Dresura pasa, pitanja i savjeti

[Zah]

Prateci komentare na ovom podforumu, primijetio sam, da medju nama ima i profesionalnih dresera. Mnogi vlasnici pasa imaju problema sa svojim ljubimcima. Evo prilike da uz strucne savjete poznavaoca problematike razrijesimo neke od problema koje imamo sa svojim ljubimcima. Sobzirom da sam otvorio temu, uzet cu sebi za pravo da postavim prvo putanje.

Mnogi psi cesto napdaju domace zivotine posebno: kokoske, patke i guske, a nijesu rijetki slucajevi da neki psi napadaju ovce i koze. Kako razrijesiti ovaj problem.

[SRCE]

imam i ja jedno pitanje...koliko treba vremena da pas nauči vršiti nuždu vani?

[banjaluka078]

imam i ja jedno pitanje...koliko treba vremena da pas nauči vršiti nuždu vani?

Za par dana to vise nece biti problem. Barem se kod nas uvijek radilo o neka 3-4 dana. Bitno je samo izvoditi ga van sto je cesce moguce u vrijeme kad bi mu se inace piskilo, nakon spavanja, igranja, hranjenja i uskoro ce sam traziti da ide van. Ovdje je bilo nekih tips&tricks.

[Zah]

OSNOVI TEORIJE DRESURE (Opšti prikaz)



Dresirati — znači naučiti životinju da izvršava različite izdate zapovesti. Otuda dreser mora da poznaje mogućnosti životinje koju dresira, njenu unutrašnju građu i njeno fizičko stanje.

Dresiranjem se kod psa može razviti visoki stepen savr­šenstva akcije, neuobičajen za njegovo normalno stanje, pre dresure. U tom cilju potrebno je da prilikom procesa obuča­vanja dođe do dubokih pramena u nervnoj regulaciji i u samom fizičkom stanju. Treba dodati i to da nije svaki organizam spo­soban za velike i duboke promene. Sto se dreser manje pri­država ustaljenih metoda i složenih tehnika dresure, mogućnost da doživi neuspeh se uvećava.Ne treba zaboraviti da je krajnji cilj dresure da se uticajem raznovrsnih nadražaja na organizam kod životinje izgrade že­ljeni a blokiraju neželjeni odgovori.Proces utvrđivanja određenih navika smatra se završenim onda kada je uspostavljena čvrsta veza između komande i čina njenog izvršenja (uslovni refleks) i kada je postignuta potrebna mera preciznosti i besprekornosti u izvršenju zadataka.Sa tačke gledišta učenja o višoj nervnoj aktivnosti, dresi­ranje pasa nije ništa drugo do naučna i svesna primena sistema

Dresiranje je francuska reč; označava obučavanje životinja da na određeni način reaguju na date ustavne nadražaje.

Osnovni primer obuke sastoji se u tome, da se pas od samog početka nagoni na to da na određenu komandu izvršava određenu radnju i da se, zatim, procesom ponavljanja dobijeni rezultat učvrsti.Objasnimo to na primeru. Da bismo naučili psa da na ko­mandu sedne, potrebno mu je pokazati šta se od njega zahteva. To se radi na sledeći način: dreser izgovara komandu „sedi" i. jednom rukom pritiska slabine psa, terajući ga da savije zadnje noge i da sedne.

Zvučni signal kao uslovni nadražaj uvek treba da nepo­sredno prethodi signalu ili da bude istovremen sa njim. Da bi­smo proverili je li uslovni refleks izgrađen i da li je uspostavljena potrebna veza između komande i izvršenja radnje, isprobaćemo samo dejstvo uslovnog nadražaja, izgovarajući komandu „sedi". Ako je uslovni refleks izgrađen, pas će izvršiti komandu, što znači da je komanda „sedi" zamenila bezuslovni nadražaj. Ako na komandu pas ne odgovori izvršenjem zahtevane radnje to znači da se uslovni refleks još nije obrazovao, te je i dreser dužan da i dalje koristi i neposredan i posredan nadražaj.

Logično se nameće zaključak da se za obrazovanje uslov­nog — refleksa kao neposredni bezuslovni nadražaj koristi onaj nadražaj koji izaziva samu radnju, a kao uslovni zvučna ko­manda ili pokret. Smenjivanjem nadražaja izgrađuju se kod psa ove ili one navike. Ne treba zaboraviti da pri izgrađivanju navika na bazi zapovesti komanda treba da prethodi fizičkoj prinudi. Na primer, kada se kod psa stvara navika da hoda uporedo sa dreserom, komandu „pored" treba izgovarati (i to povišenim glasom) pre nego što se pas privuče povodnikom. Samo će pri takvom redosledu zapovesti pas na komandu „pored" požuriti da zauzme pravilan položaj pored leve noge dresera. Ako pak dreser bude prvo vukao povodnik a zatim izgovarao reč „pored", pas to neće shvatiti kao zapovest. Kao što je već rečeno u slu­čajevima kada se zvučni signal „sedi" vezuje za neposredni nadražitelj odnosno za pritisak rukom na slabine, onda se tako dobijeni refleks naziva uslovnim refleksom prvoga reda. Ako se pak zvučni signal koji je poslužio za obrazovanje uslovnog re­fleksa prvoga reda poveže sa vizuelnim signalom — pokretom, onda se tako dobijeni refleks, refleks na pokret naziva uslovnim refleksom drugog reda. Uslovni refleksi viših redova, počev od drugog reda su po pravilu manje pogodni od refleksa prvoga reda.

[mycy]

Prateci komentare na ovom podforumu, primijetio sam, da medju nama ima i profesionalnih dresera. Mnogi vlasnici pasa imaju problema sa svojim ljubimcima. Evo prilike da uz strucne savjete poznavaoca problematike razrijesimo neke od problema koje imamo sa svojim ljubimcima. Sobzirom da sam otvorio temu, uzet cu sebi za pravo da postavim prvo putanje.

Mnogi psi cesto napdaju domace zivotine posebno: kokoske, patke i guske, a nijesu rijetki slucajevi da neki psi napadaju ovce i koze. Kako razrijesiti ovaj problem.

Ja smatram da je kljucno to da li je pas u toku odrastanja odrastao sa tim zivotinjama ili ne. Ako jeste, naravno, nece biti problema... A ako nije onda se u tome moze sprijeciti jedino pas koji je poslusan.

imam i ja jedno pitanje...koliko treba vremena da pas nauči vršiti nuždu vani?

Pa ukoliko se pas/stene na vrijeme izvede van poslije spavanja, hranjenja,... onda on veoma brzo nauci da treba izlaziti. Od steneta se ne moze ocekivati da trpi nuzdu jer nije u stanju, pa je samim tim i bezveze kad neki vlasnici novinama kaznjavaju stenad ako su nesto uradili. To je samo nepaznja vlasnika.

[Zah]

METODE DRESIRANJA



U praktičnom radu sa psima primenjuju se sledeći metodi:

Takozvane mehaničke metode. Kada se one koriste na psa se deluje nadražajima koji kod njega izazivaju nepri­jatne (bolne) osećaje. Metoda podsticanja ukusa, gde je dresura za­ snovana samo na nagrađivanju poslasticama, bez ikakve pri­ nude. Metoda podražavanja koja se oslanja na sposobnost psa da oponaša ponašanje drugih pasa.

4. Kontrastni metod; na psa se deluje mehanički,
i hranom kao nadražajem.

Kao što je poznato, istih pasa nema: kod jednih uslovni refleksi nastaju brzo, kod drugih sporije.Ponekad se dreser dugo i bezuspešno trudi da psa natera da laje na komandu. Ovde se može koristiti metoda oponašanja povezujući treniranje pasa koji teško „uče" sa psima koji dobro rade.

Već smo pomenuli takozvanu kontrastnu metodu dresiranja, koja se sastoji u smenjivanju prinude i podsticanja. Ova je metoda u praktičnom radu mnogo efikasnija od ostalih. U njoj se redom smenjuju nadražaji bola kao prinuda i nadražaji hrane kao podsticaj. Ako pas na komandu nije ispunio određenu radnju primenjuje se bol, koji psa tera da izvrši ono što se od njega traži. Ako je pak pas ispunio ono što je dreser od njega zahtevao, odmah dobija komadić mesa i pohvalu „dobro". Kada se taj postupak više puta ponovi kod psa se brzo razvije uslovna veza; on počinje da razlikuje signale koji izazivaju bol od signala koji donose nagradu. Ova metoda po­maže da se skrati vreme dresiranja i omogućuje besprekorno izvršavanje zadataka u različitim sredinama i pri različitim uslovima.

Psa je moguće izdresirati i bez korišćenja kontrasta, sa samo nadražajem bola ili sa samo nadražajem hrane. Metoda dresiranja zasnovana samo na bolu kao nadražaju naziva se mehaničkom, a ona zasnovana samo na hrani — metodom pod­sticanja ukusa.

Kod psa koji je treniran samo putem nadražaja bola može doći do povlačenja, do gubljenja neophodnog kontakta sa dreserom. Psi koji su istrenirani samo putem nadražaja hrane postaju pokatkad nesigurni u ispunjavanju komandi dresera. Pri dodiru sa nadražajem koji psima može odvući pažnju, kod njih dolazi do blokade uslovnog refleksa i zapovest ostaje ne ispunjena. Pas može da se oslobodi uticaja dresera. Osim toga, veoma je teško dresirati sitog psa, jer on tada prestaje da ispoljava posebno interesovanje za hranu, a time se produžava vreme dresiranja. Kao što je već rečeno, najsigurnija i najbolja metoda je metoda kontrasta, koja se zasniva na upotrebi i nadražaja bola i nadražaja hrane.

[Zah]

NADRAŽAJI KOJI OMETAJU



To su nadražaji koji se javljaju u okolnoj sredini ili pak takvi oseti koji se javljaju unutar samog organizma: glad, žeđ i drugi. Oni deluju na psa jače od nadražaja koje koristi dreser. Da se pas ne bi oslobodio uticaja dresera, nužno je kod njega izgraditi bezlično ponašanje na ometajuće nadražaje. Da bi se to postiglo, potrebno je da nadražaji koje primenjuje dreser budu jači od onih koji ometaju, pošto jači nadražaji blo­kiraju dejstvo slabih. U vreme dresure treba psa smestiti u takve uslove u kojima je uticaj dresera neograničen. To se po­stiže na sledeći način: u prvim danima obuke pas se izoluje i trenira se sam, dok ne stekne osnovne navike i dok se ne uspostavi čvrsta veza između njega i dresera. Zatim se dresiranje nastavlja u sredini koja se približava stvarnoj sredini — onoj gde postoje faktori ometanja (kretanje ljudi i kola, itd.).

Što je uticaj dresera veći to se na psa deluje sa sve slo­ženijim faktorima ometanja. Zatim se od psa zahteva izvršenje zadataka u uslovima velikog broja ometajućih faktora, i tek posle toga se može preći na dresiranje u uslovima takozvanih, fizičkih smetnji (gladovanja, hladnoće, vrućine itd.).

Naravno, za vreme obuke treba stalno voditi računa o tipu nervne aktivnosti psa. Izvesnu zainteresovanost pasa za druge stvari moguće je pripisati jače razvijenom refleksu za orijentaciju i slabom dejstvu nadražaja koji se u tom trenutku primenjuje.

U takvim slučajevima dreser je dužan da psa opominje komandom, izgovorenom pretećim glasom.
Ako se pas boji faktora smetnji, treba ga umiriti milo­vanjem i pokušati da ga odstranimo.
Normalno je da jači faktori ometanja slabe uticaj dresera i pas ih se ponekad može potpuno osloboditi.
Dreser mora da izgradi i razvije kod psa besprekorno izvršenje njegovih zapovesti, bez obzira na jačinu ometajućih nadražaja.

[mycy]

Ja imam jedno pitanje. Na zalost nema veze sa dresurom, ali moram pitati. Moj pas, stene od godinu i pol, je prestao jesti psecu hranu. Mislim na onu suhu hranu koja se daje psima. Sve drugo hoce da jede, samo to ne. Traje to vec dvije sedmice, prije toga nije bilo problema. Nadam se da mi neko moze pomoci u vezi ovoga.

Jel' inace jede samo tu hranu? S cim si ga hranila dok je bio mladji?

[Zah]

PRIMENA PRINUDE



Faktor prinude igra značajnu ulogu u dresuri pasa. Prinudo omogućuje da se izgradi mehanizam bezpogovornog ispunjavanja zadataka, bez obzira na to da li su ometajući nadražaji prisutni ili ne. Pod faktorom prinude podrazumeva se način ophođenja, koji prinudom primorava psa da izvrši naređenje..

Faktor prinude koči sve akcije psa koje nisu potrebne dre­seru. Primena prinude je potrebna zato što su mnogi naši zahtevt neprijatni psu i što ih on ne bi ispunjavao dobrovoljno.Prinuda se koristi čak i u onim slučajevima kada se pas doučava u najprostijim navikama: sedeti, ležati i slično.Ako pas odbija da izvrši naučenu komandu, dreser ga mora prinuditi na poslušnost. Kad god je potrebno psa na nešto prisiliti ne smeju mu se činiti ustupci jer će u protivnom dreser zgubiti uticaj.

Kao način prinude koriste se: trzaj povodnikom, izazivanje cola nazubljenom ogrlicom, udarac bičem itd. . . Neki dreseri cdbijaju primenu biča kao prinudu, ali nama se čini da ta metoda nije loša. Bič je kao način prinude u rukama iskusnog dresera nezamenljiva stvar ako su u pitanju psi kod kojih pre­vladavaju aktivne odbrambene reakcije. Ali primena biča mora biti vezana za momenat odbijanja poslušnosti psa. Treba ga primeniti samo kao poslednju meru i to onda pošto je pas odbio da se povinuje ponovljenoj komandi, izgovorenoj pretećim glasom. Samo u tom slučaju treba odmah upotrebiti korbač ili jak trzaj nazubljene ogrlice. U ovom slučaju preteća zapovest, pojačana bolom, postaje signal koji opominje i koji sili na momentalno izvršenje zapovesti. Ali onog trenutka kad pas izvrši zapovest, treba ga odmah nagraditi poslasticom i komandom zahvale. Metoda kontrasta se sastoji u naizmeničnoj primeni šetnje i nagrađivanja. Ovde se psu nudi izbor: da izvrši zadatak i bude nagrađen ili da ga ne izvrši i bude kažnjen. Moguće je ne koristiti jaka sredstva prinude (korbač) i ogra­diti se samo na slabija. Ali kod psa kod kojih je jako izražena -aktivno — odbrambena reakcija i razdražljivost, nemoguće je zadovoljavati se polumerama i popuštati im, već je potrebno primeniti sve načine, uključujući i korbač, da bi se ostvarila poslušnost.

Korišćenje faktora prinude je od velike koristi za dresera kada je kod psa potrebno ugušiti urođeni instinkt. Na primer. napad psa koga dresiramo na druge pse. U takvim slučajevima, polumera nije dovoljna. Protiv instinkta razdrazljivosti moguće je delovati samo jakim sredstvima prinude.

Na kraju možemo reći da se faktor prinude katkad koristi kao deo dresiranja, a katkad kao prinuda koja tera psa na besprekorno izvršenje zadatka.
Ako se prinuda koristi pravilno i pravovremeno ona neće imati štetno dejstvo i dresiranje će biti uspesno. Psa je moguće izdresirati i bez prinude, ali se tada ne može od njega očekivati da uvek izvršava sve za povesti bez pogovora.

[zicer]

Molio bih ako neko može da mi pomogne:

Imam njemačkog ovčara od 4 mjeseca, i za nekih 2 mjeseca mu je vrijeme da ide na dresuru. interesuje me osnovna dresura. Pokušavam nekako da dodjem do informacija o provjerenim dreserima u okolini Sarajeva, ali mi baš i ne ide od ruke.

Ako neko zna pouzdanog dresera, ili ima vlastita iskustva, molim da mi ostavi podatke.

[Zah]

UTICAJ SPOLJAŠNJIH FAKTORA NA DRESURU



Dresura pasa se može obavljati na različitim mestima i u razIičito doba godine ili dana. Spoljašnji uslovi pod kojima se odvija obuka različito utiču na dresuru i njene rezultate.

Izvesni činioci sredine ubrzavaju stvaranje i učvršćivanje, dok ih drugi koče. Ako na mestu gde se odvija dresura ima mnogo stvari koje odvlače pažnju psa (faktori ometanja), obuka će biti otežana. Uslovni refleksi će pod uticajem jakih nadražaja koji odvlače pažnju psa biti blokirani i on će odbiti da se pokorava dreseru.

Nadražaji koji odvlače pažnju mogu biti spoljašnjeg ili utrašnjeg porekla, ali su i podjednako uticajni. Na primer, buka domaće životinje koje se nalaze u blizini mesta dresiranja, zdravlje psa koji se dresira — sve to odvlači njegovu pažnju. Stepen delovanja tih faktora zavisi od toga u kojoj su meri razvijeni uslovni refleksi.

Vrućina i hladnoća su jaki faktori ometanja jer deluju na fiziološko stanje, čime se smanjuje stepen zainteresovanosti za obuku. Kad vlada velika vrućina, pas se brže zamara gubi radnu sposobnost.

Zbog toga je za vreme letnjih vrućina potrebno počinjati rano ujutro. U to vreme je porast temperature postepen i pas se lakše navikava na vrućinu. Niska zimska temperatura takođe negativno deluje na radnu sposobnost psa, koji vrlo teško podnosi hladnoću i često odbija da izvrši zapovest. Na dresiranje negativno utiču i faktori ometanja fiziološke prirode — zamor, glad, blizina kuje u vreme parenja, itd .. .

Vrlo je teško boriti se protiv ovih faktora pošto su oni fiziološkog karaktera. Njihov uticaj se može odstraniti samo izuzetno jakim nadražajima.

Dejstvo uslova spoljašnje sredine je naročito značajno u dresiranju pasa tragača: jak vetar može da oduva ostavljeni miris koji služi kao trag, ali ako duva u pravcu njuške psa, olakšava traganje. Vlažna i travnata zemlja duže zadržava ostavIjeni miris od suve i kamenite podloge, itd ... Prilikom dresure psa tragača potrebno je voditi računa o reljefu tla, o dobu godine, temperaturi vazduha i drugim prirodnim uslovima.Prohladno vreme i svež atmosferski vazduh smatraju se najpogodnijim vremenskim uslovima za obuku pasa.Da bi se u dresuri dobili što bolji rezultati, potrebno je često menjati mesto obuke — nova mesta doživljaji se uvećavaju.U drugom delu obuke se razvijaju složenije navike pomoćnog karaktera, koje će kasnije služiti kao činilac povezivanja različitih specijalnih navika za neku od službi.

Za vreme trećeg, završnog, perioda, pas se priprema za strogo određenu namenu; na primer, za psa-čuvara, psa tra­gača, itd .. .Ipak nemoguće je povući oštru granicu između pojedinih perioda, jer se za vreme cele obuke paralelno sa složenim navi­kama, usavršavaju i ponavljaju navike osnovnog kursa.U praksi se pokazalo da uspeh dresiranja u mnogome zavisi od toga da li su rešeni sledeći problemi:

da li je obuka dobro organizovana i da li se ona u
praksi dobro primenjuje;

da li dreser poznaje teoriju i ume li pravilno da analizira
svoje postupke i ponašanje psa;

da li dreser pravilno primenjuje tehniku obuke;

da li su dobro odabrani psi za specijalne vidove službe;

do koje su mere uslovi za dresuru pogodni;

Za vreme obuke uvek je potrebno držati se principa sistema­tičnosti i povezanosti. Ako se ne držimo principa povezanosti, uspeh će izostati. Dobro organizovan i povezan sistem omogućiće nam da bolje i pravilnije kod psa izgradimo potrebne navike, da te navike povežemo u jednu celinu. Novonastale navike je uvek potrebno povezivati sa ranijim navikama.

[mycy]

Molio bih ako neko može da mi pomogne:

Imam njemačkog ovčara od 4 mjeseca, i za nekih 2 mjeseca mu je vrijeme da ide na dresuru. interesuje me osnovna dresura. Pokušavam nekako da dodjem do informacija o provjerenim dreserima u okolini Sarajeva, ali mi baš i ne ide od ruke.

Ako neko zna pouzdanog dresera, ili ima vlastita iskustva, molim da mi ostavi podatke.

Meni je dosta pomogao Elvir Velic. Moj pas nije isao na dresuru ali mi je dao neke savjete jer sam ja htjela sama sa njim da se "upoznam". On je u Dubrosevicima, ima uzgajivacnicu njemackih ovcara i dresira pse i to veoma kvalitetno. Ima veomaaaa dobre rezultate. Mislim da je rano sa 6 mjeseci dresirati psa, jer po literaturama to se pocinje raditi sa 9 mjeseci.

P.S. Ako hoces mogu ti nabaviti kontakt broj.

[zicer]

Molio bih ako neko može da mi pomogne:

Imam njemačkog ovčara od 4 mjeseca, i za nekih 2 mjeseca mu je vrijeme da ide na dresuru. interesuje me osnovna dresura. Pokušavam nekako da dodjem do informacija o provjerenim dreserima u okolini Sarajeva, ali mi baš i ne ide od ruke.

Ako neko zna pouzdanog dresera, ili ima vlastita iskustva, molim da mi ostavi podatke.

Meni je dosta pomogao Elvir Velic. Moj pas nije isao na dresuru ali mi je dao neke savjete jer sam ja htjela sama sa njim da se "upoznam". On je u Dubrosevicima, ima uzgajivacnicu njemackih ovcara i dresira pse i to veoma kvalitetno. Ima veomaaaa dobre rezultate. Mislim da je rano sa 6 mjeseci dresirati psa, jer po literaturama to se pocinje raditi sa 9 mjeseci.

P.S. Ako hoces mogu ti nabaviti kontakt broj.

Broj bi bio super...hvala

[Zah]

O NAČINU RADA I NAVIKAMA



Za obučavanje pasa se koristi određeni, u praksi proveren način rada. Način rada se može definisati kao sistem opho­đenja i tehnika delovanja na psa za vreme razvijanja navika bilo koje vrste.Za razvijanje svake pojedine navike potrebno je primenjivati poseban način rada.Na primer, da bismo psa naučili da na komandu sedne, po­stupamo na sledeći način: desnom rukom držimo povodnik i ne­posredno po izgovaranju komande ,,sedi" levom rukom pritiskamo slabine psa, terajući ga da sedne.

Tako postupajući dreser će kod psa razviti uslovni refleks na zvučni signal, odnosno na komandu ,,sedi". Ali nije to jedini način na koji se može razviti navika reagovanja na komandu „sedi". Postoji još jedna metoda: povodnik se nagazi nogom, a iznad glave psa drži se parče mesa; pas će svakako podići njušku nagore i biće prinuđen da sedne. Za trenutak kad pas seda reći ćemo komandu ,,sedi".

Za svaki poseban slučaj, u zavisnosti od uslova, koristi se : najracionalniji način rada; uvek je, nezavisno od posebnog cilja dresera, potrebno proučiti koja je najbolja i najracionalnija tehnikka za dresuru pojedinog psa.Što je stvaralačka inicijativa dresera u pogledu tehnike rada veća, to će veći biti i postignuti uspeh.Navika se definiše kao sposobnost psa da ispuni ono za što e bio treniran. Navika je rezultat primene određene tehnike rada.

Izgrađene navike se po svom karakteru dele na proste i slozene. U proste navike spadaju uslovni refleksi prvog i drugog reda, a u složene navike spadaju one, koje se sastoje od nekoliko - uslovnih refleksa. Na primer, izbor nekog predmeta na osnovu mirisa; na komandu dresera, pas mora da priđe predmetima, da među njima odabere potrebnu stvar, da je donese do drsera i sedne pored njega. U ovoj navici je jasno ocrtan ceo kompleks reakcija.

[mycy]

Poslacu ti broj na pm.

[Zah]

OPŠTI KURS DRESIRANJA (Praktične vežbe)


Kraski ovcar

Za vreme opšteg kursa dresiranja kod psa se stvaraju takozvane proste navike, koje ih čine poslušnim. One u isto vreme prave osnovu za novo, specijalno dresiranje. Za vreme ovog kursa pas treba da razvije sledeće navike:

- odazivanje na ime
- navika na nošenje ogrlice i povodnika
- navika na brnjicu
- hodanje pored čoveka
- „slobodno stanje"
- prilazak čoveku na komandu
- izvršenje komande zabrane „fuj"
- sedanje
- poleganje
- stajanje
- nepomičnost
- povratak na mesto
aport (donošenje stvari)
- puzanje
- preskok preko ograde
- hodanje po gredi
- penjanje uz stepenice
- lajanje na komandu
- plivanje

Ovde isto spada:

grupno dresiranje pasa i tehnika određivanja dominantnih osobina kod pasa.

NAVIKAVANJE PSA DA IDE PORED NOGE (Osnovna komanda „pored")


Napuljski mastif

U ovom slučaju cilj nam je da kod psa razvijemo naviku da na komandu „pored" zauzme mesto pored leve noge dresera. Treba ga naviknuti da na tom mestu bude kad god je sa čovekom, bez obzira da li tada miruje ili je u pokretu.

Navika hodanja pored dresera, je prvi uslov za razvijanje pokornosti kod psa. Zahtev da pas uvek bude na određenom me­stu, bez komande, je jako važan elemenat discipline u daljem sistemu obuke. Ni jednom se komandom ne koristimo tako često. Odnos čoveka i psa nameće stalno korišćenje komande „pored": za vreme obuke i razvijanja drugih navika, za vreme šetnji itd. . . Uslovni refleks na tu komandu treba metodično podržavati i učiti ga jednim od najbolje učvršćenih refleksa.

Naviku hodanja pored dresera treba početi razvijati pošto se pas navikne na ogrlicu i povodnik i na to da hrabro i slobodno trči i kada je vezan za povodnik.
Najbolje mesto za razvijanje ove navike jeste poljana, tj. sva mesta na otvorenom prostoru gde je delovanje drugih faktora svedeno na minimum. Uslovni nadražaj je u ovom slučaju koman­da „pored" a bezuslovni — trzaj povodnikom. Naviku treba razvijati na sledeći način:

Dreser drži psa na kratkom povodniku; leva ruka mu je ogrlici, a slobodni deo povodnika — drži u desnoj ruci.

Pas se nalazi pored dreserove leve noge. Povodnik treba držti slobodno, kako bi pas — krećući se mogao da menja mesto:pored, iza ili sa strane dreserove noge.Odabravši pravac, dreser sitnim koracima kreće napred, dozvoljavajući psu u početku da trči pored noge gde mu je volja. Stim, kada se pas bude našao ispred, dreser će pretećim glasom izgovoriti komandu „pored", i trzajem povodnika ga prinuditi da zauzme pravilan položaj pored noge. Ako pas zauzme pravilan položaj pored leve noge, dreser će ga levom rukom pomilovati i izgovoriti komandu „dobro" i „pored".

Ako je pas otišao previše u stranu, sleduje trzaj povodnikom i preteća komanda „pored". Kada pas zaostane, povdnik se trza u pravcu kretanja. Kada se radnja ponovi više puta za vreme šetnje uz komandu „pored" i trzaje povodnika, pas će steći naviku da se brzo vraća na mesto pored leve noge i to isto na komandu.

Da bi se proverilo do koje se mere razvio uslovni refleks na omandu „pored", postupa se na sledeći način: u momentu kad se pas istrčao ispred ili zaostao iza dresera, dreser, ne vukući povodnik, izgovara pretećim glasom komandu ,,pored". Ako se na tu komandu pas vrati na mesto pored leve noge može se smatrati da se uslovni refleks razvio. U protivnom, treba ponoviti ceo postupak, koristeći trzaj remenom i izgovaranjem komade „pored". Pas će dosta brzo uvideti da svako odstupanje od noge dresera povlači za sobam osećaj bola, a da je hodanje pored noge dresera u potpunosti bezopasno.

Smatramo da je to najbolji način da se razvije ova navika samo se tako kod psa može razviti navika da pazi na pokrete dresera i da se na njih privikava.
U kasnijem radu se radnja „hodanje pored" postepeno kombinuje. U početku obuke se koriste samo pravolinijski i spori pokreti, a u daljoj se obuci pas obučava za zaokrete pod različitim uglovima i brzom hodu:

Držeći psa na remenu u položaju pored noge, dreser se znenada okreće na desno, izgovara komandu „pored" i vuče povodnik. Ponavljanjem ove radnje na levu i desnu stranu, kod psa se obrazuje uslovni refleks na pokrete dresera.Tada za psa sam momenat pokreta postaje signal: on se žuri da se okrene kako bi izbegao neprijatan trzaj povodnika.

Za vreme okretanja na desno treba biti obazriv jer se psu lako može nagaziti na šapu, što je veoma nepoželjno. Pored toga pas ne sme da se odvaja od gospodara za vreme brzog hoda ili trka. Zvučnu komandu „pored" treba vezivati za pokret psa u trenutku kada se pas nalazi pored noge, dreser uz koman­du „pored" udara sebe levom šakom po butini. Čestim ponav­ljanjem, ovaj pokret postaje za psa znak koji je zamenio zvučnu komandu.

Kada je pas naučio da ide pored dresera na povodniku, onda se uči da ide pored, ali bez povodnika. To se radi poste­peno: za vreme šetnje, neprimetno se povodnik ispusti na zemlju na taj način pas odmah oseti punu slobodu kretanja. Ako pas istrči napred ili u stranu, ne treba povodnik uzimati u ruku dovoljno je samo nagaziti ga, što će ga naterati da se vrati na put.

Treba naglasiti na dreseri često veoma rano prelaze na razvijanje navike hodanja bez remena, odmah pošto je kod psa izgrađena veza između komande „pored" i odgovora. Međutim, iako je tada kod psa možda i izgrađen uslovni refleks, iako on možda ispunjava zahteve, ipak je neophodno produžiti obuku sa povodnikom, kako bi se postigao potpuni automatizam odgo­vora. Povodnik po pravilu pomaže da se navike izvršavaju bez pogovora.

Možemo zapitati da li za vreme obuke psa na povodniku tre­ba upotrebljavati šiljatu ogrlicu? — Naš odgovor je pozitivan jer takva ogrlica ne smeta, a najčešće ubrzava dresuru. Pas istr­čava napred, ne sluša komandu „pored"; tada ga dreser trzajem povodnika vraća nazad, a tada će šiljata ogrlica, sigurno imati bolji efekat.

Uspeh u radu sa psima u mnogome zavisi od razgovetnosti komande i pravilnog korišćenja intonacije. Ako preteča komanda „pored" bude prethodila svakom trzaju povodnika, a pohvala i milovanje usledili svaki put kad je pas na svome mestu, rezul­tati neće izostati. Psi neverovatno tačno reaguju na intonaciju glasa. Koristeći za svaku komandu pravilnu intonaciju, kroz izvesno vreme će se primetiti da je dovoljna samo komanda izgovo­rena pretećim glasom bez trzaja povodnika, pa da pas uradi ono što se od njega traži. Pas će još bolje izvršavati zapovest „po­red" ako svaki put kad zauzme pravilno mesto pored leve noge bude nagrađen mesom, komandom „dobro" i milovanjem. Ubu­duće će, zahvaljujući dresiranju metodom kontrasta, pas besprekorno izvršavati komandu „pored" i bez trzaja povodnika.

[Zah]

DOZIVANJE PSA
(Osnovna komanda „dođi")


Patuljasti snaucer

Cilj ove vežbe je da pas nauči da brzo priđe dreseru (vlas­niku) kad ga ovaj pozove, ma gde se nalazio.

Za razvijanje ove navike se najčešće koriste reakcija psa na hranu i njegova privrženost vlasniku. Momenat kad pas prilazi dreseru ne sme nikad da bude vezan za neku neprijatnost, jer će u protivnom pas početi da ispoljava strah i odbijati da pri­lazi. Komanda „dođi" se uvek izgovara prijatnim i tepajućim glasom. Kad pas priđe, dreser ga obavezno nagrađuje nekom poslasticom i milovanjem. Kad dreser izgovori komandu „dođi" povišenim tonom pas ili neće hteti da priđe ili će prići sa jasno ispoljenim strahom. To je rezultat pogrešne upotrebe intonacije i zvučnih signala. U vreme samog razvijanja uslovnog refleksa na komandu „dođi", pas ne srne da se kažnjava za neizvršenje zadataka.

Tehnika stvaranja ove navike sastoji se u sledećem: kada se pas u svoje „slobodno vreme" nalazi na izvesnoj udaljenosti, dreser će ga zovnuti po imenu, izgovoriti komandu „dođi" i po­kazati poslasticu u ruci.

Pošto pas čuje miran glas dresera i oseti prijatan miris hrane, on će rado prići čoveku. Za to ga treba nagraditi poslas­ticom i pomilovati.
U prvo vreme se pas doziva dok se nalazi blizu, a zatim se, što je navika jače razvijena, rastojanje uvećava — do dvadeset metara.

Ako komandu „dođi" pas izvršava bezvoljno, dreser mora malo da utiče na njega svojim postupcima. Na primer, da trči ispred njega, da se igra sa njim; na taj način se kod psa raz­vija živost, želja da priđe dreseru.Kad pas priđe, dreser se udara levom šakom po butini i tera psa da sedne pored njegove leve noge.

Pošto pas počne da pravilno reaguje na komandu „dođi", vežba se postepeno proširuje: uvode se nadražaji koji odvlače pažnju, ali na koje pas ne srne da reaguje u prisustvu dresera. Kada pas stečenu naviku počne da izvršava bez pogovora, ski­da mu se povodnik i vežba se nastavlja bez povodnika.

Ako pas preterano reaguje na druge nadražaje treba ga trzajem povodnika i zvučnim signalom „dođi" privući nozi i dati mu poslasticu. Kasnije se komanda „dođi" vezuje za pokret ruke, koji dobija ono isto značenje koje ima zvučni signal. Leva ruka se pruža u visini ramena, pa se zatim spušta na butinu. Posle izvesnog vremena pas će prilaziti dreseru samo na taj pokret rukom.Pokret i zvučni signal treba kombinovati i ceo postupak po­navljati više puta, na različitom odstojanju.

Navika da se prilazi dreseru može se početi razvijati od pr­vog dana obuke. Za to se koristi svaka pogodna prilika: na pri­mer, otvaranje vrata prostorije u kojoj se pas nalazi kad dreser dođe da bi mu dao hranu; tada se izgovara komanda „dođi".Pas će obavezno prići da dobije hranu. Za taj momenat sva­kako treba vezati komandu ,,dođi".

Kasnije se ta navika upotpunjuje tokom rada u grupi.

[Zah]

NAVIKA SEDENJA
(Osnovna komanda „sedi")


Peruanski bezdlaki pas

Uslovni nadražaj u ovom slučaju komanda „sedi" i pokret rukom — desna ruka se pruža napred, sa šakom okrenutom na dole.

Ovaj uslovni refleks se razvija na sledeći način: pas se nalazi sa leve strane dresera, na kratkom povodniku. Zatim se do pola okrene u pravcu psa, desnom rukom drži povodnik na 10—15 santimetara odstojanja od ogrlice, levom rukom pritiska slabinski deo životinje terajući je da sedne, i izgovara komandu ,,sedi". Istovremeno se povodnik povlači malo nagore i unazad, i pomaže se psu da sedne. Ako se pas suprotstavlja, treba ga pritiskom ruke držati u sedećem položaju. Svako pravilno izvrše­nje zapovesti treba nagraditi poslasticom i komandom „dobro". Ako pas pokuša da ustane, treba ponavljati komandu „sedi" i pritiskati slabinski deo rukom.

Komandu „sedi" treba izgovarati uvek pre nego što se ru­kom pritisnu slabine i povuče povodnik. Kada se to više puta po­novi, pas će naučiti da seda kad mu se izda zapovest.

Da bismo proverili da li se uslovni refleks na komandu ,,sedi' dobro razvio, treba samo izgovarati komandu, bez pritiska slabine rukom. Ako odgovor ne usledi, treba ponovo primeniti nepo­sredne nadražaje.

Kada se ovaj uslovni refleks dobro razvije dreser prelazi na usavršavanje navike — na obučavanje psa za nepokretnost. Te se radi ovako: pošto pas sedne, dreser, držeći jednom rukom kraj dugačkog povodnika, pazeći da ne povuče povodnik, polako odlazi u stranu, ponavljajući povišenim glasom komandu „sedi".

Dok se vežba ponavlja, dreser se udaljuje od psa na raz­ličite strane, na daljinu koju mu povodnik dopušta i komandom „sedi" sprečava psa da napusti svoje mesto.

U samom početku ne obraća se pažnja na pravilnost sede­nja psa i cilj je jedino da on ostane nepokretan; kasnije, sa razvitkom uslovnog refleksa, prelazi na ispravljanje nedostataka za vreme sedenja: pravilan položaj glave i slabina, itd . . .

Kada se dreser udaljuje od psa, koji sedi, treba da pazi da slučajno ne povuče povodnik jer će pas to shvatiti kao znak da može da napusti mesto. Zato je potrebno unapred razmrsiti po­vodnik i položiti ga na zemlju, a u ruci zadržati samo jedan nje­gov kraj.

Vreme ostajanja u nepokretnom položaju se postepeno uve­ćava — do pet minuta. Da bi se što bolje učvrstila ta navika, dreser se krije iza nekog zaklona. Ako pas postane nemiran i pokuša da ustane sa mesta, odmah se pretećim glasom izgovara komanda „sedi" a kada životinja ostaje na mestu, pohvaljuje se komandom „dobro" i daje joj se poslastica propraćena blagim milovanjem.

Razvijanje refleksa drugog reda — sedanje na pokret ruke — izvodi se na sledeći način: dreser se nalazi na udaljenosti od 4 do 5 metara od psa koji je u ležećem stavu; dreser izgovara komandu „sedi i istovremeno pruža desnu ruku napred, sa ša­kom okrenutom nadole. Čim pas sedne, ruka se spušta. Pokrete je potrebno izvoditi odsečno i jednoobrazno. Samo je u tim uslovima moguće od psa očekivati tačan i bezprekoran odgovor. Dobri rezultati se mogu postići samo upornim vežbanjem, stal­nim ponavljanjem, usklađivanjem pokreta i komande i nagrađi­vanjem kad se zadatak izvrši.

U slučaju da pas odbije da sedne na zapovest dat pokre­tom ruke treba ponoviti komandu, a ako i to ne pomogne treba koristiti neposredni nadražaj — pritisak rukom na slabinu.

Tokom dalje dresure potrebno je ovu naviku usavršiti, kako za vreme individualne, tako i za vreme grupne obuke. Obuka se vrši na mestima gde ima nadražaja a koji odvlače pažnju, u raz­ličito doba dana i u različitim vremenskim uslovima.

Usavršavanje navike sedenja se sastoji u tome da pas sed­ne kad god dreser to od njega zahteva, i to da sedne u pravil­nom položaju: da mu zadnji deo tela ne bude izbačen na stranu i da mu glava bude okrenuta prema dreseru.

[Zah]

STAJANJE NA MESTU
(Osnovna komanda „stoj")


Poljski hrt

Često je potrebno da pas neko vreme stoji mirno u pra­vilnom položaju. Od njega se to zahteva, za vreme veterinarskog pregleda, kupanja i za vreme davanja ocene na izložbi. Uslovni nadražaj za stvaranje ove navike su komanda „stoj" i pokret, a bezuslovni nadražaj je pritisak rukom na stomak.

Navika da se stoji mirno razvija se paralelno sa ostalim vežbama.

Dreser se nalazi sa desne strane psa, koji sedi, i izgovara ko­mandu „stoj" povišenim glasom, i istovremeno desnom rukom vuče povodnik napred i nagore a levom pritiska životinju po stomaku, kao da želi da je digne. Zatim nastavlja da blagim glasom iz­govara komandu „stoj". Čim pas zauzme pravilan položaj, mi­luje ga, daje mu nagradu, izgovara komandu „dobro" i posle kraćeg zadržavanja u tom položaju izdaje komandu „šetaj". Vežbu treba ponoviti nekoliko puta. Pas se na komandu „stoj" može lako navići za vreme čišćenja. Ako dreser, izgovori komandu „stoj" kad god pas pokuša da ustane, i ako pritiska rukom nje­gov stomak, kroz izvesno vreme će se stvoriti čvrsta navika na tu komandu.

Izvršenje komande se postepeno usavršava. Pošto pas nauči da dobro reaguje na zvučnu komandu, prelazi se na razvija­nje uslovnog refleksa drugog stepena — na reakciju na pokret.

Vežba počinje tako da dreser, koji se nalazi na rastojanju 3—5 metara., zahteva od psa koji sedi da izvrši komandu „stoj" na pokret levom rukom. Ruka se, sa šakom okrenutom nagore, pruža do visine ramena. Posle ponovljenih povezivanja zvučne ko­mande i pokreta rukom, kod psa će se razviti refleks na pokret, tako da više neće biti potrebno izgovarati samu komandu „stoj". Kasnije se ta navika, kao i sve ostale usavršavaju.

[Zah]

NAVIKA VRAĆANJA NA MESTO
(Osnovna komanda „na mesto")



Razvijanje uslovnog refleksa na komandu „na mesto" se vrši" tokom same obuke. Pas će često u toku učenja da sedi, mirno stoji ili leži, napustiti svoje mesto i prići dreseru. Zbog toga je potrebno razviti naviku da se na komandu vrati na mesto.

Ta se navika razvija na sledeći način: dreser se nalazi po­red psa, izgovara komandu „sedi" i ostavlja pored njega svoje stvari — kapu, maramicu ili rukavice; i zatim se udaljuje, dok pas ne potrči za njim. Čim pas stigne dresera, ovaj se zaustavlja i komandom „na mesto" primorava psa da se vrati ostavljenim stvarima.

Ako pas ne reaguje na komandu „na mesto" (što se uvek u početku i dešava), onda ga dreser trzajem povodnika vraća ostavljenim stvarima, izgovara komandu „sedi" i posle izvesnog vremena se ponovo udaljuje. Ako pas ponovo pokuša da na­pusti mesto, dreser jakim glasom izgovara komandu „na mesto". U toku razvijanja uslovnog refleksa na komandu „na mesto" rastojanje između psa i dresera se povećava. Dreser sam zove psa da dođe i komandom „na mesto" ga vraća natrag. Ta vežba se ponavlja nekoliko puta, dok se uslovni refleks u potpu­nosti ne razvije.

Ponekad se dešava da kad se dreser udalji, pas ne potrči za njim. U tom slučaju dreser ostavlja stvari i udaljava se od psa koji trči za njim. Tada ga dreser komandom vraća na mesto.

Refleks na komandu „na mesto" može se razviti i na drugi, prostiji način. Kad god se pas vraća u prostoriju, treba izgovoriti komandu „na mesto". Pas se navikne brzo na to.

[Đemba-Đemba]

Pozdrav,

Imam jedno pitanje..

Naime, imam malu curu, maltezera, 3.5 mj..Pokušavam da je naučim higijeni u kući (obavljanje nužde na pelenu, novinu) pa me interesuje koja je najbolja metoda za to..kupio sam i bočicu - kapi sa urinom koji se nakapa na novinu/pelenu, međutim ne uspjeva..Pokušavam standardni metod, da je nakon što izvrši nuždu odnesem tamo gdje bi trebala..i sl. ali još uvijek ništa..

Zahvalan na pomoći

[Zah]

Prekticna iskustva. Svi su imali isti problem. http://74.125.47.132/search?q=cache:lP9 ... d=14&gl=us

[Zah]

PUZANJE
(Osnovna komanda „puzi")


Veliki crni sanucer

Uslovni nadražaj za razvijanje navike puzanja su komanda (zvučni signal) „puzi" i ponašanje samog dresera.

Neposredni ili bezuslovni nadražaj je pritisak rukom na leđa i zatezanje povodnika.

Obuka treba da se odvija na ravnom, čistom, i suvom te­renu. Navika puzanja se uvežbava na sledeći način: dreser legne na zemlju — okrenut na desni bok, izgovara komandu „lezi" i istovremeno poleže psa pored sebe i to tako da glava psa bude u visini njegovog ramena. Dok pas leže, treba ga milovati i dati mu malo poslastica. Kad se pas umiri, dreser drži u desnoj ruci povodnik, bliže ogrlici, levom rukom blago pritiska leđa psa, izgovara komandu „puzi" i istovremeno sam čini pokret napred. Tako, oslonivši se na lakat leve ruke, povodnikom vuče psa za sobom.

Ako pas za vreme prvih vežbi pokuša da ustane, dreser izgo­vara komandu „lezi" i ponovo pritiska rukom na leđa psa, ne dozvoljavajući mu da ustane.

Kada pas pravilno puzi, dreser mu tepa komandom „dobro", miluje ga i daje mu nagradu. Pošto se pređe 10—12 metara, pravi se pauza od jedne minute, za koje vreme se psu daju poslastice. Zatim dreser nastavlja da puzi, izgovarajući ko­mandu „puzi", „dobro", „puzi", i vukući povodnik prisiljava psa da puzi za njim.

Čim se kod psa razvije uslovni refleks na komandu „puzi", prelazi se na navikavanje na puzanje bez povodnika. Povodnik se odlaže na zemlju, dreser se stavlja u položaj za puzanje, izgovara komandu „puzi" i zajedno sa psom prelazi određeno rastojanje. Ako pas bez povodnika pokuša da pobegne, potrebno je početi vežbu nanovo sa povodnikom.

Kasnije se navika puzanja usavršava; pas se navikava da puzi na različitom zemljištu a rastojanje se povećava do 10—25 metara. Zatim se pas tera da sam prepuzi neki otvoreni prostor bez povodnika, samo na komandu „puzi".

U toku tih vežbi se kod psa uslovni refleks razvija na osnovu oponašanja dresera. Ako dreser legne, leći će i pas.

[burekodsira]

sta mislite o ovome? jeli neko isprobao? kakvi su utisci i kolike su cijene dresiranja?

http://www.market.ba/oglas/263407

[Zah]

HODANJE PO GREDI
(Osnovna komanda „napred")


Finski gonic

Hodanje po gredi razvija kod psa hrabrost i koordinaciju pokreta. Potreba za razvijanjem te navike proizilazi iz toga što pas u praksi često nailazi na takvu vrstu prepreka.Uslovni nadražaj je zvučna komanda „napred" i pružanje desne ruke u pravcu kretanja.Greda treba da bude dugačka deset metara i da bude postavljena na jedan metar visine od zemlje. Da bi se pas popeo i spustio sa grede, uz nju se dodaju kose postavljene daske.

Navika se razvija na sledeći način: dreser dovodi psa na kratkom povodniku ispred grede. Izdavši komandu „napred" on desnu ruku pruža u pravcu grede a levom rukom lakim trzajem povodnika, navodi psa da se popne na gredu. Cim pas učini prve korake po gredi, treba ga odmah pomilovati, izgovoriti komandu „dobro i istovremeno, držeći ruku na povodniku bliže ogrlici, blago vući psa i doći sa njim do kraja grede. Prvog dana obuke pas će pokušati da skoči sa grede. Da se to ne bi dogodilo, potrebno je desnom rukom držati povodnik a levom pridržavati psa za stomak. Dok pas ide gredom, treba ga stalno umirivati, milovati ga i ponavljati komandu „napred".

Kad pas dođe na kraj grede i skoči sa nje, treba ga nagraditi odmorom Posle izvesnog vremena, kod psa se razvija navika da hrabro i mirno ide po gredi, i to ne samo na komandu „napred" već i na pokret rukom.

Što pas postaje sigurniji u izvršavanju zapovesti, zadaci postaju komplikovaniji: pas se uči da prelazi preko brvna, rova napunjenog vodom, da se kreće preko močvarnog tla, itd.

Kad pas prelazi mostić koji podseća na gredu, dreser ide iza njega i ponavlja komandu „napred".Ako pas, dok prelazi preko brvna ili daske, pokazuje znake j straha, dreser može da prvi pređe prepreku i da zatim pozove Ipsa komandom „dođi".U prvim danima obuke, kada se trenira prelaz preko dubokih rovova ili kanala sa vodom, daska ili brvno treba da budu široki. Ali vremenom, pošto pas stekne izvesnu sigurnost, širina grede se sužava.Obuka za hodanje po gredi se odvija paralelno sa obukom savlađivanja ostalih prepreka.