Ma MZ i ostali pretezno reaguju kad je kasno, tj oni bi uveli protektorat tek nakon gradjanskog rata, kao sto su intervenirali u BiH nekoliko godina prekasno...pesak wrote:Ma jedino protektorat i nista drugo. Samo sto ne verujem da ce to biti. Pre ce biti gradjanski rat. Ovde je poligon Rusa i Zapada. Ovi ovde su zemlju prodali Rusima izgleda.
Blago vama . Vi ste zavrsili svoje stradanje. Hvala bogu.
Dešavanja u Srbiji
-
Prozor
- Posts: 4178
- Joined: 23/05/2007 00:54
#101
-
zavrzlama
- Posts: 10305
- Joined: 15/01/2006 18:35
#102
Ovaj tip je bas na humoristican nacin kazao mnoge stvari 
Dakle , gospodo, mozete vi da se sprdate do sutra sa Cacanskim gonicem, ali neoboriva cinjenica je, da njega kao i onaj freak show zvani SRS, veliki deo srba smatra za svoje autenticne predstavnike. Ljude iz naroda, onakve, kakve su mnogi od njih navikli da vidjaju u svom okruzenju ceo zivot. Bahate, proste, bezobrazne, glupave , i agresivne.......to su osobine , koje ceni srbin. Jos ako su kombinovane sa slamaricom punom para, po mogucnosti zaradjenih na muljanje, spodoba iz price o prosecnom srbinu dobija i prefiks "gazda".......E, tu je kraj, izmedju "gazda Velje" "gazda Miska" ili "gazda Tome" je jos samo nebo, pa bog.....
Srbin ne voli ljude sa pravilnim crtama lica,To stvorenje , zacesljano, uredno, i ne daj boze cisto, ga odmah asocira na dekadenciju zapada, pederastiju, pedofiliju i sve sa cim srbin identifikuje miris sapuna , i ne daj boze after shavea Prosto se gadi muskaraca, koji nemaju neku deformaciju , tipa podvaljak do pupka, stomacina do kolena, klemave usi kombinovane po mogucnosti sa babura nosom , diskretno protkanim alkoholicarski popucanim kapilarima..........
Govorne mane i frljanje sa padezi se takodje, visoko kotiraju , na skali vrednosti prosecnog biraca...Sto gluplje i sto nepismenije, to bolje...takav kandidat je nekako , blizi narodu, prosto je deo njega, sa svojim GU, GI, GA...gugutanjem...
Sledece na sta bi predsednicki kanditat morao obratiti paznju je naravno, da uvek i u svakoj prilici bude pomalo pripit, ne previse ,ali da se vidi, kako mu okice cakle od "vruce " ili kako mu glava diskretno pada na sto u sred sastanka .
Tu se tek , definitivno, vidi da taj nije ni sorosev, ni americki , nego nas, domacin......ko ne pije rakiju taj ne razume srbiju...
Stajlling......ta rec koja se, eto uvukla i medju svakodnevni politicki zargon, je kako su i nasi polticari shvatili, veoma vazan za konacan rezultat izbora. To je ona tacka na kojoj se lome srbi izmedju radikala i domacina.......pozeljna su broj manji sakoi, koji , kada se zakopcaju naglasavaju konture tek pojedenog praseta u stomaku doticnog, isto,vazno je da su rukavi malo kraci, ne bi li se izbeglo konstantno brisanje nosa istim...pantalone , za razliku od uskog sakoa moraju biti dugacke , dole nabrane kao harmonika , a cipele.......cipele obavezno italijanske, ali sa diskretno iskrivljenom petom,od gacanja po blatu, i naravno......nikada ciste. Ciste cipele nose samo zene i pederi, a domacin takav blam sebi ne mozde da priusti..
Elem. posto naslucujem da ce i ovih izbora , savete stiliste striktno postovati Narodnjaci i radikali, naslucujem i da su im sanse da pobede onu drugu "pedersku " srbiju velike.......Jos ako Velja, ubaci u bazen pravog krokodila, i iznenadi nas nekim mavashijem u yaya nekog novinara, npr B92.......ili napushi cerku Matijinu , jos koji put javno preko TVa..mislim da vec naziremo novog pobednika, po meri naroda i srbije.......Velimir Velja Ilic, covek - vodozemac, pola domacin - pola bazen.........nam se vec smeska iz predsednickih odaja ...mashala, domacine...
Dakle , gospodo, mozete vi da se sprdate do sutra sa Cacanskim gonicem, ali neoboriva cinjenica je, da njega kao i onaj freak show zvani SRS, veliki deo srba smatra za svoje autenticne predstavnike. Ljude iz naroda, onakve, kakve su mnogi od njih navikli da vidjaju u svom okruzenju ceo zivot. Bahate, proste, bezobrazne, glupave , i agresivne.......to su osobine , koje ceni srbin. Jos ako su kombinovane sa slamaricom punom para, po mogucnosti zaradjenih na muljanje, spodoba iz price o prosecnom srbinu dobija i prefiks "gazda".......E, tu je kraj, izmedju "gazda Velje" "gazda Miska" ili "gazda Tome" je jos samo nebo, pa bog.....
Srbin ne voli ljude sa pravilnim crtama lica,To stvorenje , zacesljano, uredno, i ne daj boze cisto, ga odmah asocira na dekadenciju zapada, pederastiju, pedofiliju i sve sa cim srbin identifikuje miris sapuna , i ne daj boze after shavea Prosto se gadi muskaraca, koji nemaju neku deformaciju , tipa podvaljak do pupka, stomacina do kolena, klemave usi kombinovane po mogucnosti sa babura nosom , diskretno protkanim alkoholicarski popucanim kapilarima..........
Govorne mane i frljanje sa padezi se takodje, visoko kotiraju , na skali vrednosti prosecnog biraca...Sto gluplje i sto nepismenije, to bolje...takav kandidat je nekako , blizi narodu, prosto je deo njega, sa svojim GU, GI, GA...gugutanjem...
Sledece na sta bi predsednicki kanditat morao obratiti paznju je naravno, da uvek i u svakoj prilici bude pomalo pripit, ne previse ,ali da se vidi, kako mu okice cakle od "vruce " ili kako mu glava diskretno pada na sto u sred sastanka .
Tu se tek , definitivno, vidi da taj nije ni sorosev, ni americki , nego nas, domacin......ko ne pije rakiju taj ne razume srbiju...
Stajlling......ta rec koja se, eto uvukla i medju svakodnevni politicki zargon, je kako su i nasi polticari shvatili, veoma vazan za konacan rezultat izbora. To je ona tacka na kojoj se lome srbi izmedju radikala i domacina.......pozeljna su broj manji sakoi, koji , kada se zakopcaju naglasavaju konture tek pojedenog praseta u stomaku doticnog, isto,vazno je da su rukavi malo kraci, ne bi li se izbeglo konstantno brisanje nosa istim...pantalone , za razliku od uskog sakoa moraju biti dugacke , dole nabrane kao harmonika , a cipele.......cipele obavezno italijanske, ali sa diskretno iskrivljenom petom,od gacanja po blatu, i naravno......nikada ciste. Ciste cipele nose samo zene i pederi, a domacin takav blam sebi ne mozde da priusti..
Elem. posto naslucujem da ce i ovih izbora , savete stiliste striktno postovati Narodnjaci i radikali, naslucujem i da su im sanse da pobede onu drugu "pedersku " srbiju velike.......Jos ako Velja, ubaci u bazen pravog krokodila, i iznenadi nas nekim mavashijem u yaya nekog novinara, npr B92.......ili napushi cerku Matijinu , jos koji put javno preko TVa..mislim da vec naziremo novog pobednika, po meri naroda i srbije.......Velimir Velja Ilic, covek - vodozemac, pola domacin - pola bazen.........nam se vec smeska iz predsednickih odaja ...mashala, domacine...
-
klixober
- Posts: 5743
- Joined: 20/09/2006 14:12
#105
Prema ovome,Dodik ima sve predispozicije da postane predsjednik Srbije.zavrzlama wrote:Ovaj tip je bas na humoristican nacin kazao mnoge stvari
Dakle , gospodo, mozete vi da se sprdate do sutra sa Cacanskim gonicem, ali neoboriva cinjenica je, da njega kao i onaj freak show zvani SRS, veliki deo srba smatra za svoje autenticne predstavnike. Ljude iz naroda, onakve, kakve su mnogi od njih navikli da vidjaju u svom okruzenju ceo zivot. Bahate, proste, bezobrazne, glupave , i agresivne.......to su osobine , koje ceni srbin. Jos ako su kombinovane sa slamaricom punom para, po mogucnosti zaradjenih na muljanje, spodoba iz price o prosecnom srbinu dobija i prefiks "gazda".......E, tu je kraj, izmedju "gazda Velje" "gazda Miska" ili "gazda Tome" je jos samo nebo, pa bog.....
Srbin ne voli ljude sa pravilnim crtama lica,To stvorenje , zacesljano, uredno, i ne daj boze cisto, ga odmah asocira na dekadenciju zapada, pederastiju, pedofiliju i sve sa cim srbin identifikuje miris sapuna , i ne daj boze after shavea Prosto se gadi muskaraca, koji nemaju neku deformaciju , tipa podvaljak do pupka, stomacina do kolena, klemave usi kombinovane po mogucnosti sa babura nosom , diskretno protkanim alkoholicarski popucanim kapilarima..........
Govorne mane i frljanje sa padezi se takodje, visoko kotiraju , na skali vrednosti prosecnog biraca...Sto gluplje i sto nepismenije, to bolje...takav kandidat je nekako , blizi narodu, prosto je deo njega, sa svojim GU, GI, GA...gugutanjem...
Sledece na sta bi predsednicki kanditat morao obratiti paznju je naravno, da uvek i u svakoj prilici bude pomalo pripit, ne previse ,ali da se vidi, kako mu okice cakle od "vruce " ili kako mu glava diskretno pada na sto u sred sastanka .
Tu se tek , definitivno, vidi da taj nije ni sorosev, ni americki , nego nas, domacin......ko ne pije rakiju taj ne razume srbiju...
Stajlling......ta rec koja se, eto uvukla i medju svakodnevni politicki zargon, je kako su i nasi polticari shvatili, veoma vazan za konacan rezultat izbora. To je ona tacka na kojoj se lome srbi izmedju radikala i domacina.......pozeljna su broj manji sakoi, koji , kada se zakopcaju naglasavaju konture tek pojedenog praseta u stomaku doticnog, isto,vazno je da su rukavi malo kraci, ne bi li se izbeglo konstantno brisanje nosa istim...pantalone , za razliku od uskog sakoa moraju biti dugacke , dole nabrane kao harmonika , a cipele.......cipele obavezno italijanske, ali sa diskretno iskrivljenom petom,od gacanja po blatu, i naravno......nikada ciste. Ciste cipele nose samo zene i pederi, a domacin takav blam sebi ne mozde da priusti..
Elem. posto naslucujem da ce i ovih izbora , savete stiliste striktno postovati Narodnjaci i radikali, naslucujem i da su im sanse da pobede onu drugu "pedersku " srbiju velike.......Jos ako Velja, ubaci u bazen pravog krokodila, i iznenadi nas nekim mavashijem u yaya nekog novinara, npr B92.......ili napushi cerku Matijinu , jos koji put javno preko TVa..mislim da vec naziremo novog pobednika, po meri naroda i srbije.......Velimir Velja Ilic, covek - vodozemac, pola domacin - pola bazen.........nam se vec smeska iz predsednickih odaja ...mashala, domacine...
I tako ima srpski pasos.-
chuchumbamayumbe
- Posts: 11046
- Joined: 20/10/2006 22:02
#107
Ne tvrdim da analiza nije tacna, ne mozes povlaciti paralele izmedju Kosova i Ausvica. Mozda mozes izmedju Njemacke i Srbije, ali Kosovo i Ausvic nemaju nikakve veze, pa makar i "figurativno". Lijepo sam ti to gore objasnio i nisam rekao da analiza nije tacna, jer ti nista nisi ni analizirao nego pokusao povuci paralelu tamo gdje joj nije mjesto.zavrzlama wrote:U tome i jest problem...stanje sa Srbijom je gore nego sa Njemackom...Nijemci kao narod su prosli katarzu...srbija nije jos..Mislim da ovo tvoje poredjenje gore i nije bas precizno i nije tako jednostavno kao sto se na prvi mah cini
U Njemackoj koja ima oko 80 mil.stanovnika jedno 2% javno izrazava fasizam dok u srbiji je legalizovano Ustavom cetnistvo(fasizam) i radikali cine 38% glasackog tijela ...zar to nije zastrasujuce..i ti tvrdis da analiza nije tacna...
BTW, niko sa strane ne moze natjerati Srbiju da dozivi "katarzu", osim samo Srbije. Krenuli su u dobrom pravcu ali je Zoran ubijen, i sve se polako pocelo urusavati. Neka im je Bog na pomoci i neka ih izvede na pravi put, jer ovako tonu sve dublje i dublje.
Mislim da e samostalnost Kosova da skine jedan veliki teret sa Srbije i da ce tada konacno da pocne osvjestenje i otreznjenje.
-
popajic
- Posts: 5738
- Joined: 16/07/2007 09:55
- Location: Sarajevo
#108
chuchumbamayumbe wrote:Ne tvrdim da analiza nije tacna, ne mozes povlaciti paralele izmedju Kosova i Ausvica. Mozda mozes izmedju Njemacke i Srbije, ali Kosovo i Ausvic nemaju nikakve veze, pa makar i "figurativno". Lijepo sam ti to gore objasnio i nisam rekao da analiza nije tacna, jer ti nista nisi ni analizirao nego pokusao povuci paralelu tamo gdje joj nije mjesto.zavrzlama wrote:U tome i jest problem...stanje sa Srbijom je gore nego sa Njemackom...Nijemci kao narod su prosli katarzu...srbija nije jos..Mislim da ovo tvoje poredjenje gore i nije bas precizno i nije tako jednostavno kao sto se na prvi mah cini
U Njemackoj koja ima oko 80 mil.stanovnika jedno 2% javno izrazava fasizam dok u srbiji je legalizovano Ustavom cetnistvo(fasizam) i radikali cine 38% glasackog tijela ...zar to nije zastrasujuce..i ti tvrdis da analiza nije tacna...
BTW, niko sa strane ne moze natjerati Srbiju da dozivi "katarzu", osim samo Srbije. Krenuli su u dobrom pravcu ali je Zoran ubijen, i sve se polako pocelo urusavati. Neka im je Bog na pomoci i neka ih izvede na pravi put, jer ovako tonu sve dublje i dublje.
Mislim da e samostalnost Kosova da skine jedan veliki teret sa Srbije i da ce tada konacno da pocne osvjestenje i otreznjenje.
Ne kontam sto trosimo i vrijeme i zivce truneci o situaciji u Srbiji ! Hoce li ostati bez Kosova,hoce li sasvim potonuti u svom ludilu...Nesto se ne sjecam da se Srbija brinula sta ce biti sa Bosnom prije,za vrijeme i nakon njene agresije nad istom.
Ako bude dio onog sto je zasluzila da joj bude...uh,necu da se nad tudjom mukom nasladjujem !!!
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#110
http://www.youtube.com/watch?v=YjMo0e6MeKs
obratite paznja na pitanja tzv slobodnog novinara, tzv. slobodnog b92...
iz te medijske kuce su jako dugo potpuno ignorisali sta se desava sa LDP-om i Cedom Jovanovicem. A kad ga puste da govori, onda je to ovako otprilike...
Hocu da kazem da se na svaki moguci nacin ignorise cinjenica da je Kosovo pod protektoratom UN, i da se svako drugacije misljenje osim " Ne damo Kosovo " i "Kosovo je srce i dusa srpskog naroda" docekuje na noz, cak i u najslobodnijoj medijskoj kuci, koja je za vreme Milosevica zaista to i bila. Tu se vidi najbolje mera slobode u Srbiji danas. Zastrasujuce. Ne isplati se gledati tvi slusati radio i citati novine . Kostunije je sve okupirao. I njegovi kohabitanti u liku Borisa Tadica.
obratite paznja na pitanja tzv slobodnog novinara, tzv. slobodnog b92...
iz te medijske kuce su jako dugo potpuno ignorisali sta se desava sa LDP-om i Cedom Jovanovicem. A kad ga puste da govori, onda je to ovako otprilike...
Hocu da kazem da se na svaki moguci nacin ignorise cinjenica da je Kosovo pod protektoratom UN, i da se svako drugacije misljenje osim " Ne damo Kosovo " i "Kosovo je srce i dusa srpskog naroda" docekuje na noz, cak i u najslobodnijoj medijskoj kuci, koja je za vreme Milosevica zaista to i bila. Tu se vidi najbolje mera slobode u Srbiji danas. Zastrasujuce. Ne isplati se gledati tvi slusati radio i citati novine . Kostunije je sve okupirao. I njegovi kohabitanti u liku Borisa Tadica.
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#111
Ovde se i ne moze drugacije ziveti nego u izolaciji, tako da ono sto nam i sledi posle 28 januara i nije neko iznenadjenje.
A da bi odrzao koliko-toliko zdravu pamet, najbolje je da se ne gleda i ne slusa nijedno "sredstvo informisanja".
Jedna normalna mesta su LDP- Ceda, Canak i njegova LSV.
Ali, unutar LDP je isto strasna situacija. Neizdrz.
Ludilo.
Nadam se, zavrsna faza.
A da bi odrzao koliko-toliko zdravu pamet, najbolje je da se ne gleda i ne slusa nijedno "sredstvo informisanja".
Jedna normalna mesta su LDP- Ceda, Canak i njegova LSV.
Ali, unutar LDP je isto strasna situacija. Neizdrz.
Ludilo.
Nadam se, zavrsna faza.
-
Fair Life
- Posts: 14219
- Joined: 02/03/2004 00:00
#112
pesak wrote:Ovo je jos jedan krupan korak prema potpunoj katastrofi Srbije, posle Milosevica, a uz pomoc nastavljaca Miloseviceve politike- Vojislava Kostunice i njegovih pomagaca u liku Tome Nikolica, a tu bih stavila i Borisa Tadica.
Dugotrajna izolacija, gradjanski rat, novo bombardovanje...beda u svakom smislu...ne znam sta da vam kazem.
DANI, Broj 550, 551 - 28.12.2007. wrote:Intervju: Mirko Đorđević, analitičar
Srbija se vraća u devedesete
Sociolog religije, profesor Univerziteta, esejista, prevodilac, saradnik beogradske Republike za Dane govori o vladikama i svecima Srpske pravoslavne crkve, Beogradu danas, Kosovu i mogućem rješenju, manipulacijama, Islamskoj zajednici, Slobodanu Miloševiću, Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću, Muameru Zukorliću, patrijarhu Pavlu i njegovom nasljedniku...
Nekadašnji "strani plaćenici" promijenili su ime, pa se u Srbiji danas moderno zovu - ekstremisti. Ime su promijenili i nekadašnji "patrioti", borci za nacionalnu stvar, dobrovoljni davaoci tuđe krvi, kako ih je jednom nazvao kolumnista nedjeljnika Vreme, pokojni Stojan Cerović. I oni su sada "ekstremisti".
Zajedno, kako se to ovdje popularno kaže, čine "dve strane iste medalje".
Da bi se objasnilo kako ta suluda inverzija praktično zvuči i izgleda, možda je najbolje citirati sada već bivšeg direktora poznatog beogradskog nedjeljnika, u Miloševićevo doba takođe "stranog plaćenika", koji je u jednoj TV emisiji pretprošle nedjelje rekao da su Čeda (Jovanović) i Velja (Ilić) "ista politika". Aludirajući na tekst Biljane Srbljanović, objavljen na blogu B92, u kome Srbljanovićeva samo odgovara na uvredljive riječi koje je na njen račun u pomenutoj emisiji izrekla Ljiljana Smajlović, bivši direktor dalje razvija tezu, pa je tako ispalo da poznata srpska dramska spisateljica "delje blogov kolac" za glavnu urednicu Politike.
Ovdje je definitivno sve moguće i nije moguće ništa!
U momentu kada se "ekstremistima" različitog predznaka proglašavaju Čeda i Velja, Pera Luković i Firer Davidović, fašisti i antifašisti, za očekivati je da tu etiketu s pravom ponese i sociolog religije, profesor Univerziteta, esejista, prevodilac, saradnik beogradske Republike - Mirko Đorđević.
Zahvaljujući javnim nastupima u kojima je kritikovao razne društvene pojave, ali i izjave i poteze nekih od vladika Srpske pravoslavne crkve, Đorđević je odavno na nišanu dežurnih "patriota". Tako je u maju prošle godine, nakon gostovanja u jednoj emisiji na Javnom servisu Srbije u kojoj je govorio o Nikolaju Velimiroviću, svecu Srpske pravoslavne crkve, kao ideologu fašizma, "neko" kamenovao njegovu kuću u Simanovcima, nadomak Beograda.
Zašto se sve ovo dešava? Da li je strah od konačnog rješenja statusa Kosova glavni razlog gomile uvredljivih, neodmjerenih javno izgovorenih riječi, pojačane netolerancije i potrebe da se svima koji misle drugačije nalijepi etiketa "ekstremiste" ili "izdajnika"?
Bilo kako bilo, opšti je utisak da se ovdje nešto gadno kuva. Takav utisak dijeli i Mirko Đorđević.
DANI: Osjećate li se ekstremistom?
ĐORĐEVIĆ: Ne, ne osećam se ekstremistom. Naprotiv. Čovek sam koji slobodno i po principima vlastite savesti govori o problemima koji su pred nama, a koji se tiču budućnosti ove zemlje. Osim toga, u Beogradu postoji jedno vrlo čudno i lukavo objašnjenje situacije koju živimo: da bi se izbegle neke neprijatne teme, plasira se priča o tzv. "ekstremistima i sa jedne i sa druge strane". To je čista podvala! Pod ekstremizmom se podrazumevaju one krajnosti koje propagiraju rušilačke ideje. Ovo što radim, dakle, nema veze s ekstremizmom.
DANI: Čemu onda, zapravo, služi ta priča o "ekstremistima sa jedne i druge strane"?
ĐORĐEVIĆ: To je politikantska floskula koja treba da ukine pravo na drugačije mišljenje. Drugim rečima, to je odbrana jednoumlja. Ako u Beogradu i Novom Sadu imate neonacističke grupe, lako ćemo se složiti u oceni da su te grupe ekstremističke. Međutim, ako u isto vreme imate i grupu koja se u ime antifašizma, slobode i ljudskih prava tome suprotstavi, onda vi, da bi zamaglili stvari, njih proglasite drugom stranom medalje, odnosno ekstremistima. To ne može! Sve je puno paradoksa! U Novom Sadu mladi Srbi slave rođendan Hajnriha Himlera, čoveka koji je propovedao uništenje konkretnih naroda, među kojima i srpskog! I nikome ništa! Danas u Politici čitam tekst o tome kako je u Francuskoj, zbog negiranja nacističkih zločina, Le Penu, iako se nije pojavio na suđenju, izrečena kazna od pet meseci zatvora.
DANI: Ali nije tužen samo Le Pen, već i novinar koji je napisao tekst, kao i urednik koji je dozvolio da se takva svinjarija objavi. Zar Vam nije čudno da to prenosi Politika, čija urednica brani "pravo na mišljenje" predsjednika Opštine Aranđelovac, koji poziva na paljenje TV B92, ali i svoje pravo da kao urednica takav tekst objavi?!
ĐORĐEVIĆ: Dobro ste primetili. To je dokaz haosa u Beogradu. Meni profesor Univerziteta u jednoj TV emisiji kaže: "Pa, čekajte, kolega! Zašto se ne bi izučavala Hitlerova misao?!" Kažem: "Pobogu, čoveče! Pa, Hitler je bio zanatlija bez škole! Mali, seoski moler! Nema tu nikakve misli! Samo zlo i bolest!" Ovde vam kažu: imam pravo da kažem svoje mišljenje! Koje je to mišljenje?! "Dimitrije Ljotić je bio veliki čovek!" Zamislite!
DANI: To kaže jedan bivši ministar u vladi Vojislava Koštunice!
ĐORĐEVIĆ: To kaže i sam Koštunica! Dimitrije Ljotić je formirao vojsku, Dobrovoljačke odrede, koja se do 15. maja 1945, osam dana duže, borila na strani Hitlera. I šta vi onda hoćete?! Ista stvar je sa Nikolajem Velimirovićem. On je 1935. na Kolarčevom univerzitetu održao predavanje u kome je veličao Hitlera, za vreme rata bio ljotićevac, fašistički ideolog, ubeđeni antisemita! Njega je crkva proglasila za sveca!… Vidite, mi u svojoj istoriji nemamo svetliju ličnost od Svetog Save, velikog Evropljanina, civilizacijskog heroja. Međutim, današnje svetosavlje na kome se toliko insistira je čista fašistička ideologija Nikolaja Velimirovića i Dimitrija Ljotića.
DANI: Čini mi se da je atmosfera ovdje dovedena do usijanja. Pogledajte samo rječnik ljudi koji se svakodnevno pojavljuju u medijima! U knjizi Put u bespuće Ivan Stambolić citira pismo Bogdana Bogdanovića koji, analizujući jezik 8. sjednice CK SKS, dolazi do zaključka da se sprema rat. Poređenje je grozno ali opominjuće!
ĐORĐEVIĆ: Dijagnoza koju je postavio Bogdan Bogdanović je, nažalost, i danas aktuelna i mogla bi se lako primeniti. Iz analize diskursa javnog govora možemo videti situaciju identičnu sa onom od pre deset ili dvadeset godina. To je ono što brine i što osećate na svakom koraku. Na sceni je ponovo jezik mržnje, isključivosti, jednoumlja. Današnje jednoumlje nije komunističko, već je to jednoumlje konzervativne, retrogradne misli, usmereno ne nacionalno, već nacionalistički. U tom smislu je i stvorena teorija da su svi ekstremisti…
DANI: Da onda to ne bi bio niko!
ĐORĐEVIĆ: Tačno!
DANI: A šta je, po Vašem mišljenju, ključni problem? Odakle ta radikalizacija? Kosovo?
ĐORĐEVIĆ: U Srbiji smo 2000. imali promene koje su dovele do smene Slobodana Miloševića. Pomislili smo da su te promene dublje i stvarne, što očigledno nisu bile. Prošlo je šest, sedam godina i vidimo da se Srbija polako vraća u ono stanje s početka devedesetih. I to po mnogim znacima.
DANI: Kojim?
ĐORĐEVIĆ: Prvi znak je jezik o kome smo govorili. Drugi, možda najrečitiji od svih - Kosovo! Ovde treba naglasiti opasnost zloupotrebe tog problema u unutrašnje svrhe. Dovoljno je pročitati novine i videti da je na sceni ponovo podela na "izdajnike" i "patriote". Ljudi koji pokušavaju da realno sagledaju problem obično se etiketiraju kao "izdajnici", a oni koji su Kosovo doveli dovde, e, oni su "patrioti".
DANI: Kako je došlo do te inverzije?
ĐORĐEVIĆ: Radi se o čistoj manipulaciji u cilju opstanka na vlasti. Zato danas često možete čuti da nas čeka utvrđivanje konačnog statusa Kosova, ali se prećutkuje činjenica da je taj status - i de iure i de facto - konačno rešen 8. juna 2000, i to između snaga NATO-a, pod komandom generala Džeksona i Slobodana Miloševića, koji je pristao na taj status. Bio je to školski primer kapitulacije.
DANI: Govorite o Kumanovskom sporazumu?
ĐORĐEVIĆ: Govorim. Tim sporazumom je srpska država izgubila pravo prisustva na Kosovu i Kosovom od tog momenta upravljaju UN. Danas, premijer Koštunica, njegovi ministri i Srpska pravoslavna crkva vuku katastrofalne poteze pozivima kosovskim Srbima da bojkotuju tamošnje izbore, da ne učestvuju u institucijama i sl. Mislim da je jedino ispravno rešenje upravo suprotno: Srbi treba da ostanu na Kosovu i da učestvuju u radu institucija. Onoliko koliko nas na Kosovu bude, toliko će Kosovo biti naše.
DANI: Kako Srbi da učestvuju u radu institucija ako su im uskraćena elementarna ljudska prava? Šta je to kosovska vlada učinila da Srbima obezbijedi sigurnost?
ĐORĐEVIĆ: Razumemo se. To je tačno. Srbi su u martu 2004. bili objekat šovinističkih napada. Oni su i danas na Kosovu izloženi šikaniranju, ne mogu ni na groblje da odu, da krste dete, ugrožena su im elementarna prava, ali, ako ne budu učestvovali u političkom životu, onda će sebi propisati presudu. Znate, nemaju samo Srbi mit Velike Srbije. Postoji Velika Albanija, Velika Rumunija, Bugarska… Svi mali žele da budu veliki. I u celom tom tragičnom ciklusu koji je odneo bezbroj života svaki od naroda bivše Jugoslavije je dobio nešto. Svi sem Srbi. Srbi su ispali jedini gubitnici.
DANI: Zašto su Srbi ispali jedini gubitnici?
ĐORĐEVIĆ: Zato što smo naseli jednoj suludoj ideologiji da je srpska država svuda gde su Srbi. Sve se to dešava u trenutku realizacije ideje Evrope, koja ne počiva na klasičnom principu suvereniteta. Pa, Francuska se odrekla dela suvereniteta i, posle devet vekova, predsednik Francuske lično zatvara kovnicu franka i nosi ga u muzej. Ovde na Balkanu, nažalost, uprkos strašnom iskustvu, još uvek i kod Srba, i kod Hrvata, i kod Albanaca opstaju teorije o velikim državama. Velika Hrvatska nije uspela, nije uspela Velika Srbija i bilo bi zaista katastrofalno da se dopusti stvaranje Velike Albanije. Albanci su euforični…
DANI: Mislite da postoji takva mogućnost?
ĐORĐEVIĆ: Potencijalno postoji, ali je za Balkan Evropa jedino rešenje. Ono podrazumeva istorijsko izmirenje Albanaca i Srba, izgradnju Kosova kao multietničkog, multikonfesionalnog, građanskog društva. Samo EU može neutralisati nacionalizme i teritorijalne pretenzije zemalja Balkanskog poluostrva.
DANI: Da li je takvo Kosovo moguće? Zvuči kao utopija.
ĐORĐEVIĆ: Znam da to danas tako deluje, ali znam isto tako da svako drugo rešenje vodi u podele po etničkom principu, pa tako dobijamo novi paradoks: severni deo, gde su Srbi većina, pripao bi Srbiji, dok drugi, sa srpskim enklavama, našim dragocenim spomenicima kulture, koji su deo evropske kulture, Prizren, sve to ostaje Albancima. I šta onda?! Koštunica nudi nekakva besmislena rešenja - Olandska Ostrva, Hong Kong… Smejurija! U Hong Kongu svakoga se dana u podne postrojava kineska vojska, diže kineska zastava i peva kineska himna. Možete li zamisliti srpsku vojsku koja u Prištini peva Bože pravde"?! Došlo bi do pokolja.
DANI: Kada govorite o Velikoj Albaniji, ne čini li Vam se da tu postoji jedna specifičnost: centar te države i tog nacionalizma nije Albanija, nego Kosovo?
ĐORĐEVIĆ: Tako je! Slažem se sa vama. Na Kosovu je taj naboj najjači. Kosovo je tipičan primer nedovršenog društva. Ono nije rešilo pitanje samih Albanaca, da ne govorimo o drugim stvarima.
DANI: Vidjeli ste da je posljednjih mjeseci pregovora o statusu Kosova odjednom aktuelizovano pitanje Republike Srpske. Zašto?
ĐORĐEVIĆ: To su dve stvari. Jedan od garanata tzv. dejtonske Bosne i Hercegovine je Srbija. Šta to znači? Da je Srbija preuzela odgovornost očuvanja te države. Kome bi izdvajanje RS-a iz Bosne donelo dobra? Nikome! Otvorila bi se mnoga pitanja, a mi bismo se vratili onamo odakle smo krenuli.
DANI: Kada kažemo da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, mislite li da u samom tom sporazumu postoji jedan cinizam, jedna nepravda, jedna konstrukciona greška: garant je Milošević, koji je istu tu Bosnu zapalio?
ĐORĐEVIĆ: Mislim tačno tako! Dejtonski sporazum nije idealno rešenje, ali je imao svoju funkciju. Zaustavio je rat. Čim je taj rat završen, pokazala se konstrukciona greška o kojoj govorimo. Pristalo se na etnički princip i to je bio ustupak Slobodanu Miloševiću. Taj ustupak je međunarodna zajednica kasnije ispravila time što je Miloševića vojno porazila.
DANI: Rekli ste da je Srbija nakon ovih petnaest godina najveći gubitnik. Ako uskoro ode i Kosovo, šta se ovdje može dogoditi? Da li ta frustracija gubitnika može da proizvede novi haos na Balkanu?
ĐORĐEVIĆ: Kosovo je nepunih devedeset godina bilo u sastavu Srbije - od 1912. do Kumanovskog sporazuma. Uprkos tome, ono je u kolektivnoj i individualnoj svesti Srba. Tamo je zaista kolevka srpske i države i crkve. Ali mi nećemo da priznamo da je Kosovo, osim srpsko, bilo i albansko! Oni vekovima tamo žive. Posle Kosovske bitke, Otomanska imperija je bila ukinula Srbiju, ali su Turci, kao mudra država, obnovili Pećku patrijaršiju i postavili za srpskog patrijarha Makarija Sokolovića, koji je sedamnaest godina bio na čelu naše crkve. On je u istoriji ostao upamćen kao veliki patrijarh, koji je čak proširio nadležnosti te crkve. Imperija mu je dala tu slobodu, ali uz uslov da prizna državu u kojoj živi. Dakle, mi bismo se ovdje morali suočiti sa činjenicama. Istorijski procesi ne vode mnogo računa o emocijama, nego se odvijaju po svojoj imanentnoj logici. Sigurno je da će gubitak Kosova biti razlog za ogromnu frustraciju kod Srba…
DANI: I do čega to može dovesti?
ĐORĐEVIĆ: Pa, vi imate nedavnu izjavu vladike raško-prizrenskog Artemija, koji doslovno kaže da je to što rade Boris Tadić i ministar vojni Šutanovac čista izdaja. U tom smislu vladika poziva Srbiju da podigne vojsku. Iako verujem da takva mogućnost ne postoji zato što smo već jednom imali iskustva sa ratovanjem protiv čitavog sveta, siguran sam da će doći do eksplozije gneva koja će dati vetar u leđa raznim ekstremistima.
DANI: Da li će ta eksplozija gnjeva biti usmjerena ka spolja ili ka unutra?
ĐORĐEVIĆ: I jedno i drugo. Međutim, eksplozija usmerena ka spolja neće imati nikakvog efekta, za razliku od ove unutrašnje, pomoću koje ćete svima koji na stvari gledaju drugačije od zvanične politike moći da kažete da su izdajnici. To će biti vrlo opasna igra i plašim se da bi ovde mogao otpočeti još jedan ciklus kobnih srpskih deoba.
DANI: Izjava vladike Artemija je simptomatična?
ĐORĐEVIĆ: Jeste. Ona je kontinuitet. Crkva pravi grešku jer odavno pliva vodama mitologije. Iako u srpskom Ustavu piše da su crkva i država odvojene, vi u državnom pregovaračkom timu za Kosovo imate vladike. Pozivajući se na Ustav, mene stranci često pitaju da li crkva vodi državu u Srbiji. To tako izgleda.
DANI: Zašto to tako izgleda? Kako je crkva dobila taj status?
ĐORĐEVIĆ: Mesto crkve u društvu je značajno i nezamenjivo, ali svakako nije ono koje joj je dala Koštuničina vlada. Ovde se već dugo govori o klerikalizaciji Srbije. Crkva se uvodi u sve pore života.
DANI: Onda jedna NVO danima bezuspješno od srpske vlade traži da ukine PDV na opremu za bebe i tek kada istu stvar od Koštunice zatraži patrijarh, to bude prihvaćeno!
ĐORĐEVIĆ: Deo vlade uvek razmišlja kako crkva kaže. To je klerikalizacija. Koštunica je tipični nacionalista, ali i pragmatičan kada to treba da bude.
DANI: Hoćete da kažete da mu crkva služi kao alibi za neke odluke?
ĐORĐEVIĆ: Rekao bih da Koštunica često manipuliše crkvom. Čak je ovo sa Kosovom školski primer vrlo lukave manipulacije. Dakle: vodiću svoju politiku, ali, kada dođe do konačne odluke, pozvaću se na stav i podršku crkve! Citirao sam vam Artemijev poziv na rat, ali morate znati da u SPC-u ne postoji samo Artemije, Amfilohije i sl. U njoj postoji i vladika Teodosije, koji, recimo, kaže: "Naša je greška što smo Srbima savetovali da ne učestvuju u institucijama." Ili jeromonah Sava, koji je za vreme bombardovanja štitio i skrivao neke Albance, javno je govorio da je to što Milošević radi na Kosovu zlo, apelovao na Artemija da pokuša da urazumi Miloševića…
DANI: Kako je došlo do toga da "jastrebovi" personifikuju SPC? Izjave ovih drugih rijetko dobijaju prostor u javnosti. Za njih gotovo da i ne znamo.
ĐORĐEVIĆ: Zato što odavno u Saboru imamo "jastrebove" i "golubove" i zato što su ovi prvi uvek bili dominantni. Setite se da su se na Kosovu 1987. srela dva nacionalizma: Miloševićev politički nacionalizam i crkveni filetizam.
DANI: Šta je filetizam?
ĐORĐEVIĆ: Crkveni nacionalizam. Stanje u kome crkva na prvo mesto stavlja svoje pleme pa veru, a ne obrnuto. To se u pravoslavlju zove jeres filetizma. Kao što sam rekao, na Kosovu su se 1987. srela dva nacionalizma i, zahvaljujući toj kobnoj blizini koja traje i danas, crkva je od političara prihvatila ulogu koja nije njena prirodna. Prirodna uloga crkve je da širi ljubav prema drugom, drugačijem i različitom, a ne ova kojom se decenijama manipuliše.
DANI: Zašto je crkva dozvolila da se njom manipuliše? Da li je i ona tu imala neki svoj interes?
ĐORĐEVIĆ: Jeste. Crkva je pokušala da osigura svoje mesto u društvu i osigurala ga je prihvatajući razne privilegije. Ona je danas centralna institucija u Srbiji, zastupljena u gotovo svim sferama vlasti. Zvučaće vam pomalo čudno, ali crkva je danas u javnom životu u potpunosti preuzela ulogu nekadašnjeg Saveza komunista. Ona je svuda!
DANI: Kada razgovaramo o ulozi SPC-a u društvu, ne mogu a da ne pomenem tzv. slučaj Pahomije. Kako je moguće da se Sinod, uprkos insistiranju javnosti, nije oglasio o tom pitanju?
ĐORĐEVIĆ: To je vrlo čudan slučaj i tu se crkva nije snašla. U momentu kada je skandal obelodanjen, umesto da je sazvala svoj crkveni sud, crkva se uplašila i prepustila stvar državi. A videli smo kako je Koštuničina država taj proces vodila. Crkva je kroz svoje pravosuđe Pahomija i Ilariona trebala žestoko da osudi i izopšti, a ne da o tome ćuti i stvari skriva pod tepih.
DANI: Čini mi se da, pored pedofilije, postoji još jedna stvar o kojoj se u crkvi ćuti. To je saradnja sveštenika s tajnim službama. Zašto je to tako?
ĐORĐEVIĆ: To je ovde i dalje tabu tema. U Bosni je izašla knjiga iz koje se vidi koliko je sveštenih lica sarađivalo sa Titovom UDBA-om. Prednjačili su hodže, pa onda i naši popovi. U toj knjizi postoji i dosje vladike Kačavende, njegov nadimak, šta je sve radio. On spada u tu "tvrdu" struju i vrlo je moćan i bogat. Šef srpske BIA-e Rade Bulatović je u maju 2006. rekao da policija traga za tri tajna dosjea crkvenih velikodostojnika koji su nestali nakon 2000. godine i da BIA pretpostavlja ko je, zašto i kako te dosjee uzeo. Vrlo neobična izjava.
DANI: Da li Vas je iznenadilo to ćutanje crkve o pedofiliji?
ĐORĐEVIĆ: Iskreno da kažem - nije. Dominiraju snage koje na takav korak nisu spremne. Šta fali rimokatolicima?! Papa je stotine sveštenika zbog sličnih stvari rasčinio. Morate znati da je naša crkva veoma konzervativna, sporo se menja. Poslednji Vaseljenski sabor je bio pre hiljadu godina, dok su katolici imali Drugi vatikanski koncil.
DANI: Ako je pravoslavna crkva izrazito konzervativna, kako objašnjavate činjenicu da SPC u svim anketama o popularnosti institucija uvijek zauzima veoma visoko mjesto?
ĐORĐEVIĆ: Time da je srpsko društvo izrazito konzervativno. Pravoslavlje je obredno, tradicionalističko. Ovde svi slave slavu. Čak i ateisti! Nove ideje se teško probijaju. Nas su mimoilazili procesi. Nismo imali ni humanizam ni renesansu. Bilo je nešto malo prosvetiteljstva oko Dositeja i ništa dalje od toga. Mi nismo imali "posavremenjivanje", kao što su ga imali katolici.
DANI: Kada smo kod nazadnjaštva, sjetih se čuvenog pisma Bjelinskog Gogolju u kome se govori o crkvi koja se "izmetnula u hijerarhiju" i Volteru koji je "ismijavanjem ugasio u Evropi lomaču fanatizma u većoj mjeri nego svi popovi, episkopi, mitropoliti i patrijarsi zajedno".
ĐORĐEVIĆ: To je pismo iz 1847. Znam ga napamet. Bjelinski, koga su se svi bojali i koga su zvali "besni Visarion", iz Salzburga je opominjao Gogolja: "Pazite, Nikolaju Vasiljeviču! Kada počnete da služite mraku, Bog će vas kazniti! Oduzeće vam talenat!". To se popularno zove - kletva Visariona Bjelinskog. Toga se mnogi ne sećaju, a trebalo bi. Ovde se odavno "služi mraku". Crkva i vera su stvari pomoću kojih je lako manipulisati. Vidite, i muslimani su predmet manipulacija. Naša Islamska zajednica, koja nije nikada bila tako jaka, dozvoljava sebi da bude izmanipulisana, da je političari, ili ko zna ko već, podele.
DANI: Oni samo preslikavaju model!
ĐORĐEVIĆ: To je prava reč! Preslikavaju model! Učestvovao sam u javnim debatama o toj temi, pa mi Zukorlić kaze: "Profesore, ja sam u pravu"! I ovaj drugi muftija misli isto. Zašto ste to dozvolili? Šta ste dobili? Ništa! Podelu, svađu, mržnju!
DANI: Pomenuli ste tzv. "jastrebove" u SPC-u Artemija i Amfilohija? Šta je sa tzv. "trećim A" - Atanasijem?
ĐORĐEVIĆ: Vladika zahumsko-hercegovački Atanasije se umirovio. Atanasije, to "tvrdo krilo SPC-a", je postao neka vrsta putujućeg ideologa. Pamtimo mnoge njegove strašne izjave, od kojih je jedna da su muslimani narod koji koristi loj i da zbog toga smrde. Zamislite! Takva izjava nikada nije zabeležena. Na njegovo mesto je došao vladika Grigorije, koji važi za "umerenog".
DANI: Kažete da je u SPC-u struja "jastrebova" bila uvijek jača. Da li je tako i danas?
ĐORĐEVIĆ: Jeste, mada moram da kažem da i "golubovi" jačaju. Dominacija "jastrebova" se najbolje pokazala tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Iako ne postoji niti jedan sinodalni akt kojim crkva poziva na rat, mi ne možemo sporiti činjenicu da je ona bila uz Karadžića i Mladića. Amfilohije nad odrom majke Radovana Karadžića kaže da je ona rodila novog Jugovića! Nadmoć tog radikalnog, konzervativnog dela se naročito vidi sada kada je stari patrijarh bolestan i dok je u toku borba za nasleđe.
DANI: Osim "tri A", ko još pripada "jastrebovima"?
ĐORĐEVIĆ: Uglavnom učenici Justina Popovića. Osim ove trojice, tu je i Irinej, Kačavenda i sl. Danas se često govori o postojanju nekoliko lobija unutar SPC-a: bosanski, na čelu sa Kačavendom, kosovski, na čelu sa Artemijem, i crnogorski, na čelu sa Amfilohijem. Ne želim da nagađam koja će struja odneti prevagu, ali bih svakako na čelu crkve voleo da vidim neku mlađu ličnost koja bi se suočila sa činjenicama i objavila pokajanje. Tokom petnaest godina, crkva ovde nije bila samo svedok, već i duhovni saučesnik u mnogo čemu.
DANI: Treba li crkvi lustracija?
ĐORĐEVIĆ: Naravno. SPC mora mnogo da se pokaje. Ovde sam svojevremeno izazvao veliku buru kada sam rekao da, nakon Srebrenice, patrijarh srpski Pavle sa sveštenstvom, uz zvonjavu zvona, krene pešice put Zvornika prema Srebrenici i javno se izvini narodu koga tamo poklasmo. De Gol je 1945, zbog saradnje sa nacistima, smenio francuskog kardinala. Kralj Milan je uhapsio srpskog mitropolita Mihajla…
DANI: Ko bi danas u SPC-u mogao da sprovede reformu?
ĐORĐEVIĆ: Ne znam ko bi to mogao da uradi. Želeo bih da to bude neko mlađi, ali, u zatvorenim strukturama kakva je crkva, stvari su često nepredvidive. Nije Hruščov, nego Berija napisao Deset tačaka destaljinizacije! Rekao je: ja sam bio Staljinov izvršilac i najbolje znam da na ovaj način više nećemo moći. Nije isključeno da, ako mesto patrijarha preuzme "tvrda" struja, Amfilohije počne proces otvaranja. On najbolje zna šta nije išlo i zbog čega. On zna kako funkcioniše sistem. Kod izbora patrijarha ne odlučuje, kako se obično misli, samo žreb, već razne strukture formalne i neformalne moći države.
DANI: Rekli ste da je patrijarh Pavle balans između te dvije struje. Koliko mi se čini, on je često pošteđen Vaše kritike. Zašto?
ĐORĐEVIĆ: Kako god gledali na njegovu ličnost, patrijarh je bio neka vrsta ravnoteže između te dve struje. I njega su vodili u rovove Karadžićeve i Mladićeve vojske, ali je on ipak bio institucija za sebe koja je znala da opomene, prekori. Patrijarh je kazao da neće ne veliku, nego ni najmanju Srbiju po cenu bilo kog ubijenog deteta. Ima i ličnu harizmu, nije čovek afera, nije politički ostrašćen. U momentu kada je crkva bila saučesnik, kada je pružala duhovnu logistiku ratu koji je bio lišen smisla, patrijarh je pokušao da neke ljude urazumi. Danas, kada je bolestan, podvlačim da verujem da će mnoge njegove molitve biti uslišene, ali i da mnoge njegove molbe nisu uvažene. Više puta je bio u manjini.
DANI: Kada?
ĐORĐEVIĆ: Uoči Dejtona, Milošević je od patrijarha tražio da zelenim mastilom, kako se po vizantijskom pravilu potpisuju patrijarsi, potpiše pravo da Milošević, a ne Karadžić zastupa Srbe u Bosni. Nakon toga, u Saboru je došlo do pobune. Osam vladika je tražilo njegovu smenu. Izdali su saopštenje u kome su kazali da se patrijarhov potpis na taj dokument smatra ništavnim i povukli ga. Bilo je to javno poniženje.
DANI: Zašto kažete: vodili su ga po rovovima Karadžićeve i Mladićeve vojske? Ko ga je vodio? Postoje mnoga patrijarhova saopštenja, pisana jezikom koji ne priliči jednom svjetovnom licu, za koja se kasnije pronosila priča da su ih pisali Matija Bećković ili Amfilohije. Ako je to tačno, zašto je patrijarh Pavle tako nešto dozvoljavao?
ĐORĐEVIĆ: Manipulisalo se i njim. U SPC-u je patrijarh po definiciji primus inter pares, prvi među jednakima. U Sinodu i u Saboru vlada princip nadglasavanja. Patrijarh je 24. marta potpisao sa ministrom kulture u kosovskoj vladi Memorandum o razumevanju u kome je pisalo da će kosovska vlada učiniti sve da se na Kosovu sačuvaju srpske duhovne svetinje. Nakon tri dana, Sinod je izdao saopštenje i Memorandum, što se tiče srpske strane, proglasio nevažećim. Patrijarh, i to je jedno od mogućih objašnjenja, ne spada u jake ličnosti. On nije bugarski patrijarh koji je za vreme Drugog svetskog rata Nemcima poručio da će, ako Bugari počnu da šalju Jevreje u logor, biti prvi koji će tamo otići. Nije! Možda je mogao mnogo više da učini, ali u momentu kada se bori s dušom, nemojte od mene tražiti da prema njemu budem suviše strog.
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#116
Pa, ne znam sta da ti kazem. Ja sam se bila ponadala. Nekako se slobodnije govorilo. Pametnije,nije bilo idiotskih stereotipa i nekog straha da ces biti sankcionisan zbog slobode govora. Pogotovu sam se ponadala kad je Skot uhapsen i poslat u Hag.zavrzlama wrote:pa zar je bila izasla iz devedesetih
Mozda je sav taj moj 'osecaj" lazan, subjektivan...ucestvovala sam na ulici u svemu tome. Ne znam sta da kazem.
Mada, cinjenica je da su radikali tada imali jako malo...bili su zanemarljivi. Trebalo ih je tad zakonom zabraniti.
Kostunije sve vodi.
S obzirom sta je bilo 6. oktobra, kad je doleteo Ivanov, i na njihov razgovor sa Milosevicem, o kome Kostunica nikog nije obavestio i niko ne zna sta su tad govorili...ko zna. Ko zna ko se s kim tad sta dogovorio.
Dokle ce se ovde Rusi pitati...
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#117
Inace, Mirko Djordjevic podrzava LDP. Cesto je na tribinama koje organizuje LDP. On je sa ekipom stvarnih srpskih intelektualaca koji podrzavaju LDP.
MOzda ima i na sajtu.
http://www.ldp.org.yu
MOzda ima i na sajtu.
http://www.ldp.org.yu
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#118
Evo vam glas razuma u Srbiji, poslanik LDPa u skupstini, predsednica Politickog saveta LDPa, bivsa predsednica Gradjanskog saveza Srbije, VESNA PESIC. 
http://www.b92.net/info/emisije/poligra ... _id=280015
10. januar 2008.
DS je razočarao građane
Vesna Pešić: Znači, ta rezolucija je bila takva koja je ukrstila Kosovo i Evropsku uniju i to veoma precizno, Demokratska stranka je to prihvatila i svaki put kad smo imali te rezolucije tu nije bilo nikakvog nesporazuma. Znači, očekuje se da Demokratska stranka mnogo jasnije kaže gde će ići Srbija, tako da ja imam utisak da imamo jednu jasnu koncepciju, znači, nekog ko hoće da ide unazad, a neko hoće mrcvarenje, eto, tako da kažem, sad ćemo da se mrcvarimo, Tadić i Koštunica, još koliko će dugo oni da mrcvare sa nekom prvo kohabitacijom, a onda sa ovom interesnom koalicijom. I ja moram da kažem da za mene je tu jedina suprotnost recimo Radikalnoj stranci i njihovoj koncepciji LDP.
Gost: Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta LDP-a
Voditeljka: Antonela Riha
Dobro veče. Dok se predsednički kandidati preganjaju oko toga treba li ili ne i pod kojim uslovima da uđemo u Evropsku zajednicu iz Brisela stiže poruka da do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 28. januara verovatno neće ni doći, između ostalog i zbog uslovljavanja Beograda da na Kosovo dođe misija Evropske unije. Komesar za proširenje Oli Ren nam je juče poručio da je žalosno da se evropska budućnost Srbije prinosi na oltar domaćih igara moći. I baš zbog toga budućnost Srbije mogla bi da zavisi i od ishoda predsedničkih izbora. Sa nama večeras gospođa Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta Liberalno demokratske partije, dobro veče i dobrodošli. Imate li Vi neko predviđanje, obzirom da nam sad zaista stižu neke oprečne informacije iz Brisela, da neke zemlje su vrlo čvrste oko toga da ne treba potpisati sa Srbijom ovaj Sporazum. Da li mislite da 28. januara ima neke šanse?
Pešić: Nekako meni se čini da je situacija dosta nejasna u tom pogledu. Ono što sam ja, kad sam držala konferenciju za štampu u nedelju u ime Liberalno demokratske partije, to je bilo da smo mi zauzeli stav da ukoliko dođe do te ponude, a očekivalo se da će doći 28. januara, da naša Vlada apsolutno mora potpisati taj Sporazum i da svako miniranje tog Sporazuma bi označavalo zaista jedan veliki udarac za Srbiju i ja sam čak i rekla da u tom slučaju zaista sva obećanja kandidati koji daju o infrastrukturama, zdravlju, zapošljavanju, to sve pada tog trenutka u vodu. I smatrala sam da zaista onda mora da se podnese nekakva odgovornost, jer to je suviše veliki ulog, znači, oko toga se ne može igrati i smatrala sam da onda u toj situaciji moraju biti raspisani parlamentarni izbori, jer nikakva grupa ne može odlučiti o tome da se takav Sporazum ne potpiše. Kao što znate mi taj Sporazum čekamo, eto, već sedam godina i to je bila jedna varijanta. E, sad, ovo što ste pomenuli juče da eventualno ima i Evropska unija i neke zemlje u njoj, da imaju nekakvo predomišljanje, pa sad, tu imate nekakve dve stvari. Jedno je tačno da se oduvek ponavljalo da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zavisi od završetka saradnje sa Haškim tribunalom, odnosno da se predaju optuženi za ratne zločine. E, sad, moj utisak je bio u jednom momentu da se nekako to malo ublažilo i da se išlo na taj 28....
B92: Evo, čujemo i Oli Ren je sinoć ponovo ponovio saradnju sa Haškim tribunalom.
Pešić: Dobro, da vam kažem, to je stajalo, to je moglo samo da prođe sada u ovom turnusu, ali već na sledećem uglu, to su svi ponavljali, bi nas to čekalo, znači, ne bismo mogli postati kandidati, ići dalje u evropske integracije bez tog uslova. Ali sad ponavljanje, dodavanje Nemačke, nekakve sumnje koje se tu sad mogu čuti, to ćemo videti ovih dana. Imam utisak da je Evropa počela da se koleba oko nas, izgleda da ovo uslovljavanje koje je stiglo od premijera Koštunice, da mi uslovljavamo Evropu, da oni izgleda kažu - pa, dobro, ako je tako, ostavite ove tamo, pa sad, videćemo, jednog dana kad oni dođu k sebi, i tako dalje. Znači, imam utisak da i oni polako su krenuli da ne prihvataju ta uslovljavanja, da mogu da nas otkače, to je jedno predviđanje, i naravno, moguće je i to da još uvek ostane taj 28. i onda apsolutno, mi, LDP... još će u korist da to ide stranačku, izbornu, mislimo da bi to bilo jako dobro ukoliko bi taj Sporazum bio potpisan.
B92: E, sad, pošto smo u izbornoj kampanji, tačnije, Vaša partija i birači, koliko ta okolnost sada može da utiče na opredeljenje građana, ukoliko recimo ne dođe do tog potpisivanja, a postoji i ta mogućnost, da li to može da ojača one stranke i one kandidate koji su upravo protivnici tog pridruženja Evropskoj uniji i imaju neke druge alternative. Da li mislite da je biračko telo senzitivno prema tako nečemu i do koje mere?
Pešić: Naše biračko telo u principu nije jako senzitivno, izuzev tog najobrazovanijeg sloja koji jeste i koji potpuno razume o čemu je tu reč, i ovako kad ja pričam sa nekim ljudima onda oni kažu recimo ovo što vi kažete. Ako bi bilo, recimo, u oba slučaja, ako bi bilo... stvar jasna 28. januara, ako recimo Vlada ne bi to potpisala, da u tom slučaju verovatno da bi došlo do priličnog razočarenja.
B92: Mada, Božidar Đelić je spreman sa sve penkalom da ode tamo i da potpiše.
Pešić: Da vam kažem, vidite u čemu je problem sad s tim penkalom, ko drži to penkalo, znate, tu meni nije jasno.
B92: Drži on, drži Vlada, DS ima većinu i kažu da će insistirati na tome.
Pešić: Vidite, sad imamo neku najnoviju vest i tu neku radnu grupu koja se formirala za Srbiju, to je veoma komplikovano sad postalo. Jeste potpisao onaj prvi paraf, koji je kao što znate izmišljen samo zbog Srbije koja ima tolike teškoće oko potpisivanja ovog prvog Sporazuma sa Evropskom unijom. Znači, bio je Đelić, imao je odobrenje, on je parafirao, ali kad je reč o Sporazumu to treba da potpiše premijer. Iz Demokratske stranke Srbije već čujemo da on apsolutno to neće potpisati.
B92: Da, ali smo čuli i da će Đelić ipak potpisati.
Pešić: Da li potpis vredi, da li ćemo mi tu gledati neku tuču oko tog penkala, da li ima penkalo ili nema penkalo i to je veliko pitanje.
B92: Da li mislite da će to da opredeljuje birače, da li mislite da su ovi predsednički izbori na neki način referendum za i protiv Evropske unije, pošto se na tome dele poruke i ideologija određenih predsedničkih kandidata? Da li smo mi sada na toj raskrsnici?
Pešić: Ja mislim da to je samo tako delimično, ako uzmete Srpsku radikalnu stranku, mislim da je ta pozicija dosta jasna i nema gotovo nikakvih dilema, mada su možda i oni nešto ublažili, ne kažu - nikad nećemo u Evropsku uniju i tako, ali njihova pozicija je relativno jasna.
B92: I njihov kandidat je dosta jak sudeći po istraživanjima i po prethodnim rezultatima.
Pešić: Jeste, znači, i koncepcija je dosta jasna, znači, po mom mišljenju to je jedan retro, jedno gledanje unazad i cela ta scenografija i cela ta priča, ona je zaista, kako da kažem, okrenuta prema prošlosti i tu onda nema, ne može se očekivati da će doći do potpisivanja Sporazuma, da će doći do nekakvog boljitka u svemu tome, ali dobro, ta pozicija je relativno jasna, kad je reč o tom našem putu. Ali ova druga pozicija nije dovoljno upečatljiva, vidite, ja mislim da Demokratska stranka nije izašla dovoljno sa jasnim evropskim putem i tu je problem sada zašto do toga nije došlo.
B92: Čekajte, tu ipak niste fer, Boris Tadić svakoga dana ponavlja da je Evropska unija naš prioritet kao i Kosovo u Srbiji, ali Evropska unija... Dakle, u svakoj poruci on to naglašava.
Pešić: Da vam kažem, on naglašava, ali vidite, on je ipak prihvatio i glasao, znate, vidite, ja primećujem sa sopstvenim razočarenjem jednu deklarativnost kod Demokratske stranke. Znači, vi deklarativno stalno izjavljujete, a kad dođe konkretno onda odjedared kad je to konkretno onda se ne vidi čvrstina toga stava. Znači, vi kažete to, ali vidite, kad treba glasati i da ne ode, da se ne baci, onda ćutite, ministri imaju većinu, ali o tome se... to prećuti....
B92: Nije konačna priča još uvek, zbog toga, čekaju se ti Rusi da dođu da se čuje ponuda.
Pešić: Hoću da kažem da vi možete svaki put da vidite da to nije... recimo rezolucija, vi kažete - pa, dobro, ako je to tako jasan put, kako su svaki put, evo, otkako sam ja u Parlamentu...
B92: Mislite na rezoluciju o Kosovu?
Pešić: Jeste, znate, ta rezolucija o Kosovu... ja sam baš neposredno pre te rezolucije bila u Utisku nedelje sa Vladetom Jankovićem i sa Jeremićem. Ja nisam mogla u tom momentu uopšte da pomislim da će oni prihvatiti onaj uslov koji je postavio Koštunica. To je kao kada bi vi nekom skakaču u vis neprekidno povećavate lestvicu, pa on svaki put to preskoči i kaže - e, sve je u redu, posle toga, preskočio sam opet. Znači, ta rezolucija je bila takva koja je ukrstila Kosovo i Evropsku uniju i to veoma precizno, Demokratska stranka je to prihvatila i svaki put kad smo imali te rezolucije tu nije bilo nikakvog nesporazuma. Znači, očekuje se da Demokratska stranka mnogo jasnije kaže gde će ići Srbija, tako da ja imam utisak da imamo jednu jasnu koncepciju, znači, nekog ko hoće da ide unazad, a neko hoće mrcvarenje, eto, tako da kažem, sad ćemo da se mrcvarimo, Tadić i Koštunica, još koliko će dugo oni da mrcvare sa nekom prvo kohabitacijom, a onda sa ovom interesnom koalicijom. I ja moram da kažem da za mene je tu jedina suprotnost recimo Radikalnoj stranci i njihovoj koncepciji LDP.
B92: Vi ste rekli da bi Boris Tadić trebalo da raspusti Vladu ukoliko ne bude potpisan ovaj Sporazum o kome smo pričali. E, sad, da li bi na primer to uradio Čedomir Jovanović ukoliko bude izabran za predsednika?
Pešić: On bi sigurno uradio kad bi bio izabran za predsednika, prvo zato što ne bi mogla da dođe u obzir, mi smo jasno rekli na konvenciji, zato kažem, ta pozicija je takođe kristalno jasna. Mi nemamo apsolutno nikakvu dilemu o tome gde je mesto danas Srbiji, kuda, kojim putem ona treba da ide. Ja mislim da je veoma teško da posle celog onog iskustva '90-ih godina, pa onog 5. oktobra, da Srbija se ponovo nađe u situaciji da otvori sva svoja pitanja, da ponavlja svoj XIX vek, da ponavlja XX vek i da ni na jedno pitanje nismo odgovorili i da opet ne znamo gde idemo. Znači, mi smatramo da apsolutno je Srbiji mesto u Evropi, da ona treba to mesto što pre da zauzme, da treba da ide ubrzanim hodom i tu zaista nema nikakve dileme.
B92: To je jasno, ali i kada bi recimo Čedomir Jovanović bio izabran za predsednika i raspustio Vladu, išao na parlamentarne izbore, što jeste nešto što Vi propagirate, Vi biste opet dobili jednu vrlo sličnu kompoziciju, jer ovo su političari koji postoje, ovo su stranke koje postoje, oni imaju svoje biračko telo. Kako bi onda...?
Pešić: Vi grešite u tome, moram da vam objasnim, znate zašto, zato što u politici morate da imate nekakvu hrabrost i morate da imate viziju. Ovako zamućena situacija kao što je danas ona nas sve strahovito uznemirava. Ja se isto pravo da vam kažem iskreno malo tresem na ovu situaciju zato što ta neizvesnost šta će sutra biti s nama, da li ćemo da odemo u neku potpunu inflaciju, ljudi su se zadužili, uzeli kredite za stanove, šta će biti sa valutom, da li će nam opet ukrasti ono što su počeli da štede, hoće li te evre pretvoriti u dinare, da li će doći uopšte strani kapital. Znači, sve to, sad se stavlja nekakav znak pitanja. Znači, ako vi idete tako tim putem vi morate da budete hrabri i da kažete ako bi bili parlamentarni izbori, ja ću vas podsetiti tačno o čemu govorim. Kad je bilo ono 2, 3. maja, kad je bilo ono u Skupštini kad je Demokratska stranka izabrala Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine...
B92: Mislite Demokratska stranka Srbije?
Pešić: ...šta smo mi govorili, šta smo izašli i rekli - nemojte više to da radimo, ajmo u dve kolone da izađemo pred građane Srbije i da kažemo - ovo je jedan put Srbije, ovo je drugi put Srbije, svi na jednu stranu, na drugu stranu i to je onda jasno, onda možemo da poverujemo takvim političarima i da kažemo - nema 5-6 kolona, nego samo dve. E, to je ta situacija.
B92: Jeste Vi ubeđeni u to? Ipak se čini da ima više kolona, da ljudi različito razmišljaju.
Pešić: Ne može, nema, nema, da vam kažem nešto...
B92: Procenti podrške određenim političarima upravo to govore.
Pešić: Da, ali ajmo da pođemo recimo od toga, vi vidite da ta jedna kolona... evo, vi kažete imate više, uzmite Demokratsku stranku Srbije, da vam kažem, ta je partija na izdisaju. Evo zbog čega, zato što ona ne može da održi u Srbiji svoju poziciju, znate, ona nije stala u centar kao što bi to bilo u Francuskoj ili u Americi, da vi sa leve strane uđete u centar ili s desne strane da uđete u centar, znači, levi i desni centar pa se onda zauzme Vlada. Ne, ona stoji na razmeđi dva sveta, pa to nije nikakav centar, znači, ona sada... kad staneš na to mesto ti se praktično moraš prevaliti ili na jednu ili na drugu stranu. Najveći deo te stranke naginje ka retro, ka Radikalnoj stranci, a jedan manji deo urbanog, kako da kažem, bolje stojećeg stanovništva koga više karakteriše jedna sociološka osobina, on će pre ići u ovu drugu kolonu. I kao što vidite, ta stranka, ako gledate malo duže, od 2000. godine, od Koštunicinih 80% popularnosti na šta se on sveo, da da podršku Velji Iliću na kraju. Kao što vidite, ta stranka najbolje dokazuje da u Srbiji zaista treba ići hrabro i postaviti takvo pitanje kao što smo to već jedanput tom prilikom postavili. I u ovoj situaciji ukoliko bi Vlada minirala Sporazum sa Evropskom unijom i potpuno zatvorila na neki duži, na određeni rok Srbiji put u Evropu, dve kolone i jasno pred ljude, znači, jasno pred građane. To je jedina politika, pa ako tom potpunom jasnoćom građani i pored toga izaberu nešto što je destruktivno, nešto što ne može da nas vodi napred, pa onda, znate... Ali ovako u mutljavini onda nam je teško da prihvatimo da mi nemamo budućnosti.
B92: Da, ali Vi govorite o hrabrosti, ali ono što politika podrazumeva to su i kompromisi i činjenica je da, bez obzira što Vi kažete dve kolone, postoje raslojavanja i unutar te dve kolone i kada je neko na vlasti on mora da pravi niz kompromisa, naročito u ovako nehomogenoj političkoj sceni kao što je u Srbiji. Čini se da LDP nije spreman na to.
Pešić: Pa, da, pa, ne, pa da... hoću da kažem... vi hoćete da kažete.. pa, ne, mi smo apsolutno spremni na niz kompromisa tamo gde se kompromisi mogu praviti.
B92: Da, ali lako Vam je jer ste u opoziciji, gospođo Pešić, pa možete da kažete - mi nikad ne bismo ovo, da ste na vlasti...
Pešić: Zašto u opoziciji, zašto u opoziciji...
B92: Jeste u opoziciji.
Pešić: Vi kad igrate politiku u jednom trenu, znači, kad vi napravite jedan osnovni vrednosni sistem, kada su ti prioriteti potpuno jasni, pa sigurno da mogu da se prave kompromisi, znate, ali kako ćete sada... Hajde da mi napravimo kompromis, nas dve, vi ste za Evropu, a ja sam protiv, hajde da vidimo šta je kompromis. Nema, znači, ili ste za Evropsku uniju, to je jedna vizija puta Srbije gde ona treba da ide ili hoćete da idete u Aziju, da idete u Sibir, da idete ne znam gde, mada i to ne postoji, jer kao što znamo, Rusija ima... mislim, to je i precenjivanje i potcenjivanje Rusije na neki način, jer Rusija ima i svoju politiku, ona ima velike interese u Evropskoj uniji, ona i sama ima i deo u NATO-u takođe, nije član zvaničan, jer ima specijalan status, ali... Na šta vi tu računate, neko kaže - e, ja te sad vodim nigde, i sad vi kažete - hajde da nađemo neki kompromis.
B92: Dobro, kad nema kompromisa onda se ide na izbore, zar ne?
Pešić: Ko vas je to uopšte... moram da pitam ko je to nekog uopšte naučio...
B92: Da, ali zato postoje izbori.
Pešić: Kako to, malo te volim, malo te ne volim? Znači, vi možete da pravite kompromise u politici tamo gde je to pitanje nekog kvantiteta, znači, vi imate jednu desnu politiku gde ćete recimo da smanjite redistribuciju, preko države koja pomaže recimo lošije stojeće slojeve, koliko će distribucija podeliti samohranim majkama ili dati određene pomoći, nezaposlenima i tako dalje. Znači, imate jednu redistribuciju koju vrši država, da li ćete sad vi manje ili više ili će neko dati šansu više kapitalu, pa da investira, i sad vi menjate ta dva ugla levog i desnog. Ali mi živimo u raspolućenom svetu i sad vi kažete - ej, napravi mi tu kompromis. Ja bih volela da vi probate tu da napravite kompromis, pa ću ja biti vaš sledbenik onda posle toga.
B92: Da, ali mislim da se zbog toga ide i na izbore. Pričamo o kampanji i onim ključnim temama kojima će se predsednik Srbije, ko god da bude izabran, svakako morati da bavi, a ono što sledi jeste pitanje statusa Kosova. LDP je, poznat je stav, izdvaja se od svih ostalih na tu temu, ali vidimo da ta priča i dalje traje i da će, čini se trajati u okvirima Saveta bezbednosti i u okvirima Evropske unije. Šta Vi tu očekujete, šta bi LDP i Vaš kandidat mogao tu da uradi sad u ovakvim okolnostima? Dakle, ne ono što su želje nego u smislu realnosti.
Pešić: Da vam kažem nešto, kad je reč o statusu Kosova to prvo kad je u pitanju naša stranka postoji dosta neka velika zabuna, recimo, niti smo mi izgubili Kosovo, niti smo se mi aktivno negde zalagali za nezavisno Kosovo, prvo, to su sve fame koje prate, prosto jednu početnu tačku od koje smo mi razmišljali i od koje smo pokušavali da nađemo nekakva rešenja. Znači, mi smo počeli od tačke da je neka strana vojska ušla na teritoriju, izbacila našu vojsku i policiju i da smo mi realan suverenitet izgubili na Kosovu '99. godine. Znači, od te tačke smo mi pokušali da nalazimo nekakva realna rešenja.
B92: Da, ali ako bismo sad krenuli od tačke koja je danas...
Pešić: Vidite, kad izgubite realni suverenitet vi morate ili nekom vojskom, Putinovom, Olija Rena, od neke druge države, Amerike ili sopstvenom vojskom da vratite znači realni suverenitet. Znači, mi smo u tom kontekstu pokušali da nalazimo nekakva rešenja.
B92: To je poznato, ali šta biste sada radili?
Pešić: Jeste, dva konstitutivna naroda i tako dalje, znači, mi smo pokušali da u tome pronađemo nekakvu optimalnu mogućnost koja je u datim okolnostima.
B92: Dobro, ali u ovom trenutku, znači, mi smo uoči sednice Saveta bezbednosti još jedne, formira se civilna misija Evropske unije koja treba da dođe na Kosovo. Ukoliko bi Vaš kandidat pobedio kako bi se on ponašao, šta bi radio?
Pešić: Šta da radi, nema ništa, čiji kandidat, ne može ništa... šta se dešava u Savetu bezbednosti, postavite mi pitanje. Dakle, oni su napravili...
B92: Ali, recimo u Evropskoj uniji već postoji saglasnost oko toga ko će da predvodi misiju, šta u tom slučaju novi predsednik Srbije radi?
Pešić: Evropska unija ako je donela takvu saglasnost onda će verovatno Ban Ki Mun, ja tako to predviđam, pošto ti potezi nisu baš potpuno jasni, prvo, šta može da radi LDP, mislim, malo je...
B92: Ne LDP, nego predsednik Srbije, neko ko je na vlasti recimo, Vi ste sad u kampanji, šta obećavate?
Pešić: Stvar je u tome što će Ban Ki Mun.. vi kad pominjete Savet bezbednosti, u Savetu bezbednosti se više neće donositi odluka o statusu Kosova, jer je taj proces pregovaranja završen. Sad je išao na izveštaj na koji smo mi stavili primedbe i ono što možemo da očekujemo to je da će Ban Ki Mun eventualno u jednom širem smislu primeniti tu Rezoluciju 1244 i preneti ovlašćenja na Evropsku uniju da ona zameni UNMIK, da zameni znači kao organ koji tamo drži nekakav red na Kosovu, da će to biti predstavnici... da će biti Evropska unija. Znači, on može da donese tu odluku, reinterpretirajuću bez određenja ikakvog statusa...
B92: Dobro, i ukoliko bi Čedomir Jovanović postao predsednik šta biste mu Vi savetovali u toj situaciji da uradi?
Pešić: A zašto, kakav je to problem? A što je nama bolji UNMIK nego da dođe Evropska unija?
B92: Ne znam, očigledno je problem pošto nema pravnog utemeljenja da se tako nešto uradi.
Pešić: Ja vam kažem kako bi izgledalo pravno utemeljenje. Ako bi Ban Ki Mun, znači sekretar Ujedinjenih nacija u jednom širem smislu interpretirao i svoja ovlašćenja, znači, prihvatio da je Savet bezbednosti doživeo poraz u traženju da ono reši status Kosova, ono bi zamenilo jednu misiju drugom. Ja ne vidim kakav je problem u tome da se zameni jedna misija drugom, zašto se oko toga uopšte pravi...
B92: Zato što je to Ahtisarijev plan koji je naš pregovarački tim odbio.
Pešić: Znam, ali da vam kažem nešto, Ahtisarijev plan ima veoma dobre neke elemente, ja upravo o tome i govorim. Ukoliko bi severno Kosovo, ono o čemu se priča, ostalo pod nekakvom jurisdikcijom Srbije, onda bi se on mogao primeniti i na južni deo. Danas čitam da Srbi nemaju nameru da se sele sa Kosova, pa dobro, to je...
B92: To je jedno istraživanje, ima više istraživanja.
Pešić: Da vam kažem nešto, to je jedan izvanredan plan za decentralizaciju, koji se takođe mogao na neki način primeniti ili popraviti, pa da više odgovara interesima, ali naše to - mi smo to odbacili, pa mi smo odbacili, ali možda neko drugi nije odbacio. Drugim rečima, ja hoću da tvrdim da ceo taj proces koji se dalje sad odvija je u veoma malom stepenu možemo mi uticati šta će se tu dogoditi. Znači, neko će rešenje da se nađe, više je pitanje kako ćemo mi da reagujemo na to, nego što mi možemo sad sprečiti ovakvo ili onakvo rešenje.
B92: A da li razmišljate da će takvo razmišljanje recimo doneti manje glasova Vašem kandidatu, pošto postoji jedan patriotski naboj u Srbiji da je Kosovo deo teritorije i da ga ne treba tek tako olako predati?
Pešić: Ko ga olako predaje? Mislim, kakve su sad to... ja stvarno moram da vas pitam, pa kako to...
B92: Ne pitajte mene, ne izgovaram ja to.
Pešić: Ali onda da vam kažem nešto, kad se tako nešto kaže onda mora jasno i precizno da se kaže šta su nekakva sredstva na raspolaganju. Ja recimo čujem - nećemo voditi besmislene ratove, možda ćemo smislene voditi, ako pronađemo nekakav smisao. Čujem to, čujem da ćemo da eventualno spustimo diplomatske odnose sa nekakvim.. da su napravljeni nekakvi akcioni planovi, ali koliko sam ja razumela i nekakve druge kolege iz političkih stranaka, te reakcije koje smo dosad čuli... ili prekid trgovine. Slušala sam pre neki dan Prokopijevića na vašoj televiziji, on kao ekonomista smatra da bi to samo nas oštetilo, oni bi našli nove dobavljače, a mi bismo izgubili tržište. Znači, kako ćemo mi da reagujemo na takve neke odluke to je sada pitanje. Ja mislim da je najbolje da reagujemo tako da bude najmanje štete za našu stranu. Ako mi gomilamo gubitke na našoj strani, ako nešto izgubiš da li ćeš onda da napraviš gomilu gubitaka ili ćeš onda da pokušaš da u toj celoj situaciji pronađeš neko rešenje koje bi bilo najpovoljnije za tebe. Tako da ne vidim kakav naboj može, takav destruktivan naboj da svaku racionalnu mogućnost našu praktično uništava. To o čemu vi pričate nas je dosad totalno uništavalo, ja se nadam da valjda neće zauvek.
B92: Gospođo Pešić, ono što mnoge ljude zanima, a vezano je za kampanju, da se vratimo na to, jeste šta će LDP uraditi u eventualnom drugom krugu predsedničkih izbora, na koji način će pozvati svoje birače za šta da se opredele?
Pešić: Ja prvo sad učestvujem u prvom delu kampanje i mogu da kažem, da ohrabrim naše birače, zaista, kampanja nam jako lepo ide, bili smo juče u nekoliko mesta, u Ivanjici čak smo bili dočekani sa vatrometom, tako da je to izgledalo zaista kao da prisustvuješ ovim tužnim pitanjima o kojima nas dve razgovaramo. Da, to je delovalo jako ohrabrujuće, građani u tim manjim mestima se ne ustručavaju da izađu, da lepo saslušaju, da dočekaju, vrlo lepo primaju. U Čačku, u velikoj sali, bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Znači, naša kampanja se odvija u jednom veoma dinamičnom tempu, e sad, da vam kažem, vaše pitanje.. ja zaista teško mogu tu da vam odgovorim, jer ne volim te prepotencije, znate, mi ćemo da...
B92: Nisu prepotencije, pitanje je vrlo logično.
Pešić: Ne, da vam kažem nešto, naši glasači koji glasaju za LDP i koji zaista... mi pokušavamo da kažemo i da damo tu jaku poruku i na prvom mestu da pokušamo građanima da kažemo - slušajte, svaki patriotizam, nacionalizam mora da se konsoliduje u državi. Znači, ako mi ne možemo naš nacionalizam da konsolidujemo u nekakvoj državi, znači, koja može da onda uspostavi nekakva pravila igre i da uspostavi nekakav red, onda će vladati večiti haos. To je to, i mi to objašnjavamo, građani to vrlo lepo prihvataju, e sad, u drugom krugu, pa videćemo kakvi će biti rezultati, ali sigurno da naši birači ne mogu biti birači Radikalne stranke. To kao kad biste postavili Tomislavu Nikoliću da li bi on nas podržao u drugom krugu, pa ne bi, znači, to uopšte ne dolazi u obzir da se na bilo koji način pomaže Radikalna stranka. To je nešto što je nama potpuno suprotno, jer oni bi, kako da kažem, da drže Srbiju u ropstvu bez države i bez ikakvog reda, još bi veoma dugo vreme..
B92: Da li biste onda otvoreno podržali drugog kandidata, to je gospodin Tadić, koga inače vrlo kritikujete u kampanji, čini se da više kritike upućujete njemu nego radikalima?
Pešić: Da vam kažem, radikali su potpuno sve suprotno od naše stranke, i oni to isto kažu tamo često u Skupštini. Vi ste mogli da vidite naše duele sa njima i to je potpuno jasno. Pa, znate šta, uvek postoji jedno razočarenje od onoga koji je trebalo da se isprsi upravo na toj nekoj drugoj poziciji. Znači, reč je ne o LDP-u, nego je reč o razočarenju mnogih građana koji su očekivali da će Demokratska stranka da drži tu busiju, da će ona biti na toj tačci čvrsta, ali kad ona nije čvrsta onda svakako da mi moramo da kritikujemo kad tu nema čvrstine, pa onda bi tu neko malo da traži kompromis, pa bi malo, je l'te da bude malo bliži radikalima, pa da uskače u njihov teren, pa onda na kraju ne znamo za šta glasamo. Znači, svakako da u drugom krugu da ćemo mi doneti najbolju moguću ispravnu odluku u skladu sa našom politikom i verovatno da ja nisam ovlašćena, prvo, bez ikakvih organa i prepotentno da obećavam glasove. Videćemo kako će to sve izgledati.
B92: Da, zato što se kaže da je vrlo tesno između tih kandidata koji su ubedljivo iznad svih ostalih i da bi upravo podrška LDP-a mogla da pomogne.
Pešić: Da vam kažem nešto, ja sam sigurna da niko ko je u LDP-u nikad ne može da se ponaša destruktivno, pa se ne bi ni u ovoj situaciji o kojoj vi pričate ponašao destruktivno. Tako da, ja bih volela da prvo vidimo tu prvu sliku, pa onda iz te prve slike da vidimo i nekakve možda i zajedničke planove, da vidimo kako ona izgleda, pa onda da se napravi nekakav plan šta će posle toga trebati da se radi.
B92: Za manje od deset dana ćemo videti tu prvu sliku. Gospođo Pešić, hvala Vam puno. Sutra u Poligrafu Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju. Hvala Vam još jednom i sve najbolje.
Jel primecujete da nema u Arhivi audio snimak Poligrafa sa Vesnom Pesic ?
http://www.b92.net/info/emisije/poligra ... _id=280015
10. januar 2008.
DS je razočarao građane
Vesna Pešić: Znači, ta rezolucija je bila takva koja je ukrstila Kosovo i Evropsku uniju i to veoma precizno, Demokratska stranka je to prihvatila i svaki put kad smo imali te rezolucije tu nije bilo nikakvog nesporazuma. Znači, očekuje se da Demokratska stranka mnogo jasnije kaže gde će ići Srbija, tako da ja imam utisak da imamo jednu jasnu koncepciju, znači, nekog ko hoće da ide unazad, a neko hoće mrcvarenje, eto, tako da kažem, sad ćemo da se mrcvarimo, Tadić i Koštunica, još koliko će dugo oni da mrcvare sa nekom prvo kohabitacijom, a onda sa ovom interesnom koalicijom. I ja moram da kažem da za mene je tu jedina suprotnost recimo Radikalnoj stranci i njihovoj koncepciji LDP.
Gost: Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta LDP-a
Voditeljka: Antonela Riha
Dobro veče. Dok se predsednički kandidati preganjaju oko toga treba li ili ne i pod kojim uslovima da uđemo u Evropsku zajednicu iz Brisela stiže poruka da do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 28. januara verovatno neće ni doći, između ostalog i zbog uslovljavanja Beograda da na Kosovo dođe misija Evropske unije. Komesar za proširenje Oli Ren nam je juče poručio da je žalosno da se evropska budućnost Srbije prinosi na oltar domaćih igara moći. I baš zbog toga budućnost Srbije mogla bi da zavisi i od ishoda predsedničkih izbora. Sa nama večeras gospođa Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta Liberalno demokratske partije, dobro veče i dobrodošli. Imate li Vi neko predviđanje, obzirom da nam sad zaista stižu neke oprečne informacije iz Brisela, da neke zemlje su vrlo čvrste oko toga da ne treba potpisati sa Srbijom ovaj Sporazum. Da li mislite da 28. januara ima neke šanse?
Pešić: Nekako meni se čini da je situacija dosta nejasna u tom pogledu. Ono što sam ja, kad sam držala konferenciju za štampu u nedelju u ime Liberalno demokratske partije, to je bilo da smo mi zauzeli stav da ukoliko dođe do te ponude, a očekivalo se da će doći 28. januara, da naša Vlada apsolutno mora potpisati taj Sporazum i da svako miniranje tog Sporazuma bi označavalo zaista jedan veliki udarac za Srbiju i ja sam čak i rekla da u tom slučaju zaista sva obećanja kandidati koji daju o infrastrukturama, zdravlju, zapošljavanju, to sve pada tog trenutka u vodu. I smatrala sam da zaista onda mora da se podnese nekakva odgovornost, jer to je suviše veliki ulog, znači, oko toga se ne može igrati i smatrala sam da onda u toj situaciji moraju biti raspisani parlamentarni izbori, jer nikakva grupa ne može odlučiti o tome da se takav Sporazum ne potpiše. Kao što znate mi taj Sporazum čekamo, eto, već sedam godina i to je bila jedna varijanta. E, sad, ovo što ste pomenuli juče da eventualno ima i Evropska unija i neke zemlje u njoj, da imaju nekakvo predomišljanje, pa sad, tu imate nekakve dve stvari. Jedno je tačno da se oduvek ponavljalo da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zavisi od završetka saradnje sa Haškim tribunalom, odnosno da se predaju optuženi za ratne zločine. E, sad, moj utisak je bio u jednom momentu da se nekako to malo ublažilo i da se išlo na taj 28....
B92: Evo, čujemo i Oli Ren je sinoć ponovo ponovio saradnju sa Haškim tribunalom.
Pešić: Dobro, da vam kažem, to je stajalo, to je moglo samo da prođe sada u ovom turnusu, ali već na sledećem uglu, to su svi ponavljali, bi nas to čekalo, znači, ne bismo mogli postati kandidati, ići dalje u evropske integracije bez tog uslova. Ali sad ponavljanje, dodavanje Nemačke, nekakve sumnje koje se tu sad mogu čuti, to ćemo videti ovih dana. Imam utisak da je Evropa počela da se koleba oko nas, izgleda da ovo uslovljavanje koje je stiglo od premijera Koštunice, da mi uslovljavamo Evropu, da oni izgleda kažu - pa, dobro, ako je tako, ostavite ove tamo, pa sad, videćemo, jednog dana kad oni dođu k sebi, i tako dalje. Znači, imam utisak da i oni polako su krenuli da ne prihvataju ta uslovljavanja, da mogu da nas otkače, to je jedno predviđanje, i naravno, moguće je i to da još uvek ostane taj 28. i onda apsolutno, mi, LDP... još će u korist da to ide stranačku, izbornu, mislimo da bi to bilo jako dobro ukoliko bi taj Sporazum bio potpisan.
B92: E, sad, pošto smo u izbornoj kampanji, tačnije, Vaša partija i birači, koliko ta okolnost sada može da utiče na opredeljenje građana, ukoliko recimo ne dođe do tog potpisivanja, a postoji i ta mogućnost, da li to može da ojača one stranke i one kandidate koji su upravo protivnici tog pridruženja Evropskoj uniji i imaju neke druge alternative. Da li mislite da je biračko telo senzitivno prema tako nečemu i do koje mere?
Pešić: Naše biračko telo u principu nije jako senzitivno, izuzev tog najobrazovanijeg sloja koji jeste i koji potpuno razume o čemu je tu reč, i ovako kad ja pričam sa nekim ljudima onda oni kažu recimo ovo što vi kažete. Ako bi bilo, recimo, u oba slučaja, ako bi bilo... stvar jasna 28. januara, ako recimo Vlada ne bi to potpisala, da u tom slučaju verovatno da bi došlo do priličnog razočarenja.
B92: Mada, Božidar Đelić je spreman sa sve penkalom da ode tamo i da potpiše.
Pešić: Da vam kažem, vidite u čemu je problem sad s tim penkalom, ko drži to penkalo, znate, tu meni nije jasno.
B92: Drži on, drži Vlada, DS ima većinu i kažu da će insistirati na tome.
Pešić: Vidite, sad imamo neku najnoviju vest i tu neku radnu grupu koja se formirala za Srbiju, to je veoma komplikovano sad postalo. Jeste potpisao onaj prvi paraf, koji je kao što znate izmišljen samo zbog Srbije koja ima tolike teškoće oko potpisivanja ovog prvog Sporazuma sa Evropskom unijom. Znači, bio je Đelić, imao je odobrenje, on je parafirao, ali kad je reč o Sporazumu to treba da potpiše premijer. Iz Demokratske stranke Srbije već čujemo da on apsolutno to neće potpisati.
B92: Da, ali smo čuli i da će Đelić ipak potpisati.
Pešić: Da li potpis vredi, da li ćemo mi tu gledati neku tuču oko tog penkala, da li ima penkalo ili nema penkalo i to je veliko pitanje.
B92: Da li mislite da će to da opredeljuje birače, da li mislite da su ovi predsednički izbori na neki način referendum za i protiv Evropske unije, pošto se na tome dele poruke i ideologija određenih predsedničkih kandidata? Da li smo mi sada na toj raskrsnici?
Pešić: Ja mislim da to je samo tako delimično, ako uzmete Srpsku radikalnu stranku, mislim da je ta pozicija dosta jasna i nema gotovo nikakvih dilema, mada su možda i oni nešto ublažili, ne kažu - nikad nećemo u Evropsku uniju i tako, ali njihova pozicija je relativno jasna.
B92: I njihov kandidat je dosta jak sudeći po istraživanjima i po prethodnim rezultatima.
Pešić: Jeste, znači, i koncepcija je dosta jasna, znači, po mom mišljenju to je jedan retro, jedno gledanje unazad i cela ta scenografija i cela ta priča, ona je zaista, kako da kažem, okrenuta prema prošlosti i tu onda nema, ne može se očekivati da će doći do potpisivanja Sporazuma, da će doći do nekakvog boljitka u svemu tome, ali dobro, ta pozicija je relativno jasna, kad je reč o tom našem putu. Ali ova druga pozicija nije dovoljno upečatljiva, vidite, ja mislim da Demokratska stranka nije izašla dovoljno sa jasnim evropskim putem i tu je problem sada zašto do toga nije došlo.
B92: Čekajte, tu ipak niste fer, Boris Tadić svakoga dana ponavlja da je Evropska unija naš prioritet kao i Kosovo u Srbiji, ali Evropska unija... Dakle, u svakoj poruci on to naglašava.
Pešić: Da vam kažem, on naglašava, ali vidite, on je ipak prihvatio i glasao, znate, vidite, ja primećujem sa sopstvenim razočarenjem jednu deklarativnost kod Demokratske stranke. Znači, vi deklarativno stalno izjavljujete, a kad dođe konkretno onda odjedared kad je to konkretno onda se ne vidi čvrstina toga stava. Znači, vi kažete to, ali vidite, kad treba glasati i da ne ode, da se ne baci, onda ćutite, ministri imaju većinu, ali o tome se... to prećuti....
B92: Nije konačna priča još uvek, zbog toga, čekaju se ti Rusi da dođu da se čuje ponuda.
Pešić: Hoću da kažem da vi možete svaki put da vidite da to nije... recimo rezolucija, vi kažete - pa, dobro, ako je to tako jasan put, kako su svaki put, evo, otkako sam ja u Parlamentu...
B92: Mislite na rezoluciju o Kosovu?
Pešić: Jeste, znate, ta rezolucija o Kosovu... ja sam baš neposredno pre te rezolucije bila u Utisku nedelje sa Vladetom Jankovićem i sa Jeremićem. Ja nisam mogla u tom momentu uopšte da pomislim da će oni prihvatiti onaj uslov koji je postavio Koštunica. To je kao kada bi vi nekom skakaču u vis neprekidno povećavate lestvicu, pa on svaki put to preskoči i kaže - e, sve je u redu, posle toga, preskočio sam opet. Znači, ta rezolucija je bila takva koja je ukrstila Kosovo i Evropsku uniju i to veoma precizno, Demokratska stranka je to prihvatila i svaki put kad smo imali te rezolucije tu nije bilo nikakvog nesporazuma. Znači, očekuje se da Demokratska stranka mnogo jasnije kaže gde će ići Srbija, tako da ja imam utisak da imamo jednu jasnu koncepciju, znači, nekog ko hoće da ide unazad, a neko hoće mrcvarenje, eto, tako da kažem, sad ćemo da se mrcvarimo, Tadić i Koštunica, još koliko će dugo oni da mrcvare sa nekom prvo kohabitacijom, a onda sa ovom interesnom koalicijom. I ja moram da kažem da za mene je tu jedina suprotnost recimo Radikalnoj stranci i njihovoj koncepciji LDP.
B92: Vi ste rekli da bi Boris Tadić trebalo da raspusti Vladu ukoliko ne bude potpisan ovaj Sporazum o kome smo pričali. E, sad, da li bi na primer to uradio Čedomir Jovanović ukoliko bude izabran za predsednika?
Pešić: On bi sigurno uradio kad bi bio izabran za predsednika, prvo zato što ne bi mogla da dođe u obzir, mi smo jasno rekli na konvenciji, zato kažem, ta pozicija je takođe kristalno jasna. Mi nemamo apsolutno nikakvu dilemu o tome gde je mesto danas Srbiji, kuda, kojim putem ona treba da ide. Ja mislim da je veoma teško da posle celog onog iskustva '90-ih godina, pa onog 5. oktobra, da Srbija se ponovo nađe u situaciji da otvori sva svoja pitanja, da ponavlja svoj XIX vek, da ponavlja XX vek i da ni na jedno pitanje nismo odgovorili i da opet ne znamo gde idemo. Znači, mi smatramo da apsolutno je Srbiji mesto u Evropi, da ona treba to mesto što pre da zauzme, da treba da ide ubrzanim hodom i tu zaista nema nikakve dileme.
B92: To je jasno, ali i kada bi recimo Čedomir Jovanović bio izabran za predsednika i raspustio Vladu, išao na parlamentarne izbore, što jeste nešto što Vi propagirate, Vi biste opet dobili jednu vrlo sličnu kompoziciju, jer ovo su političari koji postoje, ovo su stranke koje postoje, oni imaju svoje biračko telo. Kako bi onda...?
Pešić: Vi grešite u tome, moram da vam objasnim, znate zašto, zato što u politici morate da imate nekakvu hrabrost i morate da imate viziju. Ovako zamućena situacija kao što je danas ona nas sve strahovito uznemirava. Ja se isto pravo da vam kažem iskreno malo tresem na ovu situaciju zato što ta neizvesnost šta će sutra biti s nama, da li ćemo da odemo u neku potpunu inflaciju, ljudi su se zadužili, uzeli kredite za stanove, šta će biti sa valutom, da li će nam opet ukrasti ono što su počeli da štede, hoće li te evre pretvoriti u dinare, da li će doći uopšte strani kapital. Znači, sve to, sad se stavlja nekakav znak pitanja. Znači, ako vi idete tako tim putem vi morate da budete hrabri i da kažete ako bi bili parlamentarni izbori, ja ću vas podsetiti tačno o čemu govorim. Kad je bilo ono 2, 3. maja, kad je bilo ono u Skupštini kad je Demokratska stranka izabrala Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine...
B92: Mislite Demokratska stranka Srbije?
Pešić: ...šta smo mi govorili, šta smo izašli i rekli - nemojte više to da radimo, ajmo u dve kolone da izađemo pred građane Srbije i da kažemo - ovo je jedan put Srbije, ovo je drugi put Srbije, svi na jednu stranu, na drugu stranu i to je onda jasno, onda možemo da poverujemo takvim političarima i da kažemo - nema 5-6 kolona, nego samo dve. E, to je ta situacija.
B92: Jeste Vi ubeđeni u to? Ipak se čini da ima više kolona, da ljudi različito razmišljaju.
Pešić: Ne može, nema, nema, da vam kažem nešto...
B92: Procenti podrške određenim političarima upravo to govore.
Pešić: Da, ali ajmo da pođemo recimo od toga, vi vidite da ta jedna kolona... evo, vi kažete imate više, uzmite Demokratsku stranku Srbije, da vam kažem, ta je partija na izdisaju. Evo zbog čega, zato što ona ne može da održi u Srbiji svoju poziciju, znate, ona nije stala u centar kao što bi to bilo u Francuskoj ili u Americi, da vi sa leve strane uđete u centar ili s desne strane da uđete u centar, znači, levi i desni centar pa se onda zauzme Vlada. Ne, ona stoji na razmeđi dva sveta, pa to nije nikakav centar, znači, ona sada... kad staneš na to mesto ti se praktično moraš prevaliti ili na jednu ili na drugu stranu. Najveći deo te stranke naginje ka retro, ka Radikalnoj stranci, a jedan manji deo urbanog, kako da kažem, bolje stojećeg stanovništva koga više karakteriše jedna sociološka osobina, on će pre ići u ovu drugu kolonu. I kao što vidite, ta stranka, ako gledate malo duže, od 2000. godine, od Koštunicinih 80% popularnosti na šta se on sveo, da da podršku Velji Iliću na kraju. Kao što vidite, ta stranka najbolje dokazuje da u Srbiji zaista treba ići hrabro i postaviti takvo pitanje kao što smo to već jedanput tom prilikom postavili. I u ovoj situaciji ukoliko bi Vlada minirala Sporazum sa Evropskom unijom i potpuno zatvorila na neki duži, na određeni rok Srbiji put u Evropu, dve kolone i jasno pred ljude, znači, jasno pred građane. To je jedina politika, pa ako tom potpunom jasnoćom građani i pored toga izaberu nešto što je destruktivno, nešto što ne može da nas vodi napred, pa onda, znate... Ali ovako u mutljavini onda nam je teško da prihvatimo da mi nemamo budućnosti.
B92: Da, ali Vi govorite o hrabrosti, ali ono što politika podrazumeva to su i kompromisi i činjenica je da, bez obzira što Vi kažete dve kolone, postoje raslojavanja i unutar te dve kolone i kada je neko na vlasti on mora da pravi niz kompromisa, naročito u ovako nehomogenoj političkoj sceni kao što je u Srbiji. Čini se da LDP nije spreman na to.
Pešić: Pa, da, pa, ne, pa da... hoću da kažem... vi hoćete da kažete.. pa, ne, mi smo apsolutno spremni na niz kompromisa tamo gde se kompromisi mogu praviti.
B92: Da, ali lako Vam je jer ste u opoziciji, gospođo Pešić, pa možete da kažete - mi nikad ne bismo ovo, da ste na vlasti...
Pešić: Zašto u opoziciji, zašto u opoziciji...
B92: Jeste u opoziciji.
Pešić: Vi kad igrate politiku u jednom trenu, znači, kad vi napravite jedan osnovni vrednosni sistem, kada su ti prioriteti potpuno jasni, pa sigurno da mogu da se prave kompromisi, znate, ali kako ćete sada... Hajde da mi napravimo kompromis, nas dve, vi ste za Evropu, a ja sam protiv, hajde da vidimo šta je kompromis. Nema, znači, ili ste za Evropsku uniju, to je jedna vizija puta Srbije gde ona treba da ide ili hoćete da idete u Aziju, da idete u Sibir, da idete ne znam gde, mada i to ne postoji, jer kao što znamo, Rusija ima... mislim, to je i precenjivanje i potcenjivanje Rusije na neki način, jer Rusija ima i svoju politiku, ona ima velike interese u Evropskoj uniji, ona i sama ima i deo u NATO-u takođe, nije član zvaničan, jer ima specijalan status, ali... Na šta vi tu računate, neko kaže - e, ja te sad vodim nigde, i sad vi kažete - hajde da nađemo neki kompromis.
B92: Dobro, kad nema kompromisa onda se ide na izbore, zar ne?
Pešić: Ko vas je to uopšte... moram da pitam ko je to nekog uopšte naučio...
B92: Da, ali zato postoje izbori.
Pešić: Kako to, malo te volim, malo te ne volim? Znači, vi možete da pravite kompromise u politici tamo gde je to pitanje nekog kvantiteta, znači, vi imate jednu desnu politiku gde ćete recimo da smanjite redistribuciju, preko države koja pomaže recimo lošije stojeće slojeve, koliko će distribucija podeliti samohranim majkama ili dati određene pomoći, nezaposlenima i tako dalje. Znači, imate jednu redistribuciju koju vrši država, da li ćete sad vi manje ili više ili će neko dati šansu više kapitalu, pa da investira, i sad vi menjate ta dva ugla levog i desnog. Ali mi živimo u raspolućenom svetu i sad vi kažete - ej, napravi mi tu kompromis. Ja bih volela da vi probate tu da napravite kompromis, pa ću ja biti vaš sledbenik onda posle toga.
B92: Da, ali mislim da se zbog toga ide i na izbore. Pričamo o kampanji i onim ključnim temama kojima će se predsednik Srbije, ko god da bude izabran, svakako morati da bavi, a ono što sledi jeste pitanje statusa Kosova. LDP je, poznat je stav, izdvaja se od svih ostalih na tu temu, ali vidimo da ta priča i dalje traje i da će, čini se trajati u okvirima Saveta bezbednosti i u okvirima Evropske unije. Šta Vi tu očekujete, šta bi LDP i Vaš kandidat mogao tu da uradi sad u ovakvim okolnostima? Dakle, ne ono što su želje nego u smislu realnosti.
Pešić: Da vam kažem nešto, kad je reč o statusu Kosova to prvo kad je u pitanju naša stranka postoji dosta neka velika zabuna, recimo, niti smo mi izgubili Kosovo, niti smo se mi aktivno negde zalagali za nezavisno Kosovo, prvo, to su sve fame koje prate, prosto jednu početnu tačku od koje smo mi razmišljali i od koje smo pokušavali da nađemo nekakva rešenja. Znači, mi smo počeli od tačke da je neka strana vojska ušla na teritoriju, izbacila našu vojsku i policiju i da smo mi realan suverenitet izgubili na Kosovu '99. godine. Znači, od te tačke smo mi pokušali da nalazimo nekakva realna rešenja.
B92: Da, ali ako bismo sad krenuli od tačke koja je danas...
Pešić: Vidite, kad izgubite realni suverenitet vi morate ili nekom vojskom, Putinovom, Olija Rena, od neke druge države, Amerike ili sopstvenom vojskom da vratite znači realni suverenitet. Znači, mi smo u tom kontekstu pokušali da nalazimo nekakva rešenja.
B92: To je poznato, ali šta biste sada radili?
Pešić: Jeste, dva konstitutivna naroda i tako dalje, znači, mi smo pokušali da u tome pronađemo nekakvu optimalnu mogućnost koja je u datim okolnostima.
B92: Dobro, ali u ovom trenutku, znači, mi smo uoči sednice Saveta bezbednosti još jedne, formira se civilna misija Evropske unije koja treba da dođe na Kosovo. Ukoliko bi Vaš kandidat pobedio kako bi se on ponašao, šta bi radio?
Pešić: Šta da radi, nema ništa, čiji kandidat, ne može ništa... šta se dešava u Savetu bezbednosti, postavite mi pitanje. Dakle, oni su napravili...
B92: Ali, recimo u Evropskoj uniji već postoji saglasnost oko toga ko će da predvodi misiju, šta u tom slučaju novi predsednik Srbije radi?
Pešić: Evropska unija ako je donela takvu saglasnost onda će verovatno Ban Ki Mun, ja tako to predviđam, pošto ti potezi nisu baš potpuno jasni, prvo, šta može da radi LDP, mislim, malo je...
B92: Ne LDP, nego predsednik Srbije, neko ko je na vlasti recimo, Vi ste sad u kampanji, šta obećavate?
Pešić: Stvar je u tome što će Ban Ki Mun.. vi kad pominjete Savet bezbednosti, u Savetu bezbednosti se više neće donositi odluka o statusu Kosova, jer je taj proces pregovaranja završen. Sad je išao na izveštaj na koji smo mi stavili primedbe i ono što možemo da očekujemo to je da će Ban Ki Mun eventualno u jednom širem smislu primeniti tu Rezoluciju 1244 i preneti ovlašćenja na Evropsku uniju da ona zameni UNMIK, da zameni znači kao organ koji tamo drži nekakav red na Kosovu, da će to biti predstavnici... da će biti Evropska unija. Znači, on može da donese tu odluku, reinterpretirajuću bez određenja ikakvog statusa...
B92: Dobro, i ukoliko bi Čedomir Jovanović postao predsednik šta biste mu Vi savetovali u toj situaciji da uradi?
Pešić: A zašto, kakav je to problem? A što je nama bolji UNMIK nego da dođe Evropska unija?
B92: Ne znam, očigledno je problem pošto nema pravnog utemeljenja da se tako nešto uradi.
Pešić: Ja vam kažem kako bi izgledalo pravno utemeljenje. Ako bi Ban Ki Mun, znači sekretar Ujedinjenih nacija u jednom širem smislu interpretirao i svoja ovlašćenja, znači, prihvatio da je Savet bezbednosti doživeo poraz u traženju da ono reši status Kosova, ono bi zamenilo jednu misiju drugom. Ja ne vidim kakav je problem u tome da se zameni jedna misija drugom, zašto se oko toga uopšte pravi...
B92: Zato što je to Ahtisarijev plan koji je naš pregovarački tim odbio.
Pešić: Znam, ali da vam kažem nešto, Ahtisarijev plan ima veoma dobre neke elemente, ja upravo o tome i govorim. Ukoliko bi severno Kosovo, ono o čemu se priča, ostalo pod nekakvom jurisdikcijom Srbije, onda bi se on mogao primeniti i na južni deo. Danas čitam da Srbi nemaju nameru da se sele sa Kosova, pa dobro, to je...
B92: To je jedno istraživanje, ima više istraživanja.
Pešić: Da vam kažem nešto, to je jedan izvanredan plan za decentralizaciju, koji se takođe mogao na neki način primeniti ili popraviti, pa da više odgovara interesima, ali naše to - mi smo to odbacili, pa mi smo odbacili, ali možda neko drugi nije odbacio. Drugim rečima, ja hoću da tvrdim da ceo taj proces koji se dalje sad odvija je u veoma malom stepenu možemo mi uticati šta će se tu dogoditi. Znači, neko će rešenje da se nađe, više je pitanje kako ćemo mi da reagujemo na to, nego što mi možemo sad sprečiti ovakvo ili onakvo rešenje.
B92: A da li razmišljate da će takvo razmišljanje recimo doneti manje glasova Vašem kandidatu, pošto postoji jedan patriotski naboj u Srbiji da je Kosovo deo teritorije i da ga ne treba tek tako olako predati?
Pešić: Ko ga olako predaje? Mislim, kakve su sad to... ja stvarno moram da vas pitam, pa kako to...
B92: Ne pitajte mene, ne izgovaram ja to.
Pešić: Ali onda da vam kažem nešto, kad se tako nešto kaže onda mora jasno i precizno da se kaže šta su nekakva sredstva na raspolaganju. Ja recimo čujem - nećemo voditi besmislene ratove, možda ćemo smislene voditi, ako pronađemo nekakav smisao. Čujem to, čujem da ćemo da eventualno spustimo diplomatske odnose sa nekakvim.. da su napravljeni nekakvi akcioni planovi, ali koliko sam ja razumela i nekakve druge kolege iz političkih stranaka, te reakcije koje smo dosad čuli... ili prekid trgovine. Slušala sam pre neki dan Prokopijevića na vašoj televiziji, on kao ekonomista smatra da bi to samo nas oštetilo, oni bi našli nove dobavljače, a mi bismo izgubili tržište. Znači, kako ćemo mi da reagujemo na takve neke odluke to je sada pitanje. Ja mislim da je najbolje da reagujemo tako da bude najmanje štete za našu stranu. Ako mi gomilamo gubitke na našoj strani, ako nešto izgubiš da li ćeš onda da napraviš gomilu gubitaka ili ćeš onda da pokušaš da u toj celoj situaciji pronađeš neko rešenje koje bi bilo najpovoljnije za tebe. Tako da ne vidim kakav naboj može, takav destruktivan naboj da svaku racionalnu mogućnost našu praktično uništava. To o čemu vi pričate nas je dosad totalno uništavalo, ja se nadam da valjda neće zauvek.
B92: Gospođo Pešić, ono što mnoge ljude zanima, a vezano je za kampanju, da se vratimo na to, jeste šta će LDP uraditi u eventualnom drugom krugu predsedničkih izbora, na koji način će pozvati svoje birače za šta da se opredele?
Pešić: Ja prvo sad učestvujem u prvom delu kampanje i mogu da kažem, da ohrabrim naše birače, zaista, kampanja nam jako lepo ide, bili smo juče u nekoliko mesta, u Ivanjici čak smo bili dočekani sa vatrometom, tako da je to izgledalo zaista kao da prisustvuješ ovim tužnim pitanjima o kojima nas dve razgovaramo. Da, to je delovalo jako ohrabrujuće, građani u tim manjim mestima se ne ustručavaju da izađu, da lepo saslušaju, da dočekaju, vrlo lepo primaju. U Čačku, u velikoj sali, bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Znači, naša kampanja se odvija u jednom veoma dinamičnom tempu, e sad, da vam kažem, vaše pitanje.. ja zaista teško mogu tu da vam odgovorim, jer ne volim te prepotencije, znate, mi ćemo da...
B92: Nisu prepotencije, pitanje je vrlo logično.
Pešić: Ne, da vam kažem nešto, naši glasači koji glasaju za LDP i koji zaista... mi pokušavamo da kažemo i da damo tu jaku poruku i na prvom mestu da pokušamo građanima da kažemo - slušajte, svaki patriotizam, nacionalizam mora da se konsoliduje u državi. Znači, ako mi ne možemo naš nacionalizam da konsolidujemo u nekakvoj državi, znači, koja može da onda uspostavi nekakva pravila igre i da uspostavi nekakav red, onda će vladati večiti haos. To je to, i mi to objašnjavamo, građani to vrlo lepo prihvataju, e sad, u drugom krugu, pa videćemo kakvi će biti rezultati, ali sigurno da naši birači ne mogu biti birači Radikalne stranke. To kao kad biste postavili Tomislavu Nikoliću da li bi on nas podržao u drugom krugu, pa ne bi, znači, to uopšte ne dolazi u obzir da se na bilo koji način pomaže Radikalna stranka. To je nešto što je nama potpuno suprotno, jer oni bi, kako da kažem, da drže Srbiju u ropstvu bez države i bez ikakvog reda, još bi veoma dugo vreme..
B92: Da li biste onda otvoreno podržali drugog kandidata, to je gospodin Tadić, koga inače vrlo kritikujete u kampanji, čini se da više kritike upućujete njemu nego radikalima?
Pešić: Da vam kažem, radikali su potpuno sve suprotno od naše stranke, i oni to isto kažu tamo često u Skupštini. Vi ste mogli da vidite naše duele sa njima i to je potpuno jasno. Pa, znate šta, uvek postoji jedno razočarenje od onoga koji je trebalo da se isprsi upravo na toj nekoj drugoj poziciji. Znači, reč je ne o LDP-u, nego je reč o razočarenju mnogih građana koji su očekivali da će Demokratska stranka da drži tu busiju, da će ona biti na toj tačci čvrsta, ali kad ona nije čvrsta onda svakako da mi moramo da kritikujemo kad tu nema čvrstine, pa onda bi tu neko malo da traži kompromis, pa bi malo, je l'te da bude malo bliži radikalima, pa da uskače u njihov teren, pa onda na kraju ne znamo za šta glasamo. Znači, svakako da u drugom krugu da ćemo mi doneti najbolju moguću ispravnu odluku u skladu sa našom politikom i verovatno da ja nisam ovlašćena, prvo, bez ikakvih organa i prepotentno da obećavam glasove. Videćemo kako će to sve izgledati.
B92: Da, zato što se kaže da je vrlo tesno između tih kandidata koji su ubedljivo iznad svih ostalih i da bi upravo podrška LDP-a mogla da pomogne.
Pešić: Da vam kažem nešto, ja sam sigurna da niko ko je u LDP-u nikad ne može da se ponaša destruktivno, pa se ne bi ni u ovoj situaciji o kojoj vi pričate ponašao destruktivno. Tako da, ja bih volela da prvo vidimo tu prvu sliku, pa onda iz te prve slike da vidimo i nekakve možda i zajedničke planove, da vidimo kako ona izgleda, pa onda da se napravi nekakav plan šta će posle toga trebati da se radi.
B92: Za manje od deset dana ćemo videti tu prvu sliku. Gospođo Pešić, hvala Vam puno. Sutra u Poligrafu Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju. Hvala Vam još jednom i sve najbolje.
Jel primecujete da nema u Arhivi audio snimak Poligrafa sa Vesnom Pesic ?
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#119
Amfilohijeva novogodišnja prijetnja
Mitropolit Amfilohije
14.01.2008
Želimir Bojović, Srđan Janković
U novogodišnjoj poruci Crnogorcima mitropolit Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Amfilohiije poručio je, uz ostalo, da će biti proklet onaj koji prizna nezavisnost Kosova.
Mitropolit Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Amfilohiije je, govoreći na proslavi Pravoslavne nove godine koju je organizovala Crkvena opština Podgorica, poručio da će biti proklet onaj koji koji prizna nezavisnost Kosova.
"Onaj među Crnogorcima koji bi potpisao nezavisnost Kosova i Metohije taj navodi na sebe prokletstvo Svetoga Petra Cetnjskoga i uzima obraz Crnoj Gori. To bi bio najsramniji čin u istoriji Crne Gore, najsramniji čin je potpisivanje lažne nezavisnosti Kosova i Metohije i time odricanje zavjeta Svetoga Petra Cetinjskog, Petra Drugog Petrovića Njegoša, kralja i gospodara Crne Gore Nikole Prvog Petrovića koji je oslobodio carske Dečane, čijom se krunom krunisao 1910 godine na Cetinju kraljevskom gradu, oslobodio i Pećku patrijaršiju, Đakovicu i Gračanicu. I onaj koji bi se odrekao Kosova i Metohije u Crnoj Gori, taj bi se odrekao same Crne Gore, njenoga obraza i njenoga dostojanstva. Ne daj Bože da se to dogodi nikome, ni tuđinu, a kamoli onima koji su potomci vitezova koji su branili svoje dostojanstvo i koji su žrtvovali sebe za svoju kolijevku - duhovnu, narodnu, kulturnu, istorijsku kolijevku svoga bića.
Poruke srpskog mitropolita u vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista vide kao direktno miješanje Srpske pravoslavne crkve u poslove države. Poručujući čelnicima Srpske crkve da pročitaju Ustav Crne Gore visoki funkiconer DPS-a Miodrag Vuković kaže da je Amfilohije napravio klasičnu zamjenu teza - da oni koji su izgubili Kosovo optužuju Crnu Goru koja u tim procesima nije učestvovala:
''Oni optužuju sada Crnu Goru i bacaju prokletstvo što je daleko od normalnog ponašanja vjerskih duhovnika. Mislim da je sinoć u stvari razbijena i poslednja iluzija da će Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori stati, da će prestati sa miješanjem u unutrašnje političke odnose u ovoj državi. To su izazovi za Crnu Goru. Mislim da ovakvo potpuno nečuveno i besprimjereno anatemisanje čitavih struktura i čitave države za pretpostavljene poteze, ne može biti dobro po tu crkvu i ljude iz te crkve koji to izgovaraju, a i po državu čiji se navodno interesi na taj način brane''.
Odgovarajući na pitanje da li govor srpskog mitropolita predstavlja novo zalaženje i miješanje u politiku, portparol Pokreta za promjene Koča Pavlović dovodi to u vezu sa predsjedničkim izborima u Srbiji gdje je status Kosova ključna tema. Odnos Crne Gore prema Kosovu mora biti određen stavom Evropske unije, kaže Pavlović:
"Crna Gora u svom odnošenju prema tom pitanju i prema eventualnim dešavanjima mora uzeti u obzir činjenicu da se nalazi u ugovornoj obavezi sa Evropskom unijom i njen stav po tom pitanju, po našem mišljenju, dominantno mora biti određen time. Naravno, taj stav se ne smije donositi na brzinu i ad hoc, nego o tome bi trebala da bude pokrenuta i jedna parlamentarna rasprava. Potpuno je razumljivo da sada u ovom trenutku se sa mnogo više strasti to pitanje otvara zato što je jedan predizborni period u Srbiji i to je jedno od centralnih pitanja na političkoj sceni Srbije i u tom kontekstu doživljavam i ove zadnje aktuelizacije toga pitanja".
U Socijalističkoj narodnoj partiji ocjenjuju da vlast u Crnoj Gori treba da uzme u obzir poruku mitropolita Amfilohija, kaže potpredsjednik stranke Vasilije Lalošević, ne želeći da komentariše da li se radi o političkom govoru:
"Što se tiče izjave mitropolita, ja ih ne bih ovom prilikom komentarisao, ali mogu da komentarišem jedan drugi dio njegove izjave gdje on poziva na razum, prije svega predstavnici crnogorske Vlade da ne pogaze zavjet svojih predaka. Ja još jednom moram da kažem da je veoma složena situacija oko eventualnog priznavanja statusa Kosova i Metohije, odnosno odvajanja iz teritorijalnog integriteta Republike Srbije i objektivno se moraju slušati i poruke iz naroda, a i od strane crkvenih velikodostojnika".
Posljednji nastup mitropolita Amfilohija ne predstavlja iznenađenje jer je i do sada njegovo djelovanje bilo obilježeno političkim motivima nekad saglasnos s vlastima u Crnoj Gori, a nekada protiv, kaže profesor Svetozar Jovićević, naglašavajući da dobro ne može donijeti nijednoj zemlji uplitanje crkve u dnevno-političke stvari:
"Nije iznenađenje ni kada je u pitanju Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori jer kao što se vidi u zadnje vrijeme u Srbiji ona je skoro najbitniji politički fakt koja ne izbjegava ni direktno uplitanje u predsjedničke izbore i bilo koji iole značajan politički događaj u Srbiji, a u dobroj meri i u Crnoj Gori. Tu nema nikakvog iznenađenja. Što se konkretnog slučaja tiče da li će to imati nekakvoga velikog uticaja na stav crnogorske vlasti prema kosovskom problemu ne vjerujem da će imati mnogo velikog uticaja jer se vlast opredijelila za jedan uzdržani pristup, ne izlijetanje i to je dobro, ali u svakom slučaju nije dobro kada to jedno svješteno lice podsjeća na to i prijeti i kune, kako to on često uobičava, ali u svakom slučaju njemu ostaje određeno ubiranje poena jer kako će crnogorska vlast biti uzdržana, neće potrčati sa priznanjem Kosova najvjerovatnije on to uvijek može sebi pripisati zaslugu što mu možda dobro dođe za predstojeću trku oko mjesta patrijarha".
Bile su kletve i za granice na Drini
Izjava mitropolita Amfilohija, da će svako onaj ko prizna Kosovo biti proklet, u Srbiji se tumači raličito. I dok jedni tvrde da je način obraćanja i rečnik koji je koristio mitropolitv Amfilohije sasvim primeren jednom crkvenom velikodostojniku, drugi smatraju da takav nastup upućuje na sveprisutnije težnje dela Srpske pravoslavne crkve da utiče na političke odluke u crnogorskom društvu.
Stručnjak za verska pitanja, Živica Tucić, kaže za RSE, da ovakve izjave mitropolita Amfilohija, mogu da se tumače različito jer uvek postoji deo javnosti koji svako njegovo javno delovanje osuđuje, kao što postoji i onaj deo javnosti koji mu je bezrezervno naklonjen. Ipak, kaže on, njegova izjava nije sporna:
«Ona je u okviru teološki dopustivog načina izražavanja».
Ali, sociolog religije Mirko Ðorđević, kaže za RSE, da je čak i Spska pravoslavna crkva ovakav govor davno odbacila:
«Takav arhaičan govor je davno nestao i Crkva se njime retko koristi. To je zastareo način komunikacije, potpuno nefunkcionalan za naše vreme».
I dok jedni smatraju da je ovakav govor mitropolita Amfilohija još jedan pokušaj mešanja crkve u poslove koji nisu u njenoj nadležnosti, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, Dimitrije Kalezić, tvrdi suprotno:
«Crkva se svuda pita za političke stvari. Ako nije da određuje i da odlučuje, onda da bude konsultovana. Ta je izjava na mestu, ali je dobro prenaglašena i malo ide u urgentno».
Na pitanje, šta znači «dobro prenaglašena izjava», Kalezić odgovara:
«Kada se kaže da se priziva prokletstvo, to znači prepuštanje čistoj, objektivnoj i «suvoj» volji božijoj. Ako čovek ne radi dobro, onda zna kako će mu biti».
Međutim, Mirko Ðorđević, kaže da ovo nije prvi put da mitropolit Anfilohije «baca kletvu». Ðorđević podseća da je on to isto učinio i u vreme potpisivanje Dejtonskog sporazuma rekvaši tada «prokleta neka je ruka koja potpiše granicu na Drini». Ðorđević ističe da izjava mitroplita Amfilohija jasano pokazuje težnje Srpske pravoslavne crkve da se iznova meša u državne poslove:
«Određivanje granica, promena granica, redefinicija državnih statusa tokom istorije, oduvek su bili jedan proces koji se ne može drugačije regulisati osim dogovorima, a ne nikakvim kletvama. Tako da ovu «kletvu» doživljavam kao čisto jedan emotivni izliv i sračunata je da pobudi snažne emocije kod ljudi i, pre svega, ima politički cilj da utiče na one ljude u državnim strukturama koji bi eventualno sutra priznali nezavisnost Kosova. Redak je slučaj da crkva nekog proklinje i da mu unapred želi zlo, tako da je ova izjava došla, najblaže rečeno, ne u pravo vreme».
Ipak, za Živicu Tucića ovakve izjave nisu sporne pogotovu ako dolaze od strane mitroplota Amfilohija jer je on, kako kaže, egzarh crkverne teritorije na Kosovu:
«Ako mitropolit crnogorsko-primorski, ma ko bio, govori o Kosovu, on ne govori o teritoriji neke druge eparhije nego govori o oblasti za koju je on egzarh. U crkvenoj terminologiji egzarh znači da je to onaj koji odgovara za nešto što mu je povereno».
Sa druge strane, za Mirka Ðorđevića, uprkos jakim i emotivnim izjavama mitropolita Amfilohija, one ipak, kako kaže, imaju ograničeno dejstvo:
«U zatvorenim društvima, kakva su balkanska društva, te neke poruke «kralja Zvonimira» ili «kletve Cara Lazara», traju i u individualnom i u kolektivnom pamćenju i imaju veliki učinak. Nije to govor današnjeg sveta i crkva bi, po mom skromnom uverenju, trebala realnije da gleda na tokove i procese koji nam se uvek ne sviđaju, a ovoga puta se baš o tome radi. Tako da je ova izjava namenjena domaćoj političkoj crnogorskoj sceni. Ne verujem da će ona imati nekog realnog učinka, jer države se ravnaju prema onome što se zove raison détat (rezon države, prim. aut.)”.
Mitropolit Amfilohije
14.01.2008
Želimir Bojović, Srđan Janković
U novogodišnjoj poruci Crnogorcima mitropolit Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Amfilohiije poručio je, uz ostalo, da će biti proklet onaj koji prizna nezavisnost Kosova.
Mitropolit Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Amfilohiije je, govoreći na proslavi Pravoslavne nove godine koju je organizovala Crkvena opština Podgorica, poručio da će biti proklet onaj koji koji prizna nezavisnost Kosova.
"Onaj među Crnogorcima koji bi potpisao nezavisnost Kosova i Metohije taj navodi na sebe prokletstvo Svetoga Petra Cetnjskoga i uzima obraz Crnoj Gori. To bi bio najsramniji čin u istoriji Crne Gore, najsramniji čin je potpisivanje lažne nezavisnosti Kosova i Metohije i time odricanje zavjeta Svetoga Petra Cetinjskog, Petra Drugog Petrovića Njegoša, kralja i gospodara Crne Gore Nikole Prvog Petrovića koji je oslobodio carske Dečane, čijom se krunom krunisao 1910 godine na Cetinju kraljevskom gradu, oslobodio i Pećku patrijaršiju, Đakovicu i Gračanicu. I onaj koji bi se odrekao Kosova i Metohije u Crnoj Gori, taj bi se odrekao same Crne Gore, njenoga obraza i njenoga dostojanstva. Ne daj Bože da se to dogodi nikome, ni tuđinu, a kamoli onima koji su potomci vitezova koji su branili svoje dostojanstvo i koji su žrtvovali sebe za svoju kolijevku - duhovnu, narodnu, kulturnu, istorijsku kolijevku svoga bića.
Poruke srpskog mitropolita u vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista vide kao direktno miješanje Srpske pravoslavne crkve u poslove države. Poručujući čelnicima Srpske crkve da pročitaju Ustav Crne Gore visoki funkiconer DPS-a Miodrag Vuković kaže da je Amfilohije napravio klasičnu zamjenu teza - da oni koji su izgubili Kosovo optužuju Crnu Goru koja u tim procesima nije učestvovala:
''Oni optužuju sada Crnu Goru i bacaju prokletstvo što je daleko od normalnog ponašanja vjerskih duhovnika. Mislim da je sinoć u stvari razbijena i poslednja iluzija da će Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori stati, da će prestati sa miješanjem u unutrašnje političke odnose u ovoj državi. To su izazovi za Crnu Goru. Mislim da ovakvo potpuno nečuveno i besprimjereno anatemisanje čitavih struktura i čitave države za pretpostavljene poteze, ne može biti dobro po tu crkvu i ljude iz te crkve koji to izgovaraju, a i po državu čiji se navodno interesi na taj način brane''.
Odgovarajući na pitanje da li govor srpskog mitropolita predstavlja novo zalaženje i miješanje u politiku, portparol Pokreta za promjene Koča Pavlović dovodi to u vezu sa predsjedničkim izborima u Srbiji gdje je status Kosova ključna tema. Odnos Crne Gore prema Kosovu mora biti određen stavom Evropske unije, kaže Pavlović:
"Crna Gora u svom odnošenju prema tom pitanju i prema eventualnim dešavanjima mora uzeti u obzir činjenicu da se nalazi u ugovornoj obavezi sa Evropskom unijom i njen stav po tom pitanju, po našem mišljenju, dominantno mora biti određen time. Naravno, taj stav se ne smije donositi na brzinu i ad hoc, nego o tome bi trebala da bude pokrenuta i jedna parlamentarna rasprava. Potpuno je razumljivo da sada u ovom trenutku se sa mnogo više strasti to pitanje otvara zato što je jedan predizborni period u Srbiji i to je jedno od centralnih pitanja na političkoj sceni Srbije i u tom kontekstu doživljavam i ove zadnje aktuelizacije toga pitanja".
U Socijalističkoj narodnoj partiji ocjenjuju da vlast u Crnoj Gori treba da uzme u obzir poruku mitropolita Amfilohija, kaže potpredsjednik stranke Vasilije Lalošević, ne želeći da komentariše da li se radi o političkom govoru:
"Što se tiče izjave mitropolita, ja ih ne bih ovom prilikom komentarisao, ali mogu da komentarišem jedan drugi dio njegove izjave gdje on poziva na razum, prije svega predstavnici crnogorske Vlade da ne pogaze zavjet svojih predaka. Ja još jednom moram da kažem da je veoma složena situacija oko eventualnog priznavanja statusa Kosova i Metohije, odnosno odvajanja iz teritorijalnog integriteta Republike Srbije i objektivno se moraju slušati i poruke iz naroda, a i od strane crkvenih velikodostojnika".
Posljednji nastup mitropolita Amfilohija ne predstavlja iznenađenje jer je i do sada njegovo djelovanje bilo obilježeno političkim motivima nekad saglasnos s vlastima u Crnoj Gori, a nekada protiv, kaže profesor Svetozar Jovićević, naglašavajući da dobro ne može donijeti nijednoj zemlji uplitanje crkve u dnevno-političke stvari:
"Nije iznenađenje ni kada je u pitanju Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori jer kao što se vidi u zadnje vrijeme u Srbiji ona je skoro najbitniji politički fakt koja ne izbjegava ni direktno uplitanje u predsjedničke izbore i bilo koji iole značajan politički događaj u Srbiji, a u dobroj meri i u Crnoj Gori. Tu nema nikakvog iznenađenja. Što se konkretnog slučaja tiče da li će to imati nekakvoga velikog uticaja na stav crnogorske vlasti prema kosovskom problemu ne vjerujem da će imati mnogo velikog uticaja jer se vlast opredijelila za jedan uzdržani pristup, ne izlijetanje i to je dobro, ali u svakom slučaju nije dobro kada to jedno svješteno lice podsjeća na to i prijeti i kune, kako to on često uobičava, ali u svakom slučaju njemu ostaje određeno ubiranje poena jer kako će crnogorska vlast biti uzdržana, neće potrčati sa priznanjem Kosova najvjerovatnije on to uvijek može sebi pripisati zaslugu što mu možda dobro dođe za predstojeću trku oko mjesta patrijarha".
Bile su kletve i za granice na Drini
Izjava mitropolita Amfilohija, da će svako onaj ko prizna Kosovo biti proklet, u Srbiji se tumači raličito. I dok jedni tvrde da je način obraćanja i rečnik koji je koristio mitropolitv Amfilohije sasvim primeren jednom crkvenom velikodostojniku, drugi smatraju da takav nastup upućuje na sveprisutnije težnje dela Srpske pravoslavne crkve da utiče na političke odluke u crnogorskom društvu.
Stručnjak za verska pitanja, Živica Tucić, kaže za RSE, da ovakve izjave mitropolita Amfilohija, mogu da se tumače različito jer uvek postoji deo javnosti koji svako njegovo javno delovanje osuđuje, kao što postoji i onaj deo javnosti koji mu je bezrezervno naklonjen. Ipak, kaže on, njegova izjava nije sporna:
«Ona je u okviru teološki dopustivog načina izražavanja».
Ali, sociolog religije Mirko Ðorđević, kaže za RSE, da je čak i Spska pravoslavna crkva ovakav govor davno odbacila:
«Takav arhaičan govor je davno nestao i Crkva se njime retko koristi. To je zastareo način komunikacije, potpuno nefunkcionalan za naše vreme».
I dok jedni smatraju da je ovakav govor mitropolita Amfilohija još jedan pokušaj mešanja crkve u poslove koji nisu u njenoj nadležnosti, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, Dimitrije Kalezić, tvrdi suprotno:
«Crkva se svuda pita za političke stvari. Ako nije da određuje i da odlučuje, onda da bude konsultovana. Ta je izjava na mestu, ali je dobro prenaglašena i malo ide u urgentno».
Na pitanje, šta znači «dobro prenaglašena izjava», Kalezić odgovara:
«Kada se kaže da se priziva prokletstvo, to znači prepuštanje čistoj, objektivnoj i «suvoj» volji božijoj. Ako čovek ne radi dobro, onda zna kako će mu biti».
Međutim, Mirko Ðorđević, kaže da ovo nije prvi put da mitropolit Anfilohije «baca kletvu». Ðorđević podseća da je on to isto učinio i u vreme potpisivanje Dejtonskog sporazuma rekvaši tada «prokleta neka je ruka koja potpiše granicu na Drini». Ðorđević ističe da izjava mitroplita Amfilohija jasano pokazuje težnje Srpske pravoslavne crkve da se iznova meša u državne poslove:
«Određivanje granica, promena granica, redefinicija državnih statusa tokom istorije, oduvek su bili jedan proces koji se ne može drugačije regulisati osim dogovorima, a ne nikakvim kletvama. Tako da ovu «kletvu» doživljavam kao čisto jedan emotivni izliv i sračunata je da pobudi snažne emocije kod ljudi i, pre svega, ima politički cilj da utiče na one ljude u državnim strukturama koji bi eventualno sutra priznali nezavisnost Kosova. Redak je slučaj da crkva nekog proklinje i da mu unapred želi zlo, tako da je ova izjava došla, najblaže rečeno, ne u pravo vreme».
Ipak, za Živicu Tucića ovakve izjave nisu sporne pogotovu ako dolaze od strane mitroplota Amfilohija jer je on, kako kaže, egzarh crkverne teritorije na Kosovu:
«Ako mitropolit crnogorsko-primorski, ma ko bio, govori o Kosovu, on ne govori o teritoriji neke druge eparhije nego govori o oblasti za koju je on egzarh. U crkvenoj terminologiji egzarh znači da je to onaj koji odgovara za nešto što mu je povereno».
Sa druge strane, za Mirka Ðorđevića, uprkos jakim i emotivnim izjavama mitropolita Amfilohija, one ipak, kako kaže, imaju ograničeno dejstvo:
«U zatvorenim društvima, kakva su balkanska društva, te neke poruke «kralja Zvonimira» ili «kletve Cara Lazara», traju i u individualnom i u kolektivnom pamćenju i imaju veliki učinak. Nije to govor današnjeg sveta i crkva bi, po mom skromnom uverenju, trebala realnije da gleda na tokove i procese koji nam se uvek ne sviđaju, a ovoga puta se baš o tome radi. Tako da je ova izjava namenjena domaćoj političkoj crnogorskoj sceni. Ne verujem da će ona imati nekog realnog učinka, jer države se ravnaju prema onome što se zove raison détat (rezon države, prim. aut.)”.
-
Hantraga
- Posts: 3358
- Joined: 19/10/2006 18:13
- Location: Sent Lujis
#121
Neznam zasto uopste i koristite Ausvic kao primjer, bolji je primjer istocna Njemacka...chuchumbamayumbe wrote:Samo je fazon sto su bile Sile Osovine i Saveznici. Niti je Njemaska radila sama to sto je radila, niti su Ameri sami odbranili svijet.zavrzlama wrote:Mene Srbija podsjeca na ovakvu situaciju;
Zamislimo Njemacku 1945 koja je udarila na cijeli svijet( srbija na sve susjede osim CG i Makedonije) nakon velikog zlocina i rusenja drugih drzava Svijet se odlucuju(Amerika) da bombarduje Njemacku(srbiju) i oduzme joj Ausvic(Kosovo).....A ostatak Njemacke(srbije) prepusti istim oniom fasistima koji su zarilii palili,samo s razlikom sto nema Hitlera(milosevica) poslali ga nijemci u Hag jer nije odradio ono sto je obecao...
I sad EU i sav normalan svijet trazi od ostatka Hitlerovog rezima da napusti fasizam i da se odrekne jednog dijela Poljske(rs) koji je ostao kao ratni plijen posle ww2....
Ista je danas situacija sa Srbijom...pa kontajte kako dalje i sta ciniti da se tamo nesto promijeni..
Ausvic nikada teritorijalno nije ni bio Njemacki, nego Poljski, isto kao sto RS nikada nije pripadala Srbiji nego Bosni i Hercegovini. Isto tako se ne moze povlaciti paralela izmedju Ausvica (koji je pripadao Poljskoj) i Kosova koje pripada (formalno-pravno) Srbiji koliko god to nekome paralo usi.
Ne trazi cijela EU niti sav svijet da se Kosovo osamostali, to je bar ocito, zar ne?
Mislim da ovo tvoje poredjenje gore i nije bas precizno i nije tako jednostavno kao sto se na prvi mah cini.
Da se razumijemo, i ja sam za nezavisno Kosovo, ali nije sve bas tako jednostavno.
Poslije ww2 Njemacka je podijeljena na dva dijela, stim da je Istocni dio izvukao deblji kraj jel se druzio sa kim???
Pa druzio se sa svim istim prijateljima sa kojima se i danas Srbija druzi...
Dakle dobro nam je poznato kako izbor prijatelja u svijetu stvarno moze da utice na stanje u zemlji...Istocna vs Zapadna Njemacka...
Zamislite da je Jugoslavija podijeljena na Istocnu i Zapadnu...Eto sto vrijeme vise prolazi tako i Hrvatska i Srbija polako pocinju da lice kao i bivsa Njemacka...
Hrvatska: moderna i napredna
Srbija: siromasna i nazadna...
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#124
Nikolić: I ja sam za EU ali sa Kosovom
enlarge
Tomislav Nikolić
15.01.2008
Ljudmila Cvetković slobodnaevropa.org
Intervju sa Tomislavom Nikolićem, zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke.
Ankete govore da će Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke dobiti najviše glasova u prvom krugu i da će u drugom odmeriti snage sa liderom demokrata i aktuelnim predsednik Borisom Tadićem. Primetno je da ovu predsedničku kampanju Nikolić vodi umereno i da se čak odrekao bedža sa likom lidera radikala Vojislava Šešelja, objasnivši da ne bi da iritira birače koji nisu članovi i simpatizeri radikala a čiji su mu glasovi potrebni.
RSE: Gospodine Nikoliću, jedna od prvih stvari sa kojima će se suočiti novi predsednik Srbije mogla bi da bude odluka o statusu Kosova. Kako biste Vi reagovali na eventualnu nezavisnost, šta biste učinili?
NIKOLIĆ: Ja mislim da na to mora da reaguje Narodna Skupština Republike Srbije već sada, unapred i da obaveze predsednika republike i predsednika Vlade na poteze koje treba da povuku. Zaista, u ime svih gradjana Srbije nisam spreman da povlačim bilo koji potez bez saglasnosti Skupštine Srbije. Zbog toga bi trebalo već sada, iako smo u kampanji, da predsednik Republike i predsednik Vlade upute pismo generalnom sekretaru UN, da podsete na dogadjaje iz marta 2004. godine, da na neki način upozore da bi to moglo da se ponovi samoproglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije, a to samoproglašenje i priznavanje očekujem odmah posle predsedničkih izbora, i da zatraže odgovor od generalnog sekretara da li su snage UN na KiM potpuno spremne da zaštite svo stanovništvo KiM i to je ono što promtno treba da se uradi. Što se mene lično tiče, ako postoji saglasnost Narodne Skupštine ja sam zato da KiM za nas de facto ne postoji kao država. Da i dalje obezbedjujemo za sve državljane Republike Srbije apsolutno uslove da prežive na svojoj imovini. Da tu državu samoproklamovanu i nepriznatu u UN zatvorimo sa one strane sa koje mi to možemo, da ne priznajemo nikakav protok robe, kapitala, ljudi sa pasošima KiM, da upozorimo već sada sve članice UN da bi evetualnim priznavanjem države, koju ne priznaju UN, ugozile odnose sa Srbijom. I da obavestimo EU da nikakva Misija EU ne može da bude konstituisana na teritoriji KiM uz našu saglasnost ukoliko nismo član EU, a da evo prihvatamo da sutradan po nasem prijemu u EU ta misija bude na KiM. Istovremeno EU, ali jasno, obavestiti da 28. januara Srbija ne može da potpise Sporazum o pridruzivanju ukoliko se ne garantuje da EU neće priznati nezavisnost KiM, pa to je valjda normalni uslov koji će EU drage volje da ispuni. Odnosi sa državama koje priznaju nezavisnost KiM, s naše strane neće biti na nivou ambasadora ali dozvoljavam da će te zemlje ostaviti ambasadore ovde. Mi ćemo najverovatnije na nivou otpravnika poslova i konzulata sprovoditi poslove.
RSE: Dokle ste Vi spremni da idete u tim merama? U delu javnosti u Srbiji postoji bojazan da bi nakon eventulane odluke o nezavisnosti Kosova i kontramera Beograda to moglo da dovede zemlju u ponovnu izolaciju u kakvoj je bila 90-ih godina?
NIKOLIĆ: Samo me interesuje ko bi nam to uvodio izolaciju zato što želimo da budemo u granicma u kojima su nas priznale UN.
RSE: Ali ako dodje do najavljenih mera, Beograd je najvljivao da bi moglo doći do prekida diplomatskih odnosa?
NIKOLIĆ: Nisam čuo da je Beograd bilo kada najavljivao prekid diplomatskih odnosa. Ja ipak svoje zahteve dovodim na nivo na kojem država mora da se brani. Neće biti prekida diplomatskih odnosa ali zaista ne mogu da kažem, niti bi naš ministar spoljnih poslova to posle mogao da kaže, da mu je prijatelj država koja nam je uzela teritoriju. Ja to zaista ne mogu da prihvatim. A ta država da onda prema nama posle uvodi sankcije i blokadu? Pa, onda neka razmisle gradjani Srbije možemo li mi uopšte da budemo u društvu takvih ljudi. Ali, verujte, u medjuvremenu je ušlo toliko stranog kapitala u zemlju da je nemoguće uvesti sankcije i izolaciju.
RSE: Kao predsednik Srbije Vi biste komandovali i Vojskom. Da li biste u nekom slučaju poslali Vojsku na Kosovo? U jednom vašem nedavnom intervjuu našla sam da ste rekli da biste ukoliko KFOR i UNMIK ne zaštite srpsko stanovništvo u slučaju nasilja to uradili. Da li je to jedina mogućnost i kako biste to izveli?
NIKOLIĆ: Našli ste Vi to malo ozbiljnije i opširnije, samo niste hteli da pročitate do kraja. Ja sam u intervjuu Asosijeted presu rekao da sagledavam samo dve mogućnosti za vojno i policijsko prisustvo Srbije na Kosovu i Metohiji. Ponavljam, ukoliko bi se desilo da snage UN izjave da nemaju dovoljno ljudstva ili sredstava da zastite mir i bezbednost na KiM, onda bismo mogli da im ponudimo svoju pomoć. Ukoliko bi se povukli sa teritorije KiM onda bismo mi morali da tražimo od generalnog sekretara UN dozvolu da se na toj teritoriji razmeste naša Vojska i policija, koje ni protiv koga ne bi ratovale, koje nikoga ne bi ubijale koje bi samo služile da obezbede javni red, mir i bezbednost svih gradjana na KiM. Ali, ja sam ubedjen da su UN svesne greške koju su počinile pre četiri godine, da ne može da im se desi da dva dana ne odgovore na divljanje. Ubedjen sam da nikakva naša pomoć neće biti potrebna. Tako da zaista niko u Srbiji nije shvatio da bih ja ničim izazvan naredio upotrebu Vojske i policije na KiM, a posebno meni ne pada na pamet da naredim upotrebu Vojske na teritoriji na kojoj se nalaze jake snage NATO, bez saradnje sa NATO i bez njihove saglasnosti da možemo zajedno da obezbedimo ono za sta je NATO zadužen na KiM.
RSE: Vi u kampnji govorite i EU i Rusija. Ali slažete se sa premijerom Koštunicom, i to ste i sada u ovom razgovoru rekli, da nema potpisivanja sporazuma o pridruživanju ako Kosovo ne ostane u rukama Srbije. Šta onda time dobija Srbija? Kako ćete onda Vi uvesti Srbiju u EU i kako ćete gradjanima objasniti da to nije moguće ako znamo da, prema svim iztraživanjima, većina gradjana Srbije želi da ude u EU?
NIKOLIĆ: Da, ali niko nije istraživao da li gradjani Srbije žele da idu u EU ako EU uzme KiM, pošto su svi istraživači na strani našeg članstva u EU. Pa, i ja sam na strani članstva ali postoje uslovi koje ne možemo da ispunimo. Jedan od njih je da damo teritoriju. I sa tim treba upoznati gradjane Srbije. Niko im još nije rekao otvoreno i jasno ići ćemo u EU a moramo da damo KiM. To izbegava i Boris Tadić. Zašto? Ne žele to gradjani Srbije. A ja prvi to ne želim. Jesam za EU, evo neka prihvate da u sporazumu ne odvajaju KiM od Srbije, ja ću pohvaliti onoga ko taj sporazum potpiše. Ali postoji mera dostojanstva do koje država, narod drži. Posle toga se okreće drugima u svetu.
RSE: A NATO pakt? Vi ste protiv NATO pakta?
NIKOLIĆ: Ja sam apsolutno protiv NATO pakta.
RSE: Zašto ruske baze a ne NATO?
NIKOLIĆ: Zato što već imamo NATO.
RSE: Na Kosovu…
NIKOLIĆ: Pa, da. A to je Srbija. To nam ne smeta uopšte, što bi nam smetale ruske baze. Ako Amerika misli da se od terorizma brani sa teritorije Srbije, time što osmatra nebo ili šta ja znam šta sve već radi, zašto i Rusija ne bi osmatrala nebo da odbrani i Rusiju od terorizma. Te dve vojske već saradjuju idealno. Ja sam i protiv toga da nas neko svadja sa EU ako kažemo saradjivaćemo sa Rusijom. Pa EU saradjuje sa Rusijom. Saradjivati sa NATO i sa ruskom Vojskom, pa to je idealno. Svaka nam je zemlja u svetu dragocena.
RSE: Gospodine Nikoliću, na Badnji dan ste haškim optuženicima poručili da izdrže još malo i ako Vi pobedite da neće morati da strepe, da će biti izručeni Haškom tribunalu. Kakvu poruku time šaljete ako obećavate sigurnost onima koji su optuženi za ratne zločine?
NIKOLIĆ: A što, do sad su bili nesigurni? Jesu to do sad uhapšeni? U čemu je razlika izmedju Tadića i mene. Tadić je pričao da će da ih uhapsi a nikad ih nije uhapsio. A ja kažem nisu uopšte u Srbiji i neću da ih uhapsim. Neću da maltretiram njihove porodice, neću da im haspim decu, neću da im teram žene sa posla.
RSE: Da li to znači da kada bi bili u Srbiji, da bi ih uhapsili?
NIKOLIĆ: Ali nisu, da su u Srbiji oni bi bili uhapšeni. Pa, zamislite sreću Borisa Tadića da uhapsi Ratka Mladića. Da li bi nešto lepše za njega bilo. Ili Koštunicinu, da kaže dobrovoljno se predao. Ja sam ubedjen da nisu u Srbiji. Ja nemam taj problem uopšte.
RSE:A da li možete da kažete, da kad bi bili u Srbiji da bi bili uhapšeni kad biste Vi bili…
NIKOLIĆ: Bili bi već do sada uhapšeni.
RSE: I kad bi Vi bili predsednik Srbije?
NIKOLIĆ: Ja nisam predsednik Srbije. Da su u Srbiji, do sada bi bili uhapšeni. Koje je opravdanje što ih nisu uhapsili. Ministar policije je pre neki dan rekao: po našim saznanjima Ratko Mladić nije u Srbiji. Što ja ne bih verovao ministru policije. Ali to služi samo za ucenjivanje Srbije. Niko tamo ne sme da kaže nije u Srbiji. Hajde, tražite drugi uslov da ne udjemo u EU.
RSE: Ali sećamo ste i kada ste Vi poručivali sa vaših stranačkih konferencija Ratku Mladiću da se ne predaje?
NIKOLIĆ: Naravno. Naravno, ja to i sad poručujem svima. Kome da se preda? Pet godina rukovodim timom za odbranu Vojislava Šešelja, kakva ponižavanja doživljava Srbija na primeru Vojislava Šešelja. Pet godina u pritvoru i kad sudjenje počne tužilastvo još nije spremno. Kome da se preda, to nije sud…
RSE: Ali, ako izuzmemo slučaj Vojislava Šešelja, da li Vi mislite da oni koji su optuženi za ratne zločine treba da se nadju na sudu?
NIKOLIĆ: Tako je. Ne. Oni koji su počinili ratne zločine treba da se nadju na sudu. Ali nemojte da me ubedjujete da Haški tribunal zna ko treba da se nadje na optuženičkoj klupi. Ili je možda Milan Milutinović ratni zločinac, Vojislav Šešelj ili da ne izdvajam nikog. Ili su svi naši generali zaslužni za 40 godina robije.
RSE: Gospodine Nikoliću, kakav biste odnos imali sa zemljama u regionu. Da li biste recimo otišli u Zagreb ili Sarajevo?
NIKOLIĆ: Ne.
RSE: Zbog čega?
NIKOLIĆ: U Zagreb bih otišao tek kad bi Hrvatska pokazala da je demokratska zemlja. Kada bi predsednik Hrvatske i predsednik Vlade omogućili da se svi ljudi koje su proterali vrate u Hrvatsku i slobodno uživaju svoju imovinu. To je jedini uslov koji postavljam. Ali je i Savet Evrope to tražio od Hrvatske. Ja tu ne odstupam od stavova EU. A što se BiH tiče, to je nekakva tvorevina koja mi liči na komunističku Jugoslaviju u kojoj se svi po ključu postavljaju, smenjuju, podnose ostavke, vraćaju… Ja ne znam šta će biti sa tom državom, samo mi je žao sto Republika Srpska gubi atribute iz dana u dan i sto tamo nema političara koji će reći: stanite, po Dejtonu smo bili država, što nam to uništavate. Ali ja mislim da će i gradjani RS imati jednog dana pravo na samoopredeljenje, kao i drugi. I da će imati svoju državu i da će odlučiti s kim će i kako ta država da saradjuje. To je što se tiče ova dva grada za koje ste pitali. A što se Podgorice tiče, ozbiljno ću se obratiti javnosti, a posebno državnim organima Crne Gore, i zatražiti da Srbi ne budu više proganjani u Crnoj Gori samo zato što neće da kažu da su Crnogorci nego govore da su Srbi. Inače ako od njih pravi neprijtelje, ako njih proganja, ako oni gube posao, kakav bi ja čovek bio da saradjujem sa državom koja uništava Srbe.
RSE: A kada su u pitanju granice zemalja bivše SFRJ, kakav je tu Vas odnos. To Vas pitam zbog ideologije Srpske radikalne stranke o Velikoj Srbiji?
NIKOLIĆ: Te granice su sada granice priznate u UN. Te granice su sada nepromenjive. Naš san o Velikoj Srbiji je san koji ću ja i dalje da sanjam, naš san o Srbima na svojim teritorijama koji će odlučivati kako će se organizovati je san koji sanjam i koji ću uvek da podstičem. Uvek ću da opominjem i Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da Srbe niko nema prava da maltretira. To je moja dužnost kao predsednika Republike.
RSE: Gospodine Nikoliću, kaže se treća sreća. Vama je ovo četvrti pokušaj da postanete predsednik Srbije. Usudjujete li se da prognozirate?
NIKOLIĆ: Da, ja ću da pobedim na ovim izborima. Da je situacija u Srbiji bila toliko jasna i na prošlim izborima bih bio izabran za predsednika. Da je na pretprošlim izborima važio zakon koji sada važi ja bih bio predsednik. Ja se ne uzdam u sreću, uzdam se u to da sam 17 godina predano radio, da sam postao i zreliji i mudriji, stabilniji i ozbiljniji, da sam sagledao probleme, da sam video rešenja do kojih drugi nisu hteli ili nisu mogli da dodju, da imam ogromno poverenje medju gradjanima Srbije. Ja sam apsolutno, zaista apsolutno ubedjen da ću ovoga puta biti izabran za predsednika Republike.
RSE: A hoće li biti drugog kruga ovoga puta?
NIKOLIĆ: Voleo bih da ne trošimo ni energiju ni novac. Naravno, ovoliko kandidata je i ubačeno u trku da bi bilo drugog kruga pa da se onda ponovo ili apeluje ili pritiska koalicioni partner da da podršku ali prostom matematikom je jasno da bi lako moglo da se desi da osvojim 50 procenata i u prvom krugu.
enlarge
Tomislav Nikolić
15.01.2008
Ljudmila Cvetković slobodnaevropa.org
Intervju sa Tomislavom Nikolićem, zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke.
Ankete govore da će Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke dobiti najviše glasova u prvom krugu i da će u drugom odmeriti snage sa liderom demokrata i aktuelnim predsednik Borisom Tadićem. Primetno je da ovu predsedničku kampanju Nikolić vodi umereno i da se čak odrekao bedža sa likom lidera radikala Vojislava Šešelja, objasnivši da ne bi da iritira birače koji nisu članovi i simpatizeri radikala a čiji su mu glasovi potrebni.
RSE: Gospodine Nikoliću, jedna od prvih stvari sa kojima će se suočiti novi predsednik Srbije mogla bi da bude odluka o statusu Kosova. Kako biste Vi reagovali na eventualnu nezavisnost, šta biste učinili?
NIKOLIĆ: Ja mislim da na to mora da reaguje Narodna Skupština Republike Srbije već sada, unapred i da obaveze predsednika republike i predsednika Vlade na poteze koje treba da povuku. Zaista, u ime svih gradjana Srbije nisam spreman da povlačim bilo koji potez bez saglasnosti Skupštine Srbije. Zbog toga bi trebalo već sada, iako smo u kampanji, da predsednik Republike i predsednik Vlade upute pismo generalnom sekretaru UN, da podsete na dogadjaje iz marta 2004. godine, da na neki način upozore da bi to moglo da se ponovi samoproglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije, a to samoproglašenje i priznavanje očekujem odmah posle predsedničkih izbora, i da zatraže odgovor od generalnog sekretara da li su snage UN na KiM potpuno spremne da zaštite svo stanovništvo KiM i to je ono što promtno treba da se uradi. Što se mene lično tiče, ako postoji saglasnost Narodne Skupštine ja sam zato da KiM za nas de facto ne postoji kao država. Da i dalje obezbedjujemo za sve državljane Republike Srbije apsolutno uslove da prežive na svojoj imovini. Da tu državu samoproklamovanu i nepriznatu u UN zatvorimo sa one strane sa koje mi to možemo, da ne priznajemo nikakav protok robe, kapitala, ljudi sa pasošima KiM, da upozorimo već sada sve članice UN da bi evetualnim priznavanjem države, koju ne priznaju UN, ugozile odnose sa Srbijom. I da obavestimo EU da nikakva Misija EU ne može da bude konstituisana na teritoriji KiM uz našu saglasnost ukoliko nismo član EU, a da evo prihvatamo da sutradan po nasem prijemu u EU ta misija bude na KiM. Istovremeno EU, ali jasno, obavestiti da 28. januara Srbija ne može da potpise Sporazum o pridruzivanju ukoliko se ne garantuje da EU neće priznati nezavisnost KiM, pa to je valjda normalni uslov koji će EU drage volje da ispuni. Odnosi sa državama koje priznaju nezavisnost KiM, s naše strane neće biti na nivou ambasadora ali dozvoljavam da će te zemlje ostaviti ambasadore ovde. Mi ćemo najverovatnije na nivou otpravnika poslova i konzulata sprovoditi poslove.
RSE: Dokle ste Vi spremni da idete u tim merama? U delu javnosti u Srbiji postoji bojazan da bi nakon eventulane odluke o nezavisnosti Kosova i kontramera Beograda to moglo da dovede zemlju u ponovnu izolaciju u kakvoj je bila 90-ih godina?
NIKOLIĆ: Samo me interesuje ko bi nam to uvodio izolaciju zato što želimo da budemo u granicma u kojima su nas priznale UN.
RSE: Ali ako dodje do najavljenih mera, Beograd je najvljivao da bi moglo doći do prekida diplomatskih odnosa?
NIKOLIĆ: Nisam čuo da je Beograd bilo kada najavljivao prekid diplomatskih odnosa. Ja ipak svoje zahteve dovodim na nivo na kojem država mora da se brani. Neće biti prekida diplomatskih odnosa ali zaista ne mogu da kažem, niti bi naš ministar spoljnih poslova to posle mogao da kaže, da mu je prijatelj država koja nam je uzela teritoriju. Ja to zaista ne mogu da prihvatim. A ta država da onda prema nama posle uvodi sankcije i blokadu? Pa, onda neka razmisle gradjani Srbije možemo li mi uopšte da budemo u društvu takvih ljudi. Ali, verujte, u medjuvremenu je ušlo toliko stranog kapitala u zemlju da je nemoguće uvesti sankcije i izolaciju.
RSE: Kao predsednik Srbije Vi biste komandovali i Vojskom. Da li biste u nekom slučaju poslali Vojsku na Kosovo? U jednom vašem nedavnom intervjuu našla sam da ste rekli da biste ukoliko KFOR i UNMIK ne zaštite srpsko stanovništvo u slučaju nasilja to uradili. Da li je to jedina mogućnost i kako biste to izveli?
NIKOLIĆ: Našli ste Vi to malo ozbiljnije i opširnije, samo niste hteli da pročitate do kraja. Ja sam u intervjuu Asosijeted presu rekao da sagledavam samo dve mogućnosti za vojno i policijsko prisustvo Srbije na Kosovu i Metohiji. Ponavljam, ukoliko bi se desilo da snage UN izjave da nemaju dovoljno ljudstva ili sredstava da zastite mir i bezbednost na KiM, onda bismo mogli da im ponudimo svoju pomoć. Ukoliko bi se povukli sa teritorije KiM onda bismo mi morali da tražimo od generalnog sekretara UN dozvolu da se na toj teritoriji razmeste naša Vojska i policija, koje ni protiv koga ne bi ratovale, koje nikoga ne bi ubijale koje bi samo služile da obezbede javni red, mir i bezbednost svih gradjana na KiM. Ali, ja sam ubedjen da su UN svesne greške koju su počinile pre četiri godine, da ne može da im se desi da dva dana ne odgovore na divljanje. Ubedjen sam da nikakva naša pomoć neće biti potrebna. Tako da zaista niko u Srbiji nije shvatio da bih ja ničim izazvan naredio upotrebu Vojske i policije na KiM, a posebno meni ne pada na pamet da naredim upotrebu Vojske na teritoriji na kojoj se nalaze jake snage NATO, bez saradnje sa NATO i bez njihove saglasnosti da možemo zajedno da obezbedimo ono za sta je NATO zadužen na KiM.
RSE: Vi u kampnji govorite i EU i Rusija. Ali slažete se sa premijerom Koštunicom, i to ste i sada u ovom razgovoru rekli, da nema potpisivanja sporazuma o pridruživanju ako Kosovo ne ostane u rukama Srbije. Šta onda time dobija Srbija? Kako ćete onda Vi uvesti Srbiju u EU i kako ćete gradjanima objasniti da to nije moguće ako znamo da, prema svim iztraživanjima, većina gradjana Srbije želi da ude u EU?
NIKOLIĆ: Da, ali niko nije istraživao da li gradjani Srbije žele da idu u EU ako EU uzme KiM, pošto su svi istraživači na strani našeg članstva u EU. Pa, i ja sam na strani članstva ali postoje uslovi koje ne možemo da ispunimo. Jedan od njih je da damo teritoriju. I sa tim treba upoznati gradjane Srbije. Niko im još nije rekao otvoreno i jasno ići ćemo u EU a moramo da damo KiM. To izbegava i Boris Tadić. Zašto? Ne žele to gradjani Srbije. A ja prvi to ne želim. Jesam za EU, evo neka prihvate da u sporazumu ne odvajaju KiM od Srbije, ja ću pohvaliti onoga ko taj sporazum potpiše. Ali postoji mera dostojanstva do koje država, narod drži. Posle toga se okreće drugima u svetu.
RSE: A NATO pakt? Vi ste protiv NATO pakta?
NIKOLIĆ: Ja sam apsolutno protiv NATO pakta.
RSE: Zašto ruske baze a ne NATO?
NIKOLIĆ: Zato što već imamo NATO.
RSE: Na Kosovu…
NIKOLIĆ: Pa, da. A to je Srbija. To nam ne smeta uopšte, što bi nam smetale ruske baze. Ako Amerika misli da se od terorizma brani sa teritorije Srbije, time što osmatra nebo ili šta ja znam šta sve već radi, zašto i Rusija ne bi osmatrala nebo da odbrani i Rusiju od terorizma. Te dve vojske već saradjuju idealno. Ja sam i protiv toga da nas neko svadja sa EU ako kažemo saradjivaćemo sa Rusijom. Pa EU saradjuje sa Rusijom. Saradjivati sa NATO i sa ruskom Vojskom, pa to je idealno. Svaka nam je zemlja u svetu dragocena.
RSE: Gospodine Nikoliću, na Badnji dan ste haškim optuženicima poručili da izdrže još malo i ako Vi pobedite da neće morati da strepe, da će biti izručeni Haškom tribunalu. Kakvu poruku time šaljete ako obećavate sigurnost onima koji su optuženi za ratne zločine?
NIKOLIĆ: A što, do sad su bili nesigurni? Jesu to do sad uhapšeni? U čemu je razlika izmedju Tadića i mene. Tadić je pričao da će da ih uhapsi a nikad ih nije uhapsio. A ja kažem nisu uopšte u Srbiji i neću da ih uhapsim. Neću da maltretiram njihove porodice, neću da im haspim decu, neću da im teram žene sa posla.
RSE: Da li to znači da kada bi bili u Srbiji, da bi ih uhapsili?
NIKOLIĆ: Ali nisu, da su u Srbiji oni bi bili uhapšeni. Pa, zamislite sreću Borisa Tadića da uhapsi Ratka Mladića. Da li bi nešto lepše za njega bilo. Ili Koštunicinu, da kaže dobrovoljno se predao. Ja sam ubedjen da nisu u Srbiji. Ja nemam taj problem uopšte.
RSE:A da li možete da kažete, da kad bi bili u Srbiji da bi bili uhapšeni kad biste Vi bili…
NIKOLIĆ: Bili bi već do sada uhapšeni.
RSE: I kad bi Vi bili predsednik Srbije?
NIKOLIĆ: Ja nisam predsednik Srbije. Da su u Srbiji, do sada bi bili uhapšeni. Koje je opravdanje što ih nisu uhapsili. Ministar policije je pre neki dan rekao: po našim saznanjima Ratko Mladić nije u Srbiji. Što ja ne bih verovao ministru policije. Ali to služi samo za ucenjivanje Srbije. Niko tamo ne sme da kaže nije u Srbiji. Hajde, tražite drugi uslov da ne udjemo u EU.
RSE: Ali sećamo ste i kada ste Vi poručivali sa vaših stranačkih konferencija Ratku Mladiću da se ne predaje?
NIKOLIĆ: Naravno. Naravno, ja to i sad poručujem svima. Kome da se preda? Pet godina rukovodim timom za odbranu Vojislava Šešelja, kakva ponižavanja doživljava Srbija na primeru Vojislava Šešelja. Pet godina u pritvoru i kad sudjenje počne tužilastvo još nije spremno. Kome da se preda, to nije sud…
RSE: Ali, ako izuzmemo slučaj Vojislava Šešelja, da li Vi mislite da oni koji su optuženi za ratne zločine treba da se nadju na sudu?
NIKOLIĆ: Tako je. Ne. Oni koji su počinili ratne zločine treba da se nadju na sudu. Ali nemojte da me ubedjujete da Haški tribunal zna ko treba da se nadje na optuženičkoj klupi. Ili je možda Milan Milutinović ratni zločinac, Vojislav Šešelj ili da ne izdvajam nikog. Ili su svi naši generali zaslužni za 40 godina robije.
RSE: Gospodine Nikoliću, kakav biste odnos imali sa zemljama u regionu. Da li biste recimo otišli u Zagreb ili Sarajevo?
NIKOLIĆ: Ne.
RSE: Zbog čega?
NIKOLIĆ: U Zagreb bih otišao tek kad bi Hrvatska pokazala da je demokratska zemlja. Kada bi predsednik Hrvatske i predsednik Vlade omogućili da se svi ljudi koje su proterali vrate u Hrvatsku i slobodno uživaju svoju imovinu. To je jedini uslov koji postavljam. Ali je i Savet Evrope to tražio od Hrvatske. Ja tu ne odstupam od stavova EU. A što se BiH tiče, to je nekakva tvorevina koja mi liči na komunističku Jugoslaviju u kojoj se svi po ključu postavljaju, smenjuju, podnose ostavke, vraćaju… Ja ne znam šta će biti sa tom državom, samo mi je žao sto Republika Srpska gubi atribute iz dana u dan i sto tamo nema političara koji će reći: stanite, po Dejtonu smo bili država, što nam to uništavate. Ali ja mislim da će i gradjani RS imati jednog dana pravo na samoopredeljenje, kao i drugi. I da će imati svoju državu i da će odlučiti s kim će i kako ta država da saradjuje. To je što se tiče ova dva grada za koje ste pitali. A što se Podgorice tiče, ozbiljno ću se obratiti javnosti, a posebno državnim organima Crne Gore, i zatražiti da Srbi ne budu više proganjani u Crnoj Gori samo zato što neće da kažu da su Crnogorci nego govore da su Srbi. Inače ako od njih pravi neprijtelje, ako njih proganja, ako oni gube posao, kakav bi ja čovek bio da saradjujem sa državom koja uništava Srbe.
RSE: A kada su u pitanju granice zemalja bivše SFRJ, kakav je tu Vas odnos. To Vas pitam zbog ideologije Srpske radikalne stranke o Velikoj Srbiji?
NIKOLIĆ: Te granice su sada granice priznate u UN. Te granice su sada nepromenjive. Naš san o Velikoj Srbiji je san koji ću ja i dalje da sanjam, naš san o Srbima na svojim teritorijama koji će odlučivati kako će se organizovati je san koji sanjam i koji ću uvek da podstičem. Uvek ću da opominjem i Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da Srbe niko nema prava da maltretira. To je moja dužnost kao predsednika Republike.
RSE: Gospodine Nikoliću, kaže se treća sreća. Vama je ovo četvrti pokušaj da postanete predsednik Srbije. Usudjujete li se da prognozirate?
NIKOLIĆ: Da, ja ću da pobedim na ovim izborima. Da je situacija u Srbiji bila toliko jasna i na prošlim izborima bih bio izabran za predsednika. Da je na pretprošlim izborima važio zakon koji sada važi ja bih bio predsednik. Ja se ne uzdam u sreću, uzdam se u to da sam 17 godina predano radio, da sam postao i zreliji i mudriji, stabilniji i ozbiljniji, da sam sagledao probleme, da sam video rešenja do kojih drugi nisu hteli ili nisu mogli da dodju, da imam ogromno poverenje medju gradjanima Srbije. Ja sam apsolutno, zaista apsolutno ubedjen da ću ovoga puta biti izabran za predsednika Republike.
RSE: A hoće li biti drugog kruga ovoga puta?
NIKOLIĆ: Voleo bih da ne trošimo ni energiju ni novac. Naravno, ovoliko kandidata je i ubačeno u trku da bi bilo drugog kruga pa da se onda ponovo ili apeluje ili pritiska koalicioni partner da da podršku ali prostom matematikom je jasno da bi lako moglo da se desi da osvojim 50 procenata i u prvom krugu.
-
zavrzlama
- Posts: 10305
- Joined: 15/01/2006 18:35
#125
Ma Nikolic samo igra vec dogovorenu igru sa Kostunjavim i Tadicem...
Nikolic ce dobiti svojih 40% glasova....Tadic jedno 35%....
Drugi krug...Nikolic ostaje na 40% a Tadic dobija glasove LDP i Kostunjavog i to je to..
MZ pohvaljuje Srbiju za izbor demokratske opcije.....Tadic trazi jos vremena da usaglasi stavove oko Kosova(iscekujuci da Albanci samoproglase nezavisnost) Nikolic odradjuje svoj posao radikalizacije Srbije i plasi MZ sranjem u Srbiji i okolini.....i tako se prolongira nezaviasnost do duboko u proljece...a MZ najavi da je krajnji rok za nezavisnost sredina Jula...pa kasnije ih uhvate godisnji odmori pa prolongiraju za jesen.....itd...itd....
Nikolic ce dobiti svojih 40% glasova....Tadic jedno 35%....
Drugi krug...Nikolic ostaje na 40% a Tadic dobija glasove LDP i Kostunjavog i to je to..
MZ pohvaljuje Srbiju za izbor demokratske opcije.....Tadic trazi jos vremena da usaglasi stavove oko Kosova(iscekujuci da Albanci samoproglase nezavisnost) Nikolic odradjuje svoj posao radikalizacije Srbije i plasi MZ sranjem u Srbiji i okolini.....i tako se prolongira nezaviasnost do duboko u proljece...a MZ najavi da je krajnji rok za nezavisnost sredina Jula...pa kasnije ih uhvate godisnji odmori pa prolongiraju za jesen.....itd...itd....