Nacistička propaganda u Srbiji 1941-1944.

[zonbirile]

Dragi Jovanovic je upravljao policijom u Srbiji a prije rata se dokazao u istom poslu protiv komunista i ustasa. Ali Srbija je bila pod okupacijom i u njoj vladaju drugi uslovi. Neki im poturaju pod nos svasta ali pored partizana Bosanske Krajine srpski proleteri su se i te kako istakli u borbi.

------------------------
na što misliš srpski proleteri?

[sinuhe]

Partizani koji nakon povlacenja iz Srbije cine sastav prvih proleterskih brigada. A sama Uzicka republika je golema stvar.

[zonbirile]

Partizani koji nakon povlacenja iz Srbije cine sastav prvih proleterskih brigada. A sama Uzicka republika je golema stvar.

-----------------------------
zanemariv broj drug.Najmanje učesnika rata iz Srbije.Srba čak ima manje nego Hrvata,ali to je već matematika,koja dokazuje slab odziv iz Srbije.

[sinuhe]

Stvar je u doprinosu. Neki doprinose vise, neki manje.

[zonbirile]

Stvar je u doprinosu. Neki doprinose vise, neki manje.

----------------------------
pa baš i jeste stvar u doprinosu-nikakav im je.Sve je protutnjalo uglavnom Bosnom i Hrvatskom,Srbija je bila pošteđena,konačno i pslobođena pola godine ranije.Doduše učešće Srba se procentualno popravilo kada je kralj ražalovao Đenerala i naredio prepotčinjavanje jedinica mu Šabanu,što Šabanu neki bezveznjaci i dalje zamjeraju.Sremski front je podigao i procent poginulih Srba iz Srbije,ali to je prolječe 45g i doba revanšizma i neopravdane revolucionarne čistke,kada je po nekima neopravdano mnoga mladosti izginulo.

[bokakotorska]

Srbija je bila dobro kontrolisana i pokrivena okupacionim snagama.Ljudi često poistovječuju Srbe sa Srbijom.U Srbiji nije bilo ni velikih akcija ni jakog pokreta.Poslije užičke republike,do sremskog fronta,sve je zanemarivo u odnosu na druge frontove bivše Yu.Iz ove perspektive vide se i ondašnja trvenja,suranjivosti i sl.Stvoreni su stereotipi koji se i pored istorijske faktografij eteško mogu promjeniti.Srbija je temeljito,više i prije riješila "jevrejsko pitanje" nego druge zemlje,Lili Marlen,gasni kombi sve je to vezano za Beograd.

Ponavljaci, ccc, opet bi se provukao na ovu vrucinu ?

Rekli smo lepo prvo da naucimo ovu kartu, pa se vidimo u Avgustu



Ajde, lepo zagrej stolicu, pa digni ruku kad budes spreman. Avgust 2012 ili 13 svejedno.

[Čitalac]

Imam odličnu knjigu "Specijalna policija u Beogradu 1941.-1944.", izašla u Beogradu prije 10-ak godina. Vrlo detaljno govori o radu specijalne (srpske) policije, koji se uglavnom bazirao na borbu protiv ilegalnog komunističkog pokreta. Knjiga je pisana historiografski, a ne populistički, dakle ima ujednačen pristup. Iz nje stičem dojam da su Nijemci borbu protiv ilegalaca komunista i (manje) četnika uglavnom prepustili beogradskoj policiji, koja se pokazala vrlo uspješnom. Bilo je nekoliko velikih provala, sa masovnim hapšenjima, tako da je komunistička organizacija uoči oslobođenja Beograda, praktično bila uništena. Nije ni čudo, jer je policijski aparat, uključujući personalni sastav i organizacionu strukturu, bio samo preuzet od predratne beogradske policije, koja je imala veliko iskustvo u borbi protiv pripadnika KPJ za vrijeme Kraljevine Jugoslavije. Od uspješnih akcija ilegalaca uglavnom se spominju ubistva policijskih agenata i doušnika, npr.poznatog prijeratnog agenta Đorđa Kosmajca. Međutim, odmazda je uvijek bila žestoka.

Evo dobrog primera za to što pričaš. Nije vezano za Beograd, već za Šabac gde su Nemci u septembru 1941. uspostavili logor u koji u zatvorili komuniste i civile iz tog dela Srbije. Šef vojne uprave Turner izvestio je generala Bemea da je do 20. oktobra 1941. u tom logoru streljano 1.000 zatočenika.
Elem, vodnik Bruno St. (1. četa policijskog bataljona 64) opisao je pred Zemaljskim sudom u Ludvigsburgu ko je i kako isleđivao zatvorenike: "Nekoliko dana posle našeg dolaska došao je oberšturmbanfirer iz Beograda i objasnio nam da je on odgovoran za političko rukovođenje logorom. Nekako u isto vreme stigli su SD i srpska tajna policija, koji su tada ispitivali ko je bio partizan ili neprijatelj Vermahta...Odmah po dolasku počeli su sa ispitivanjem ljudstva i iz logora izdvojili one osobe koje su im se činile sumnjivim u barake gde su bili obrađivani. U tome su učestvovali kako Srbi tako i SD u značajnoj meri sastavljen od folksdojčera...Ovi ljudi su na životinjski način saslušavali zatvorenike, pri čemu su ih tukli i do krvi zlostavljali...Onaj ko od ovih prebijanja nije više bio sposoban za saslušavanje i krvario je iz mnogih rana, jednostavno je izbačen pred vrata, gde ga je neki od islednika, bio Srbin ili folksdojčer pripadnik SD, iz nekakve samilosti ubijao metkom u glavu".

[Pera Trta]

Da, inspektori i agenti Uprave grada Beograda (kojoj je podređena bila Specijalna policija) često su išli na teren u unutrašnjost, kada je bilo potrebno isljeđivati neki slučaj, jer se, kako rekoh radilo o iskusnim policajcima koji su imali uvid u predratnu organizaciju KPJ, poznavali načine njenog rada i znali mnoge komuniste lično.

[Čitalac]

“Masakr kod Topole"

Rasplamsavanje ustanka u Srbiji zadavalo je Nemcima velike probleme. U periodu od 4. do 17. oktobra 1941. registrovano je 13 napada na nemačke trupe, pri čemu je ubijeno 70 vojnika, a njih 107 ranjeno (Nurnberger Organisation 3404, izveštaj od 20.10.1941.) Najznačajniji događaj odigrao se 2. oktobra, nekih 20 kilometara od Topole.
Tog dana partizani su presreli 45 pripadnika 3. i 4. čete vezista (ANR 521) koji su se iz Beograda uputili ka Topoli. U kratkoj borbi ubijeno je nekoliko nemačkih vojnika, a deo ljudstva se predao (desetorica vojnika uspeli su da pobegnu). Prema iskazu desetara Johana Kerblera, poručnik Ler je pokušao da pregovara sa partizanima o razmeni zarobljenika, ali su partizani taj predlog odbili (partizani su dobro znali da im Nemci ne priznaju status ratnih zarobljenika) i potom streljali 14 zarobljenih Nemaca, među njima i dvojicu ranjenika.
Kada je nemački odred za potragu posle izvesnog vremena stigao na lice mesta, komandant je uputio sledeći izveštaj: "Leševi su delom osakaćeni, lobanje razbijene, noge rasečene, lica unakažena". Ukupan broj žrtava u ovom partizanskom prepadu bio je 22 mrtva i 3 ranjena, 10 vojnika je nestalo i 10 je ostalo nepovređeno.
Posle prebacivanja leševa u Beograd, sudsko-medicinsko veštačenje je obavljeno 4. oktobra 1941, a rezultati obdukcije su sledećeg dana dostavljeni komandi.
U izveštaju stoji sledeće: "Naređen je lekarski pregled od odeljenjskog lekara u prisustvu poručnika Lokermana. Pozvan je i fotograf Propagandnog odeljenja S, kako bi fotografijama zabeležio stanje leševa i ranjenika. Prema nalazu lekara, nije moguće sa sigurnošću utvrditi sakaćenja ili zlostavljanja".
Iako je, dakle, komanda obaveštena da partizani nisu masakrirali nemačke vojnike, ovaj događaj iskorišćen je u narednim danima i nedeljama u propagandne svrhe. Interesantno je da je Propagandno odeljenje S vršilo pritisak na ranjenika Johana Kerblera da posle oporavka obilazi nemačke trupe i priča im o "užasnom masakru", ali je Kerbler odbio da to učini!
Kako su se u roku od nedelju dana dve nemačke jedinice predale partizanima, na zgražavanje generala Bemea, ovaj je odlučio da iskoristi izmišljene podatke o navodnom masakru kako bi zaplašio svoje vojnike. Beme je izdao naredbu kojom najoštrije zabranjuje "svako pregovaranje o predaji kao nedostojan postupak za nemačkog vojnika". U njegovom naređenju stoji: "Dana 2. oktobra prilikom prepada na naše jedinice komunističke bande ubile su 22 vojnika, na mučki i bestijalan način...Načinjena je ozbiljna greška što se sa neprijateljem pregovaralo. Trupe su obmanute obećanjem, umesto da su se branile do poslednjeg metka. Na osnovu ovog slučaja naređujem – sa neprijateljem ne voditi pregovore".
Istoričar Walter Manoschek o ovom slučaju piše sledeće: "U pozadini ove, za vojnike, u krajnjoj liniji samoubilačke naredbe, postaje razumljiv psihološki značaj 'legende o sakaćenju'. Beme je mogao biti siguran u to da bi korišćenjem ljudskog straha mogao da postigne svoj cilj: konačno, bilo je dičnije umreti s poslednjim metkom, nego posle predaje biti osakaćen u svojoj muškosti".

[Hadzi Lojo]

Mene interesuje kako su se Srbi oprali nakon rata u vezi logora na Sajmistu gdje su masovno ubijali Jevreje, cak sta vise imali su autobus zvani dusegupka u kojem su prilikom transporta logorasa pustali gas i ubijali Jevreje na putu do logora. mora da im je tito u tome dosta valjao, kao ono sporazum na jalti kad su Staljinu oprostili strijeljanje 40.000 poljskih vojnika i oficira.

[sinuhe]

A sto bi trebali ista dokazivati kada su okupirana zemlja. Vise skole i kulturne institucije dobijaju dozvolu za rad tek krajem 1943. To nije slucaj sa ostatkom okupirane Evrope.

Jevreji su kroz istoriju ostavili vise traga u Sarajevu pa gdje nestadose?