Kad si rekla da me volis

[Gia_x]

Secam se al' ne bi zelela
da sam te ja izgubila
delim se k'o jabuka na dva dela
koliko sam te volela

Bila sam luda, bila sam mlada
mislila sam svi su kao ti
a dala bih sve
da si opet tu kraj mene

Bila sam luda, bila sam mlada
mislila sam svi su kao ti
a dala bih sve za tebe blesane
da si kraj mene

Gledas me, a pod se pomera
drhtim sva i bez dodira
delim se k'o jabuka na dva dela
koliko sam te volela

[Gia_x]

Hej da mi je znati gdje si sad
dala bih sve na svijetu, zlato moje
sve nebeske suze padaju
u svakoj kapi vidim oci tvoje

Ne, nikada neces saznati
sto osjecam dok slusam nase ploce
a tu u meni ima prkosa
za sto pedeset godina samoce
ti nisi moj, ti vise nisi moj

A jos te volim, volim, volim
ne mogu bez tebe i ti to znas
samo mi se ne vracas
a jos te volim, volim, volim
kao prvog dana i ti to znas
samo mi se ne vracas

[anais_nin]

duso lagala si kad si rekla da me volis
a ja nijesam imao razloga da ti ne vjerujem jer
to je to
no ja cu radije zivjeti bez tebe
nego slusati tvoje lazi
nu
pozornica je onamo
ja stojim sam sa prazninom svuda oko sebe
ti se vjere mi vise neces osladiti
a ja znam da je vrijeme
i da se zavjesa spusta

ti si fakat najlegendarnija ljubavnica na svijetu ti kad uletis klizeci, malo koji muskarac ti je ravan (cast izuzetku, mom muzu naravno )

[marschall]

Ti nikad nisi ni u sali
o ljubavi sa mnom probala
uvijek si neke odlikase
kraj sebe k'o cuke vodala

Al' ko sem Boga zna
kada gvozdje postaje grozdje
al' ko sem Boga zna
odakle to i kako dodje

Kad si rekla da me volis

Al' ko sem Boga zna
da l' si budna il' spavas
imas li pojma gdje sam sad
da l' ti ista jos znaci ako cujes
da dolazim u onaj grad


Kad si rekla da me volis
prvi put kad si rekla to
da ti tijelo gori
kao sto nikad nije gorilo
kad si rekla da me volis
prvi put kad si rekla to
kad si rekla da me volis

Al' moja dusa zna
da l' si budna il' spavas
imas li pojma gdje sam sad
da l' ti ista jos znaci ako cujes
da dolazim u tvoj grad


Pogledaj me sad
skoro da sam sijedi starac
to je opsjena jos sam onaj isti
sto bi dao sve na cemu mi zavide
samo za taj tren da to moje oci vide

Da l' si budna il' spavas
imas li pojma gdje sam sad
da l' ti ista jos znaci ako cujes
da dolazim u zabranjeni grad

Da ti kazem da te volim
zadnji put da izgovorim to
da mi tijelo gori
kao sto nikad nije gorilo

Kad si rekla da me volis
prvi put kad si rekla to
da ti tijelo gori
kao sto nikad nije gorilo
kad si rekla da me volis

Kao I Jucersanjao sam te
ruke su mi bile na oltaru mojih pobuda
zaronjene stijene placu
svjetlost pocinje tihim mijenjanjem mojih pobuda
kao i jucer
iza zavjese
mozda na mom licu nadjes tragove sjecanja
mozda ne razumijes
ali
volim te
krenuo sam u dubinu sobe s jasnom namjerom
da materijaliziram nemoguce snagom poruke
razuzdanost histriona blisko odzvanja
neka drugi broje krizeve
kao i jucer
iza zavjese
ono sto me stalno plasi zvuci poznato
mozda ne razumijes
ali
volim te
gledaj kako konci aluzije prodiru u svijest
ni tjeskoba kao nijemi svjedok ne vrijedi suvise
stajao sam na peronu ljeta gospodnjeg
moglo je biti proslo stoljece
kao i jucer
iza zavjese
zamisli da brdo slika putuje svemirom
mozda ne razumijes
ali
volim te

[Gia_x]

Veciti strah i moje ludilo
da l' odlazis il' ipak ostajes
sad je sve, sve izmedju nas
samo hoces neces

[irfan2]

Ustao sam ujutro s glavom nateklom
I zakacio malim noznim prstom o stol
Spotaknuo se o tvoje papuce
U padu odkinuo zastor i glavom puko u radijator

Htio sam ti baciti vazu u glavu
Kad si se probudila i poslala me k vragu
Al sam u agoniji bola stenjao ispod stola
U grcu se previjao kad mi je sinulo


Ne volim te nit sam te ikad volio
Na tvoje omiljeno pitanje evo ti odgovor
Bio sam mlad it totalno zagorio
Tako je valjda sve to krenulo


Od samoce i dobrog sexa nastala je nasa veza
Pocetni zar je bio zavidan
Da nisam svakog dana otkrio jos mana
Sad si u mojim ocima samo jos greska u nogama

Sto se smijes ko hijena to me toliko ne smeta
Koliko neke druge navike
Nit sto vrece od tampona bacas stalno sa balkona
Samo jedno ipak ne razumijem
Nije mi jasno sto ne zatvaras zubnu pastu

[Gia_x]

Ona misli da zna
neke stvari ko ja
da te spremi za grad
da ti utoli glad

I kad otputujem
ona zna da si njen
a ti naivan sam
odmah postanes plen

I taj crveni lak
miris suvise jak
novi trag svaki dan
kad se vratim u stan

Sve moje njeno je
da odem vreme je
a molices me
sve do kraja sveta

Jer znam
kad probudis se sam
ti zaplakaces na
mojoj strani kreveta

O ne, sve moje njeno je
o ne, da odem vreme je
sve moje njeno je
o ne

Ona umreti zna
kad nazovem te ja
da zacuti na cas
kad mi zacuje glas

Ona ne smeje se
zna sta sme, a sta ne
takva bila sam ja
takve bile su sve

I taj crveni lak
miris suvise jak
novi trag svaki dan
kad se vratim u stan


O ne, sve moje njeno je
o ne, da odem vreme je
sve moje njeno je
o ne

[mostarac]

Riblja Corba - - Poslednja Pesma O Tebi

Krajem sedamdesetih
dvadesetog veka
bilo je u meni
nesto od coveka

Ja sam davno mrtav
jos od onog dana
nas troje u sobi
i moja sahrana

I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi

Ujed za dusu
u grlu knedla
jednom zauvek
bacen sa sedla

Izgleda da sam
uzalud stario
nista od snova
nisam ostvario

I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi

Zivim zbog drugih
meni je svejedno
posle tebe potop
nista nije vredno

Podmuklo zaboli
kao kvarni zubi
istina je da se
samo jednom ljubi

I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi

[danas]

Cekam da se dignes i pokupis stvari
U meni jos samo praznina postoji
Umoran sam, duso, evo ti za taksi
Hajde, podji kuci, brinuce se tvoji

[mostarac]

Rekla je

U polumraku poznate sobe
ja sam joj pricao uporno, dugo
da sve je gotovo, da nema vise
i da nismo jedno za drugo

Prvi put iskreno, bez trunke lazi
ja poluglasno, sto mogu tise
istinu rekoh, da je ne volim
da kraj nje nisam srecan vise


Rekla je, sve je u redu
rekla je, zagrli me jace
rekla je, nije mi nista
i tek je onda pocela da place

Rekla je, nemoj da brines
rekla je da nije vazno
rekla je, brzo ce proci
samo me zagrli snazno

A ja sam cuteci grizao usne
dok bivsi snovi po sobi lete
i nisam znao sta da joj kazem
sav bespomocan ko malo dete

[danas]

Ja sam se lozio na tebe
O kako sam se...
Ja sam se lozio na tebe
O jako sam se...
Ja sam se lozio na tebe
A ti si bila mrtva hladna
Ti si bila mrtva
Ti si bila hladna
O, tako hladna
O, i tako mrtva
O, mrtva hladna

[FFK as Lucy01]

ti i ja lutamo kroz noc
potmulo je stenjao moj grad
ispred nas put bez povratka
daleko se cula muzika
fa fa la si mi ti
fa la ti
ulica hladna bescutna
nezgodno se voljeti na njoj
dat cu ti sve sto pozelis
potaknimo ponos zajedno
fa fa la si mi ti
fa la ti
dodirni me samo jednom draga
moja draga
dodirni me jednom
popusi mi ponos draga

[mostarac]

Nocni program na radiju,
u kujni su buba-svabe,
voda kaplje u lavabo,
sve je ovo bilo dzabe.

Soba puna ocajanja,
nemam kuda ni da bezim,
dozivotno ista sranja,
pokraj tebe mrtav lezim.

[danas]

Mi smo, eto, blizu kraja
Jedan korak do ocaja
Cuvaj malo nade za nas
Nemoj, sreco, nemoj danas
Nemoj, sreco, ma nemoj danas

[mostarac]

Decurliji nasoj smisljasmo imena
voleh je sve vise
svaki Bozji dan
ubedih se najzad
to je prava zena
zajedno smo stedeli za stan
stedeli za stan

Sedeo sam tako
sam za nasim stolom
sve sto iole vredi
palo je u vodu
opet me je zensko napravilo volom
igrao sam samo epizodu, samo epizodu

[maccarona]

Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine...
Procvaće zimske ružice... Po prvi put te godine...
Naić'e studen atarom... Kao regiment oklopni...
I biću samo mirna vlat, kad okopni...

Ja nemam nigdi nikoga... Al moja priča prosta je:
Štogod ih manje zavoleš, menje ti njih nedostaje...
I nisam kadar švindlati... za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog kom ću faliti...

Obećo sam da te neću pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varoš se preseliti... Orcati i veseliti...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al jebešga...

Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru... Priču sam kraju priveo...
Još onda kada sam i njih nadživeo...

Obećo sam da ću makar za beštiju...
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju...
Nemeškinju... Gospodičnu... Ni po čemu tebi sličnu...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al jebešga...

I utom pašće i zadnji sneg... Preko svih prvih snegova...
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati... Olovni kantar skovati...
Al danas više ne bih trebo psovati...

[danas]

Necu da ispadnem zivotinja
Ja ne umem u dvoje da trajem
Ja sam ti ljubavna sirotinja
Otimam, a nista ne dajem

[mostarac]

Poslednja nevesta

Vesnik svadbe po sokaku svuda je
Brinu snajke sta ce koja mesiti
Neko m'i se, kanda, skoro udaje?
Pa, cuj
Moralo se i to jednom desiti

Tu livadu ja sam prvi kosio
Ma..Pricam vise nego sto bih smeo
Ajde..Odavno bih je zaprosio
Da sam samo hteo

Vetric glanca krune granja
Tamis nosi par lokvanja
Racun svedi: sta sad vredi mladost, tricava?

Nevazno je to sve skupa
Secanje je smesna lupa koja sitne stvari uvelicava

Oprezno s tom violinom
Ona cezne za tisinom
Ko da skakljas andelcice vrhom gudala

A nju nemoj pominjati
Nece svet zbog toga stati
Nece biti prva sto se udala

Nista lakse nego sebe slagati
Nista lakse neg se nasmrt opiti
Nista teze nego zalud tragati

Od sto drugih nju sam hteo sklopiti
Srce cupka, al misao okleva
Ceka da se stvari same dese
Tuga lepse zvuci kad se otpeva
Pesma sve podnese

Bog je katkad pravi seret
Na strmini doda teret
I potura nedohvatno da se dohvati
Bog je dobar
Kako kome
Bolje ne pitaj o tome
Ucutacu iIi cu opsovati

Polagano, sanji-baci
Ti si znao sta mi znaci
Ko da heklas paucinu vrhom gudala
Kad pred crkvom baci buket, neka padne, kao uklet
Neka bude zadnja sto se udala

Samo bol je u zivotu siguran
Srecu nosi neki postar jako spor
Neka
Samo ovu noc da izguram
Sutra cu vec naci dobar izgovor

[mostarac]

Grupa Mi
Buket bijeli

Vjetar hladni s planine siso
i ne pita, dusu mu otima
a on se plasi k'o malo dijete
i sakriva dublje ispod jorgana

Ma sto mu vrijedi kad presuda je izrecena
i zadnja rijec je Bozija
svoje vrijeme potrosio je
i sprema se na zadnji put bez povratka

Ref.
Samo jedno zalicu, to sto neces biti tu
kad me budu vodili raspjevani
i onako preljepa, preko cijelog dvorista
bacam buket bijeli
dok na mene cekaju, pijani svatovi

Ide tvoja curica, za njom cijela ulica
lica znana, presretna i raspjevana
a ja tako zalosna imam sve al' nemam ga
da me ispod ruke isprati do oltara
tvoja curica

Kad zadnji pogled u nebo krene
zausti ne dovrseno budi tu
i stvari kad mu ostanu sjene
sazelice radosti iz mojih ociju

[Gia_x]

Mi nismo rodjeni da se volimo
ljubavi moja lose glumimo
ne znamo da prastamo
samo svoje tjeramo
i sve gubimo

Nisam ni ja covjek iz tvoga sna
ti neces nikad biti kraljica
negdje medju zvjezdama
ljubav nam se sakrila
gdje si ti, gdje sam ja

I Bog je odnas digao ruke
moje je srce k'o tvoje ponosno
i ja bi prije umro od muke
nego k'o prosjak za ljubav molio

[Zhaba]

Nedostaje mi nasa ljubav

Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo

[chocolate_girl]

Dodji, zaboravi, nudim ti noci carobne
i budjenja u postelji punoj secera
ispred mog prozora drvo divljeg kestena
puno plodova koje nitko ne treba

Andjeli nek te cuvaju
kada vrijeme oboli
da li covjek sve, bas sve
na kraju preboli

Zaspao bih sada ja na tvojim rukama
budio se ne bih nikada
neka vrijeme samo broji svoje godine
meni je vec dosta cekanja

Dodji, zaboravi, nudim ti noci carobne
i budjenja u postelji punoj secera
dodji i ostani, nudim ti suze ko bisere
moje namjere jos su uvijek iskrene

[tech10]

Cim se pojavi i zine
tocno znam koje su rime
a nakon prve kitice
slutim ostatak i refren

Iznenadjenja ovdje nema
tuzna sudbina je zena
oh, majko mila u daljini
cujes li sina kako slini

Mi smo sjebani ljudi
i zato nam godi
kad druge pizde
mjesto nas cmizdre

Tema je zena
i tu nema dilema
nego ritam je bitan
bez tog nema hita

I dok on pije u toj noci
konobar mu vino toci
al' on zna da njene oci
zaboravit' nece moci

[danas]

uskraćujem ti pravo da me i dalje zabavljaš
moje lice želi zaborav
moje lice želi odmor od silnih putovanja
moje lice želi svijest
istinu
pa ma kakva ona bila
i zato bježi od mene
ponesi svoje kofere pune gorkih spoznaja
idi za svojom sudbinom
i ne vraćaj se više...

[mostarac]

Mostarske kiše - Pero Zubac

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Važna
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku po
Aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke Neretva
Ždrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U džamije je vodio Karađoz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela malo
Plakala kao i sve žene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izađi eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće

A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.


1965.