Prije par mjeseci moja djevojka je raskinula nakon 7 godina zabavljanja. Nakon početnog šoka, svih simptopa i nuspojava ljubavnih jada, patetike, romantike i ljutnje, polako ali sigurno ulazim u period analize našeg odnosa.
Još uvijek smo u kontaktu, mada to nije ni blizu onog odnosa koji smo imali nekada, naravno, nakon ovih par mjeseci je to i razumljivo ...
Razlog raskida bila je prije svega moja ljubomora (koja je često bila uzrok svadja ali i kod nje očito i osjećaja tolikog pritiska da jednostavno nije mogla više...)
I kad se čujemo priča je "ja trenutno ne mogu biti sa tobom" .. u samom početku me je ta sama izjava toliko ljutila da smo se još više svadjali.. iz svoje perspektive jednostavno nisam bio u stanju da vidim kako neko nakon toliko vremena može jednostavno tražiti time-out... (to bi svakog na kraju krajeva u startu povrijedilo..)
Sada kada analiziram tu našu vezu i ovih nekoliko mjeseci uvidjam da je to najboja stvar koja nam se mogla desiti, tek sada imamo dovoljno prostora da sve dobro analiziramo pa ako treba, svak za sebe...
Nakon toliko vremena slijedeći korak bio bio stepenica više u vezi ili prekid.
Vratiću se na tekst, pročitajte i komentarišite, dajte svoja iskustav i mišljenja...
U svemu ovome se ja nalazim i u jednoj ali i u drugoj varijanti, nju takodje pronalazim i u ulozi žrtve ali i u ulozi zaljubljene osobe koja svom partneru pruža sve potrebno da bude zadovoljan.Nije uvek lako, naročito kada ste mladi i nemate dovoljno iskustva, znati šta je ono što osećate. Dve stvari koje se prilično često pobrkaju jesu zaljubljenost (ili ljubav) i opsesija - a brkanje ta dva može da bude veoma opasno i da dovede do toga da budete ozbiljno povređeni ili da vi povredite nekog.
Kako to u praksi izgleda? Recimo, vi mislite da ste baš zaljubljene u svog dečka. Taj dečko je često nasilan prema vama, bilo da se radi o fizičkom ili psihičkom nasilju (emotivne ucene, pretnje, uvrede, ponižavanja...), ali nekad vam je s njim i lepo... Bez obzira na to koliko vas povredio, niste u stanju da ga ostavite, "jer ga još uvek volite".
Ovakve situacije nekada se završe time što devojka dospe u bolnicu ili na groblje - i uopšte ne shvati da niti je ona stvarno volela tog momka, niti je on stvarno voleo nju. Ona je njime bila opsednuta, jer joj je pružao nešto što joj se dopadalo (na primer, radilo se o starijem momku, pa se ona pored njega i sama osećala starije), a njemu se ona dopadala iz nekog razloga, recimo zato što je bila tako ranjiva pa je lako mogao da je kontroliše - tu, jasno, reči nema o ljubavi.
Moguće je i da devojka na sličan način maltretira dečka, mada se tu češće radi o psihičkom maltretiranju, pošto su fizički momci ipak jači.
Druga varijanta, onda kada vi možete da povredite nekog, jeste kada verujete da ste baš zaljubljeni u tu osobu, pa je proganjate i proganjate, verujući da na toliko jaku ljubav mora da uzvrati - a zapravo se radi o tome da ste opsednuti tom osobom, na primer, opsednuti ste najboljom ribom u razredu samo zato što je najbolja riba, dok ona prema vama ne oseća ništa, osim što želi da prestanete da je proganjate.
Kako znati da li je ono što osećate ljubav ili opsednutost? Kada nekog volite, vi toj osobi želite dobro - ne u smislu da "znate šta je za nju dobro", pa to pokušavate da joj nametnete, nego želite da joj bude dobro pa se potrudite da saznate šta voli, u čemu uživa, i da joj to pružite. Teško vam je kad voljena osoba pati, radujete se kad je srećna, želite da joj pružite sve što možete. Kada se o opsednutosti radi, predmetu svoje opsednutosti pokušavate da nametnete svoje stavove i shvatanja, da ih naterate da se ponašaju onako kako vi želite, ili ste pak vi taj predmet i najveći deo vremena pristajete da se pokoravate sumanutim zahtevima - svesni ste da vas to povređuje, ali pristajanje na povrede pravdate time što i dalje volite.
Svakome se može desiti da bude opsednut nekom osobom i da to čak i ne shvata. Srećom, postoji prilično jednostavna provera - razmislite o odnosu u kome ste i o tome da li vas on, generalno uzev, čini srećnim. Ljubav ne guši. Ako vas neki dečko štipka i sakriva vam svesku a vas to pomalo nervira, ali vam ipak prija i blistate od sreće, to što između vas dvoje postoji je ljubav, kao što je i ljubav kad se mazite i pazite i volite i blistate od sreće. U ljubavi se osećate srećno - mogu se desiti loši i bolni trenuci, ali najveći deo vremena ste ipak srećni. Kad se o opsednutosti radi, najveći deo vremena niste stvarno srećni - možete lagati sebe, ali ne osećate sreću zaista, osećate opterećenje. Opsednutost je odnos koji po hitnom postupku treba prekinuti, pre nego što neko nastrada.
Trudim se iz petinih žila da prepoznam sebe u jednom od ovih opisa...
stvarno sam ubjedjen da je istinski volim i da joj želim osjećaj sreće pa makar i ako joj ga sam ne mogu pružiti ...
imam želju i volju da ispravim greške koje su dovele do ovoga ali i strah da to možda neću biti u stanju ...
da i nju i sebe ne zavučem opet u vezu u kojoj ni ona ni ja nismo zadovoljni...
... da ne pretjeram sa pisanjem .. nakom par komentara ču nastaviti ...
eto ... raspalite ...
jebi ga, zasro si. Jest da mi je zao, ali sam pao, sam se ubio.
nije te bilo 100 godina 
@Anka,ovo mogu samo potpisati.