Naravno da i na zapadu postoji nezaposlenost, ali ta nezaposlenost ne znaci istovremeno i spadanje na najnizu ljestvicu drustva. Kome se deesi da nezaposlen dobije napad kamena u zuci u BiH mora da ima veoma dobru stelu da bi ga operisali, ili dobru gudru, a nezaposlenog u Svedskoj operisu ionako iovako. Ma tih je primjera veoma mnogo da ih je dosaadno i nabrajati.
Nego meni je najsmjesnije kad cujem kako se ljudi ubise radeci i onda umru mladi, valjda od rada na trulom zapadu gdje ga gazde nemilosrdno iskoristavaju. Onda samo izadjem u dvoriste i pogledam moga komsiju. Ima otprilike isto godina ko i moj otac. I dok moj otac, od svoje penzije (200 km 35 godina staza)pokusava da kupi one trakice za secer, i istovremeno poplaca sve obaveze, moj komsija pakuje kofer da ide na Tenerife. Slucajno su radili u istoj branzi i slucajno je moj otac jos i skolovaniji i strucniji od njega. Moj otac ide svaki dan doktoru i ceka satima da bi ga neko pregledao, dok komsija niti ide niti mu treba. A ja mozda je moj otac losijeg zdravlja, a komsija je od celika. Ili je mozda zivot taj koji je za sve bolesti koje ga snalaze kriv. Sa komsijom mozes pricati samo o vremenu, jer naravno ne zna za probleme otplacivanja kredita za frizider, ne mora da prkida kad prica sa nekim telefonom da bi sparao, i nikad ne vozi na rezervi, dok se lampica rezerve na autu moga oca nikad nije ni ugasila.
I onda se upitam da li da budem ko moj otac, koga volim vise od svega na svijetu ali koga sada nazalost samo mogu da zalim, ili da budem gospodin koji ide na Tenerife sa bijelim hlacama i kosuljicom.
Zato i da nisam otis'o,o dgovor bi bio da.
14 godina vani, 
samo jednom bio u posjeti ( 98 ) 
) pa kucnog odgoja , pa kulture , pa .....pa svacega nesto , da ruku koja te hrani treba voljeti , postovati i cijeniti a ne odrezati i odnijeti komsiji ili susjedu .
