Andric

[Čitalac]

Sumanuti Amfilohije Radović, držeći predavanje u Kotoru u julu 1998. godine, osvrnuo se i na Andrića, tačnije na kraj Andrićevog života.

- Naš veliki književnik, čuli ste za njega, nesumnjivo ga i čitali, Andrić, bio je izuzetno mudar i darovit čovjek, ali mene uvijek tuga uhvati kad se sjetim njegovog kraja, a znamo svi kakav je bio. Užasan kraj. I poslednja njegova knjiga Znakovi pored puta je nešto najintimnije što je on pisao i što pokazuje koliko je taj čovjek bio nesrećan, koliko je bio jadan i tužan i koliko je njegova končina bila užasna. Završio je strašno, da se i ne pominje, u užasnom strahu i prestravljenosti, koji su ga nagonili da bježi pod krevet u poslednjim svojim časovima i skriva se od svega i svačega. Snašlo ga je jedno stravično, da ne kažem demonsko iskušenje koje ga je strahovito unizilo kao čovjeka i stavilo znak pitanja pred cjelokupnom njegovom mudrošću. On je tragao za Bogom, ali je pitanje dokle je dospio u traženju susreta sa Bogom. Imao je duboko znanje i poznanje ljudske prirode i zbivanja istorijskih, društvenih i moralnih, sve je on to znao, bio izuzetan znalac jezika, ali kraj njegovog života pokazuje ono što je govorio drevni mudrac: Nikome ne kaži kakav je, dok mu ne vidiš kraj. Kad mu vidiš kraj, onda ćeš vidjeti ko je bio. To jest, da li je bio istinski mudrac, istinski trezven čovjek, istinski pjesnik, istinski hrišćanin ili je sve ono što je radio bilo građeno na trulim temeljima, ne na onim pravim, istinskim - rekao je Radović.

Ovakvo, krajnje neukusno izlaganje o pokojniku, makar dolazilo i od poremećene osobe kakva je Amfilohije Radović, dobar je pokazatelj da je Andrić za života zaista imao veliki broj neprijatelja. Naime, mnogi su sa nekim gotovo perverznim naslađivanjem širili različite, uglavnom izmišljene, priče o poslednjim časovima nobelovca. Erih Koš se prisećao tih glasina: "Po Beogradu, koji je, uza sve svoje milionsko stanovništvo, ipak samo jedna mala kuhinja, svašta se i koješta govorilo o Andrićevom stanju i toku njegove bolesti. Govorilo se da je te prve noći u bolnici zapao u teško delirično stanje, u kome više nije mogao da kontroliše svoje postupke i podižući se iz postelje i tumarajući odeljenjem, toliko uznemirivao ostale teške bolesnike da su lekari bili prinuđeni da mu potraže adekvatniji smeštaj. Čula su se i krajnje neukusna tvrđenja koja je u ovakvom svedočenju neuputno ponavljati".

[kosmatac]

Sumanuti Amfilohije Radović, držeći predavanje u Kotoru u julu 1998. godine, osvrnuo se i na Andrića, tačnije na kraj Andrićevog života.

- Naš veliki književnik, čuli ste za njega, nesumnjivo ga i čitali, Andrić, bio je izuzetno mudar i darovit čovjek, ali mene uvijek tuga uhvati kad se sjetim njegovog kraja, a znamo svi kakav je bio. Užasan kraj. I poslednja njegova knjiga Znakovi pored puta je nešto najintimnije što je on pisao i što pokazuje koliko je taj čovjek bio nesrećan, koliko je bio jadan i tužan i koliko je njegova končina bila užasna. Završio je strašno, da se i ne pominje, u užasnom strahu i prestravljenosti, koji su ga nagonili da bježi pod krevet u poslednjim svojim časovima i skriva se od svega i svačega. Snašlo ga je jedno stravično, da ne kažem demonsko iskušenje koje ga je strahovito unizilo kao čovjeka i stavilo znak pitanja pred cjelokupnom njegovom mudrošću. On je tragao za Bogom, ali je pitanje dokle je dospio u traženju susreta sa Bogom. Imao je duboko znanje i poznanje ljudske prirode i zbivanja istorijskih, društvenih i moralnih, sve je on to znao, bio izuzetan znalac jezika, ali kraj njegovog života pokazuje ono što je govorio drevni mudrac: Nikome ne kaži kakav je, dok mu ne vidiš kraj. Kad mu vidiš kraj, onda ćeš vidjeti ko je bio. To jest, da li je bio istinski mudrac, istinski trezven čovjek, istinski pjesnik, istinski hrišćanin ili je sve ono što je radio bilo građeno na trulim temeljima, ne na onim pravim, istinskim - rekao je Radović.

Ovakvo, krajnje neukusno izlaganje o pokojniku, makar dolazilo i od poremećene osobe kakva je Amfilohije Radović, dobar je pokazatelj da je Andrić za života zaista imao veliki broj neprijatelja. Naime, mnogi su sa nekim gotovo perverznim naslađivanjem širili različite, uglavnom izmišljene, priče o poslednjim časovima nobelovca. Erih Koš se prisećao tih glasina: "Po Beogradu, koji je, uza sve svoje milionsko stanovništvo, ipak samo jedna mala kuhinja, svašta se i koješta govorilo o Andrićevom stanju i toku njegove bolesti. Govorilo se da je te prve noći u bolnici zapao u teško delirično stanje, u kome više nije mogao da kontroliše svoje postupke i podižući se iz postelje i tumarajući odeljenjem, toliko uznemirivao ostale teške bolesnike da su lekari bili prinuđeni da mu potraže adekvatniji smeštaj. Čula su se i krajnje neukusna tvrđenja koja je u ovakvom svedočenju neuputno ponavljati".

Zašto moramo da čitamo šta mantijaši i ostali verski idioti misle o piscima ?!

Čemu ovaj tekst na ovoj temi?!

[kosmatac]

Ako je neko dao u kratkom pasusu pravi opis ovdašnjih naroda onda je to Andrić u ovom iz "Znakova pored puta".

.U prirodi našeg čoveka,naročito onog dinarskog tipa,da ne ostaje ni kod jedne zamisli,ni kod jednog dela istrajno i dosledno,i da ih ne prati u njihovom prirodnom razvitku,da bi uticao na njih.Naprotiv,posle prvog zanosa,on napušta delo,vraća se do njegovog izvora,muti ga mišlju i pogledom,zatim silovito preleće ceo budući,neostvareni i tek zamišljeni tok dela,anticipira ga,pa se onda opet vraća na tačku na kojoj se delo nalazi u tom trenutku svog prirodnog razvoja.Tako da se stvari razvijaju više uz njegovo učešće nego pod njegovim uticajem;jer on nije u njima,nego iznad i pored njih.Zato on u većini slučajeva i ne stvara dela i ne upravlja dogadjajima,nego reaguje na njih,polažući mnogo više na to da bude začetnik,sudija,borac i gledalac,nego stvaralac,radnik i čuvar.U njega je vidna sklonost da ne čeka razvitak stvari i ne učestvuje u njemu radom i strpljenjem....



Ovo su reči istine i prokletstva mentaliteta.
Nažalost "našu" Andrić je bio genije!!!

[Čitalac]

Zašto moramo da čitamo šta mantijaši i ostali verski idioti misle o piscima ?!

Čemu ovaj tekst na ovoj temi?!

Pa, tema je Andrić, nesporazumi, kontroverze i sve što uz to ide.

[kosmatac]

Zašto moramo da čitamo šta mantijaši i ostali verski idioti misle o piscima ?!

Čemu ovaj tekst na ovoj temi?!

Pa, tema je Andrić, nesporazumi, kontroverze i sve što uz to ide.

Šta , jesi ukucao u google "Amfilohije Andrić" i onda ti ispalo ovo?!

Kkave veze ima amfilohije sa bilo čime ovde i zašto je on sad odjednom merodavan za priču o Andriću.

I ako mi se nešto gadi to je kad ljudi od religije prisvajaju i daju sudove o znamenitim ljudima kao sad ova mantijaška ološ zvana Amfilohoje.

I tako sad pravoslavni ludak prisvaja i gotivi Andrića , ali ga proglašava nesrećnikom i plašljivcem jer je bio ateista , a sa druge strane verovatno islamski verski frikovi ga optužuju osim njegove ateističnosti i za genocide ili šta već.

Zato mani to.

[Čitalac]

I tako sad pravoslavni ludak prisvaja i gotivi Andrića , ali ga proglašava nesrećnikom i plašljivcem jer je bio ateista , a sa druge strane verovatno islamski verski frikovi ga optužuju osim njegove ateističnosti i za genocide ili šta već.

Upravo to je suština. Ako si prelistao temu od prve stranice mogao si da primetiš svakakve interpretacije.

[Sezam]

Ovo je skroz blesavo.

Nemam nameru da se upuštam u ovakve jeftinoće i frustrirane bajke.

Možete nastaviti o genocidima,čudima i pljuvanje po Andriću , meni neće to štetiti nego vama koji tako pišete.

Blesavi su oni koji, kako Andrica tako i ostale tumace doslovno i koriste za opravdavanje genocidnih pohoda prema susjedima.Ti isti, kako vjeruju u Njegosevu bajku o "prodaju vere za veceru" tako vjeruju i da je sam Andric napisao historijski roman i smatraju da im je to sasvim dovoljno za tumacenje historije ovih prostora.
Za pojedine, kako na ovom podforumu, tako i u stvarnosti, problem je sto je objekat na kojem su se do sada lijecile frustracije srpskog nacionalnog bica i koji je pri svakom novom crtanju politicke mape Balkana krvavo placao za iste- Bosnjaci- konacno dobio priliku da se za nesto pita i da izrazi osobnu percepciju prikazivanja Bosnjaka kao kolektiva kako u srpskoj historiografiji tako i u nacionalno-romaticarskoj knjizevnosti. To je, hebi ga, neminovnost, svidalo se to nekima ili ne.
A sto se tice frustriranosti i vjerovanja u bajke, svi znamo cija je to specijalnost, od 1389-e pa do dana danasnjeg.

Ovo

To ovim ljubiteljima "umjetnosti" Andriceve najvise i smeta, sto Bosnjaci konacno mogu reci sta zaista misle o ovom velikosrpskom propagatoru.

[Woody]

@Sezam:

To ovim ljubiteljima "umjetnosti" Andrićeve najviše i smeta, sto Bošnjaci konačno mogu reći šta zaista misle o ovom velikosrpskom propagatoru.

Evo da ja, kao Bošnjak, konačno kažem šta zaista mislim o velikoslovenskom propagatoru Ivanu Cankar: Ivan Cankar je najveći neprijatelj Bošnjaka. Bošnjaci ne samo da ne smiju čitati njegova djela, nego čak i kad izgovore to mrsko ime, moraju tri puta isprati usta vodom. Čitanje njegovih djela je haram. Ivan Cankar je zaslužan za genocid nad Bošnjacima Bosne i Hercegovine i Sandžaka. Svi Slovenci do 1991, oficiri JNA učestvovali su u zajedničkom pokušaju satiranja Bošnjaka, kako u Sloveniji, tako i u Bosni i Hercegovini i Sandžaku. A na kraju su nam uzeli i pare iz Ljubljanske banke.
Bošnjaci! Idemo da u najvećem redu i miru porušimo sve biste Ivana Cankara, najvećeg neprijatelja Bošnjaka.

Ludo, zar ne?

[Nekako s proljeća]

No sikiriki @Woody, malo je pisaca sa naših prostora dobilo takvo ''značaj no '' priznanje za svoj rad. To uopšte nije sporno i većina se ljubitelja pisane riječi slaže da je Andrić dobar pisac. I o samom nagradi A. Nobela danas se mogu čuti različiti komentari , ali hajde...sto ljudi-sto ćudi.
Stari ljudi su imali običaj reći da se za nekog može najbolje reći kakav je bio za života, kada se vidi kako ga je završio. Ne bih sada o Andrićevoj smrti, o pokojnicima sve najbolje...
A tvoj komentar je jedna obična splačina, i nemoj molim te više da komentarišeš na taj način. U suprotnom, ova tema mora doživjeti znatnu deformaciju sadržaja. Nadam se da neće biti sporno ako postavim fotografiju kojom ću lično tebi , uz predhodnu molbu, staviti do znanja da budeš obazrijivi. Ima i drugih pisaca i ljudskih veličina koji govore o događajima u vremenu, a ovo je tema o Andriću. Valjda je autor teme, kao i ja mislio na pisca o kojem tipkamo.



Uploaded with ImageShack.us

[Woody]

Ma, ne sekiram se ja, dobri moj @Nekako s proljeća.

Mene samo nerviraju komentari balavurdije na ovom forumu, koji nikad nisu pročitali ništa više od obavezne školske lektire od 1996 do danas (a i to samo onda kada su imali dva minusa za nepročitana djela: treći minus - kec).

E, sad što ti veliš da je moj komentar splačina, sad sam ljut. Ja ne primjetih da me je moderator banovao. Znači, nije splačina. Jednostavno sam htio da pokažem da svaka budaletina može proglasiti nekoga nepodobnim, a sve skrivajući se iza imena Bošnjak i puckajući ostale na takve nepodobne, e da svima dokaže da je u pravu. Uostalom, što da ne. Pa makar to bio i Ivan Cankar. Kriviti Andrića za sranja iz 90-tih, isto je kao kriviti Wagnera za sranje koje je napravio nacizam. Niđe veze.

Dalje, strašno mrzim (a evo i kod tebe) kada se za argument o genocidu nad Bošnjacima poteže samo jedan autor - Vladimir Dedijer. Kao da genocida (množina) nije bilo ni prije ni poslije VD-a. I niko nikada nije to isto argumentovao. Ja ti mogu sad nabrojati puno jača svjedočenja o genocidu i nad Bošnjacima i nad Srbima iz horror priča moga dede a.r. To što mi je moj a.r. dedo pričao, tada kao klincu, mi je ledilo krv u žilama. A, to su bile priče koje su viđene njegovim vlastitim očima po Hercegovini od 41 do 45. Tada za Dedijera nisam bio ni čuo. A takvih je priča od raznih deda , uvjeren sam, bilo bezbroj. I ni to nije bilo dovoljno, nego se napravi i veće sranje od toga.

Nejse. U ovoj knjizi kojom mašeš, nigdje se ne spominje Andrić. Što više, 99% onih koji poklaše Bošnjake su bili polu-pismene (a često i nepismene) zvjeri koji nikad nisu čuli za Andrića. I sigurno se ne može reći da im je on bio direktna inspiracija. Još da su čuli da je isti bio Hrvat, eeee...

[Nekako s proljeća]

Ok, to je to...tvoj naknadni komentar nudi određena pojašnjenja (specifično obraćanje određenom profilu učesnika na iznesena mišljenja u temi) i ima daleko više smisla od predhodnog. Izvinjavam se na ispisanoj kvalifikaciji, valjda se razumijemo.


Uploaded with ImageShack.us

[Nekako s proljeća]

A omladina...oni ne shvataju da nije sve u novcu. Valute su prolazne, most na Drini i Žepi još odolijevaju vremenu...čast i slava onim koji ih napraviše da koriste ljudima. A rijeke i dalje teku...


Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us

[karamazov]

Treba da se naiđu dani kao što su ovi pa da se pravo vidi šta sve živi u ovoj varoši koja je prosuta kao šaka zrnja delom po strmim padinama okolnih brda, delom u ravnici oko reke. Treba da se desi ovako nešto kao što se juče desilo, ili možda i neki manje krupan događaj, pa da razgoliti sve što se krije u ovim ljudima koji inače rabotaju ili dangube, rasipaju ili sirotuju po strmim i krivudavim mahalama koje liče na vododerine. Kao svaka orijentalska varoš, Sarajevo ima svoju fakir-fukaru, što u ovom slučaju znači svoju rulju koja živi desetinama godina povučena, raštrkana i prividno pripitomljena, ali koja se u ovakvim prilikama, po zakonima neke neznane društvene hemije, odjednom sjedini i bukne kao pritajen vulkan, rigajući oganj i blato najnižih strasti i nezdravih prohteva. Tu masu lumpenproletarijata i sitnog, gladnog građanstva sačinjavaju ljudi različni po svojim verovanjima, navikama i načinu odevanja, ali jadnaki po unutarnjoj urođenoj i podmukloj surovosti i divljini i niskosti svojih nagona. Pripadnici triju glavnih vera, oni se mrze međusobno, od rođenja pa do smrti, bezumno i duboko, prenoseći tu mržnju i na zagrobni svet koji zamišljaju kao svoju slavu i pobedu a poraz i sramotu komšije inoverca. Rađaju se, rastu i umiru u toj mržnji, toj stvarno fizičkoj odvratnosti prema susedu druge vere, često im i ceo vek prođe a da im se ne pruži prilika da tu mržnju ispolje u svoj njenoj sili i strahoti; ali kad god se povodom nekog krupnog događaja pokoleba ustaljeni red stvari i razum i zakon budu suspendovani za nekoliko sati ili nekoliko dana, onda se ta rulja, odnosno jedan njen deo, našavši najposle valjan povod, izliva na ovu varoš, poznatu inače zvog svoje uglađene ljubaznosti u društvenom životu i slatke reči u govoru. Tada sve one dugo zadržavane mržnje i pritajene želje za rušenjem i nasiljem, koje su dotle vladale osećanjima i mislima, izbiju na površinu i, kao plamen koji je dugo tražio i najposle dobio hrane, zagospodare ulicama, i pljuju, ujedaju, lome, sve dok ih neka sila, jača od njih, ne suzbije ili dok ne sagore i malakšu same od svoga besa. Zatim se povlače, kao šakali podvijena repa, u duše, kuće i ulice, gde opet ožive godinama pritajene, izbijajući samo u zlim pogledima, ružnim uzrečicama a opscenim pokretima.
Taj sarajevski bes mrzosti, koji stolećima neguju razne verske ustanove, kome pogoduju klimatske i društvene prilike a podržava ga razvoj istorije, izbio je i sada i sručio se na ulice modernog dela grada koje su građene sa drugim pretpostavkama, zu drugačiji red i način ophođenja.

Nisam bas pratio temu pa ne znam da li je neko ovo prije postavio, vezano za Sarajevo!

[Nekako s proljeća]

I Emir Kustrurica u svojoj kjnizi '' Smrt je samo neprovjerena glasina'' u jednom dijelu na sličan način piše . Ništa novo, rekao bih. Vjerujem da obojica aludiraju na ''raju'' ....prije svega ljudska bića.

[karamazov]

Tacno ... samo sto Kusta citira taj Andricev tekst iz djela "Gospodjica" onda kada ga cita Dzoni Depu...
Ko je citao tu knjigu zna na koju "raju" se taj tekst odnosi...

[Sezam]

Eno i Obama dobi Nobela za mir

[guy fawkes]

Eno i Obama dobi Nobela za mir

vrlo ostroumno

[kosmatac]

Treba da se naiđu dani kao što su ovi pa da se pravo vidi šta sve živi u ovoj varoši koja je prosuta kao šaka zrnja delom po strmim padinama okolnih brda, delom u ravnici oko reke. Treba da se desi ovako nešto kao što se juče desilo, ili možda i neki manje krupan događaj, pa da razgoliti sve što se krije u ovim ljudima koji inače rabotaju ili dangube, rasipaju ili sirotuju po strmim i krivudavim mahalama koje liče na vododerine. Kao svaka orijentalska varoš, Sarajevo ima svoju fakir-fukaru, što u ovom slučaju znači svoju rulju koja živi desetinama godina povučena, raštrkana i prividno pripitomljena, ali koja se u ovakvim prilikama, po zakonima neke neznane društvene hemije, odjednom sjedini i bukne kao pritajen vulkan, rigajući oganj i blato najnižih strasti i nezdravih prohteva. Tu masu lumpenproletarijata i sitnog, gladnog građanstva sačinjavaju ljudi različni po svojim verovanjima, navikama i načinu odevanja, ali jadnaki po unutarnjoj urođenoj i podmukloj surovosti i divljini i niskosti svojih nagona. Pripadnici triju glavnih vera, oni se mrze međusobno, od rođenja pa do smrti, bezumno i duboko, prenoseći tu mržnju i na zagrobni svet koji zamišljaju kao svoju slavu i pobedu a poraz i sramotu komšije inoverca. Rađaju se, rastu i umiru u toj mržnji, toj stvarno fizičkoj odvratnosti prema susedu druge vere, često im i ceo vek prođe a da im se ne pruži prilika da tu mržnju ispolje u svoj njenoj sili i strahoti; ali kad god se povodom nekog krupnog događaja pokoleba ustaljeni red stvari i razum i zakon budu suspendovani za nekoliko sati ili nekoliko dana, onda se ta rulja, odnosno jedan njen deo, našavši najposle valjan povod, izliva na ovu varoš, poznatu inače zvog svoje uglađene ljubaznosti u društvenom životu i slatke reči u govoru. Tada sve one dugo zadržavane mržnje i pritajene želje za rušenjem i nasiljem, koje su dotle vladale osećanjima i mislima, izbiju na površinu i, kao plamen koji je dugo tražio i najposle dobio hrane, zagospodare ulicama, i pljuju, ujedaju, lome, sve dok ih neka sila, jača od njih, ne suzbije ili dok ne sagore i malakšu same od svoga besa. Zatim se povlače, kao šakali podvijena repa, u duše, kuće i ulice, gde opet ožive godinama pritajene, izbijajući samo u zlim pogledima, ružnim uzrečicama a opscenim pokretima.
Taj sarajevski bes mrzosti, koji stolećima neguju razne verske ustanove, kome pogoduju klimatske i društvene prilike a podržava ga razvoj istorije, izbio je i sada i sručio se na ulice modernog dela grada koje su građene sa drugim pretpostavkama, zu drugačiji red i način ophođenja.

Nisam bas pratio temu pa ne znam da li je neko ovo prije postavio, vezano za Sarajevo!

Pravi opis i neodoljivo istinit.
Mada je opis primenljiv na sve gradove,varošice,...po BiH a i šire , tj.gde god se nalazi mešano stanovništvo.

Mržnja traje već vekovima , i samo onaj ko misli da mržnje u neko doba nije bilo je ili lud ili laže sebe i ostale , a tim laganjem upravo doprinosi da se mržnja održava , jer što pre shvatimo da se mrzimo do sitnoh creva imamo šanse da se pomirimo.

Sindrom odraza u iskrivljenom ogledalu je "naša" sudbina nažalost , i sve su prilike da je to neizlečivo.

[kosmatac]

A ne ne ne...ti možeš tako govoriti samo u svoje ime . U tom smislu ja mogu ispoljiti samo prezir, nikako mržnju. Ne zbog tebe ili bilo koga, već zbog samog sebe. I još nešto u vezi teme...Andrić je u romanu ''Na Drini ćuprija'' samo prenio stanje naroda i pojedinaca-ki u jednom pograničnom dijelu Bosne i Hercegovine. Raspad tzv Otomanske imperije i njeno ubrzano povlačenje sa prostora van BiH, a zatim postepeno i iz Bosne i Hercegovine se vrlo pozitivno odrazilo među narodima koji su ih tretirali kao okupatore .To je jasno i razumljivo. Taj h-istorijski momenat se čekao od tzv Kosovskog boja. Naravno, nisu svi stanovnici Bosne i Hercegivine gajili istovjetne osjećaje,šta više, i to Andrić opisuje.

Eh sad', svako uzima za sebe ''hranu'' iz ispisanog u tom romanu i iz tog vremena. Neko ljubav, neko mržnju, a vrlo malo ih uzima kao fikciju. Ti samo pokazuješ svoj ukus i šta si sam odabrao. Ti možeš mene ili bilo koga da mrziš, a to mene ili nas ne obavezuje da gajimo takav osjećaj. Ja takve mogu samo da prezirem i na jedan način žalim, iako pripadam narodu koji danas nosi simbol žrtve tih , koji mrze i koji se boje drugog i drugačijeg.



''U lijepom starom gradu Višegraduu
gdje duboka Drina vijekovima teče...''

Pogrešno si me shvatio , ja ne mrzim nikoga već konstatujem stanje , a to stanje je da nam je ugrađana kolektivna mržnja u nacionalna bića koja su dobrim delom uređena od strane religija.
Ja tebe ne mrzim jer bi to bilo glupo , ali će bez obzira na moje i tvoje ljudsko i humano stajalište uvek isplivati ono što Andrić pominje u onom citatu .
Tako stoje stvari , a ja hteo ili ne hteo ostaću uz svoj narod , kao što ćeš i ti ostati bez obzira dal' je tvoj narod kao koletkiv pozitivan ili ne.

Andrić je bio ateista jer je vrlo dobro znao šta je religija učinila od ovih ljudi sa ovih prostora , a to je sudbinska podela sa više svojih istina.

[kosmatac]

Pa mržnja koja ovde postoji je upravo sa tim pesmama i vrstama emocija koje navodiš još luđa i s'time pogubnija.

[ahuseino]

A ne ne ne...ti možeš tako govoriti samo u svoje ime . U tom smislu ja mogu ispoljiti samo prezir, nikako mržnju. Ne zbog tebe ili bilo koga, već zbog samog sebe. I još nešto u vezi teme...Andrić je u romanu ''Na Drini ćuprija'' samo prenio stanje naroda i pojedinaca-ki u jednom pograničnom dijelu Bosne i Hercegovine. Raspad tzv Otomanske imperije i njeno ubrzano povlačenje sa prostora van BiH, a zatim postepeno i iz Bosne i Hercegovine se vrlo pozitivno odrazilo među narodima koji su ih tretirali kao okupatore .To je jasno i razumljivo. Taj h-istorijski momenat se čekao od tzv Kosovskog boja. Naravno, nisu svi stanovnici Bosne i Hercegivine gajili istovjetne osjećaje,šta više, i to Andrić opisuje.

Eh sad', svako uzima za sebe ''hranu'' iz ispisanog u tom romanu i iz tog vremena. Neko ljubav, neko mržnju, a vrlo malo ih uzima kao fikciju. Ti samo pokazuješ svoj ukus i šta si sam odabrao. Ti možeš mene ili bilo koga da mrziš, a to mene ili nas ne obavezuje da gajimo takav osjećaj. Ja takve mogu samo da prezirem i na jedan način žalim, iako pripadam narodu koji danas nosi simbol žrtve tih , koji mrze i koji se boje drugog i drugačijeg.



''U lijepom starom gradu Višegraduu
gdje duboka Drina vijekovima teče...''

Pogrešno si me shvatio , ja ne mrzim nikoga već konstatujem stanje , a to stanje je da nam je ugrađana kolektivna mržnja u nacionalna bića koja su dobrim delom uređena od strane religija.
Ja tebe ne mrzim jer bi to bilo glupo , ali će bez obzira na moje i tvoje ljudsko i humano stajalište uvek isplivati ono što Andrić pominje u onom citatu .
Tako stoje stvari , a ja hteo ili ne hteo ostaću uz svoj narod , kao što ćeš i ti ostati bez obzira dal' je tvoj narod kao koletkiv pozitivan ili ne.

Andrić je bio ateista jer je vrlo dobro znao šta je religija učinila od ovih ljudi sa ovih prostora , a to je sudbinska podela sa više svojih istina.

Mislim... na tananu ledu gazis...
Da vidim, morebit te nisam dobro razumio, a mozda je i offtopic.

Malo mi nije jeasno jel' ti prevodis Andrica, ili iznosis svoj stav.
Ako je ovo podebljano tvoj stav... (a ne sumacija Andriceva, ili njegove poruke), onda smo jako blizu kljucu teme.

Valjda kako stoje stvari - htjeo ne htjeo ostacu uz ono sto smatram da je pravedno, ispravno, moralno i eticki. Jebes narod ako je to narod koji se recimo upalio na istrebljenje jevreja (u kontekstu vremena), koliko god da ti je on SVOJ!!!
Znaci NECES ostati uz SVOJ narod zbog obzira prema njemu kao kolektivu... vec ces ostati - ili uz dobro, ili uz zlo (gdje god da TVOJ narod potpada) sto onda odlucuje, jel', s kojom stranom morala si se slizo.

... Jer NEMA!!! - vise istina. Istina je singularna i apsolutna... mozda je i jedina stvar sto jeste - apsolutna.

[Sezam]

Evo ovaj @kosmatac je najbolji dokaz koliko se Andriceva velikosrpska fikcijska propaganda smatra istorijskim aksiomima. A niko me ne moze ubijediti da Andric nije bio svjestan kakvo zlo raspiruje.

[Nekako s proljeća]

....
Tako stoje stvari , a ja hteo ili ne hteo ostaću uz svoj narod , kao što ćeš i ti ostati bez obzira dal' je tvoj narod kao koletkiv pozitivan ili ne.

Andrić je bio ateista jer je vrlo dobro znao šta je religija učinila od ovih ljudi sa ovih prostora , a to je sudbinska podela sa više svojih istina.

Ivan Andrić je njegovo ime, koje je dobio odmah po rođenju i krštenju. Na njegov izričit zahtjev se knjige ne potpisuju sa Ivan već Ivo Adrić. I sve negdje do punoljetstva se izjašnjavao kao Hrvat, a zatim se počeo i do kraja svog života izjašnjavao kao Srbin. Nemam se namjeru baviti njegovim krvnim zrncima, već se javih tek da ti uputim dobronamjernu repliku , u vezi tvoje tvrdnje da je bio ateista. Ovo shvati isključivo kao dopinos, anuliranju ''više istina'' , jer je ona u suštini jedna. Nismo mi baš kadri da dokučimo apsolutnu istinu, u mnogo čemu. Možda jedino da se ljudi rađaju i da će svi okusiti smrt.

Druga je stvar tvoje nepovjerenje, mada i za to ima lijek u vidu činjenica i argumenata...nadam se da me nećeš prizivati da to naknadno i uradim. Ljudi smo, prije svega...

[zrla_frla]

Koliko ja znam, "Hrvat" i "Srbin" nisu vjeroispovijesti.

Upravo zbog ove teme već par mjeseci ponovo iščitavam Andrićeva djela, namjenski uzimajući u obzir raznorazne "argumente" koji su ovdje izneseni, i uz najbolju volju stvarno moram ponoviti: ako neko tu vidi ikakav oblik mržnje ili "potpirivanja" nacionalne prirode, molim ga da učini isti što i ja - da ponovo (ili po prvi put) pročita njegova djela.

[Nekako s proljeća]

Čoban ne čita, on čuva stoku...