Da li je Cedomir Jovanovic prvi srpski Willy Brandt ?

[PipiDugaDevetka]

Pa jest SBB-KBB, ali ovo nema nigdje nego u Bosni - Đinđić okreće volove s Karadžićem na Palama, u nastupnoj posjeti u Washingtonu odmah traži "ako ode Kosovo nama RS" (jer Amerika drži teritorije, a EU pare ) - a u BiH misle da bi im od Đinđića bilo bolje. Slično ko kad je Bešlagić odveo Dodika na sastanak Socijalističke internacionale da ga predstavi kao "građanski orijentiranog Srbina" . Možda je i bolje što je ovako, da još malo naučite s kim živite.

Zar nije koštunjavi Voja Kalašnjikov pekao vola sa Karadžićem, a ne Đinđić?

[Bosnolog]

Dobra je ova knjiga "Moj sukob s prošlošću"... Srbija je ubistvom Đinđića izgubila šansu da postane normalna zemlja, ko zna kad će sljedeća naići.

Da je Đinđić pobjedio vi bi ste u BIH biti totalno donji, jer bi on u odnosu prema BiH bio nešto kao Tadić samo s većim resursima i većim kredibilitetom . Plus što bi ste gajili iluzije. Ovako ste na duplom dobitku - sad lijepo znate da ni jedna srpska vlada nikad neće odustati od ratnog plijena, sve dok joj se ne oduzmu svi resursi, i materijalni i ljudski.

Ovdje si apsolutno u pravu,Tadic je amater kakav bi SANU operativac bio Djindic,...
Mada oni vise vole vode tipa Slobo,Dodik,Seselj i slicne,najboilje bi bilo da im Vojvodu puste s lanca iz Haga,.zaista mi nije jasno da mu sude sve ove godine,jes da je sudenje odavno postao cirkus,ali za ono sto je radio i lajao devedesetih ne moze dobiti vise nego je u haskoj celiji,....Cekaju da produ izbori u Srbiji i opet proguraju Tadica i eto Voje u Srbiju da se sveti izdajnicima i unutrasnjm neprijateljima,.....

Po Cedu se udruzeno pljuje iz svih raspolozivih oruda cak se i SPC bastijon duhovnog humanizma i tolerantnosti ukljucila,....http://www.kurir-info.rs/vesti/amfilohi ... 179422.php

[ultima_palabra]

Pa jest SBB-KBB, ali ovo nema nigdje nego u Bosni - Đinđić okreće volove s Karadžićem na Palama, u nastupnoj posjeti u Washingtonu odmah traži "ako ode Kosovo nama RS" (jer Amerika drži teritorije, a EU pare ) - a u BiH misle da bi im od Đinđića bilo bolje. Slično ko kad je Bešlagić odveo Dodika na sastanak Socijalističke internacionale da ga predstavi kao "građanski orijentiranog Srbina" . Možda je i bolje što je ovako, da još malo naučite s kim živite.

To gledanje sa visoka te ne čini dobrim sagovornikom... ali:

Međunarodna politika prema regionu funkcioniše na politici mrkve i štapa, to je oduvijek tako bilo. Kad se ode u Washington, onda se sluša, a ne govori ništa osim hvala i molim. Iz Washingtona su Đinđiću stalno stizali novi zadaci: "uhapsite Miloševića, isporučite Miloševića, smijenite Pavkovića" što je on bespogovorno izvršavao. U takvoj situaciji PC nije ništa više od još jednog čipa na stolu koji će biti unovčen kad dođe prilika.

[Bosnolog]

Pa jest SBB-KBB, ali ovo nema nigdje nego u Bosni - Đinđić okreće volove s Karadžićem na Palama, u nastupnoj posjeti u Washingtonu odmah traži "ako ode Kosovo nama RS" (jer Amerika drži teritorije, a EU pare ) - a u BiH misle da bi im od Đinđića bilo bolje. Slično ko kad je Bešlagić odveo Dodika na sastanak Socijalističke internacionale da ga predstavi kao "građanski orijentiranog Srbina" . Možda je i bolje što je ovako, da još malo naučite s kim živite.

Zar nije koštunjavi Voja Kalašnjikov pekao vola sa Karadžićem, a ne Đinđić?

Dindic je pekao Vola na Palama i govorio za Milosevica da je Napoleon u bijelim rukavicama koji ce da ujedini sve Srbe u jednoj drzavi,......
Poslusaj ga i pogledaj,slike skim sjedi na guslarskom druzenju,......


Cedo je nesto drugo,on je mnogo iskreniji i zato nece preci 7% glasova u Srbiji,......

[obratno]

Pa jest SBB-KBB, ali ovo nema nigdje nego u Bosni - Đinđić okreće volove s Karadžićem na Palama, u nastupnoj posjeti u Washingtonu odmah traži "ako ode Kosovo nama RS" (jer Amerika drži teritorije, a EU pare ) - a u BiH misle da bi im od Đinđića bilo bolje. Slično ko kad je Bešlagić odveo Dodika na sastanak Socijalističke internacionale da ga predstavi kao "građanski orijentiranog Srbina" . Možda je i bolje što je ovako, da još malo naučite s kim živite.

To gledanje sa visoka te ne čini dobrim sagovornikom... ali:

Međunarodna politika prema regionu funkcioniše na politici mrkve i štapa, to je oduvijek tako bilo. Kad se ode u Washington, onda se sluša, a ne govori ništa osim hvala i molim. Iz Washingtona su Đinđiću stalno stizali novi zadaci: "uhapsite Miloševića, isporučite Miloševića, smijenite Pavkovića" što je on bespogovorno izvršavao. U takvoj situaciji PC nije ništa više od još jednog čipa na stolu koji će biti unovčen kad dođe prilika.

Ne znam što si stekao utisak da gledam s visoka.

Ta hapšenja i ostalo su bila cilj medj. zajednice - od toga BiH nije bilo ništa bolje. Kad uhapsiš Mladića - poboljšanje za BIH je 0 bodova, poboljšanje za Beograd 10%. Kao što i "nametanje" raznih zakona i osnivanje "institucija na nivou BiH" od strane "medj. zajednice", bez obzira na retoričku frku, ide na ruku RS-u, jer dobijaju troduplo.

I RS nije čip na stolu, već uknjiženi dobitak.

[obratno]

I anam oni skontali

Spinovanje Druge Srbije
Vesna Pešić | 09/02/2012


Nije ostalo više ništa što neće poslužiti nekom političkom bojovniku, da za sebe i svoje partnere ne privredi po neki glas na predstojećim izborima. Imam u vidu predstavu koju je priredio Čedomir Jovanović, uz asistenciju Milorada Dodika. Svi znamo, a to ni on ne krije, da on i njegova stranka već četiri godine planiraju da uđu u vladu. A sada, konačno, imaju dobru priliku da taj plan i ostvare. Da bi dobio glasove razočaranih i onih koji izjavljuju da će koristiti svoje pravo na beli glas, da tako upozore stranke na legitimacijski deficit, Čedomir Jovanović je rešio da toj negativnoj pojavi stane na put. Ona je potekla iz tzv. Druge Srbije i nekadašnjih članova Građanskog saveza, pa njih prve treba pokolebati. A sigurno je da u takvoj proceni ima istine. I šta je on preduzeo? U dogovoru sa svojim partnerima, pre svega sa Tadićem, rešio je da opet zaliči na nekadašnjeg “ekstremistu”, verujući da će se razočarani glasači pokolebati i opet ga proglasiti za najhrabrijeg i najkritičnijeg političara.

Prvi takav izazovni potez povukao je izjavom da je Republika Srpska genocidna tvorevina. Po pretpostavci, on je to rekao verujući da će se dopasti ljudima koji su razočarani u LDP, pa će se, u nedostatku alternative, ponovo privoleti toj stranci. Nakon te izjave, uz pomoć DS-a, a možda i samog Borisa Tadića, stigao je Dodik na noge Čedomiru, da se s njim oko te izjave raspravi. Organizator rasprave je bila, ni manje ni više, državna agencija Tanjug. I šta smo videli u toj raspravi? Jovanović je povišenim tonom više od jednog sata izgovarao hiljade nerazumljivih reči, i ne trudeći se da ih poveže u neku smislenu celinu i argumentaciju. Doduše, to je i ranije bio njegov stil, da govori nejasno, ogorčeno, uzbuđeno, tako da sve deluje kao neka debela kritika, a da u stvari malo šta kaže. I ovoga puta je verovao da će preko njegove nervoze i zajapurenosti svi razumeti da on zapravo sve vreme upozorava na “genocidnu tvorevinu”. On je puna kola napričao, ali ozbiljnog dijaloga nije bilo. Jedino što je bilo vredno pomena i nezaboravno su bile Dodikove gluposti.

U stvari, rasprava očigledno i nije bila namenjena pitanju genocida i suočavanju s prošlošću. To su bile poruke nekakve puke hrabrosti i borbenosti, koje su bile namenjene ne Bošnjacima i njihovim mukama, nego ovdašnjoj javnosti koja se razočarala u sve stranke, a najviše u LDP. Zato što se prikazivao kao alternativa, a onda izneverio obećanje da će se od svih razlikovati po tome što će zastupati interese građana. Umesto toga, razbaškario se u svojim novčanim interesima, a politika mu služi kao paravan bez koga se ne može. Iz Sarajeva su zvonili telefoni, raspitujući se kako je do takvog razgovora uopšte došlo. Nije im bilo jasno, baš kao ni mnogima odavde.

I zaista jeste bilo čudno. Još čudnije je bilo kada se dva-tri dana nakon te rasprave oglasio predsednik države. Boris Tadić je, sa svojom poznatom blagošću borca za slobodu mišljenja, izjavio da se on lično ne slaže sa stavom Jovanovića da je RS genocidna tvorevina, ali da Jovanović ima pravo na svoje mišljenje. Osim što se ne zna zašto se zbog neke bezvezne rasprave javio predsednik (sem ako je nije sam organizovao), mnogo veću nedoumicu je izazvao njegov stav o slobodi mišljenja. Predsednik države je po dijagnozi Čedomira Jovanovića primio orden od genocidne tvorevine i to ga baš nimalo ne ljuti. Ali kad je Sreten Ugričić potpisao peticiju za slobodu mišljenja, njega je taj isti tolerantni predsednik preko noći isterao na ulicu. Čedomir je na tu veliku gadost nešto promrljao, ali se u borbi za slobodu mišljenja nije proslavio, a još manje je pokazao političku hrabrost.

Stavljanjem genocida na tapet, cilj je bio da se stari kritičari srpskog nacionalizma i ratova vrate u glasačke redove LDP-a. Ovo naročito zbog opake kampanje za beli glas, koja je potekla od Srbijanke Turajlić i Vesne Rakić-Vodinelić. Postoji informacija da poslednja istraživanja pokazuju da se beli glasovi statistički već registruju i da su dostigli oko 4 posto. Možda i nije tako, ali stav da se ne glasa ni za jednu stranku najviše pogađa LDP i DS. Ispostavilo se da je važno dotući tu voajersku grupu, kako je nesmotreno kazao profesor Mićunović, kojoj se ne sviđa demokratija Tadića, Dačića, Čedomira, Dinkića i ostalih. I tu se nekako nastavlja priča o političkom zavođenju naivnih intelektualaca, koju je na sebe preuzeo Jovanović.

Drugi čin ove predstave odigran je veoma brzo. Čedomir izlazi sa još jednom bombom, koja treba da oduševi nevernike Druge Srbije, rekavši jednu prilično čudnu stvar, takoreći glupost, da je Srpska pravoslavna crkva mutant. Teško je razumeti šta to može da znači u kontekstu svih crkava i sekti, jer se ne zna kako se stvaraju crkveni mutanti. Odjednom najviši po rangu popovi skaču i odgovaraju na ovu beslovesnu dijagnozu predsednika LDP-a. Irinej Bački proglašava Čedu za antihrista, a kao i uvek najefektnijim se pokazao Amfilohije. On je zažalio što je krstio Čedomira Jovanovića, a da ovaj nije s uveta skinuo minđušu!

Pitam se dokle može da ide ovo podsmevanje javnosti. To što Čedomir izgovara o Kosovu, RS i crkvi ne košta ga ništa, nego naprotiv, dobro dođe i njemu i koalicionim partnerima, jer se možda neki pokolebani mogu opet privući. Još je važnije to što ovakve priče zamagljuju glavnu temu koja muči Srbiju. Svi dobro znaju, s obe strane barikada, da je Kosovo prazna priča, baš kao i ona o Republici Srpskoj, ili kad se u pomoć pozove visoki hor SPC, da peva o jednoj minđuši. Sve te anti-nacionalne ili nacionalne teme, koje bi trebalo da mobilišu građane ove države – promašene su u samom korenu. Još manje će se zavarati pripadnici nekadašnje opozicije, koja se tada zvala Druga Srbija. Tema broj jedan je politička mafija. Ona se korupcijom i pohlepom za novcem naselila na leđa ovog već uništenog društva i niko ne zna kako da je se oslobodi.

Toj družini je sticanje novca i privilegija glavna aktivnost, a politika sporedna, usputna delatnost. I meni je trebalo dosta vremena da ukapiram tu stvar. Od onda se ta družina još više osilila, jer je vredno uništila sve institucije koje bi je mogle nadgledati. Sada može da radi šta hoće – a niko joj ništa ne može. Uostalom, zar nisu zajedno izglasali i reformu sudstva i Zakon o informisanju. Politizovano sudstvo i tužilaštvo zbog pritisaka s najvišeg mesta, od partijsko-tajkunske klike (o čemu ćemo pisati drugom prilikom), kao i dirigovani mediji, stubovi su tog lopovskog poretka.

Svako ko namerava da glasa za te ljude treba da zna da će biti zaboravljen onog trenutka kada budu objavljeni rezultati izbora. Glasove koje su prikupili će strpati u zajedničku koalicionu vreću i nastaviti da devastiraju zemlju i glume politiku. Pa ko voli pozorišne predstave uživo, po ovako providnom scenariju i sa ovako lošim glumcima, neka se namami na izborne kutije. A kako se profiliše ova nova izborna kampanja, izgleda da ih i ta formalnost koja se zove – demokratski izbori, sve više zamara.

Tek toliko da se vidi da ni u beogradu ne vjeruju u šuplju zvana "druga srbija" - i da su lijepo shvatili da je tzv. Čedo J. v. Dodik bio namješten duel, naručen od strane BoTE u pravom momentu da se prikaže "napredovanje procesa katarze" . Uglavnom predstava za javnost, i EU i američke donatore.

[Sasvim_Obican]

Znaš li ko je Vesna Pešić ?

Ako ne znaš, radi se o poslaniku LDP-a u N. Skupštini koja je izbačena iz poslaničkog kluba zbog nepoštovanja odluka stranke

TOliko.

[obratno]

Znaš li ko je Vesna Pešić ?

Ako ne znaš, radi se o poslaniku LDP-a u N. Skupštini koja je izbačena iz poslaničkog kluba zbog nepoštovanja odluka stranke

TOliko.

I to je čini nekredibilnom? Toliko

[Sasvim_Obican]

Znaš li ko je Vesna Pešić ?

Ako ne znaš, radi se o poslaniku LDP-a u N. Skupštini koja je izbačena iz poslaničkog kluba zbog nepoštovanja odluka stranke

TOliko.

I to je čini nekredibilnom? Toliko

To je čini vrlo, vrlo neobjektivnom, pa ako hoćeš i nekredibilnom.

[obratno]

Znaš li ko je Vesna Pešić ?

Ako ne znaš, radi se o poslaniku LDP-a u N. Skupštini koja je izbačena iz poslaničkog kluba zbog nepoštovanja odluka stranke

TOliko.

I to je čini nekredibilnom? Toliko

To je čini vrlo, vrlo neobjektivnom, pa ako hoćeš i nekredibilnom.

Zaista? Da uporedim - da li je Nijaz Duraković postao nekredibilni socijaldemokrata nakon što je napustio (istjeran) iz SDP-a?

[obratno]

Još jedan "nekredibilni izvor" na istu temu

Sve je to samo politika
Davor Marko | 10/02/2012


Ne znam ni sam više kojoj Srbiji pripadam. Drugoj, trećoj, alternativnoj, razočaranoj, dijasporskoj, nekoj nedefinisanoj. Znam samo da mi je iz perspektive nekoga ko već dugo živi van ove poharane i osiromašene zemlje, ideološki i vrednosno najbliža bila retorika partije na čijem je čelu Čedomir Jovanović. Beskompromisna borba protiv nametnutih patrijarhalnih vrednosti, nazivanje stvari i počinjenih zlodela pravim imenima (genocid, da samo pomenemo tu tešku reč), individualna prava, prava manjina, suočavanje sa prošlošću i uvažavanje različitosti, nešto su što bih lično potpisao kao svoj program javnog delovanja. U situaciji kada se grozite retorike i namera „bivših“ radikala, užasava vas partitokratija Tadićevog DS-a, LDP vam se čini kao jedino prihvatljivo, „normalno“ rešenje za zemlju u kojoj ste odrasli, kao jedini lek za njene bolne i teško izlečive rane.

No, da li je to sve tako. Ili je to samo politički „narativ“ koji se vrlo vešto plasira u vreme velikih obećanja i velikih priča, dakle pred izbore. „Narativ“ koji se plasira nama koji verujemo u istinu, verujemo u bolje i drugačije, a čiji je cilj samo da nam ulije još jednu nadu, i izmami vredan glas. Sve mi se više čini da su ideologije i vrednosne orijentacije stranaka (levo, desno, centar, konzervativni, liberalni, zeleni…) samo krinka pod čijom se primamljivom zvučnošću kriju interesi političkih elita. Ideologije su važne samo dok se u politiku ulazi; jednom kada ste u političkoj areni, ideološka nedoslednost postaje jedina relevantna politička praksa. Podela na ideologije je prevaziđena, ona je konsenzualna stvar – ako imaš levu opciju, moraš imati i desnu, tu se negde može uglaviti i centar, eventualno ako se nađe mesto za liberale, biće to sjajno. Podela je instrumentalna, ne ideološka. Instrumentalna, jer znaš da ako se ideološki odrediš, to postaje magnet za biračko telo. Za levo će glasati oni koji su levi bilo iz uverenja, bilo iz straha od onog drugoh (desnog, koje se kod nas nužno poistovećuje sa konzervativizmom i nacionalizmom, a to u suštini nije isto). Dakle, predizborni „narativ“ samo je deo kampanje, koji cilja na privlačenje što većeg broja glasova, i ukoliko njegova ideološka podloga korespondira sa što većim brojem glasača, tim bolje.

Zbog toga mi je sama debata, diskusija, svađa, prepirka, nadvikavanje između Jovanovića i Dodika, bila apsurdna. Predstava za masu, predstava za potencijalne glasače. U igri dobra i zla, Čedo je bio „glas razuma“, Dodik „zlo“ koje zločin poput genocida obesmišljava javnim negiranjem, što bi u razvijenim zemljama bilo ravno krivičnom delu. No, ako zagrebemo malo ispod tematskog pokrova ove debate, vidimo koliko su i same teme u njoj instrumentalizovane. Jovanović govori o temama koje građane i građanke BiH, posebno Bošnjake, i one iz Sarajeva i Srebrenice, izuzetno „bole“. Genocid, proterivanja, masovni zločini, nisu za njih deo nekog akademskog kursa ili političke priče. Kod malog dela ljudi iz Srbije ove teme, i ovi zločini, izazivaju sram. Bošnjaci su kroz tu golgotu prošli, i još uvek njene posledice osećaju na svojoj koži. I stoga je logična reakcija da im svaki „glas razuma“ iz Srbije znači, pogotovo ako taj glas Republiku Srpsku naziva „genocidnom tvorevinom“, a Srpsku pravoslavnu crkvu mutantom i inspiratorom zločina. Imao sam priliku da u Sarajevu pratim ushićene reakcije na Jovanovićev nastup, likovanje nad činjenicom da je Dodik posramljen ili da se posramio. Lider LDP-a bio je čak prozvan „srpskim Vili Brantom“, što je velika besmislica, jer niti je Jovanović političar takvoga kova, niti je državnik (što u Srbiji sa ovakvom retorikom verovatno nikada neće ni postati), niti je konkretno učinio nešto što se može nazvati istorijskim činom poput Brantovog čina u Varšavskom getu 1970. godine. Čita čovjek SA-X

Mnogi su ocenili kako je Jovanović porazio Dodika na svim poljima, i kako ga je ponizio. Ja sam ipak skloniji da tvrdim da je ovaj megdan, kako su nas to nekada (verovatno i sada) učili u istorijskim čitankama u Srbiji, završen poput boja na Kosovu – nerešeno. Svaki od dva političara imao je priliku da prezentuje svoje argumente i svoj „narativ“ – Jovanović je govorio o onome što bi svako „normalan“ i svako ko ima ljudskog u sebi trebalo da potpiše, dok je Dodik negiranjem genocida, pomalo primitivnim upadicama, nedoslednošću u svojim izjavama, samo potvrdio „narativ“ koji ga je doveo na vlast, i još uvek ga održava na njoj, u Republici Srpskoj. Svakome od njih takav ishod odgovara – jedan je označen (zavisi iz koje perspektive to gledate) kao „svetlo u mraku“ (Jovanović u Sarajevu) ili „izdajnik, Juda“ (Jovanović u određenim delovima Srbije, u Republici Srpskoj), a drugi kao „zaštitnik nacionalnih interesa“ (Dodik u RS).

Iako verujem u bolje, u pravdu koja bi ipak trebalo da stigne (sa kolikim zakašnjenjem, to ne znam), u istinski humanizam i solidarnost, bojim se da je ovaj Jovanovićev „narativ“ ipak samo narativ, sa vrednošću koja je – instrumentalizovana. Alternativni, razočarani, nenacionalni, glasaće za njega, a nakon toga upitno je koliko će ovaj „narativ“ i ove teme biti važni i relevantni. Gotovo sam siguran da će razočarenje u još jednu „zdravu“ ili „jedinu ispravnu“ političku opciju, poput Hegelove sove mudrosti, stići prekasno.

[CROkodil]

Svi vi koji polažete nade u Čedu morate znati da je taj isti Čedo u srpskom parlamentu glasovao ZA izjednačavanje prava četnika i partizana iz II. svj. rata.

[pirmin]

[zambaklija]

Svi vi koji polažete nade u Čedu morate znati da je taj isti Čedo u srpskom parlamentu glasovao ZA izjednačavanje prava četnika i partizana iz II. svj. rata.

[-LIBERO-]

LDP -- Cedomir Jovanovic, Facebook intervju -- prvi deo

[-LIBERO-]

Evo ga i drugi dio...

2.

[Platformas]

.

[Haettenschweiler]

Čedo nije Willy Brandt jer je Willy bio premijer a Čedo je obični poslanik čija stranka jedva prelazi izborni prag.
Svejedno Čedi skidam kapu.

[Payton]

U ova dva videa je jos jednom pokazao da je daleko iznad nivoa razmisljanja nekog prosjecnog politicara sa ovih prrostora, ali takodjer i da zastupa ideju u kojoj bi sve bilo idealno u regionu. Aki to je vrlo tesko ostvarljivo bilo gdje na svijetu, a kamoli ovdje kod nas.
On je vrlo realan covjek i govori istinu i svaka mu cast. Ali, tesko onome ko istinu i pravdu trazi.

[upitan]

njegova politika bi osigurala bolji zivot svima nama ,
nasoj djeci ,nasim porodicama ,ovo danas je prica o necemu ,a mi stojimo zakopani ...
i sad dosao je cedo da nas izvadi ,nezz covjek je realan ,i pokusaje da vrati bar dijelom stvari
kao sto su bile u yugi...
samo tako ,ovdje ima perspektive zivjet ,drukcijim idejama bit ce nam potpuno isto,
ako ste svi za to -onda sam i ja ..
jos 15 godina taman chemo biti dovoljno stari ,da chemo se pitat gdje nam je bila mladost....
a mladost che nam ovako proci u nicemu,tesko da che i jedan mladi covjek biti uspjesan ,
na bilo koji nacin dok je ovog smecha na vlasti ,hrvatska je davno podrzala ovakvu politiku
i evo ih na korak do Eu ...
To isto morala bi uradit Srbija ,BiH ,Crna Gora svi na regionu ,ne samo radi Eu ,
nego prvenstveno radi sebe ,radi svoje djece ,porodice ,jer to je jedan nerealni svijet,
koji moze postat realan ,koji zavisi od nas samih...
pogledajte zemlje okolo ,nije neostvarivo,njemacka je sa mnogima vodila ratove a danas sa njima suradjuje,
to je tako ,to je svijet ,to je europa to je zivot,ali ne moze se uvijek ratovat,nekad treba stat ,podvuc crtu
izvuc pouku i nastavit gdje si stao prije rata ,a ne pricati o njemu 15 godina ,i nakon 15 godina istu pricu pricat kao i prije 15 godina kako bi se pobjeglo od stvarnosti ...
Cedomiru svaka cast,drago mi je sto se pojavio neko kao on ,on je potreban svima ,
a ne samo Srbiji ...
To je bar neko moje misljenje ...

[zarko.filip]

Imao je priliku da mjenja politiku Srbije.Jedino sto je uradio je da Spasojevica izvuce iz zatvora da bi ovaj posle ubio premijera Djindjica.Sacuvaj me boze takvih ljudi.

[-LIBERO-]

Jovanović predvodio 20.000 ljudi u tradicionalnoj "Šetnji za Zorana"

Oko 20.000 okupljenih u subotu je, predvođeno predsjednikom Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomirom Jovanovićem, u tradicionalnoj ''Šetnji za Zorana'' prošlo centrom Beograda, a delegacije su položila cvijeće u dvorištu zgrade srbijanske vlade i na grobu ubijenog srbijanskog premijera Zorana Đinđića, obilježivši tako devet godina od njegovog ubistva.

sa-x

[Canton]

Jovanović predvodio 20.000 ljudi u tradicionalnoj "Šetnji za Zorana"

Oko 20.000 okupljenih u subotu je, predvođeno predsjednikom Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomirom Jovanovićem, u tradicionalnoj ''Šetnji za Zorana'' prošlo centrom Beograda, a delegacije su položila cvijeće u dvorištu zgrade srbijanske vlade i na grobu ubijenog srbijanskog premijera Zorana Đinđića, obilježivši tako devet godina od njegovog ubistva.

sa-x

Zajedno sa Vukom Cetnikom Draskovicem

[JThomas]

što iznosi jednog od 125 stanovnika šireg područja beograda. dok je '91 na gazimestanu bilo milion ljudi, znači otprilike svaki deveti čovjek cijele srbije, komplet sa sandžaklijama, albancima, romima, mađarima, rusinima, česima i drugim manjinama.

ko razumije, i shvata.

[-LIBERO-]