Neke dijelove iz "Enter džehenema" sam prekucao, pa ih želim ovdje podijeliti sa ostalim knjigoljupcima i umjetnički orijentisanim ljudima
I naravno, zanima me vaše mišljenje o ovom umjetniku i njegovom radu, neki ga osporavaju, neki dižu u zvijezde, uglavnom ili ga mrze ili ga vole...Buraz je gledao Stonese u Zagrebu sedamdesetih. Išli on i Hajdar. Hajdar je bio fudbaler. Znate fudbalere? To su oni debili što trče gore dole između dva gola i guze seljančure koje se furaju da su pičke. E to. Ronaldinho. Zarađuje milione i sjedi kod kuće igra video igrice. Šveđanka mu pokazala sisu i hoće da je oženi. E to. Fudbaler. Debil. Znate to. Drogba. Obala Slonovače. Ili Bjelokosti. Neki kurac s Afrikom. Ima milione i sjedi kod kuće igra video igrice. E to. Fudbaler. Al Hajdar je bio pravi fudbaler. Zaigrao kao klinac u šampionskom timu Slobode. Znate Sloboda? Geca Lica Partizanu trica. Šećerbegović Dževad. Najbrže lijevo krilo na svijetu. Pokupi loptu s tribina dođe do korner zastavice pogodi Mesketa u glavu i dok lopta ide u go on se vraća atletskom stazom. Šampion. Dovukli ga s gide na utakmicu. Pio sedmicu dana. Treniro dvaput u godini i bio triput brži od Šurjaka jebo mu Miljanić mater da je jednom Šeću uveo imali bi barem bronzu. E s njima je Hajdar igrao. Sa šampionima. S gide na utakmicu. Znate gidu? Znate vi kurac moj. Gida je dernek, party, rođendan i Nova godina zajedno. Jebo vam video igrice mater. Hajdar je igrao sa šampionima. S utakmice u haustor s Genašem igrat bliške. Znate bliške? Znate vi kurac moj. Idi igraj igrice jebo ti svoju mater pašće ti sistem.
...
Šampioni jarane. Znaš šampione? Al prave. Ne ove šupke. Abramovič. Mourinho. Čuj Mourinho. Fol on guzi neke pičke. Kurac bi moj zguzio na Slatini. Slomili bi mu obje noge u prolazu Centrotekstila. Šampion jarane, šampion je frajer. Znaš frajera? Znaš ti kurac moj. Ti si video igrica. Nikad ti šampion nećeš biti. Šampion jarane, šampion subotom u disku priđe trebi kaže vozdra, bagra iz Mosnika ga polomi i on sutra, sa tri šljive na dva oka Zvezdi glavom go da, šampion jarane šampion. Ne Abramovič jebo mu jahta mater u pičku da ne puši Putinu kurac kurac bi mu ga i jedna pička popušila. Fol on Chelsea vodi, lafo oni tim. Halo? Pičko? Video igrač? Znaš ti šta je Chelsea jebo ti Fly Emirates mater? Chelsea. Sedamdesete. Žicom okružili teren da degeni ne uskaču. Struja u žici jer degeni uskaču. Gumena odijela preko struje uskaču. Chelsea. Sedamdesete. Druga liga prvo mjesto zadnja utakmica. Ako izgube ne ulaze u prvu ligu. Halo? Pičko? Video igrač? Znaš Petar Borota? Znaš ti kurac moj. Golman Partizana. Slikar pičko, slikar, ne fudbaler, ne video igrica. Nosio kačket na golu. Odbrani Zvezdi penal i onda s loptom u ruci uđe u go po kačket. Halo? Pičko? Video igrač? Slikar, ne fudbaler. Cigani mu skandiraju, Borota majmune, on se uhvati za prečku oguli bananu i jede dok napad traje. Slikar, ne fudbaler. Frajer, ne Mourinho. Šampion. Ne Abramovič. Halo? Pičko? Video igrač? Pratiš li me? Chelsea. Sedamdesete. Zadnji minut. Zadnji napad. Kontra. Dva igrača sami pred golom Chelsea. Dva šampiona sami pred Borotom. Šampioni pred šampionom. Gotovo je. Neodbranjivo je. Chelsea ostaje u drugoj ligi. Al u kurcu. Šampion, slikar, kačket, majmun, prečka, banana, iz sve snage glavom ravno u kopačku. Krvi na sve strane, kačketa s glave, Borota ne miče, nosila trče, slikara iznose, degeni preko žice, kraj utakmice, jedanaest šavova u prvu ligu. Šampion, ne Mourinho. Slikar, ne video igrač. Halo? Pičko? Video igrač? Dižel se sistem?
...
Nego buraz i Hajdar su bili na Stonesima. Hajdaru se trner najebo majke zbog toga. Fulio je tri treninga. Ućeram ti Little Red Roostera reko treneru i bio suspendovan. Jest ga zajebo. Sve vrijeme presjedio u haustoru i kocko se s Genašem. Danima je mali mono Grundig svirao jednu te istu kasetu Stonesa na stepenicama solitera K-16 zatrpan čikovima Filter 57 popušenim do filtera. Šampionska pluća suču do jaja. Hajdar je i danas zaljubljen u tu kasetu. To mu je poklonila treba iz Zagreba koju je upoznao na koncertu. Hajdar je i danas zaljubljen u tu trebu. Tu kasetu nema niko. /.../ Kaseti ima trideset godina i danas svira. Sve se čuje. I kad Jagger recituje pjesmu On nije mrtav on je samo utonuo u san ne budite ga ili tako nekako i trebe plaču za Brian Jonesom i Hajdar bi zaplako za trebom iz Zagreba koju više nikad nije vidio al i danas zna kako izgleda, kako se smije, kako je obučena, kako joj pramenovi padaju preko lica i pun kurac tih kako Angie i Sympathy For The Devil, ona Angie a on Devil i Sheltera s glave a oni bi se sklonili da niko ne vidi kako se Get Satisfaction, jest fudbaler al nije seljak između dva gola, do danas hippie ostao al ne peace brother već bosanski hippie, kad te strese govno ti zaplače i kaže nemoj hippie neću više nisam znao ja mislio kosijaner a ono Little Red Rooster, jest fudbaler al nije video igrica, stariji od Genaša burazova raja al Genaš ga vaspito najbolji mu drug, jest fudbaler al nije Beckham, pičić frizurčić, već ko Brando iz Posljednjeg tanga, tri kutije na dan suče zakašljo se nije, godinama pred kafićem sjedi grama sala nema, jest fudbaler al kad je fudbaler šampion bio.
...
Šta sam ja htio s ovim Stonesima? Nemam pojma. Nađoh Betty Davis. Još da nađem omot da joj vidim facu. Garant je ko treba iz Zagreba. Zvuči ko sedamdesete. Otkud ja znam toliko o tome? Kako neću znat, od rođenja mi sviraju ploče. Burazove. Genašove. I Hajdarova Stones kaseta. Pa jebo mater frajera sluša istu kasetu trideset godina. Ima on sve od Stonesa al ta kaseta uvijek svira. I uvijek čuje nešto novo. Šampion. Ne voli on toliko Stonese kolko trebu iz Zagreba. To je zato što je nije zguzio. Kurac. Budala je to. Vidim mu u očima. Da je zguzio oženio bi. Budala je to. Šampion. Pjan Dinamu dao go makazicama. Znaš makazice? Znaš ti kurac moj. Idi igraj igrice jebo ti svoju mater pašće ti sistem.
A ko je pička više? Gdje je omot? Završiću ko Hajdar sa šarenim šalom ko francuski pjesnik očiju zakovanih u trebu koja se do sad dvaput razvela i troje djece u komuni čistila dok je lice suzama sjekla. Kurac. budala je to. Jel onakvu kasetu snimila s debilima se nije guzila. Ni debile odgajala. To sad negdje sjedi šarenim šalom ogrnuta stranice okreće i dimom stihove podvlači. Čuj stavila kasetofon pred televizor? Halo ba? I svira i danas. Kod Hajdara. Fudbalera. U šarenom šalu. Igro dvije sezone, kupili mu golfa i kafić i reko ućeram vam. I eno dvadeset i kusur godina sjedi pred kafićem i sluša Stonese. Sa Genašem. Mislim s Genašem sjedi. Stonese sluša sam. Genaš to ne jebe. Al mu i ne smeta. Sviđa mu se priča o trebi s kasetom. Kaže, to je cura. A ne ove pičke. Ni zguzit ni ne zguzit.
Al ko je pička? Betty Davis? Raznese me. Počeću svirat ko kaseta iz sedamdesetih s posvetom Hajdaru. Halo ba? Treba posvetu napisala na koncertu bljedunjavom hemijskom i danas se vidi. Đe to ima? I da vidiš posvete jarane. Na kaseti. Stih. Jebote i jagger i Hyde park. Bil da ti kažem? Reći ću ti kurac moj. To je stih za šampiona. Pjan Dinamu go dao makazicama. Možel to Ronaldinho? Može kurac moj. Ni na video igrici, jarane. ni na video igrici!
Sunce me probudilo. Baš ko da me pomilovalo. Došlo i nježno mi šapnulo da je tu, da kiše više nema.
Čudno sam se osjećao. Ne znam objasniti kako. Mislio sam na nekoga ali nisam znao na koga.
Prepala me je. Sjedila je na stepenicama pred kućom. Ona od neki dan. Ona koja me po kiši poslala po džoint.
- Došla sam da mi pustiš neku ploču. Ono me raznijelo. Moraš me skrpit sad. Imaš li danas za srolat?
- Dođi.
Promakla je pokraj mene. Nemam ništa za srolat. Stajao sam ispred ploča i gledao. Nisam znao šta sam tražio. Ne znam ni jesam li tražio. Ona je izvadila.
- Šta je ovo?
- Leonard Cohen. Nemam pojma. Nisam to nikad pustio. Da ga pustimo? - Ne znam. - Pustiću ga. - Pusti.
Sjeo sam na sećiju i gledao je kako okreće ploču. Bila je lijepa. Imala je sve. Ne znam koji mi je kurac. Uvijek mi je nešto falilo. S bilo kojom. Koji mi je kurac?
If you wanna boxer I will step into the ring for you. Jebo mater ko je ovaj. Pjeva ko da šapće na uho ženi koja umire. Leonard Cohen. Sjela je kraj mene.
- Za koga bi ti ušao u ring? - Za koga? Ne znam. - Bil za mene?
Lijepa je. Jebali smo se pravo. Lijepa je. Ima sve što čovjeku treba.
- Bil? - Ušao bih.
- Ušao bi za mene ko za bilo koju. - Ušao bih za tebe ko za bilo koju. - Onda nemoj ulazit.
Lijepa je. Nisam znao i da konta.
- Ja bih ušla u ring za tebe. Al ne bih za druge. Imaš li ti nekoga takvog? - Zašto bi ušla u ring za mene? - Ne znam. Samo znam da bih.
Ne zna, samo zna da bi. To je najviše što se može znati. Hoćul ja to ikad znati?
- Koga ti voliš? - Nikoga. - Ne voliš kurac. - Nemam nikoga. - Ne moraš imati da bi volio.
Gledao sam je ko da sam je prvi puta vidio. Mala je bila savršena.
- Koliko ti je godina? - Devetnaest.
I'm your man.
- Čiji si ti muškarac? - Ničiji. Sam sam. - Koji ti je? Možda si sam al si nečiji.
I'm your man.
- Voljela bi da si moj tako. - Kako? - Tako. Izgubljeno. Totalno. Samo moj. Ali nisi i nećeš biti.
Gledala me. Znao sam joj pogled. Vidio sam ga kod sebe. Davno. Kad sam imao petnaest.
I'm your man. Od petnaeste. Mala mi je rekla. Svojim bolom. Nisam znao. Ni za nju ni za sebe. Šta ću s njom? Šta ću sa sobom?
- Jel znaš sad? - Znam. - Gdje je ona? - Tu je. Udata je. Ima djecu. Gotovo je. Hoćel završit ova pjesma više? - Neka svira. Baš je lijepa. Otkud ti ove ploče? - Od braće. - Gdje su ti braća? - Jedan je mrtav, drugi je tu. - Jel ovo ploča od mrtvog?
- Kad si narasla, djevojčice? Neki dan si bila dijete. - Imam devetnaest. - Jebo te devetnaest. To je ništa. To je početak. - Odrasla sam neki dan. Ovdje. S ovim pločama. Bez rolanja. S tobom u sebi. Na sebi. Podamnom.
- Šta ćemo sad? - Poslušaćemo ploču i ja odoh. - Gdje ćeš? - Ne brini. Ja sam u redu. Ti nisi. Meni je lakše. Ti mene nisi povrijedio.
Curica. Bila je prava curica. Ne bih joj dao ni devetnaest. Evo je žena. Zna više od mene. Uči me.
- Nisam te povrijedio? - Nisi. - Hoću li te sad povrijediti? - Nećeš. - Iako slušam pjesmu a ne ljubim tebe. - Iako slušaš pjesmu a ne ljubiš mene. Ljubiš.
Ploča je svirala. Slušali smo. Gledali se. Uzela me za ruku i nasmijala se.
- Nađi je. - Koga? - Nju. - I? - I ništa. Gledaj je.
Poljubio sam je. U obraz. Zagrlila me.
- Ti si super. Mislila sam da si frajer. Da si šupak. Iznenadio si me.
- Mislila si da sam frajer i šupak? - Da si frajer. Šupak. To je jedno te isto. Vi mislite da nije ali jeste. Ti nisi frajer.
- Zar nije frajer ono što se traži? - Jeste. Zato se nikad i ne nađe. - Zašto? - Zato što se nađe šupak.
Prvi puta sam sjedio zagrljen sa djevojkom a da ništa nisam htio osim da sjedim tako zagrljen.
Gledala me izbliza.
- Stvarno si super.
Nisam je više pratio.
- Zašto sam ti odjednom tako super?
- Zato što si zaljubljen. - Ne znam da sam zaljubljen.
Smijala se.
- Baš si zaljubljen.
- A šta ćeš ti? - Ništa. Baš mi je lijepo. Sjedim zagrljena sa zaljubljenim muškarcem.
- Ti me zajebaješ. - Ne. Zašto bih te zajebavala. Volim te. I imam sreću da nisi šupak. Postaćeš mi drag. I bićemo prijatelji.
Leonard Cohen. Bio je tako diskretan. Ko da je sjedio pored nas a pravio se da ne sluša.
- Jesi li bila zaljubljena? - Jesam. U šupka. Prekinuli smo prije sedmicu dana. I onda sam rekla sad ću pokupit onog slatkog DJ-a i prošetat ga gradom. Ali nisam znala da si zaljubljen. I da ćeš me tako brzo ozdraviti.
- Ja sam te ozdravio? - Da. Ti. - Kako? - Ne znam. Bio si drugačiji. I drugačije su ploče.
Smijala se.
- Kako sam bio drugačiji? - Ne znam. Možda zato što si zaljubljen a bojiš se da to sebi kažeš. Svi o tebi misle da si zajeban frajer. I jesi. A onda si mi zaspao na stomaku. A pazio si da me ne pritisneš. I dok si spavao.
Gledao sam je. Nađi je. Ne boj se. Otkud znaš šta ona misli. Opet sam je poljubio. I opet u obraz. I opet se nasmijala.
- Kako si super.
Ništa mi nije bilo jasno. njoj je izgleda sve bilo jasno.
- Mogu li ovdje ostati još malo? - Ostani koliko hoćeš. Dođi kad god hoćeš.
Onda mi je palo na pamet. Sunce je. Dan je lijep. Idemo u šetnju gradom. Ti i ja. Prijatelji.
Skočila je.
- Super. Idemo. Ostavi Leonarda da svira. Baš lijepo pjeva. Hoćeš li? - Hoću.
Izašli smo. Sunce nas je dočekalo s osmijehom. Bio sam sretan, a još nisam znao zbog čega.
Svuda nas je bilo. Od kolača do parka. I svi su nas vidjeli. Gledali. Kako se smijemo. Bili smo im čudni. Bili smo sami sebi čudni. Došla je zaljubljena i evo je sa prijateljem u šetnji.
Došla je zaljubljena i rekla mi da sam zaljubljen. Može li se to tako? Izgleda da može.
Šta ću sad? Nemam pojma. Bilo mi je lijepo. Miksao sam osmijeh sa srećom. Miksao sam ljubav sa prijateljstvom.
Odveo sam je kod Hajdara u kafić. Sjedio je sam. Sjeli smo s njim. Rekao sam. Ovo je moja prijateljica. Rekao je. Trebala ti je prijateljica da te vidim sretnog.
Ustao je i napravio nam kafu. Ne znam kad je to nekome uradio. I pustio Stonese. I pitali smo ga za Leonarda Cohena. I rekao je aha.
I opet je ustao i uradio nešto što vjerovatno dugo nije ni za koga. Pustio nešto drugo. Pustio nam Cohena. I pričao kao da ga je poznavao. Kao da je s njim sjedio. Kao da je s njim odrastao.
Pričao je tako da bi i Cohen volio da čuje. Pričao je o ljubavima. Govorio o pjesmama ali oboje smo znali da su te pjesme postojale.
Bili smo čitav dan kod njega. Za osunčanim stolom. I kad je zalazilo sunce je ostalo za stolom. S nama. S Hajdarom. S pjesmama. S ljubavlju.
Hajdar nam je objasnio I'm your man. On je bio nekad nečiji man. Znali smo to dok smo slušali. Na koga je mislio? Na kasetu iz Hyde parka? Bio je nasmijan. Bio je bokser u ringu. Plesao je ko leptirić.
Cohen je pjevao svoj najbolji koncert. Imao je partnera ko nikad u životu.
Frajera koji nije šupak.
Ostali smo čitavu noć. Sunce nas je grijalo.
"Bože... kakvu si mi ovo dušu dao... bila ti je teška pa si mene okovao... na tom kurcu od sudnjeg dana pitaću te isto... zašto meni teret a ne usne njene... ne budeš li znao reći, otraću te dušom ovom... ostaće ti samo đavo da ga zoveš Bogom... od Samira s ljubavlju..."
Samir se ubio. Zbog pičke. Sve joj je dao. I život. I ništa. Ostala kaša od Samira. Plače mati, plače otac, brata stid. I nas je bilo. mi smo frajeri. Mi se ne ubijamo zbog pičke. Mi jebemo pičke i na kurcu ostavljamo recke.
Sve do jednom. Do prave pičke. Kad ostaneš recka. Na zidiću. I sjetiš se Samira. U sedamnaestoj u rovu. U osamnaestoj s diverzantima. U devetnaestoj izrešetan. U dvadesetoj go trčo kroz minsko polje i pjevo bježte mine eto Samira. Hajrinog baletana. U dvadesetprvoj izboden. U dvadeset drugoj iza rešetaka. Izbo. U dvadesettrećoj našao Boga i poklonio mu se. U dvadesetčetvrtoj došla ljubav po njega i digla ga s koljena. U dvadesetpetoj dženaza. Bez hodža. Zbog pisma. Od Samira s ljubavlju.
Bogohulio je. Rekli su. Rekli smo. Ponavljali smo. Mi. Pametni. Mi. Znamo. Mi. Kurčine. Rekli smo. Nek ide pred Boga sam. Nek ponese grijehe svoje. Sam. Neka...
Neka. Šta neka? Šta neka, jebem vam majku u pičku. Šta neka? Šta vi znate o Samiru? Šta vi znate o grijehu? Šta vi znate o Bogu? Šta?
Samir je znao Boga. Samir je Bogu reko što je htio. Samir ga je volio. Samir ga se nije bojao. Pičke. Čujete li pičke? Samir ga se nije bojao. Samir ga je volio. Ko voli taj smije. Ko voli taj vjeruje. Šta će Samiru ispraćaj? Koji će mu kurac vaša molitva? Ha? Čujete li vi bojažljivi? Koji će mu kurac vaša molitva? Samir ne moli. Samir voli. Boga i nju. Nju i Boga. Samir pito što mu nije jasno. Pito onog koga se pita onako kako se pita. Bez straha. Bez kajanja. Jedan na jedan. Oči u oči. Dva koja se vole. Bog i Samir. Samir i Bog. Jedan pita. Drugi mora znati odgovor. Mora. Jer je stvoritelj. Mora. Jer je voljen. Mora. Jer voli. Mora. Jer zna. Mora. Jer ne mora. On može. On je Bog.
Šta kažu? Šta kažu? Ubio se. Bogohulio. Digo ruku na sebe. Na ono što je Bog stvorio.
Šta kažu? Šta kažu? Puko. Poludio. Ko je poludio majku vam jebem u pičku? Ko? Samir?
Čuj me dobro. Može li lud otići u tišinu između drveća i cvrkuta ptica i leći mirno na četiri kašikare? Može li? De poludi pa mi reci.
...
Može li lud s onom što ga je rodila kafu popit pred izlazak sunca, poljubit je i otić da legne na četiri voćke zahrđale? De poludi pa mi reci.
Može li se Boga pitati pa otići po odgovor iako te nije zvao? Smije li se? Ne moraš poludit da bi znao. Moraš voljeti da bi znao. Ili Boga ili nju. Ili Boga i nju.
Jel te pička baci pod noge ili padneš sam? Ha pičko? Moraš voljeti da bi znao. Moraš ljubiti da bi pao. Moraš goriti da bi ustao. Moraš pred Boga da bi saznao. Al samo ako smiješ pitati. Onako kako je Samir pitao.
...
Nije pička što te gazi već tvoje srce što hoće pod noge. Ne možeš ga zadržat. Kad hoće ono ode. Džaba ti je sve što znaš. Džaba ti je sve što možeš. Džaba ti je sve što imaš. Srce je jedino što nije tvoje. Ono je uvijek samo njeno. I ne gazi ga ona što hoće da ga gazi. Već što srce tvoje sapliće joj korak. I ona jadna mora da ga gazi. Ako padne ko će pismo pisat? Ko će Boga pitat?
...
Jel plako Samir kad je lego? Jel plakala ona kad je čula? Ne znam. Samir je otišao a otišla je i ona. U Njemačku ili tako neku zemlju gdje ne gledaju u kofere na granicama.
...
Udala se odmah. Porodila se odmah. Jednom dvaput možda još koji put. Pička kažu. Zaboravila.
Moj kurac zaboravila. Da jeste ne bi išla. Da jeste ne bi rađala. Da jeste ne bi pod drugim Samira tražila.
Šta mi znamo? Šta mi čujemo? Samo naše srce kako cvili drugo ostavljamo samo da se bori. Sebični. Nestrpljivi. Ljubomorni na svaku bol osim naše. I kad boli nas bi da boli.
Samire brate na zidiću sam. Dobaci barem dvije voćke zahrđale. Ne smijem ustati ne smijem poći ako padnem neću se dići a niko me drugi neće ponijeti.
...
Samire brate na zidiću sam. Ni ustati ni ostati ni do tebe doći. Jesil išta sazno o duši? Je li se gore umiri bar? Ako je isto šta mi je činit?
...
Pročito sam ja sve. Pun kurac pameti. Sve je jasno kad ti nije stalo al de sad reci de sad učini... Učinićeš kurac. Srce ne jebe.
...
Promijeniti sebe? Promijeniću kurac. Promjene nema. Ko se promijenio taj je odumro.
Postoje samo dva stanja čovjeka. Jedno je kad je srce samo organ, a drugo kad je srce sve. De se promijeni. De preboli. Preboliću kurac. Ko je prebolio tog ni Bog nije primio. Taj ni do predvorja nije stigao. Promijeniću sve osim srca. Ne što neću, već što ne mogu. Ono kuca kako želi. Ono bira koga voli. Možeš li mu šta? Ha pičko? Možeš li ga sputati? Možeš al će izaći na drugoj strani gdje ga ne čekaš, gdje ga ne vidiš i udariće iz osvete tamo gdje ti je najmilije. Ne diraj srce. Ne mijenjaj srce. Neka boli, neka te lomi. Živi dok možeš a onda lezi na Samirove voćke. Nije sramota nije grijeh. Ako voliš Bog će znati. Ako voliš ne moraš ni pitati. Oprostiće ti.
Ne boj ga se već ga voli. On te voli. Bojiš li se činiš grijeh i tovariš teret pretežak. Molitve ima za sve grijehe ko morske pjene samo nema za taj jedan. Kad se bojiš onog ko te voli. To je kazna neslućena.
...
Vuče mi nekako na D. Mihajlovića.
