------------------------------------------------------
Sve više sam s njom, i kad sam sâm.
-------------------------------------------------------------------------------
Ako bismo otpatili svačiju nesreću, šta bi bilo od nas?
--------------------------------------------------------------------------------
Sve čemer, sirotinja, glad, nesreće... A zašto je tako? Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli, što nas je bog obilježio. Ili što nas nesreće neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je onda čuda što se uvijamo, krijemo, lažemo, mislimo samo na današnji dan i samo na sebe, svoju sreću vidimo u tuđoj nesreći. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni.
--------------------------------------------------------------------------------
Ne treba sve gledati crno.
--------------------------------------------------------------------------------
Ali ponekad, ne tako često, kad mi se zgadi laž, onda govorim istinu. Crno je, u teškom vremenu živimo, a živimo jadno i sramotno. Utjeha je samo što će oni koji budu posle nas živjeli, preturiti preko glave još teža vremena, i pominjati naše dane kao srećne.
--------------------------------------------------------------------------------
— Zar smo svi zli?
— Svi. Neko manje, neko više. Ali svi.
--------------------------------------------------------------------------------
— Zar lukavstvo može zamijeniti znanje?
— Iskusan čovjek bi upitao: zar znanje može zamijeniti lukavstvo?
— Lukavstvo je nepošteno.
— Nije uvek ni nepošteno. Zato što je neophodno. Neko to zove mudrošću.
— Šta bi ti savjetovao čovjeku kome želis dobro?
— Da se svojim mišljenjem ne izdvaja među ljudima s kojima živi. Zato što će se onemogućiti prije nego što išta učini.
— Drugi moj savjet čovjeku kome želim dobro bio bi: ne govori uvijek ono što misliš.
--------------------------------------------------------------------------------
... vrijeme uporno glođe čovjeku misao, i od nje ostaje kostur, blijeda uspomena bez pravog sadržaja.
--------------------------------------------------------------------------------
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikad više.
--------------------------------------------------------------------------------
Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko može čovjek sam sebi.
--------------------------------------------------------------------------------
Nikad čovjek ne može tako upropastiti život kao kad želi da ga popravi, a ne zna ni zašto ni kako da ga popravi, niti zna je li to popravljanje ili kvarenje, pogotovu ako izgubi svoj mir.
--------------------------------------------------------------------------------
Izgleda da je uvijek smiješno kad se priča o pravom životu.
--------------------------------------------------------------------------------
Njega nije trebalo ni lomiti, on se savija prije dodira. Sličan je vodi, nema svoga oblika, prilagođava se sudu u koji ga naspu. Ništa mu nije gadno ako mu je korisno...
--------------------------------------------------------------------------------
... uvek je sumnjivo kad neko misli za sebe da je pametan.
--------------------------------------------------------------------------------
... svako ima svoju istinu i to je baš dobro, samo ne znam zašto se zove istinom, jer bi istina morala biti jedna, pa bismo pomrli od dosade, a najbolje je kad je tuđa istina neistina, zabavnije se živi.
--------------------------------------------------------------------------------
... nije teško kad biju, teško je kad čekas. Gledaš i čekas, pa boli unaprijed. Boli i posle, ali je to lakše.
--------------------------------------------------------------------------------
... nećemo biti bogati u novcu, ali ćemo biti najbogatiji u ljubavi...
--------------------------------------------------------------------------------
Ja, crv, sitan i nevažan, šta sam mogao učiniti njima, slonovima? Kakvu sam im štetu mogao nanijeti?
Ja sam pesnica koja je udarila u zid.
Ja sam udarac koji boli onoga koji udara.
Ja sam mali čovjek koji je zaboravio da je mali. Uvrijedio sam ih što se usuđujem da mislim.
Ja, ludi vrabac, pošao sam jastrebu u pohode. Jedva sam izvukao živu glavu.
--------------------------------------------------------------------------------
San je ono što se želi, a život je buđenje.
--------------------------------------------------------------------------------
Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?
--------------------------------------------------------------------------------
Mogu da mislim šta god hoću, učiniti ne mogu ništa. U današnjem svijetu ostaju nam samo dvije mogućnosti, prilagođavanje ili vlastita žrtva. Boriti se ne možeš, kad bi i htio, onemogućiće te na prvom koraku, pri prvoj riječi, i to je samoubistvo, bez dejstva, bez smisla, bez imena i uspomena. Nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da poslije i stradaš! Premlatiće te da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje.
--------------------------------------------------------------------------------
— Oprosti.
Bila je to najljepsa riječ koju je moglo pronaći njegovo kukavičko poštenje. Tako me srećno skinuo sa savjesti i prijateljski ispratio u prošlost.
--------------------------------------------------------------------------------
Smiješno i strašno mogu biti rod.
--------------------------------------------------------------------------------
Svijetom bi trebalo da vladaju ljudi koji znaju da uživaju, u svemu. Svima bi bilo dobro.
--------------------------------------------------------------------------------
Nije pravo da pošteni ljudi ostaju pod sumnjom zato što su drugi rđavi.
--------------------------------------------------------------------------------
Kako su me to ubili? Nisam ranjen, nisam zaklan, nisam mrtav, ali me nema. Zaboga, ljudi, zar me ne vidite? — kažem. Zar me ne čujete? — kažem... Ja sam živ, ja hodam, ja znam šta tražim, ne pristajem da me nema. Mogli su me pretući, mogli su me zatvoriti, mogli su me ubiti, zar su malo ljudi ubili bez razloga? Ali zašto su napravili avet od mene, zašto mi oduzimaju mogućnost da se borim?
--------------------------------------------------------------------------------
Hoću da budem čovjek, borite se sa mnom ljudski.
-------------------------------------------------------------------------------
Šta sve neće udariti na čovjeka|
--------------------------------------------------------------------------------
Je li to mudrost, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu mjeru, svoju i tuđu? Gibitak je što je ta mjera sitna, a dobitak što ne tražimo više.
--------------------------------------------------------------------------------
Svijet se sastoji od nesavršenih ljudi. Sve drugo je laž. Ili smrt. Savršeni ljudi su u grobu. Pa i to više nisu ljudi. A kod živih je malo više zla ili malo više dobra, pa ponekad pretegne jedno, ponekad drugo. Ali zlo češće.
--------------------------------------------------------------------------------
Vatra je besmislena i uništavajuca, kao i mrznja.
--------------------------------------------------------------------------------
Jedno je znati šta je pametno, a sasvim drugo i učiniti to što je pametno.
--------------------------------------------------------------------------------
Ne bacaj svoju krivicu na drugoga|
--------------------------------------------------------------------------------
— Riječi su vazduh, kakvu štetu mogu nanijeti?
— Riječi su otrov, od njih počinje svako zlo.
— Onda, da ćutimo!
— Ne treba da ćutimo. Ima se o čemu govoriti, ne napadajući. Pomoći treba, a ne odmagati. Država je to, bolan, hiljadu briga i nevolja, imanje svoje ne možes urediti kako valja, a kamoli toliki svijet. I onda počne neko da zakera, te ne valja ovo, te ne valja ono, e čudna mi cuda! Jašta da ne valja. Pravo je čudo kako išta valja: toliki ljudi, a svako vuče na svoju stranu. Misliš da je lako ovima što upravljaju državom?
--------------------------------------------------------------------------------
Samo čovjek s manom mora da pazi šta radi. Pogotovu kad nije sam.
--------------------------------------------------------------------------------
Tjerao sam glupu šalu, a istjerao gadnu zbilju.
--------------------------------------------------------------------------------
Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom. Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati, u toku mješanja. Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš.
--------------------------------------------------------------------------------
Među živim ljudima se sve može desiti.
--------------------------------------------------------------------------------
Čarolija ljubavi vraća izgubljeno.
--------------------------------------------------------------------------------
Navikao sam da tražim i ne nalazim, jedno je zavisilo do mene, drugo je zavisilo ne znam od koga...
--------------------------------------------------------------------------------
Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta.
A ne mogu to. Uprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri...
--------------------------------------------------------------------------------
Od svoje muke nisam uspijevao da stvorim ni veliki bol ni veliku misao. Rođen sam, izgleda, za sitne stvari, kao i većina ljudi, i nije mi žao što je tako.
Pošten sam koliko mogu, nikome ne želim suviše zla, htio bih da ljude više volim nego što ih žalim, molim se da mimo mene prođe ono što me se ne tiče.
--------------------------------------------------------------------------------
Laž može spriječiti zlo.
--------------------------------------------------------------------------------
Kad bi sve ljude strpali u zatvor, ne bi bilo zločina. Ali ni života.
--------------------------------------------------------------------------------
... hoće li uvijek biti hljeba, to ne znam, ali djece će biti...
--------------------------------------------------------------------------------
Čovjek može povjerovati u šta god hoće.
--------------------------------------------------------------------------------
Nesreća je kao vatra, istopi sve osim zlata.
--------------------------------------------------------------------------------
Je li ljudima od vlasti potreban krivac, pa izaberu koga bilo, da bi opravdali svoje postojanje, i svoju surovost? Nije važno šta neko učini, već šta oni kazu da je učinio.
Rat je surova ali poštena borba, kao među životinjama. Život u miru je surova borba, ali nepoštena, kao među ljudima.
--------------------------------------------------------------------------------
Volim ljude, ali ne znam šta ću s njima.
--------------------------------------------------------------------------------
... eto lijepe priče o čovjeku koji cijelog života sanja bogatstvo a živi u sirotinji, koji je više propatio zbog nade o bogatstvu nego zbog siromaštva.
--------------------------------------------------------------------------------
Ljudi se ustvari boje, zato su surovi.
--------------------------------------------------------------------------------
Snom živjeti, u nadanju, u čekanju, znači ne pristajati na ovo što jest.
--------------------------------------------------------------------------------
Zar se protiv zla mora upotrijebiti zlo? I ko će to drugo zlo iskorijeniti?
--------------------------------------------------------------------------------
A čovijek osjeća potrebu ne samo da misli već i da kaže, čak i veću potrebu da kaže nego da misli. Tako se prazni, oslobađa napetosti. Riječ je odliv suvišne krvi, i rasterećenje od muke, privid slobode. Vlast bi trebalo da je njeguje i podstiče, a ne da je guši, da priređuje svečanosti govorenja, ili još bolje, psovanja, kao pjevanje, kao molitvu, kao čišćenje.
--------------------------------------------------------------------------------
Narod je pust broj, rasuta snaga. Nema jednog cilja, ništa mu nije zajedničko, osim neposredne koristi i straha. Izdijeljeni smo. Selo selu neće pomoći ako naiđe opasnost. Svako se nada da će njega mimoići.
--------------------------------------------------------------------------------
Ali neko mora povesti narod, osloboditi ga straha, pripremiti ga na žrtve, da bi ga doveo do pobjede... U tom slučaju, vođe bi stekle ugled i zasluge. I šta bi se desilo? Počeli bi da žive od tih zasluga, svakog dana bi postajale sve veće, njihov ugled bi se pretvorio u moć. Tako bismo, umjesto stare vlasti, dobili novu, možda i goru. To je istorija vlasti od pamtivijeka. Sve se ponavlja, od oduševljenja do nasilja, od plemenitosti do tiranije...
--------------------------------------------------------------------------------
Stari Rimljani su svoje heroje slali u izgnanstvo, i tako ih čuvali za besmrtnost.
--------------------------------------------------------------------------------
Čovjekova nada je jača od iskustva, ne može je pokolebati tuđi neuspjeh.
--------------------------------------------------------------------------------
Neobičan mladić. Biće divan čovjek ako ne uspije u onome što želi, strašan ako uspije. Bio bi ponosan na svoju čistu misao i poslije, kad bi već odavno bila uprljana. Sad je protiv nasilja, zavešće ga u ime slobode. Sad je za slobodu, ugušiće je u ime vlasti. Boriće se surovo za svoje uvjerenje, smatrajući da je plemenito, ne znajući da je postalo neljudsko. Biće najljući neprijatelj protiv sebe bivšeg, i čuvaće, kao hamajliju, ogrubjelu sliku svoga nekadašnjeg zanosa. A ako ne uspije, kao i toliki drugi, ako mu sadašnji bivši zanesenjaci presijeku put, njegovo stradanje će učiniti više nego pobjeda.
--------------------------------------------------------------------------------
Od Bosanca se može svemu nadati. Godinama živi kao pametan čovjek, a onda sve učini da bi dokazao da je budala.
--------------------------------------------------------------------------------
Ljudi se menjaju. Ali nagore.
--------------------------------------------------------------------------------
Više je dobrih ljudi na svijetu nego zlih. Mnogo više! Samo se zli dalje čuju i teže osjećaju. Dobri ćute.
--------------------------------------------------------------------------------
Sad je stao na svoje noge, na malu stopu, doduse, ali stao, našao je oslonac, i nada se da je kobi nestalo, zato što mu je jedan čovjek povjerovao. Niko ne zna, možda samo on, kolika je to pomoć, kad ti neko povjeruje. Kao da ti srce osnaži, kao da ti kičmu učvrsti.
--------------------------------------------------------------------------------
Svako nosi ponešto na duši.
--------------------------------------------------------------------------------
Za svakoga imamo razumijevanja osim za svoje najbliže, smatramo da nam njihova vjernost prirodno pripada, kao vlastita koža.
--------------------------------------------------------------------------------
... ali se ne pamti razlog već čin.
--------------------------------------------------------------------------------
... smešna priča o junaku koji je to postao zbog straha, i o poštenju rođenom iz stida.
--------------------------------------------------------------------------------
Najteže je objasniti ono što je najjednostavnije.
--------------------------------------------------------------------------------
... A nije on opasan po drzavu, već po nekoga ko misli da je država.
--------------------------------------------------------------------------------
Tuđ život je jeftin.
--------------------------------------------------------------------------------
Slutnje ne donose nesreću i zlo dolazi nenajavljeno. Ali i dobro. Nevolje su nas stizale kad smo bili najmanje krivi, zašto nas ne bi zaobišle kad mislimo da smo pod krivicom.
--------------------------------------------------------------------------------
Nikad nisi tako nježan kao kad ti je teško.
--------------------------------------------------------------------------------
Ništa ne mogu učiniti, ali mislim. Toliko mogu.
--------------------------------------------------------------------------------
Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno, i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti.
--------------------------------------------------------------------------------
Što je više straha, više je reda.
--------------------------------------------------------------------------------
Niko ne žali manje svoj život nego mlad čovjek, a poslije, što više stari i što manje ima razloga da živi, sve više se hvata za život.
--------------------------------------------------------------------------------
Volim da mislim ono što mi je drago nego ono što je vjerovatno.
--------------------------------------------------------------------------------
Pitam šta bilo, govorim šta bilo. Da ne ćutimo.
--------------------------------------------------------------------------------
Veći igraju, manji plaćaju.
--------------------------------------------------------------------------------
Jedan ne pamti, drugi ne zaboravlja. Jednome je svejedno, drugi kvari.
--------------------------------------------------------------------------------
Čovek je nepopravljiv, i najčešće laže sam sebi.
--------------------------------------------------------------------------------
Ništa značajno se ne može učiniti javno. Javno se laže, javno se govore velike riječi, javno se pokazuje spoljni izgled, javno se vrši nasilje. Važne stvari, dobre ili rđave, čine se tajno, one se pripremaju dok mi slabašni spavamo...
--------------------------------------------------------------------------------
Čudo je kako niko na položaju ne očuva poštenje. Ili se boje gužve i promjene, a valja živjeti i kad te smijene, ili je položaj takav, pa je teško ne uzeti, dok te ne smijene.
-------------------------------------------------------------------------------
Ako je vlast nevolja, pohlepa je čini snošljivom.
--------------------------------------------------------------------------------
Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se, bez razloga, smijaćemo se, bez razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćes veći razlog.
--------------------------------------------------------------------------------
Ludost je jača od čovjeka.
--------------------------------------------------------------------------------
Sve bi se u životu moglo izdržati za kratko, i da budeš dobar, i hrabar, i pažljiv, ali život ne traje kratko, a ništa ti ne može postati teško kao obaveza koju sam sebi nametneš u jednom času slabosti ili oduševljenja. Stid te da odustaneš, muka da istraješ.
--------------------------------------------------------------------------------
... ružno je manje neprijatno kad se o njemu priča nego kad se vidi.
--------------------------------------------------------------------------------
Ima ljudi, mada su rjetki, kojima ni bol ni misao ne unište vedrinu i jednostavnost. Čak ih učine boljim.
--------------------------------------------------------------------------------
Slučajno prisustvujem životu, i sve što učinim, nije moje.
--------------------------------------------------------------------------------
... život je zanimljivo rvalište u kojem jedni padaju, drugi pobjeđuju, a ne zato što su gluplji ili pametniji, već zato što su jedni nespretni, drugi lukavi. Nespretne ne treba žaliti, bili bi surovi kao i oni drugi, samo kad bi ih slučaj ili sreća bacili nekome na leđa. Ne treba se uzbuđivati ni zbog čega, i najbolje se svemu smijati, i paziti da ne dođes pod žrvanj. Ako nećes da budeš odozgo, pričuvaj se da ne budeš odozdo, i živi kako ti je volja.
-------------------------------------------------------------------------------
Svakome ću priznati pravo da me prevari, osim prijatelju.
-------------------------------------------------------------------------------
Što ne znam, ne mogu ni kazati nikome.
--------------------------------------------------------------------------------
Strah je najgora izdajica.
--------------------------------------------------------------------------------
Neprijateljstvo obavezuje kao i prijateljstvo.
--------------------------------------------------------------------------------
Priča o životu: ako se tužimo kako nam je teško, klonućemo; ako kažemo životu: izdržaću, nećes me slomiti, muka postaje lakša.
--------------------------------------------------------------------------------
Neko je rođen za sreću, neko za belaj.
--------------------------------------------------------------------------------
... treba biti junak, ili budala, pa se ne bojati. Ne ponosim se suviše što nisam budala, a ne mogu biti junak i da hoću, petlja mi slaba...
--------------------------------------------------------------------------------
A meni se čini da je strah najveća sramota ovog svijeta, i najveće poniženje čovjekovo. Izmahnut je nad njim, kao bič, uperen u grlo, kao nož. Čovjek je opkoljen strahom, kao plamenom, potopljen njime, kao vodom. Plaši ga sudbina, plaši ga sutrašnji dan, plaši ga vladajući zakon, plaši ga moćniji čovjek, i on nije ono što bi htio biti, već ono što mora da bude. Umiljava se sudbini, moli se sutrašnjem danu, poslušno ponavlja zakon, ponizno se smiješi mrskom moćnom čovjeku, pomiren da bude nakazna tvorevina sačinjena od straha i postajanja.
--------------------------------------------------------------------------------
Ako je ponekad tužan, to je zato što se sjeća sebe željenog, sebe sanjanog, kakav bi mogao biti da nije ovo što jest.
--------------------------------------------------------------------------------
Treba li da kažem i da više ne progovorim?
Treba li nešto da učinim, pa da više nikad ništa ne učinim?
Treba li da ćutim, zadovoljan što sam živ?
--------------------------------------------------------------------------------
Ne vrijedi se, vala, ni bojati. Nije lako ne bojati se, ali ne vrijedi. Prođe čovjeku život u strahu, pa kao da nije ni živio. Šta će mu onda i život?
--------------------------------------------------------------------------------
Čast hrabrosti, ali je bolje bez nje. Dobro je ne strepeti ni pred kim, ako se može, a još bolje ako se ne mora. Junaštvo traje tren, strah cijelog života, i pametnije je brinuti se za cio život nego za tren. Najbolje se bojati unapred, da se ne bi ubojao unazad.
--------------------------------------------------------------------------------
... čineći dobro, učiniš i zlo. A vrijedi li dobro ako ne može proći bez zla?
--------------------------------------------------------------------------------
Ponekad je korisno znati da ima i gorih od nas.
--------------------------------------------------------------------------------
Lako je biti dobar čovjek. Teško je ostati živ.
--------------------------------------------------------------------------------
Potrebno mi je da povjerujem. Volio bih da živim s lažnom nadom nego sa sigurnim beznađem.
--------------------------------------------------------------------------------
Da ne učiniš nepravdu tražeći pravdu!
--------------------------------------------------------------------------------
... pitao sam se, da li je čovjek pošten ili nepošten, ako se časnim sredstvima služi za ružne ciljeve. I da li je pošten ili nepošten, ako se nečasnim sredstvima služi da ostvari časne ciljeve?
--------------------------------------------------------------------------------
Ne mogu biti odgovoran za ono što nije moja svjesna odluka i misao.
--------------------------------------------------------------------------------
Kako su ljudi glupi! Čine zlo, da im se zlo vrati.
--------------------------------------------------------------------------------
Iskustvo i mudrost su nevolja a ne prednost.
--------------------------------------------------------------------------------
Zaustaviće te na svakom koraku, ogadiće ti svaki pokušaj, ponudiće ti bezbroj dokaza da je najbolje ćutati, mirovati, gledati iz prikrajka.
--------------------------------------------------------------------------------
Samo neiskustvo i ludost daju krila! Razbiće se onaj ko ne poštuje tuđa gorka iskustva, to je istina.
--------------------------------------------------------------------------------
Više je tuge u istini nego u svemu što možemo da izmislimo.
--------------------------------------------------------------------------------
... kako ljudi lako pristaju da se pusti tuđa krv.
--------------------------------------------------------------------------------
Osveta je kao pijanstvo, nikad nije dosta.
--------------------------------------------------------------------------------
U početku ljubav,
u životu mržnja,
na kraju sjećanje.
-
The_Fluid
- Posts: 5591
- Joined: 02/08/2002 00:00
- Location: Earth
#34
TVRDJAVA
Iskustvo me naučilo da ono što se ne može
objasniti samome sebi, treba govoriti
drugome. Sebe možeš obmanuti nekim dijelom slike
koji se nametne, teško izrecivim
osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja
i bježi u omaglicu, u opijenost koja
ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna
riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je
negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku,
prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem
pogledu, kad počinje da shvata. Slušalac je
babica u teškom porođaju riječi. Ili nešto
još važnije. Ako taj drugi želi da razumije.
Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji
prsti, njeno tijelo i njegov ujednačen
damar. Uhvaćeni nezaustavnim kolanjem krvotoka.
Nije važno šta se dešava u svijetu,
nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas
blaženstva bez misli...
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj,
ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi
biće kao ova, ali ova nikada više. Nikada:
jedina konačnost.
Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim,
mirišem.
Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog
drugog osim nas nema.
I ima sreća. Da li je mogu zadržati?
San je ono što se želi a život je buđenje.
Kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina
stvari dešava mimo nas, bez naše
odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu
i o mojoj sudbini, i najčešće bivam
doveden pred gotov čin, upadam u jedan od
mogućih tokova, u drugi će me ubaciti
samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je
unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer
ne vjerujem u neki naročiti red ovoga svijeta.
Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmo
glavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena,
jednog određenog trenutka, kad nas
samo ta prilika čeka, jedina koja nas može
sačekati u toku miješanja. Ne možeš je
zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju
padneš. Pa plivaš, ili potoneš.
Nisam zadovoljan takvim razmišljanjem, ali ne
nalazim drugi odgovor. Šta je onda naše
u tom gužvanju? Nešto mora biti moje.
Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju,
hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi
je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u
molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim
radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan
joj, kao da mi je ona daruje.
Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je
samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i
da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao.
Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopusti
ti da to ne bude.
Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez
čega ne mogu. Čak se i umanjujem
pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje.
Bogato je darujem, da bih mogao da
uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako
sam obeštećen. Ona mi namiruje
izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da
imam. Moje želje su bile maglovite i
rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u
jednom liku, stvarnijem i ljepšem od
mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet
ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan
pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam
pred svojom tvorevinom, vrednijom od
njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega,
siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara
sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u
osjećanje.
Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva,
moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna
mi je da joj se divim i da nad njom osjetim
svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga
kumira, da mu stoji iznad pečinske vatre,
zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi,
neba, samoće, da traži od njega obične stvari
ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća
oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i
da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega
strahovi bili preteški, nade bez korijena,
radosti bez trajanja.
Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali
bliži.
Mesa Selimović
Iskustvo me naučilo da ono što se ne može
objasniti samome sebi, treba govoriti
drugome. Sebe možeš obmanuti nekim dijelom slike
koji se nametne, teško izrecivim
osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja
i bježi u omaglicu, u opijenost koja
ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna
riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je
negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku,
prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem
pogledu, kad počinje da shvata. Slušalac je
babica u teškom porođaju riječi. Ili nešto
još važnije. Ako taj drugi želi da razumije.
Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji
prsti, njeno tijelo i njegov ujednačen
damar. Uhvaćeni nezaustavnim kolanjem krvotoka.
Nije važno šta se dešava u svijetu,
nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas
blaženstva bez misli...
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj,
ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi
biće kao ova, ali ova nikada više. Nikada:
jedina konačnost.
Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim,
mirišem.
Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog
drugog osim nas nema.
I ima sreća. Da li je mogu zadržati?
San je ono što se želi a život je buđenje.
Kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina
stvari dešava mimo nas, bez naše
odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu
i o mojoj sudbini, i najčešće bivam
doveden pred gotov čin, upadam u jedan od
mogućih tokova, u drugi će me ubaciti
samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je
unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer
ne vjerujem u neki naročiti red ovoga svijeta.
Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmo
glavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena,
jednog određenog trenutka, kad nas
samo ta prilika čeka, jedina koja nas može
sačekati u toku miješanja. Ne možeš je
zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju
padneš. Pa plivaš, ili potoneš.
Nisam zadovoljan takvim razmišljanjem, ali ne
nalazim drugi odgovor. Šta je onda naše
u tom gužvanju? Nešto mora biti moje.
Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju,
hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi
je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u
molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim
radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan
joj, kao da mi je ona daruje.
Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je
samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i
da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao.
Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopusti
ti da to ne bude.
Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez
čega ne mogu. Čak se i umanjujem
pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje.
Bogato je darujem, da bih mogao da
uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako
sam obeštećen. Ona mi namiruje
izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da
imam. Moje želje su bile maglovite i
rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u
jednom liku, stvarnijem i ljepšem od
mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet
ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan
pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam
pred svojom tvorevinom, vrednijom od
njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega,
siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara
sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u
osjećanje.
Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva,
moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna
mi je da joj se divim i da nad njom osjetim
svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga
kumira, da mu stoji iznad pečinske vatre,
zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi,
neba, samoće, da traži od njega obične stvari
ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća
oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i
da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega
strahovi bili preteški, nade bez korijena,
radosti bez trajanja.
Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali
bliži.
Mesa Selimović
-
The_Fluid
- Posts: 5591
- Joined: 02/08/2002 00:00
- Location: Earth
#35
...poceo sam da razmisljam o onome sto niko nije domislio do kraja, a sto niko, kad sazri, ne ispusta iz misli: sta je to s nama i sa zivotom, u kakve se to konce splicemo, u sta upadamo svojom voljom, u sta nevoljom, sta od nas zavisi, i sta mozemo sa sobom. Nisam vjest razmisljanju, vise volim zivot nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se vecina stvari desava mimo nas, bez nase odluke. Slucajnost odlucuje o mome zivotnome putu i o mojoj sudbini, i najcesce bivam doveden pred gotov cin, upadam u jedan od mogucih tokova, u drugi ce me ubaciti samo druga slucajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim cu proci, jer ne vjerujem u neki narocit red ovoga svijeta. Ne odlucujemo, vec se zaticemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog odredjenog trenutka, kad nas samo ta prilika ceka, jedina koja nas moze sacekati u toku mijesanja. Ne mozes je zaobici, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padnes. Pa plivas, ili potones.
Mesa Selimovic -(Dervis i smrt)
=====================
......Osjetio sam strah. Kako su me to ubili? Nisam ranjen, nisam zaklan, nisam mrtav, ali me nema. Zaboga ljudi, zar me ne vidite?-kazem. Zar me ne cujete?-kazem. Ali moj lik ne ulazi u njihovo oko, ni moj glas u njihovo uho. Nema me.
Ili ja to sanjam svoj nemoguci polozaj koji iskustvo odbija? Jer, ja sam ziv, ja hodam, ja znam sta trazim, ne pristajem da me nema. Mogli su me pretuci, mogli su me zatvoriti, mogli su me ubiti, zar su malo ljudi ubili bez razloga? Ali zasto su napravili avet od mene, zasto mi oduzimaju mogucnost da se borim?
Hocu da budem covjek, borite se sa mnom ljudski.
Uzalud.
Prazan prostor oko mene je sve pustiji, moja smijesna pobuna sve tisa.
Mesa Selimovic ( Dervis i smrt)
Mesa Selimovic -(Dervis i smrt)
=====================
......Osjetio sam strah. Kako su me to ubili? Nisam ranjen, nisam zaklan, nisam mrtav, ali me nema. Zaboga ljudi, zar me ne vidite?-kazem. Zar me ne cujete?-kazem. Ali moj lik ne ulazi u njihovo oko, ni moj glas u njihovo uho. Nema me.
Ili ja to sanjam svoj nemoguci polozaj koji iskustvo odbija? Jer, ja sam ziv, ja hodam, ja znam sta trazim, ne pristajem da me nema. Mogli su me pretuci, mogli su me zatvoriti, mogli su me ubiti, zar su malo ljudi ubili bez razloga? Ali zasto su napravili avet od mene, zasto mi oduzimaju mogucnost da se borim?
Hocu da budem covjek, borite se sa mnom ljudski.
Uzalud.
Prazan prostor oko mene je sve pustiji, moja smijesna pobuna sve tisa.
Mesa Selimovic ( Dervis i smrt)
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#36
Smijesno je mozda, bio sam covjek s onim od juce i hocu da budem covjek s ovim od danas, drukcijim, mozda i suprotnim ali me to ne buni jer covjek je promjena a zlo je ako ne poslusamo savjest kad se javi.
Dervis i smrt
Dervis i smrt
mesa je cool .... mocne stvari od mese ....-
Murat Sabanovic
- Posts: 5527
- Joined: 18/01/2005 20:55
#39
mesa selimovic
"Potičem iz muslimanske porodice,
po nacionalnosti sam Srbin"
"Pripadam srpskoj literaturi, a književno stvaralaštvo Bosne i Hercegovine smatram samo zavičaj-nim centrom, a ne posebnom knji-ževnošću srpskohrvatskog jezika."
kao pisac mrak ......
da li je mesa bio poput kusturice,koji se isto kao i on proglasio srbinom?
"Potičem iz muslimanske porodice,
po nacionalnosti sam Srbin"
"Pripadam srpskoj literaturi, a književno stvaralaštvo Bosne i Hercegovine smatram samo zavičaj-nim centrom, a ne posebnom knji-ževnošću srpskohrvatskog jezika."
kao pisac mrak ......
da li je mesa bio poput kusturice,koji se isto kao i on proglasio srbinom?
-
Korina85
- Posts: 92
- Joined: 09/10/2005 21:33
#40
...postoje tri velike strasti, alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije ljudi se nekako mogu izlijeciti, od trece nikako. Vlast je najveci porok. Zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je, kao carobni kamen, jer pribavlja moc. Ona je duh iz Aladinove lampe, koji sluzi svakoj budali koja ga drzi. Odvojeni ne predstavljaju nista; zajedno, kob su ovog svijeta. Postene i mudre vlasti nema, jer je zelja za moc bezgranicna. Covjeka na vlasti podsticu kukavice, bodre laskavci, podrzavaju lupezi, i njegova predstava o sebi uvijek je ljepsa nego istina...
-
dizZaster
- Posts: 589
- Joined: 23/09/2005 11:19
- Location: Sarajevo
#41
Neukusno je porediti Mešu Selimovića sa Kusturicom!Murat Sabanovic wrote:mesa selimovic
"Potičem iz muslimanske porodice,
po nacionalnosti sam Srbin"
"Pripadam srpskoj literaturi, a književno stvaralaštvo Bosne i Hercegovine smatram samo zavičaj-nim centrom, a ne posebnom knji-ževnošću srpskohrvatskog jezika."
kao pisac mrak ......
da li je mesa bio poput kusturice,koji se isto kao i on proglasio srbinom?
-
dizZaster
- Posts: 589
- Joined: 23/09/2005 11:19
- Location: Sarajevo
#42
RUŽNO DOBA
Četrdeset mi je godina ružno doba:čovjek je još mlad da bi imao želja a
već star da ih ostvaruje.Šteta što nemam deset godina više pa bi me
starost čuvala od pobuna ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno.
Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno
udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.
Meša Selimović, Derviš i smrt
Četrdeset mi je godina ružno doba:čovjek je još mlad da bi imao želja a
već star da ih ostvaruje.Šteta što nemam deset godina više pa bi me
starost čuvala od pobuna ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno.
Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno
udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.
Meša Selimović, Derviš i smrt
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#44
U življenju, u trpljenju
srce blijedi,
srce vene,
sjena slijedi,
bivšeg mene,
u trpljenju, u življenju.
Izgubih se u traženju.
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u traženju.
U lutanju, u snovima
noć me rubi,
dan me vraća.
Dan se gubi,
život kraća,
u snovima, u lutanju.
U nadanju, u čekanju
život snijem,
a snom živim.
Srce krijem,
srce krivim.
Što ne živim,
što još snijem,
u čekanju, u nadanju.
iz Tvrđave
Junak koji se boji usamljenosti (M.Selimović)
srce blijedi,
srce vene,
sjena slijedi,
bivšeg mene,
u trpljenju, u življenju.
Izgubih se u traženju.
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u traženju.
U lutanju, u snovima
noć me rubi,
dan me vraća.
Dan se gubi,
život kraća,
u snovima, u lutanju.
U nadanju, u čekanju
život snijem,
a snom živim.
Srce krijem,
srce krivim.
Što ne živim,
što još snijem,
u čekanju, u nadanju.
iz Tvrđave
Junak koji se boji usamljenosti (M.Selimović)
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#46
Sve je moguce, sve je na dohvat ruke, samo se covjek ne smije predati. Tesko je dok se ne odlucis, tada sve prepreke izgledaju neprolazne, sve teskoce nesavladive. Ali kad se otkines od sebe neodlucnog, kad pobjedis svoju malodusnost, otvore se pred tobom nesluceni putevi, i svijet vise nije skucen i pun pretnji.
Derviš i smrt
Derviš i smrt
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#48
...Postoje tri velike strasti, alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije ljudi se nekako mogu izlijeciti, od trece nikako. Vlast je najveci porok. Zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je, kao carobni kamen, jer pribavlja moc. Ona je duh iz Aladinove lampe, koji sluzi svakoj budali koja ga drzi. Odvojeni ne predstavljaju nista; zajedno, kob su ovog svijeta. Postene i mudre vlasti nema, jer je zelja za moc bezgranicna. Covjeka na vlasti podsticu kukavice, bodre laskavci, podrzavaju lupezi, i njegova predstava o sebi uvijek je ljepsa nego istina...
Tvrdjava
Tvrdjava
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#49
Pocinjem ovu svoju pricu, nizasto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jaca od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da ce se naci neko rjesenje kad bude racun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji sto ceka kao izazov. Ne znam sta ce biti zabiljezeno, ali ce u kukama slova ostati nesto od onoga sto je bivalo u meni, pa se vise nece gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam sta je bilo. Tako cu moci da vidim sebe kakav postajem, to cudo koje ne poznajem, a cini mi se da je cudo sto uvijek nisam bio ono sto sam sad. Svjestan sam da pisem zapleteno, ruka mi drhti zbog odplitanja sto mi predstoji, zbog sudenja koje otpocinjem, a sve sam ja na tom sudenju, i sudija i svjedok i tuzeni. Sve cu biti posteno koliko mogu, koliko iko moze, jer pocinjem da sumnjam da su iskrenost i postenje isto, iskrenost je uvjerenost da govorimo istinu (a ko u to moze biti uvjeren?), a postenja ima mnogo, i ne slazu se medu sobom. "
Derviš i smrt...
Derviš i smrt...
-
BECHO
- Posts: 2446
- Joined: 03/02/2003 00:00
- Location: Zürich, CH
#50
To sto si citirao je pamflet koji neodgovara cinjenicama. Nikad Mesa za sebe nije rekao da je Srbin. Mesa bez obzira na sve ostaje piscem paradoksa: bosansko-muslimanski autor koji nije zbog vjersko-civilizacijske tematike i promisljanja o sudbini muslimana u Bosni mogao biti apsorbiran u srpski knjizevni korpus u cijelosti, jer i tamo 'zulja' kao strano tijelo i koristan je kao sredstvo politicko-nacionalne propagande.Murat Sabanovic wrote:mesa selimovic
"Potičem iz muslimanske porodice,
po nacionalnosti sam Srbin"
"Pripadam srpskoj literaturi, a književno stvaralaštvo Bosne i Hercegovine smatram samo zavičaj-nim centrom, a ne posebnom knji-ževnošću srpskohrvatskog jezika."
kao pisac mrak ......
da li je mesa bio poput kusturice,koji se isto kao i on proglasio srbinom?
