Međunarodne srednje škole - Bosna Sema

[Eborg]

Pozdrav svima,

Trenutno sam u jednoj nedoumici pa nadam se da će biti nekih koji će znati više o ovoj tematici.

Naime, bliska osoba trenutno završava osnovnu školu i treba da upiše srednju školu. Iako je zenička Prva gimnazija (bivša Opća gimnazija Zenica) slovila kao izbor, nedavno su joj se javili ljudi iz novoosnovane Međunarodne srednje škole u Zenici i kao najboljem učeniku svoje škole ponudili stipendiju (tačnije popust na puni iznos školarine). Obavljen je obilazak škole i kroz par dana treba donijeti odluku.

Inače, Međunarodna srednja škola u Zenici je dio Bosna Sema organizacije koja već ima međunarodne osnovne škole u Sarajevu, Zenici i Tuzli, od srednjih škola međunarodnu na Ilidži, Tursko-bosanski koledž u Sarajevu te Unsko-sanski koledž u Bihaću te International Burch University kao visokoškolsku ustanovu.

E sad, direktor tvrdi da će u Zenici predavati profesori iz Sarajeva iz njihovih škola te da će to sve biti po najvišim standardima. Nastava se odvija na engleskom jeziku.

Ono što me najviše brine je sljedeće:

1) Ovo je prva generacija. Strah me da će biti previše "popuštanja" kako bi privukli "mušterije" i za narednu godinu. Kakva su iskustva sa ovim ostalim školama?

2) Čitava generacija će sastojati od 15-20 učenika, ne znam baš kako će neko razvijati društveni život u tako uskom krugu ljudi, ipak se u srednjoj školi ljudi najviše razvijaju. Ima li tu nekih iskustava?

3) Kakav je zapravo kvalitet ovih škola, pogotovo za nekoga ko nije nužno matematičar i budući student ETF-a, još je rano za takve odluke? Prva gimnazija Zenica je u potpunosti u rangu sa Prvom, Drugom i Bošnjačkom gimnazijom iz Sarajeva kako po takmičenjima tako i po snalaženju na Univerzitetu u Sarajevu no kako su se pokazali učenici iz ovih Bosna Sema škola? Strah me da iz te škole učenik ne izađe zakinut za neko znanje i teško će onda biti to nadoknaditi.

Dakle, je li generalno gledajući Prva gimnazija Zenica ili neka gimnazija sličnog ranga bolje rješenje ili ipak treba ganjati ovakvu Bosna Sema školu? I sam sam svojevremeno bio primljen u Tursko-bosanski koledž u Sarajevu no ne pustiše me moji, k'o biva bio sam mlad da idem od kuće sa 14-15 godina, počeše plakati da im mlad odoh pa sam odustao. Završio sam Opću gimnaziju Zenica (tj. današnju Prvu gimnaziju Zenica) i nije mi bilo krivo i odmah sam se uklopio na sarajevskom univerzitetu dok je raja iz drugih gradova ponekad kaskala u nekim stvarima.

Hvala, nadam se da će biti neko sa odgovorima.

[Ajatolah_]

U srednjoj školi je vrlo bitno i društvo, a može li mu se to garantovati u školi s razredom od 15-20 učenika? Ne znam, nekako mi ne djeluje baš kao zabavno mjesto za provesti 4 godine. Što se tiče kvaliteta obrazovanja, nemam pojma, ali im je stranica prepuna gramatičkih grešaka, tako da mi je taj prvi utisak tanak.
A iskreno, mislim da mu bolje srednjoškolsko obrazovanje od Prve gimnazije i ne treba, kakvo god ovo bilo.

[Eborg]

Upravo, nekako mi bezveze ići u generaciju sa 15-20 učenika, nekako mi neprirodno to.

Ne znam fakat, svi su neodlučni. Zenička gimnazija se jeste srozala ali je i dalje pri vrhu BH škola pa sad ne znam šta je bolje, odnosno gore. Bosna Sema škole imaju te neke rezultate ali mahom na matematičkim takmičenjima, ne znam kakvi su u ostalim stvarima.

I dalje je tu taj strah da je ovo sve priča za mušteriju a ne budućeg učenika, ne mogu ni oni sad dignuti kriterije pa da im se niko ne upiše narednih godina.

[poznanik]

Upravo, nekako mi bezveze ići u generaciju sa 15-20 učenika, nekako mi neprirodno to.

Pa koliko učenika očekuješ u jednom odjeljenju, zar nije broj od 15-20 sasvim optimalan? I u moje prijeratno srednjoškolsko vrijeme bilo nas je po 20-tak u klupama.

Ne znam fakat, svi su neodlučni. Zenička gimnazija se jeste srozala ali je i dalje pri vrhu BH škola pa sad ne znam šta je bolje, odnosno gore. Bosna Sema škole imaju te neke rezultate ali mahom na matematičkim takmičenjima, ne znam kakvi su u ostalim stvarima.

Ako je škola "srozana", kako će biti u vrhu? I - šta učeniku znači pozicija škole u nekom vrhu, ako on sam nije spreman biti učesnik te pozicije? Mislim da je bitno ko je nastavnik, koliko nastavnik i sam zna, ne samo koliko je stručan u svom predmetu, nego i koliko je općeobrazovan i spreman sve svoje znanje prenijeti na učenika, ali, istovremeno, jako je bitno i koliko je i sam učenik spreman i voljan prihvatiti takvo znanje, i samoinicijativno ga nadgrađivati na drugoj strani.
Pogrešno je očekivati od škole da učenika formira i potpuno obrazuje, učenik treba da se što više sam obrazuje, a škola da mu što više pomaže. Ne znači da će, po automatizmu, pohađanjem neke "bolje" škole i učenik biti bolji.
Usput, po meni, temeljno znanje stiče se u osnovnoj školi, u one 2-3 zadnje godine. Ako tada učenik nije shvatio i naučio, i naj-najbolja srednja škola neće mu biti od neke koristi, sve dok on sam, sve nenaučeno do tada, ne ponovi...

I dalje je tu taj strah da je ovo sve priča za mušteriju a ne budućeg učenika, ne mogu ni oni sad dignuti kriterije pa da im se niko ne upiše narednih godina.

Nisam previše siguran da je ova "turska škola" u BiH formirana prvenstveno radi ostvarivanja finansijske koristi za osnivače, daju oni mnogobrojne olakšice i stipendije, čak i do 100%. Mislim da je njihovo postojanje u BiH sasvim druge prirode, iz sasvim drugih razloga...

[Eborg]

Pa koliko učenika očekuješ u jednom odjeljenju, zar nije broj od 15-20 sasvim optimalan? I u moje prijeratno srednjoškolsko vrijeme bilo nas je po 20-tak u klupama.

Nije 15-20 učenika u jednom razredu već u čitavoj generaciji. Dakle, generacije u drugim školama su sa 120-150 učenika, ovdje se sve završava na 15-20. To mi je onako malo neprirodno.

Ako je škola "srozana", kako će biti u vrhu? I - šta učeniku znači pozicija škole u nekom vrhu, ako on sam nije spreman biti učesnik te pozicije? Mislim da je bitno ko je nastavnik, koliko nastavnik i sam zna, ne samo koliko je stručan u svom predmetu, nego i koliko je općeobrazovan i spreman sve svoje znanje prenijeti na učenika, ali, istovremeno, jako je bitno i koliko je i sam učenik spreman i voljan prihvatiti takvo znanje, i samoinicijativno ga nadgrađivati na drugoj strani.
Pogrešno je očekivati od škole da učenika formira i potpuno obrazuje, učenik treba da se što više sam obrazuje, a škola da mu što više pomaže. Ne znači da će, po automatizmu, pohađanjem neke "bolje" škole i učenik biti bolji.
Usput, po meni, temeljno znanje stiče se u osnovnoj školi, u one 2-3 zadnje godine. Ako tada učenik nije shvatio i naučio, i naj-najbolja srednja škola neće mu biti od neke koristi, sve dok on sam, sve nenaučeno do tada, ne ponovi...

Pod "srozavanjem" mislim na opći nivo pada kvaliteta obrazovanja u BiH. Pala je u odnosu na period kada su je recimo moji roditelji završili a i u odnosu na moju generaciju vidim da je dosta starih profesora otišlo i zamijenjeni su nekim novim koji do sada nisu imali nikakve rezultate. Vidim i po nekoj omladini koja tamo sada ide, jednostavno nije to to, to se dešava u svim BH školama. Slažem se generalno da je do učenika no ima nešto i do profesora. Npr. ja sam imao nesreću da sam u osnovnoj i srednjoj školi naletio na kombinaciju preloših nastavnika/profesora hemije. U te dvije škole sam ih promijenio tačno 6 i samo je jedan (koji se nažalost zadržao samo 2-3 mjeseca) uspio da nam objasni neke stvari. Ostali su zaista bili nekvalitetni i tu sam vječno ostao zakinut kao i većina mojih kolega.

Ima tu i one glupe priče: "Eh, kako je bilo kada sam ja išao, heeej!" no generalno tih nekih top 10 javnih škola iz BiH (nekoliko sarajevskih gimnazija, zenička, tuzlanska, banjalučka i slične gimnazije) su stepenicu ispod kvalitetom u odnosu na generacije prije recimo 10 godina. Jedan od razloga je i (nažalost) ukidanje prijemnih ispita u nekim od tih škola, odlazak starog kadra i sl.

Nisam previše siguran da je ova "turska škola" u BiH formirana prvenstveno radi ostvarivanja finansijske koristi za osnivače, daju oni mnogobrojne olakšice i stipendije, čak i do 100%. Mislim da je njihovo postojanje u BiH sasvim druge prirode, iz sasvim drugih razloga...

Ne znam, moguće mada je teško povjerovati u takvu neku priču o dobročinim Turcima.