Haj'mo malo o kulturi ... ma, uuuđite slobodno ... :-)))

[Hakiz]

https://www.klix.ba/lifestyle/hranaipic ... /180604074

Bla te kultura da te kultura, tiš meni kultura.

Daj koka, pohovanih, vakih nakih.

[medvjed23]

Drži glavu iznad vode,
iznad vode!
Nemoj prestati disati!

Gutam mutnu jezersku vodu
i znam da nikada neću naučiti plivati.
Oči me peku, nekoliko metara dalje
Cigančići ispiru pjenu šampona
sa sitnih tamnih tijela.
Stubištem je upravo prošao zumbul.
Traumatizirani junak se vraća u život.
Drži glavu iznad vode,
iznad vode!
Osjećam kako negdje gubim svoje sklisko tijelo.
Nemoj prestati disati!
U međuvremenu mi se pojavila na
dlanu jedna nova brazda.
To se lako vidi u njegovu otisku na prozoru kupea,
zadnji vlak uvijek čekam sama,
pa onda radim takve stvari.

Uspinjem se u posljednji vagon,
struk izvinut u čudu, nepridržan pri opasnoj kretnji
(nekada je to bilo kažnjivo!)

Nemoj prestati disati!

[Hakiz]

Pleše Polina Semjonova:

[Hakiz]

A kada jedan od najpoznatijih fotografa današnjice režira balet koji pleše jedan od najvećih baletana svih vremena, Sergej Polunin, dobije se ovo:

[John Cleese]

Kad smo kod kafane... Ih, kakvi ste ljudi! Umro Šekspir... i niko ništa.

http://www.youtube.com/watch?v=5SdUujOsdyY

Znači, ovo je bio kulturni fenomen! Uh, kako puče grom kako ovo napisah...

Putuj, Kralju! Šta god oni pričali, više ih se napilo uz tebe, nego uz Bowieja!

http://www.youtube.com/watch?v=Z1BQuV6xORo

[John Cleese]

http://www.youtube.com/watch?v=2DeA09pWRY0

[John Cleese]

http://www.youtube.com/watch?v=iShuFetcJAU

Pa ne popij, pa ne razbij...

[piupiu]

Kad smo kod kafane... Ih, kakvi ste ljudi! Umro Šekspir... i niko ništa.

http://www.youtube.com/watch?v=5SdUujOsdyY

Znači, ovo je bio kulturni fenomen! Uh, kako puče grom kako ovo napisah...

Putuj, Kralju! Šta god oni pričali, više ih se napilo uz tebe, nego uz Bowieja!

http://www.youtube.com/watch?v=Z1BQuV6xORo

Ahahahahhahahahhahbuahahahahahhaahahahhahahahahhahahahahhahahahahhahahah,

[piupiu]

https://www.klix.ba/lifestyle/hranaipic ... /180604074

Bla te kultura da te kultura, tiš meni kultura.

Daj koka, pohovanih, vakih nakih.

Mah... meni je to sve šuhveli. Došli, otvorili, kao očekivali su neku finansijsku pomoć... pa je više ne znam ko ne bi da živi na državnoj sisi, astronomi, Mixer House, Makova hiža, borci, administracija, vozači državnih Audija... jbt, svi na sisu. Šta bi Freud rekao o tome?

[piupiu]

[medvjed23]

pravi boemski glas

[piupiu]

Aha.

[Challenger_]

[petunija]

Ponukana divnim plesom u bazenu, koji je Vipera postavila, nađoh ovo
posting.php?f=7&t=138397&mode=reply&sid ... 1b2eaf5506

[Bloo]

http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i ... tinom-3517

Drago Bojić: Obrazovanje kao znatiželja i strast za znanjem i istinom
va. U trenutku dok mnogi hvale moderne obrazovne sisteme koji se standardiziraju i prilagođavaju potrebama suvremenog društva i njegovim informatičkim i ekonomskim zahtjevima, sve je više glasova koji upozoravaju da takvo obrazovanje u duhovnom smislu osiromašuje čovjeka i apeliraju da se sačuva tradicionalni klasični humanistički obrazovni model. Ono što objedinjuje obrazovne reformatore svih smjerova, obrazlaže u svojoj knjizi Teorija neobrazovanosti. Zablude društva znanja bečki filozof Konrad Paul Liessmann, njihova je mržnja spram tradicionalne ideje obrazovanja. Pomisao, zaključuje Liessmann, da bi ljudi mogli pokazivati nesvrhovito, suvislo znanje, sadržajno usmjereno prema tradicijama velikih kultura, znanje koje ih osposobljava ne samo da oblikuju karakter, nego im podaruje i trenutak slobode nasuprot diktatima duha vremena, za njih je očigledno užasna.

Slično Liessmannu, iako u drugačijem kontekstu, pisao je u kratkom eseju pod naslovom Čemu univerzitet? početkom devedesetih godina poljski filozof Leszek Kołakowski. Najveća opasnost po univerzitet, smatra Kołakowski, nije ni inzistiranje na profesionalnoj orijentaciji, ni gubitak povjerenja društva, ni masovnost učilišta ni lijenost studenata i nastavnika. Najveća opasnost jest invazija intelektualne mode koja omalovažava spoznajne kriterije i samu vrijednost istine u već utvrđenom smislu u našoj kulturi. Riječ je o modi koja nas želi uvjeriti da ne postoje općevažeći intelektualni kriteriji, da se svi smislovi stvaraju proizvoljno, a istodobno se nameću vlastiti, čisto ideološki kriteriji.



Smrt konformizmu! Sloboda društvenim naukama!

[medvjed23]

Amin na dove
pjesnikove.

Mamurluci

verovatno sam ih imao više
od bilo koga živog
i još me nisu
ubili
mada neka od tih jutara kao da su bila
odvratno blizu
smrti.

kao što znate, najgore je piti
na prazan stomak, paleći
jednu za drugom i sabijajući mnogobrojne
raznolike
zdravice.

najgori mamurluci su kada se
probudiš i shvatiš da si uradio
nešto apsolutno odvratno, idiotsko
i možda opasno prethodne noći
ali
ne možeš tačno da se setiš šta je to
bilo.

i budiš se u različitim stanjima
nereda - oštećenih delova
tela, bez novca
i/ili moguće i često bez
automobila, ako ga imaš.

možeš da nazoveš svoju
damu, ukoliko si sa nekom,
najčešće da bi ti tresnula slušalicu
kad te čuje.
ili, ako je tada s tobom,
osetićeš njen nakostrešen i neobuzdan
gnev.
pijanicama se nikad ne oprašta.

ali pijanci će oprostiti sebi
jer moraju ponovo da
piju.

potrebna je bezbožna izdržljivost da
ostaneš pijanac tokom mnogih
decenija.

tvoje ortake piće je
pobilo.
ti stalno ulaziš i izlaziš iz
bolnica
gde često stoji upozorenje:
"Još jedno piće će vas
ubiti."
ali
pobeđuješ to
popivši više od jednog
pića.

i kako se približavaš granici od tri četvrt
veka starosti
otkrivaš da treba sve više i više
pića da bi se
napio.

a mamurluci su sve gori,
oporavak sve
duži.

i najupadljivija
glupost je
da ti uopšte nije krivo što si sve to
radio
i što još uvek
radiš.

kucam sad ovo
pod jarmom jednog od mojih
najgorih mamurluka
dok u prizemlju sad
čuče raznorazne
flaše
alkohola.

sve je to bilo tako zverski
divno,
ta suluda reka,
to obmanjivačko
harajuće
ludilo
koje nikom ne bih
poželeo
osim sebi,
amin.

[medvjed23]

kad siđeš s karusela dočekuje te čudno bezbojan svijet
kad napustiš pozlatu, purpur, tročetvrtinsku melodiju, čarobni krug u kojemu se tvoj konjić
uzdiže i spušta – gore – dolje – gore – dolje – ali nikad izvan kruga – vraćajući te unatrag,
dan po dan –
kad siđeš s karusela dočekuje te grad s bukom i prosjacima, tvoj lik gubi boju na tim ulicama
dočekuje te strah, poput otpada odložen uz stabla bez lišća, natrpan u kante ali nikad do
kraja
hoćeš natrag! u panici tražiš novčić za još jednu vožnju, ali džep je prazan
a i karusel gledan s ulice izgleda nekako sitno i trošno
i gotovo te je sram –

[¤ jelena ¤]

Amin na dove
pjesnikove.

Mamurluci

verovatno sam ih imao više
od bilo koga živog
i još me nisu
ubili
mada neka od tih jutara kao da su bila
odvratno blizu
smrti.

kao što znate, najgore je piti
na prazan stomak, paleći
jednu za drugom i sabijajući mnogobrojne
raznolike
zdravice.

najgori mamurluci su kada se
probudiš i shvatiš da si uradio
nešto apsolutno odvratno, idiotsko
i možda opasno prethodne noći
ali
ne možeš tačno da se setiš šta je to
bilo.

i budiš se u različitim stanjima
nereda - oštećenih delova
tela, bez novca
i/ili moguće i često bez
automobila, ako ga imaš.

možeš da nazoveš svoju
damu, ukoliko si sa nekom,
najčešće da bi ti tresnula slušalicu
kad te čuje.
ili, ako je tada s tobom,
osetićeš njen nakostrešen i neobuzdan
gnev.
pijanicama se nikad ne oprašta.

ali pijanci će oprostiti sebi
jer moraju ponovo da
piju.

potrebna je bezbožna izdržljivost da
ostaneš pijanac tokom mnogih
decenija.

tvoje ortake piće je
pobilo.
ti stalno ulaziš i izlaziš iz
bolnica
gde često stoji upozorenje:
"Još jedno piće će vas
ubiti."
ali
pobeđuješ to
popivši više od jednog
pića.

i kako se približavaš granici od tri četvrt
veka starosti
otkrivaš da treba sve više i više
pića da bi se
napio.

a mamurluci su sve gori,
oporavak sve
duži.

i najupadljivija
glupost je
da ti uopšte nije krivo što si sve to
radio
i što još uvek
radiš.

kucam sad ovo
pod jarmom jednog od mojih
najgorih mamurluka
dok u prizemlju sad
čuče raznorazne
flaše
alkohola.

sve je to bilo tako zverski
divno,
ta suluda reka,
to obmanjivačko
harajuće
ludilo
koje nikom ne bih
poželeo
osim sebi,
amin.

https://youtu.be/72To5QuH_jQ

[piupiu]

Medolinooooooooooo, oj, meDŽedeeeeee...

[medvjed23]

zanimljiv je taj dašak optimizma prije konačnog kraha, ko kad terminalni bolesnik prije smrti nakratko dođe sebi, trzne se, osjeti strujanje u umu i tijelu..



nema spasa od mraka, ima samo kratkotrajnog utočišta u iluziji sreće..

malo sam popio, al mislim da sam lucidan..

[piupiu]

malo sam popio, al mislim da sam lucidan..

Skroz

[black]

On a cold winter morning, a lone piano stands curbside in New York City. Passersby slow, stop, and play. Some play well. All day long they collect and disperse, and into the night they measure and shove and deliberate. What if…? Can we take it? Who abandons a piano?

Plinking slightly out-of-tune over the white noise of Broadway’s cars, buses, trucks, and sirens, the piano awaits its fate. Solo, Piano – NYC is a 5-minute film of the last 24 hours of a once-wanted piano.

[John Cleese]

[John Cleese]

[John Cleese]