Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
Byanka wrote:Miau razumijem tvoju situaciju , zato sam i ostavila komentar, misleci da ce se na tome zavrsiti
Vjeruj mi da ne vrijedi na tu temu suvise razglabati niti vagati. Jer dovodis sebe u situaciju da analiziras njegovu zenu, na sta apsolutno nemas prava vjerovatno u potrebi da sebi das neko opravdanje. Ono sto cine drugi nije opravdanje za nase postupke. A da ne govorim da u citavoj situaciji stetis najvise sebi, jer o tebi i govorimo.
Ti nisi raskrstila sa sobom , jer evo nagovjestavas da cete se vidjati kroz posao, ti se u stvari tome radujes, jer za tebe je to nastavak price, posto si povrsno odlucila da prekines sa time.
Presla si tridesete, ( i ja sam ih presla da me ne shvatis pogresno ) vjeruj mi da nemas previse vremena da se zavlacis sa necim sto ne bi uspjelo cak ni da on ovog trena ostavi zenu.
Kazes prijatelj ti je. Ja sam ubjedjena da TI pokusavas da budes njemu prijatelj - ljubavnik , kako bi mu bila potrebna na vise nacina, a samim tim ga i zadrzala.
On da ti je prijatelj , ostavio bi te sam , ne bi ti cak ni objasnio zasto, uradio bi to tako da bi ti pomislila kako se svijet srusio, ali bi iz svega izasla zdrava, pametnija, i nepokolebljiva. Bila bi mu zahvalna kasnije i smatrala ga prijateljem iza kulisa.
Vjerujem da ste imali lijepih trenutaka i da si se upravo za to i vezala, onog momenta kada su se pocele desavati neprijatnije stvari , ti si odlucila da treba bjezati odatle, ali se jos uvijek nisi odmetnula, jer razmisljas upravo o onom lijepom sto je bilo.
Red je na tebe da budes prijatelj i odes , pustajuci ga da on sam razrjesi odnose sa svojom zenom, ma kakvi oni bili, jer vjeruj mi ti nebi imala satisfakciju da je ostavi zbog tebe, koliko god ti se to sada cinilo privlacnom idejom.
Postoje mnoge zivotne odluke, koje nam se na prvi tren cine teskim, ali su zato i odluke. U zivotu je najgore biti neodlucan.
Ne zavaravaj se time da drugu ljubav dozivjeti neces, bice svega, ljepseg boljeg i vjecnijeg.
Zelim ti srecu.
Ok, mozda se nisam dobro izrazila, nisam zaista imala namjeru analizirati tu zenu, malo je tesko ovako komunicirati, naravno ne vidi se sve izmedju redova, pa ispadne pregrubo.. Ono je bilo u kontekstu price da sve moze biti relativno i na neki nacin bio je to odgovor onima koji su odmah krenuli s napadima na mene, a moralisuci o tome kako sam ja kriva nekoj jadnoj finoj zeni..... ciji zivot, osim ovog detalja kog sam ja iznijela, uopste ne poznaju. kao ni ja uostalom...
A sto se tice toga da li zelim raskrstiti-ZELIM, najozbiljnije. To za vidjanje sam naglasila ne kao radovanje nego da vam predstavim situaciju u kojoj nisam u mogucnosti izbjeci kontakt kroz posao, ali bas nikako. Evo, vec smo se morali vidjeti neki dan i stoicki sam podnijela, bila rezervisana i uredila tako da ni u jednom trenutku nisam bila nasamo s njim. Hvala, stvarno pomazu rijeci, tj. ovi umjesni i dobronamjerni savjeti svih vas dobronamjernih:)
Eh lijepo Uredi tako da i kada budes nasamo sa njim ne podlezes emotivnim trzavicama. A napadi na tebe...sve dok se ne okreces za mediokritetskim pogledima, komentarima, dobacivanjima...oni i nemogu da te dotaknu
anais_nin wrote:
a sto se mene tice, ja sam svoje "grijehe" priznala na nebrojeno tema o varanju jesam, jednom, po mlade dane pri kraju jedne veze, tj NA KRAJU veze, poljubila nekog drugog, i *momentalno* raskrstila svoju vezu sljedece jutro skontala kako je to sjebano i da nije za mene i od tada sam "andjelcic" bila sam skoro 5 godina u vezi, i bilo je "prilika", ali za mene to nije uopste pitanje morala, nego postovanja, ako ne vec ljubavi prema osobi s kojom sam u vezi moj sistem je veoma jednostavan, raskrsti vezu ako hoces nesto van okvira iste eto
a sta bi sa nama sad ti udata, ja udata -- now what?
Miau miau wrote:Imam veliki problem u zivotu, u vezi sam vec koju godinu s ozenjenim muskarcem koji nije nikad nista obecavao u smislu da ce izaci iz braka, ali je isto tako sve cinio da se previse ne udaljim, tj. cinio je, cini svasta da ostanemo u vezi... U pitanju je ljubav, tesko mi je, ali moram se izvlaciti iz toga, a ne znam kako... ja nemam nikakvu drugu vezu godinama... Oboje smo presli 30... Molim pomoc onih koji su imali neka iskustva i molim vas bez komentara tipa da to ne treba raditi, da ne treba nikome upadati u brak itd., to i ja znam... To je pocelo, to traje i to je sva istina, lako je uvijek drugome pametovati... Hvala!
Pa ako je u pitanju ljubav, onda cekaj da on tebe ostavi. A ostavice te. Sigurno.
anais_nin wrote:
a sto se mene tice, ja sam svoje "grijehe" priznala na nebrojeno tema o varanju jesam, jednom, po mlade dane pri kraju jedne veze, tj NA KRAJU veze, poljubila nekog drugog, i *momentalno* raskrstila svoju vezu sljedece jutro skontala kako je to sjebano i da nije za mene i od tada sam "andjelcic" bila sam skoro 5 godina u vezi, i bilo je "prilika", ali za mene to nije uopste pitanje morala, nego postovanja, ako ne vec ljubavi prema osobi s kojom sam u vezi moj sistem je veoma jednostavan, raskrsti vezu ako hoces nesto van okvira iste eto
a sta bi sa nama sad ti udata, ja udata -- now what?
Sve se dogodilo potpuno neocekivano. Sasvim iznenada našla sam se u ljubavnoj vezi sa oženjenim covekom, dakle, postala sam "ona druga", iako mi takva mogucnost nikad ranije nije padala ni na pamet. Kada sam nekada, pre nego što se to meni dogodilo, razmišljala o ženama koje imaju veze sa oženjenim muškarcima, zamišljala sam ih s jedne strane kao usamljene i nesrecne osobe, a sa druge, kao nemilosrdne otimacice tudih muževa, i još gore, oceva. Nikako mi nije bilo jasno zašto su se upuštale u nešto toliko rizicno i opasno i kako se nisu plašile posledica koje bi mogle da se izrode iz takvih, zabranjenih i tajnih veza. A onda, i sama sam otpocela takvu vezu i stara pravila i gledanja na stvari za mene su odjednom prestala da važe.
OSTALA SAM SAMA
Odmah po završetku srednje škole tata me je preko jednog svog prijatelja zaposlio u velikom i poznatom preduzecu. Radila sam kao knjigovoda i na poslu se bavila samo stvarima vezanim za posao. Privatni život, pa tako i vezu sa Markom, mladicem tri godine starijim od mene, držala sam po strani. Vec dve godine smo se zabavljali i ja sam ga mnogo volela i verovala da ce naša veza biti krunisana brakom. Uživala sam u Markovim poljupcima i dodirima, tacnije u svakom trenutku provedenom s njim i svoj život, jednostavno, nisam mogla ni da zamislim bez njega. Bio mi je prva ljubav i moja najveca želja i san. Sva svoja maštanja i cežnje vezivala sam za njega, drugarice sam skoro potpuno zanemarila i citav svoj život posvetila njemu. A onda, kako to u životu cesto biva, ostala sam sama.
Sasvim mirno, bez imalo nervoze, neprijatnosti i iz cista mira, Marko mi je jedne veceri rekao: – Izvini, Marija, ali ne mogu više. Pošto nisam odmah shvatila u cemu je stvar, zbunjeno sam ga pogledala i upitala: – Ništa ne razumem. Šta to ne možeš? On mi je, medutim, uputio samo jedan kratak pogled, a zatim okrenuo glavu na drugu stranu i ponovo potpuno mirno rekao: – Naša veza je gotova. Ovo je kraj... Vec dosta dugo me je sputavala, prosto gušila... Jednostavno, trajalo je dok je trajalo i bilo je lepo, ali je zatim došlo do zasicenja i ja ovako stvarno više ne mogu.
Markove reci pogodile su me kao grom. Sve sam drugo mogla da ocekujem, ali ovako nešto nikako. Kakva zasicenost i gušenje, pitala sam se cuteci. Pa ja njega toliko volim, da bih mu i život dala! Medutim, on je bio neumoljiv i na moje pitanje otkud odjednom sve to, odgovorio je:
– Lepo sam ti rekao da do toga uopšte nije došlo odjednom, ali sam se trudio da ništa ne primetiš jer sam mislio da ce proci. Sada mi je potpuno jasno da povratka na staro nema i da je ovo jedini izlaz. Žao mi je, Marija, ali ovo je stvarno kraj.
Ništa mu više nisam rekla, nisam ga cak ni pogledala jer nikako nisam htela da vidi moje suze i moj bol. Samo sam mirno izašla iz njegovog stana i iz života i uputila se u hladnu i tamnu noc. Sitnu kišu koja je padala doživela sam kao suze. Cinilo mi se da to nebo saucestvuje u mom, kako sam tada mislila, neprolaznom bolu.
Dani koji su potom usledili bili su za mene ispunjeni usamljenošcu i tugom, a ta tuga je bila pritajena jer o svom bolu gotovo nikom nisam pricala. Dobrih drugarica nisam imala, sve sam ih zbog Marka napustila, a sa koleginicama na poslu nisam bila posebno bliska pa tako, u stvari, nisam imala nikoga sa kim bih podelila ono što me je mucilo. Roditeljima sam, naravno, a pre svega majci, sve ispricala, ali sam imala utisak da me cak ni ona nije u potpunosti shvatila jer mi je rekla:
– Pusti ga, Marija, nije on jedini. To da Marko nije jedini znala sam dobro i sama, ali ja sam ga i dalje volela i želela i u tome je bio moj najveci problem.
NEOCEKIVANI SUSRET
I kako se to u životu obicno dogada da kod coveka dode do zamene cilja, odnosno da se, ukoliko u necemu ima problema, okrene drugim stvarima, tako sam i ja sve manje želela da budem necija draga, a sve više se okretala poslu. Trudila sam se da svoje obaveze obavljam na vreme pa mi se cesto dešavalo da ostanem u kancelariji cak da vecernjih casova. A onda, kada sam jedne takve veceri posle završetka svih poslova pošla u toalet da popravim šminku pre nego što krenem kuci, skoro sam se sudarila sa Zdravkom, kolegom iz susednog odeljenja. U prvi mah oboje smo bili iznenadeni i gotovo istovremeno smo izgovorili:
– Izvinite. Ocigledno nam je oboma bilo pomalo neprijatno, a ja sam osetila kako su mi se i obrazi zarumeneli. Zdravko je to ocigledno primetio pa je dodao: – Izvinite, Marija, još jednom. Molim vas. – Ništa, ništa, dogada se – uzvratila sam mu, blago se nasmešila i produžila do toaleta. Pri izlasku iz zgrade zamalo opet da se sudarim sa njim. I da bi malo "popravio" situaciju, on me je upitao: – Hocete li da odemo negde na kafu? Mogli bismo bolje da se upoznamo i ispricamo, to nam je ocigledno bilo sudeno veceras. – Vrlo rado – odgovorila sam skoro ni ne razmišljajuci o tome. Prvo što mi je u kaficu Zdravko rekao bio je predlog da predemo na "ti", koji sam ja odmah prihvatila. I tako, lagano ispijajuci kafu, poceli smo, kako je to moj kolega rekao, da se bolje upoznajemo. Rekao mi je da ima dva sina – Sretena i Jovana, takode je pominjao i svoju suprugu Desanku mada je najviše pricao o poslu i lepoj književnosti – svojoj velikoj ljubavi, kako ju je nazvao.
PRONAŠLA SAM SRODNU DUŠU
Ja sam njemu rekla da živim sa roditeljima i ispricala sam mu sve o vezi sa Markom, iako mi ni danas nije jasno kako sam to uspela da prevalim preko usta. Zdravko je bio vrlo zahvalan i kao sagovornik i kao slušalac, a kad se uzme u obzir da je to bilo upravo ono što mi je nedostajalo, jasno je da mi je vreme provedeno u kaficu bilo izuzetno prijatno i proletelo mi je za tren. Sledecih meseci ponavljali su se Zdravkovi pozivi na pice posle posla koje sam ja naravno uvek rado prihvatala i tako smo nas dvoje malo pomalo poceli da postajemo sve bliži jedno drugome. Ne mogu da kažem da sam vec tada bila zaljubljena i opijena njegovom blizinom, mada moram da priznam da mi je najviše odgovaralo to što sam imala sa kim da popricam. A onda, jedne veceri posle isteka radnog vremena, Zdravko je ušao u moju kancelariju i uputio mi tako zaljubljen i caroban pogled da sam se od njega skoro ošamutila. Zatim mi je prišao, cvrsto me zagrlio i strasno poljubio. Od cuda nisam mogla da dodem sebi, mada, kada sada o tome razmislim, taj poljubac je bio sasvim logican sled stvari. Priznao mi je da je prema meni osetio strast od prvog trenutka, a pretpostavljam da se i u meni "kuvalo" isto, samo sam zbog svog patrijarhalnog vaspitanja to potiskivala u sebi.
ZABRANJENA LJUBAV
Sastajali smo se u garsonjeri njegovog prijatelja koji je vec godinama živeo u inostranstvu. Bilo je to naše toplo ljubavno gnezdo, nešto što je pripadalo samo nama i gde smo nas dvoje bez ikakvih prepreka i ogranicenja pripadali jedno drugom. – Tako si divna... Tako si lepa... – nežno mi je šaputao Zdravko svakog puta dok je polako i vešto skidao odecu sa mene, a ja sam se sva topila od uzbudenja i miline. Prepuštala sam mu se citavim telom i dušom razmišljajuci u tim trenucima samo o Zdravku i sebi. Duboko u sebi bila sam svesna da je upravo to što sam imala sa svojim ljubavnikom, bilo ono što mi je oduvek nedostajalo. Pružao mi je uživanje kakvo ranije nikada nisam doživela. Kratko, cinio je da se osecam kao prava žena, voljena, mažena i pažena. Postao je centar mog života, a ja sam prosto živela za naše susrete. Moj dragi je mene isto toliko želeo. Nije mi uopšte bilo teško da to osetim. Njegove reci i postupci jasno su pokazivali želju i ljubav, a kad god bi me pogledao, u njegovim ocima pojavljivali su se neki neobicni sjaj i cežnja, ali i pritajena tuga. Uostalom, cesto je znao i da mi kaže: – Jako mi je žao što našu ljubav moramo da krijemo, što ne smemo da pokažemo svetu koliko se volimo... Da sam slobodan, ne bih se nikad razdvajao od tebe, ali ti dobro znaš moju situaciju... Veruj mi, moja deca su jedino što me i dalje vezuje za Desanku. Medu nama odavno nema ljubavi... Samo monotonija i sivilo... Ti si, Marija, pored Sretena i Jovana jedina svetlost u mom životu... – Znam. Verujem ti... A sada me, molim te, cvrsto zagrli. Želim da te osetim i da ti pripadam... – uzvracala bih mu u tim situacijama ne želeci da razmišljam o njegovoj porodici, njegovoj deci i obavezama koje ima prema njima.
Moram da priznam da bez obzira na to što sam prema Zdravku gajila najiskrenija osecanja, što je on postao moja nasušna potreba i što sam živela samo za njega, nikada nisam poželela da zbog mene napusti svoju ženu i decu. Jednostavno, našu vezu shvatila sam kao nešto potpuno nezavisno od njegovog braka. Sretali smo se kada smo mogli, bilo nam je lepo, uživali smo i to je bilo sve.
O svojoj buducnosti, u stvari, nisam uopšte razmišljala. Bila mi je važna samo sadašnjost i to ona koju sam delila sa Zdravkom, a veza sa njim me je dobro naucila kako da budem diskretna i obazriva. Diskrecija i obazrivost bile su mi neophodne kako ne bih došla na udar žene kojoj sam otimala onu ljubav koja joj je kao supruzi po zakonu pripadala. Radila sam posao koji sam volela, imala sam dovoljno vremena za opuštanje i prikupljanje snage, nisam ocajavala i uzaludno ocekivala pozive zaboravnog mladica, a s druge strane, imala sam ljubav coveka koga sam veoma volela. Na sve cešca pitanja roditelja, rodaka i poznanika kada nameravam da se udam, samo sam neobavezno odmahivala glavom i odgovarala da sam još mlada i da za udaju imam vremena.
OBUZELI SU ME NEMIRI
A onda, kada je naša veza trajala vec pune tri godine, u mene su polako, ali opasno poceli da se uvlace nemiri. Zdravka sam i dalje volela isto onoliko koliko i ranije, samo možda malo zrelije i razumnije. Što se njega tice, posvecivao mi se isto onoliko koliko i pre i cak mi je izgledalo da se vremenom sve više oko mene trudio i silno želeo da me ucini najsrecnijom i najpoželjnijom ženom na svetu. Za našu vezu i dalje niko nije znao, ali ipak, bez obzira na to što je medu nama i dalje sve savršeno funkcionisalo, pocela sam da osecam neki neodredeni teret i cinilo mi se da je situacija u kojoj sam se našla ipak preteška za mene. Osecala sam stalnu i užasno opterecujucu krivicu, bila sam ocajna i gotovo svakog dana sve više i više uznemirena. Cak sam pocela i da sanjam Zdravkove sinove, koje sam znala preko fotografija, cinilo mi se da me njihove oci stalno prate i tužno preklinju da im ne oduzimam onog koji im po svim zakonima prirode i morala pripada. Ni sama ne znam kako to da objasnim, ali vremenom sam pocela realnije da sagledavam stvari. U meni su se borile dve izuzetno jake, ali suprotne sile.I kada više nisam mogla da izdržim tu borbu srca i razuma koja je u meni tinjala i pretila da eksplodira, odlucila sam da bez obzira na to koliko ce me boleti i unesreciti, ipak prekinem svoju ljubavnu vezu. Skupila sam dovoljno hrabrosti da sve svoje dileme, nedoumice i razloge za takvu nameru saopštim Zdravku. On je u tom trenutku promenio boju, a u ocima su mu se pojavile suze. Tužno me je pogledao i rekao: – Nemam prava da te vezujem za sebe, jer ja u stvari sem sebe i to samo ponekad i na kratko, ni ne mogu ništa da ti pružim i obecam. Volim te više od sebe, ali ti si mlada i lepa, život je pred tobom. Treba da stekneš porodicu, da se udaš i rodiš decu.. Meni je to sve jasno i ne želim da te sputavam i sprecavam da živiš...
KRAJ JE BIO NEMINOVAN
Iako sam ocekivala da mi tako nešto kaže, njegove reci su me jako pogodile. Ipak, saznanje da ne može da mi pripadne u potpunosti, bilo je jace od mene. Na rastanku smo se još jednom nežno poljubili i pre nego što je svako od nas krenuo na svoju stranu, Zdravko mi je rekao: – Ako se predomisliš i poželiš i odluciš da mi se vratiš, znaš gde sam. Bicu tu i cekacu, a ako pak nadeš novu ljubav i rešiš da kreneš u neki nov i drugaciji život, znaj da ti na tom putu želim mnogo srece, jer ti si, Marija, divna devojka i to si i zaslužila... Tu je zastao jer više nije mogao ili nije znao šta da mi kaže, a ja sam lagano napustila garsonjeru njegovog prijatelja. Izašla sam iz stana u kojem sam doživela najlepše trenutke srece, i krenula u nepoznato, u neizvesnost koja me je uznemiravala, plašila i bolela. Opet sam sama, ali ga i dalje volim Sada, posle punih godinu dana od našeg rastanka, mogu da kažem da sam neopisivo usamljena i tužna, a da mi najteže padaju ravnodušnost i besmisao koji su se uvukli u moj život.
Po pitanju ljubavi, ništa mi se nije dogodilo, a razlog tome je verovatno taj što tako nešto nisam ni želela. Jednostavno, ostala sam nema na sve pokušaje pripadnika muškog pola da mi se približe i proniknu u moju dušu i moja osecanja.
A što se tice Zdravka, volim ga i želim i dalje! Sve više verujem u to da sam stvorena da budem njegova, a on moj, pa makar to bilo samo tajno i skriveno. Ponekad ga sretnem u prolazu, a njegovi nežni i topli pogledi mi govore da za nas dvoje možda još ima nade.
Tandzika wrote:
Pa sta da kazem, horoskop mi takav a i po prirodi sam veoma iskrena osoba ..i iskreno (Dobro, cast izuzecima) ali pogotovo u danasnje vrijeme, ja nisam jos upoznala jos jednu djevojku ili zenu (mladje generacije) koja do nije bar nekada nesto imala sa ozenjenim muskarecem (ja nema predrasuda ni prema kome, i ja se doimam totalno drugacije nego sto stvarno jesam, osim onih koji me stvarno poznaju).. A o muskarcima da ne pricam; znaci, nema tog muskarca koji moze odoljeti izazovu ako mu se ukaze prilika, osim da je pop, hodza itd. A sto se tice laznog morala..za to nemam komentar..:D
ne bih da glumim moralistu
ali glede podebljanog ... jedna nana to komentarise
"ili je budala ili nista ne zna ... "
ja licno ... znam ... da sam budala
nisam ni pop ni hodza .... nego je u pitanju relacija koju imam s nekom osobom. ako imam djevojku... odoli covjek
a kad se ozenim ... javim vam
Nisam ja podebljala nego anais... ja i nisam moralna :D:D
Tandzika wrote:
Pa sta da kazem, horoskop mi takav a i po prirodi sam veoma iskrena osoba ..i iskreno (Dobro, cast izuzecima) ali pogotovo u danasnje vrijeme, ja nisam jos upoznala jos jednu djevojku ili zenu (mladje generacije) koja do nije bar nekada nesto imala sa ozenjenim muskarecem (ja nema predrasuda ni prema kome, i ja se doimam totalno drugacije nego sto stvarno jesam, osim onih koji me stvarno poznaju).. A o muskarcima da ne pricam; znaci, nema tog muskarca koji moze odoljeti izazovu ako mu se ukaze prilika, osim da je pop, hodza itd. A sto se tice laznog morala..za to nemam komentar..:D
ne bih da glumim moralistu
ali glede podebljanog ... jedna nana to komentarise
"ili je budala ili nista ne zna ... "
ja licno ... znam ... da sam budala
nisam ni pop ni hodza .... nego je u pitanju relacija koju imam s nekom osobom. ako imam djevojku... odoli covjek
a kad se ozenim ... javim vam
Nisam ja podebljala nego anais... ja i nisam moralna :D:D
ja podebljala zbog ovih "vjerskih" likova, koji su vrlo cesto oh tako "moralni"
E maco,ti si umjesto misa,ulovila stakora.Dobro,necu pametovati,desava se. Dakle,skontala si da ga ne mozes "sazvakati".Prema tome,nema dileme, "povrati" ga,bice malo mucno,ali prezivjet ces.Ne trazi savjete,jer savjet je ono sto trazimo kada vec znamo odgovor,samo ne zelimo da ga znamo. Sama ces najbolje osmisliti strategiju i razraditi taktiku...
If reportage of that special stain on Monica Lewinsky's dress rubbed you the wrong way, now would be a good time to turn to the always hysterical News Quiz...O.K. Tennis great BORIS BECKER, target of a $4.8 million paternity suit filed by Russian model Angela Ermakova in a London court, is, according to numerous European press reports, preparing a defense that accuses Ermakova of impregnating herself with his sperm following an oral- sex rendezvous in the broom closet of a London restaurant.
neko je pitao jel iz sapunica...
ako je ona mogla zajebati borisa, onda moze pasti svako.
fakat. a razmisljao sam ja o ovom mogucnosti i ranije i mogu ti rec da je zajebano, pogotovo ako si joj zapeo za oko plaho. a onda si najeb'o.
Cuj djevojko,
razumijem te i saosjećam s tobom. Nemoj sebi dozvoliti da te bilo koji muskarac ikada više povrijedi. Koliko vidim iz tvog pisma, vrlo si emotivna i nježna. Muškarci samo to i koriste, igraju na našu žensku slabost. Misle da ako upute "nježan" pogled ili reknu kakav kompliment da žena treba da padne u nesvijest od sreće. Sve su to folovi, pokvareni su i neiskreni do srži! Ne vjeruj im više! Ako te muškarac zaista voli, ali stvarno voli bez rezerve, on će sve ostaviti i biti s tobom, šta košta da košta! I neće koristiti nikakve izgovore. Svi oni su zaljubljeni "samo na riječima", pokažu malo nježnosti a mi žene k'o zadnje budale hvatamo se na sitnice maštamo o njima i očekujemo da su i oni iskreni kao mi. Samo se zavaramo, mislimo da nekom trebamo i "srećne" smo zbog toga.
Draga djevojko, ne daj se, ne daj ti pokvareni muškarci unište dostojanstvo i samopouzdanje. Ne boj se samoće, bolje je biti i sam nego nečiji otirač za noge ili kanta za smeće! Nađi snagu da zaboraviš i prevaziđeš bol koji su ti ova dvojica o kojima si pisala nanijeli. Znaj da nisi jedina, ima dosta djevojaka i žena tako milih i nježnih kao što si ti. I da znaš, sve one uglavnom dožive ono što si ti doživjela. A valja nam živjeti dalje, pokušavajući da teška razočarenja što manje utiču na našu emotivnu stabilnost.
Ne daj se, ako hoćeš da budeš tužna, budi, ali se ne smiješ prepustiti tuzi i beznađu!. To je najgore što može jednu osjećajnu ženu da snađe!
Isplači se sama, da te niko ne vidi, digni glavu i idi dalje. Svaki dan, nova nafaka! Nikad ne znaš gdje ćeš naći svoju pravu srodnu dušu, vjerovatno tamo gdje se najmanje nadaš. I pokušaj da što manje misliš na muškarce, misli o njima samo s prezirom jer samo to i zaslužuju. Rijetki su oni koji imalo vrijede, nažalost nih su pokupile pametne ženske bezosjećajne kurvice koje dobro znaju kako da smotaju muškarca na kojeg bace oko. Vjerovatno i ti poznaješ takav tip žena. Ne prezaju ni od čega, gaze sve pred sobom da bi ostvarile svoj cilj, nemaju ni trunke morala i obazrivosti. Njima nije važno da li je neki lik oženjen ili nije, ima li djecu ili nema, one su ga pikirale i moraju ga imati! Vidiš, ono malo muškaraca koji nešto vrijede (po mojim i tvojim mjerilima) već je kaparisano od ovakvih žena. I mi tu ne možemo ništa. Samo gledati i čuditi se kako to njima uspjeva. Ali one su prazne, bez duše, jadne ali misle da su sretne, ne bih se nikada mijenjala sa nekom takvom. Jedna tvoja suza nemjerljivo je vrednija nego neki njihov marifetluk!
Budi jaka i hrabra, ne očajavaj, doći će bolji dani.
Šaljem ti pozdrav i jednu lijepu pjesmu, misli da će ti se svidjeti
Netko neznan (Zvonimir Golob)
Idu noći, idu dani
tko zna što će doći s njima;
netko neznan, netko znani,
neka jesen, neka zima?
Tu je kruh i sunce vina
tu su ruke koje pružam.
Kada stigne iz daljina
vrt će biti prepun ruža.
I dok čekaš tog neznanca
čuješ samo zveket lanca,
gledaš trag na licu vode
sjenu vala koji ode.
Koga čekaš neće doći,
ovim putem neće proći.
Ti si sam i svi su sami
u toj noći, u toj tami.
Koga čekaš, kom se nadaš
ti što ideš i što padaš?
U taj vjetar što se sprema
vičeš ime koga nema.
Ali i za tebe ima
neka ruka među svima.
Nije važno da li traje,
da li uzme ili daje.
Bit će mir u sjeni dana
past će lišće sa svih grana,
bit će mir u svakoj duši,
u toj nadi što se ruši.
Nije važno tko, ni kada
nije važno čija ruka
saviće se oko struka,
ispod kiše koja pada.
Poslije svega malo znači
tko će stići poslije boja
Tvoju ruku može naći
topla ruka bilo koja.
Last edited by zlatiborka on 15/12/2006 14:52, edited 1 time in total.
Miau miau wrote:Imam veliki problem u zivotu, u vezi sam vec koju godinu s ozenjenim muskarcem koji nije nikad nista obecavao u smislu da ce izaci iz braka, ali je isto tako sve cinio da se previse ne udaljim, tj. cinio je, cini svasta da ostanemo u vezi... U pitanju je ljubav, tesko mi je, ali moram se izvlaciti iz toga, a ne znam kako... ja nemam nikakvu drugu vezu godinama... Oboje smo presli 30... Molim pomoc onih koji su imali neka iskustva i molim vas bez komentara tipa da to ne treba raditi, da ne treba nikome upadati u brak itd., to i ja znam... To je pocelo, to traje i to je sva istina, lako je uvijek drugome pametovati... Hvala!
kad starci prolupaju
:D:D droljo ne budi više drolja :D:D okani se oženjenih ima mnogo slobodnog mesa :D:D
patrius wrote:E maco,ti si umjesto misa,ulovila stakora.Dobro,necu pametovati,desava se. Dakle,skontala si da ga ne mozes "sazvakati".Prema tome,nema dileme, "povrati" ga,bice malo mucno,ali prezivjet ces.Ne trazi savjete,jer savjet je ono sto trazimo kada vec znamo odgovor,samo ne zelimo da ga znamo. Sama ces najbolje osmisliti strategiju i razraditi taktiku...
Ma znam sve i nije da ne zelim znati odgovor, zato i jesam napisala da bih voljela cuti pametne i dobronamjerne price/savjete ljudi koji su prosli slicne ili iste stvari... Ok, znamo mi odgovore, ali ipak pomaze kad neko kaze kako je konkretno nesto prozivio... pozdrav
Iz toga se moras sama izvuci..........tu ti ne pomaze nikakav savjet. Situacija je jebena i moras sto prije iz te veze..........rijesi to sama sa sobom sto prije.
hm, znas sta mi je cudno miau. stalno provlacis da zelis dobronamjerne savjete, a sama prica i situacija tesko da ce takve proizvesti. smatram da je bolje da ti ljudi kazu to sto i misle, mozda se prije otrijeznis. ako ti je dopizdilo da te ljudi prozivaju i nazivaju kojekakvim imenima, a ti onda napravi preokret i odbaci zivot zbog kojeg izazivas prezir.
inace, meni je ovo grozno grozno tuzno. a tebe zalim..
debela wrote:hm, znas sta mi je cudno miau. stalno provlacis da zelis dobronamjerne savjete, a sama prica i situacija tesko da ce takve proizvesti. smatram da je bolje da ti ljudi kazu to sto i misle, mozda se prije otrijeznis. ako ti je dopizdilo da te ljudi prozivaju i nazivaju kojekakvim imenima, a ti onda napravi preokret i odbaci zivot zbog kojeg izazivas prezir.
inace, meni je ovo grozno grozno tuzno. a tebe zalim..
Znas zasto je dobro cuti dobronamjerne komentare? Jer je vaspitanje djevojaka, kao i stav drustva "nemoj ozenjenog, jer mu pati tamo zena, pa djeca jadna, a ti kurva". Nikom ne padne na pamet reci curama "nemoj ozenjenog, jer je to najgora stoka sto moze biti, em patis ti, em mu pati zena, em mu pate djeca, zbog njegovog karaktera i egoizma".
pa ako sama nije osjetila zasto ne treba biti sa ozenjenim nikakav komentar joj pomoci nece. a bice da nije osjetila rekoh tuzno, rekoh da je zalim..neka razmislja.
ne bih da glumim moralistu
ali glede podebljanog ... jedna nana to komentarise
"ili je budala ili nista ne zna ... "
ja licno ... znam ... da sam budala
nisam ni pop ni hodza .... nego je u pitanju relacija koju imam s nekom osobom. ako imam djevojku... odoli covjek
a kad se ozenim ... javim vam
Nisam ja podebljala nego anais... ja i nisam moralna :D:D
ja podebljala zbog ovih "vjerskih" likova, koji su vrlo cesto oh tako "moralni"
Znaci anais damn!Kod tebe se vise procita izmedju redova nego ustvari tog sto napises.loseeeee
Nema tu nikakvog moralisanja ili povlacenja vjere, istine, sudbine, trica i kucina.
Imas izbor i biras. Ti si izabrala to o cemu pricas. Niko od nas ti ne moze dati savjet a ponajmanje suditi.
Pitanje je, kako ti sebe vidis u zivotu i koje ti zivotne vrijednosti stavljas u prvi plan?
Zelis li biti ljubavnica ( uvijek to ljudi vezuju za negativan kontekst) ili zelis biti partner nekome i zivjeti vezu kroz vrijednosti koje ti smatras osnovnima.
Mozda, kazem mozda, ( nagadjam) bi prvenstveno trebala preispitati sebe i svoje vrijednosti, strahove, nade, zelje-vizualizirati svoj zivot sa tom osobom dok je jos u braku i kada bi eventualno izasao iz tog braka?
Kako rece debela, a ja se prikljucujem, situacija krajnje zvuci tuzno, bolno. Jer eto slucajno poznajem osobu ( ko je nema u svojoj okolini) koju muz javno vara. Patriahalno odgojena, spregnuta normama svoje porodice, nije mogla, niti imala izbora da izadje iz takvoga braka. Radi se o zeni koja je vec u 60tim. ( da docaram vrijeme u kojem je sve pocelo-bitna razlika)
Izabrala je najgoru soluciju. Ostala je u braku. Rezultat: troje djece-jedno vanbracno koje suprug ima sa ljubavnicom -svo troje osteceno do kraja zivota, sto se moze zakljuciti iz njihovog funkcionisanja. Od toga jedno otislo u smrt-indirektno povezano.
I ja gledajuci tu porodicu, ja se svaki dan pitam, o cemu ta ljubavnica razmislja i sto vidi ispred sebe. Iz svoje zelje ili nemoci, ne znam, opet ne mogu suditi niti mi je dozvoljeno, dala je sebi za pravo, da robuje zelji/osjecanju/nadi cemu vec i rodi djete kojem nema mjesta niti u njegovoj porodici niti u njenoj -jer ga na zalost smatraju kopiletom.
I svo troje, muz, supruga, ljubavnica, su imali izbor i izabrali. Neko sa vise prostora, neko sa manje, ali ipak odabrali. Djeca su ostala da nose posljedice-koje ce se opet prenijeti na neke nove generacije.
Miau miau wrote:Imam veliki problem u zivotu, u vezi sam vec koju godinu s ozenjenim muskarcem koji nije nikad nista obecavao u smislu da ce izaci iz braka, ali je isto tako sve cinio da se previse ne udaljim, tj. cinio je, cini svasta da ostanemo u vezi... U pitanju je ljubav, tesko mi je, ali moram se izvlaciti iz toga, a ne znam kako... ja nemam nikakvu drugu vezu godinama... Oboje smo presli 30... Molim pomoc onih koji su imali neka iskustva i molim vas bez komentara tipa da to ne treba raditi, da ne treba nikome upadati u brak itd., to i ja znam... To je pocelo, to traje i to je sva istina, lako je uvijek drugome pametovati... Hvala!
Znam 2 identicna slucaja i oba traju vec godinama... U oba slucaja su zene te koje su napale ozenjenog muskarca, pustile ga da se zaljubi, onda se one zaljubile, a sada hoce obje bajku, medjutim, od te bajke nista!!!
Same ste krive sto ste zapocele nesto sto je u samom pocetku osudjeno na propast!!!
tempora wrote:Nema tu nikakvog moralisanja ili povlacenja vjere, istine, sudbine, trica i kucina.
Imas izbor i biras. Ti si izabrala to o cemu pricas. Niko od nas ti ne moze dati savjet a ponajmanje suditi.
Pitanje je, kako ti sebe vidis u zivotu i koje ti zivotne vrijednosti stavljas u prvi plan?
Zelis li biti ljubavnica ( uvijek to ljudi vezuju za negativan kontekst) ili zelis biti partner nekome i zivjeti vezu kroz vrijednosti koje ti smatras osnovnima.
Mozda, kazem mozda, ( nagadjam) bi prvenstveno trebala preispitati sebe i svoje vrijednosti, strahove, nade, zelje-vizualizirati svoj zivot sa tom osobom dok je jos u braku i kada bi eventualno izasao iz tog braka?
Kako rece debela, a ja se prikljucujem, situacija krajnje zvuci tuzno, bolno. Jer eto slucajno poznajem osobu ( ko je nema u svojoj okolini) koju muz javno vara. Patriahalno odgojena, spregnuta normama svoje porodice, nije mogla, niti imala izbora da izadje iz takvoga braka. Radi se o zeni koja je vec u 60tim. ( da docaram vrijeme u kojem je sve pocelo-bitna razlika)
Izabrala je najgoru soluciju. Ostala je u braku. Rezultat: troje djece-jedno vanbracno koje suprug ima sa ljubavnicom -svo troje osteceno do kraja zivota, sto se moze zakljuciti iz njihovog funkcionisanja. Od toga jedno otislo u smrt-indirektno povezano.
I ja gledajuci tu porodicu, ja se svaki dan pitam, o cemu ta ljubavnica razmislja i sto vidi ispred sebe. Iz svoje zelje ili nemoci, ne znam, opet ne mogu suditi niti mi je dozvoljeno, dala je sebi za pravo, da robuje zelji/osjecanju/nadi cemu vec i rodi djete kojem nema mjesta niti u njegovoj porodici niti u njenoj -jer ga na zalost smatraju kopiletom.
I svo troje, muz, supruga, ljubavnica, su imali izbor i izabrali. Neko sa vise prostora, neko sa manje, ali ipak odabrali. Djeca su ostala da nose posljedice-koje ce se opet prenijeti na neke nove generacije.
Tacno, upravo je tako. Svi imamo izbore i to u svakom trenutku, samo treba birati. Ali kako? Smatram da prvo ne treba povređivati samog sebe. A nećemo povrijediti samog sebe ako nam je savjest čista. Ako je neki lik oženjen i pogotovu ako ima i djecu, bježi od njega što dalje možeš. Nema tu selameta nikakvog, možda koje prolazno zadovoljstvo, ali koja je cijena toga? Misliš, sada ti je lijepo, šta te briga za sve ostalo, nek traje dok traje. Nije tako. Kako vrijeme prolazi, toneš sve više, zapetljavaš se u vlastitim iluzijama, možda se potajno nadaš da će se lik radi tebe razvesti i biti samo tvoj. Malo morgen! neće se on razvesti, jer da je to htio (ako te toliko voli da ne može bez tebe) uradio bi već davno. Pa razmisli dobro na koga gubiš vrijeme i svoje osjećaje! Kako rekoše neki forumaši, pun grad slobodnog mesa!
Znam i ja tužnu priču o jednoj ženi. Ona se zabavljala (bilo je to pred rat) sa oženjenim likom. Da li je znala da je u to vrijeme žena lika bila trudna, to ne znam. Da je oženjen, to je sigurno znala i morala je znati. Lik se razveo od svoje trudne žene i oženio se brzo sa prvospomenutom. Nakon nekog vremena dobili su dijete. Prošlo je neko vrijeme i došao rat. Lik je poginuo u ratu. Ne interesuje me da kopam po tuđin životima, ali sam prije nekoliko godina čula da lik nije poginuo nego se ubio. Uzdrmalo me je to podobro. Mogu misliti kao se prvospomenuta žena osjećala i kako sa danas osjeća. Ponekad je sretnem, uvijek mi je pred očima šta joj sve izdogađalo. Ne znam šta da mislim o tome, strašne su to stvari. Neću da sudim niti da morališem, nemam pravo na to.
Jedno je činjenica. Kad se neko upetlja u nečiji porodični život (pa makar da se muž i žena svađaju ili ne slažu) na bilo koji način, to sigurno neće dobro završiti. Može to biti iz najbolje namjere, zaljubljenosti, naivnosti i svega ostalog. Neko će jako patiti, možda svi uvučeni u događaj. Druga je stvar ako djevojka/žena upozna nekoga ko je već duže vrijeme razveden, čak i onda treba biti oprezan.
Bježimo od oženjenih i zauzetih, samo ćemo se snjima unesrećiti, izgubiti dragocjeno vrijeme i energiju. Ostavimo ih njhovim suprugicama neka se bakću sa njima. Ne treba da budemo njihovo rame za plakanje (njihova tipična priča je da ih supruga ne razumije, da su oni dobri a žena ne valja. Kad je to neki lik priznao da i on ima mana ako brak ne štima?).
Cuj djevojko,
razumijem te i saosjećam s tobom. Nemoj sebi dozvoliti da te bilo koji muskarac ikada više povrijedi. Koliko vidim iz tvog pisma, vrlo si emotivna i nježna. Muškarci samo to i koriste, igraju na našu žensku slabost. Misle da ako upute "nježan" pogled ili reknu kakav kompliment da žena treba da padne u nesvijest od sreće. Sve su to folovi, pokvareni su i neiskreni do srži! Ne vjeruj im više! Ako te muškarac zaista voli, ali stvarno voli bez rezerve, on će sve ostaviti i biti s tobom, šta košta da košta! I neće koristiti nikakve izgovore. Svi oni su zaljubljeni "samo na riječima", pokažu malo nježnosti a mi žene k'o zadnje budale hvatamo se na sitnice maštamo o njima i očekujemo da su i oni iskreni kao mi. Samo se zavaramo, mislimo da nekom trebamo i "srećne" smo zbog toga.
Draga djevojko, ne daj se, ne daj ti pokvareni muškarci unište dostojanstvo i samopouzdanje. Ne boj se samoće, bolje je biti i sam nego nečiji otirač za noge ili kanta za smeće! Nađi snagu da zaboraviš i prevaziđeš bol koji su ti ova dvojica o kojima si pisala nanijeli. Znaj da nisi jedina, ima dosta djevojaka i žena tako milih i nježnih kao što si ti. I da znaš, sve one uglavnom dožive ono što si ti doživjela. A valja nam živjeti dalje, pokušavajući da teška razočarenja što manje utiču na našu emotivnu stabilnost.
Ne daj se, ako hoćeš da budeš tužna, budi, ali se ne smiješ prepustiti tuzi i beznađu!. To je najgore što može jednu osjećajnu ženu da snađe!
Isplači se sama, da te niko ne vidi, digni glavu i idi dalje. Svaki dan, nova nafaka! Nikad ne znaš gdje ćeš naći svoju pravu srodnu dušu, vjerovatno tamo gdje se najmanje nadaš. I pokušaj da što manje misliš na muškarce, misli o njima samo s prezirom jer samo to i zaslužuju. Rijetki su oni koji imalo vrijede, nažalost nih su pokupile pametne ženske bezosjećajne kurvice koje dobro znaju kako da smotaju muškarca na kojeg bace oko. Vjerovatno i ti poznaješ takav tip žena. Ne prezaju ni od čega, gaze sve pred sobom da bi ostvarile svoj cilj, nemaju ni trunke morala i obazrivosti. Njima nije važno da li je neki lik oženjen ili nije, ima li djecu ili nema, one su ga pikirale i moraju ga imati! Vidiš, ono malo muškaraca koji nešto vrijede (po mojim i tvojim mjerilima) već je kaparisano od ovakvih žena. I mi tu ne možemo ništa. Samo gledati i čuditi se kako to njima uspjeva. Ali one su prazne, bez duše, jadne ali misle da su sretne, ne bih se nikada mijenjala sa nekom takvom. Jedna tvoja suza nemjerljivo je vrednija nego neki njihov marifetluk!
Budi jaka i hrabra, ne očajavaj, doći će bolji dani.
Šaljem ti pozdrav i jednu lijepu pjesmu, misli da će ti se svidjeti
Netko neznan (Zvonimir Golob)
Idu noći, idu dani
tko zna što će doći s njima;
netko neznan, netko znani,
neka jesen, neka zima?
Tu je kruh i sunce vina
tu su ruke koje pružam.
Kada stigne iz daljina
vrt će biti prepun ruža.
I dok čekaš tog neznanca
čuješ samo zveket lanca,
gledaš trag na licu vode
sjenu vala koji ode.
Koga čekaš neće doći,
ovim putem neće proći.
Ti si sam i svi su sami
u toj noći, u toj tami.
Koga čekaš, kom se nadaš
ti što ideš i što padaš?
U taj vjetar što se sprema
vičeš ime koga nema.
Ali i za tebe ima
neka ruka među svima.
Nije važno da li traje,
da li uzme ili daje.
Bit će mir u sjeni dana
past će lišće sa svih grana,
bit će mir u svakoj duši,
u toj nadi što se ruši.
Nije važno tko, ni kada
nije važno čija ruka
saviće se oko struka,
ispod kiše koja pada.
Poslije svega malo znači
tko će stići poslije boja
Tvoju ruku može naći
topla ruka bilo koja.
Draga Zlatiborka,
iskreno se zahvaljujem na savjetima i komentarima. Takodje, hvala na pjesmi. Lijepo je vidjeti da ima i osoba poput tebe koja zeli da pomogne nekome ko je u nekoj dillemi ili ko ima problem. No, malo sam se ismijala sama sebi, zanemarila sam cinjenicu da uz tu pricu koju sam navela dodam da je to iskustvo "neke" djevoke ( ne moje licno), pa sam ja to dodala na ovu temu nadajuci se da ce -miau miau- da pronadje neku vrstu pouke ili savjeta iz doticne price. U svakom slucaju, hvala ti na odgovoru a ja se nadam da ce ta prica a takodje i tvoji savjeti i podrska biti od korsiti miau miau.
Draga Miau,je si li trazila bilo ciji savjet kad si se upustala u taj "poduhvat"? Ako jesi,onda ga opet potrazi na istom mjestu,ako nisi,onda mi ne osjecamo moralnu odgovornost da ti "mudrujemo".To je tvoja posve intimna stvar,sama pala-sama se ubila.Ovo ne bi trebala biti tema za sire,otvorene rasprave.Imas li prijatelja u zivotu?S njima se posavjetuj.Nekako mi se cini vrlo neukusnim da o licnim stvarima ovako raspravljas.Nemoj se bespotrebno izlagati zluradom podsmijehu,znas kakav je mentalni sklop "bosancerosa".
Tandzika wrote:
Nisam ja podebljala nego anais... ja i nisam moralna :D:D
ja podebljala zbog ovih "vjerskih" likova, koji su vrlo cesto oh tako "moralni"
Znaci anais damn!Kod tebe se vise procita izmedju redova nego ustvari tog sto napises.loseeeee
u ovom postu nije citiran moj odgovor na ono sto je gore podebljano postoji detaljan odgovor, samo sto nisam htjela da ulazim u religiozno/politicke rasprave, posebno ne na ovom forumu....samo zato sto neko nosi titulu koja implicira odredjenu vrstu ("moralno superiornog ponasanja" ) ne znaci da se ta osoba u praksi tako i ponasa u pitanju je karakter, a ne titule....
Vrlo jednostavno, malo morališi i brzo ces se izvaditi iz toga. U smislu ovako više ne ide, osjećam da naša ljubav nije prava stvar. Proganja me savjest, još ako ima djecu, rekneš ne možeš da djeci "kradeš" oca. Kako si dugo razmišljala..... o svemu, da nam je bilo lijepo i da kao žena ne možeš učestvovati u prevari.
Uredi tako da i kada budes nasamo sa njim ne podlezes emotivnim trzavicama. A napadi na tebe...sve dok se ne okreces za mediokritetskim pogledima, komentarima, dobacivanjima...oni i nemogu da te dotaknu 
ti udata, ja udata -- now what? 
jedna nana to komentarise 
