Kladim se...nekih 10 godina. Unazad pola godine ozbiljno (to mislim na vece uloge od 10 do 500 KM). Prije je to bilo 1 KM, 2 KM ulog. Ali kad odigras 20-30 listica (recimo vikendom) onda je to opet bar 50 KM. I ja skontam prije pola godine (citao sam neku literaturu o nekim kladionicarskim pravilimamarselaaaa wrote:Ja se nadam da se nećete naljutiti što vam upadam u forum ali me interesuje vaše mišljenje o tome kako klađenje utiče na vaše najbliže uz to se nadam da vas nema puno nepovratno "zaraženih" ovom vrstom adrenalina, da li uopšte razmišljate o tome koliko vremena provodite uz teletext , jeste li svjesni ukoliko je takva situacija a nadam se da kod većine nije, da upropaštavate rezultate svog i rada drugih samim tim što ih demorališete u bilo kakvom materijalnom sticanju jer većina toga uglavnom završi u kladionici i naravno pitanjem "Imaš mi posudit",
Uopšte nemam namjeru nikoga da kritikujem izvinjavam se što možda tako djeluje , znam da će rijetko ko ako uopšte onda iskreno odgovoriti, uglavnom će tvrditi da daju minimalno na opklade, da nikada ne bi ugrozili kućni budžet itd...
Ali ipak se nadam da će biti neke svrhe, mada mi vremenom postaje jasnije da je u pitanju ovisnost prvenstveno o adrenalinu koji je na zadovoljavajućoj razini jedino ako je uplata min.50 km dnevno da ne kažem 100km bar u ovom slučaju , znam da niko nije savršen da je svaka ovisnost teška ali .........
), hajde da krenem sa 100 KM i furam taj neki fazon po pravilima. Rezultat nakon mjesec dana je bio + 4000 KM. Naravno, nije svaki mjesec bio takav, ali nakon pola godine, mogu reci da imam prilicnu sumu novca od ovog 'zanata'.Tacno je, sto rece @ludak, ljudi kod nas hoce para bez muke i nauke (motike), pa u kladionicu. @marselaaaa, svaka ti je na mjestu, recimo da nisam okorjeli kladionicar (kockar-meni bitna razlika), jer ne ostajem da izgubim zadnju marku, niti bih ikad dopustio da moj 'hobi' ugrozi moje bliznje.
Prvo, trudim se da to sto se kladim ne osjeti kuci uopste, ne okupiram
teletext, odnosno TV, ima racunar za provjeru svih rezultata. Istina je da znam izgubiti nekad puno vremena, pogotovo vikendom, jbg citav je to ritual, dodjes, ponuda, pa onda dodje lik sa 50 listica sa po 20 parova, stvori se guzva, i prodje dan dok okom trepnes. To sam malo korigovao, smanjio vrijeme koje provodim u kladionici.Vidim potenciras, 'uplati 100 ljudi i ja dodjem i uzmem tih 100 KM sto su oni uplatili'. To je surova realnost, po tome bi se sve kladionice trebale zatvoriti, jer gazde kladionica upravo zive od tudje muke, ali se nimalo ne sikiraju.
Tacno je ovo za adrenalin, vremenom tu moze doci i do kontraefekta (problemi sa srcem, razne zeludacne bolesti, psihcki problemi), tacno je da kladjenje, a i ostala kocka, osim pocetne doze srece i adrenalina uglavnom donosi bijedu, nesrecu i jad. Jbg, igra se dok se ne izgubi sve,
to je kockarska parola.Nisam se nikad svrstavao u tu grupu (najiskrenije od mene), jer nisam nikad igrao sa zadnjim parama, parama koje mi trebaju da jedem, platim racune, gorivo, parama koje sam ostavio da idem na godisnji odmor ili namjenio da kupim nekom poklon.
Mene vise ne puca ni adrenalin, ja sam hladan ko spricer kad je u pitanju kladionica, znam postaviti granicu, ako pogodim, uzmem lovu, ako ne, ne sikiram se, jer se nisam zavalio i to je to.
Mene interesuje, otkud ovakvo jedno pitanje od dame nama koji se kladimo?! Da li neko tvoj ili neko koga znas ima problema zbog kladjenja?! Ili ti jednostavno smeta sva ta frka oko kladionica?!
