Gledao sam film Colonia posvecen Koloniji Dignidad i njihovoj sprezi sa cileanskom vojnom huntom generala Pionche-a koji je inspirisan stvarnim dogadjajima. Pa sam malo guglao i par tekstova nasao i zanima me da li jos neko zna nesto o tome ?
Priča o jednom od najmračnijih mesta u Čileu iz perioda diktatore Augusta Pinočea.
Jug Čilea, tačnije 35 kilometara udaljeno od grada Paral, mesto je jednog od najbizarnijih poglavlja ere diktatora Augusta Pinočea. U tom delu Čilea skrasio se samoproklamovani sveštenik i bivši nacista Pol Šefer, koji je 1961. godine pobegao iz Nemačke s još stotinama osumnjičenih za saradnju s nacistima, i tu je osnovao jezivu sektu.
Mesto okruženo Andima bilo je idealno za Šeferov monstruozni projekat sekte koja je funkcionisala poput države u državi, a u kojoj su se dogodili strašni zločini. Ta kolonija sektaša i nacista bila je poznata pod nazivom Kolonija Dignidad.
Čileanska vlada u početku je ignorisala događaje u Paralu, ali onda je usledila saradnja s Pinočeovim režimom, pa je u koloniji počela praksa koja se može opisati pravim terorom – deca su pri rođenju odvajana od roditelja i odgajana su u tzv. vrtiću smeštenom u koloniji. Muškarci i žene bili su takođe odvojeni i često drogirani, dok je Šefer seksualno zlostavljao dečake, a povremeno i devojčice.
Mesto je služilo i kao utočište za odbegle naciste, kao što su bili Valter Rauf, zloglasni Jozef Mengele, a zbog toga je međunarodna zajednica često u Čile slala zahteve za njihovim izručenjem koje je Pinoče redovno ignorisao. Sve se naime i odvijalo s Pinočeovim znanjem, ali i blagoslovom, a njegov šef tajnih službi, general Manuel Kontreras često je posećivao koloniju.
To je inače priča i filma "Colonia" u kojem glavnu ulogu ima Ema Votson, a koji u bioskope stiže u aprilu. Radnja se događa sedamdesetih godina, dok je kolonija još postojala, a Votsonova glumi devojku čijeg su verenika oteli Pinočeovi agenti, a kako bi ga spasila ona rešava da se priključi sekti, koju bije glas da niko iz nje nije izašao živ. U koloniji trpi razne torture, svaki dan je tuku, dok ona svakodnevno obrađuje zemlju, kuva, čisti...
I prava Kolonija Dignidad živela je uglavnom od poljoprivrede kojom su se bavili članovi sekte. Mesto je bilo okruženo bodljikavom žicom, imalo je čak i toranj za nadgledanje, reflektore po celom imanju, kao i hangar s oružjem u kom se nalazio čak i jedan tenk.
Šefer je u koloniju uveo strogu disciplinu, kojom se htela uspostaviti potpuno čista duhovnost, a one koji se te discipline nisu pridržavali bili su pretučeni, mučeni i drogirani. No, sam Šefer se te discipline nije pridržavao.
Pre svega se to odnosilo na to kako je gledao na seksualnost – silovao je i mučio dečake, a nakon raspuštanja kolonije 11 porodica ga je tužilo zbog seksualnog zlostavljanja.
Osim što su u koloniji bili zatvoreni izmanipulisani članovi sekte, dok je trajala Pinočeova diktatura to je bio i centar za mučenje čileanskih tajnih službi.
Amerikanac Majkl Taunli, sin jednog od šefova Forda koji je radio za CIA u Čileu i Venecueli, za Koloniju Dignidad je dizajnirao sobu za mučenje. Taunli je bio i i Pinočeov plaćeni uboica, a 1976. godine optužen je za ubistvo bivšeg čileanskog ministra spoljnih poslova Orlanda Leteliera. Taunli danas živi u Americi u programu zaštite svedoka.
Članovi sekte živeli su po sobama, a u svakoj po njih pet ili šest. Nisu imali nikakvih posebni ličnih stvari, osim pidžama, jednu presvlaku za rad, jednu za odmor, kao i nedeljnu zalihu donjeg veša. Sve ostalo, uključujući cipele, bilo je zaključano u ormarima.
Svako jutro su zajedno doručkovali, uvek mleko i hleb premazan marmeladom, a onda bi išli da rade – muškarci zahtevne fizičke poslove, a žene 'laganije', poput kuvanja, čiščenja i spremanja štala, dok su neke radile i kao medicinske sestre.
U zajednici nije bilo telefona, televizije i kalendara, a članovima je bio zabranjen i seks. Ni danas se ne zna šta se tačno dogodilo s 1100 ljudi, koji su nestali u koloniji.
Kolonija se raspala nakon raspada Pinčeovog režima, iako je zapravo postojala još neko vreme, ali pod imenom Vila Baviera. Pod tim imenom postojala je sve do 2013. godine.
Šefer je 1997. pobegao iz Čilea kada su krenule optužbe o seksualnom zlostavljanju, a uhapšen je 2005. godine u Argentini i isporučen Čileu. Dobio je 20 godina zatvora, ali umro je u zatvoru 2010. godine od srčane bolesti. U trenutku smrti, imao je 88 godina.
Posted on 06/08/2016
Pol Šefer, odbjegli nacista i samoprozvani sveštenik, osmislio je ovaj „raj“ ali raj samo za sebe, za druge pakao.
Ljudska krajnost je uvijek tu da začudi, iznenadi i pokrene na razmišljanje. Zbog nje nastaju najveća oduševljenja i dostignuća vrijedna divljenja.
Krajnost je smjelost, ali je i patološka bolest. Krajnost zna biti najveći otpadak čovjekovih misli i djelovanja, nad kojima je moguće jedino zgražavati se, osuđivati ih, ali uvijek, uvijek razmišljati o njima: zašto tako nešto postoji, kako i može li se uopšte spriječiti, šta je sa stradanjem ljudi. Kad moć nema granice, šta bude?
Ma koliko živjeli sadašnjost, odgovore često nalazimo u nekim već proživljenim vremenima, jer i prije ovog čovjeka živio je čovjek.
Iza istine laž
Negdje između prošlosti i budućnosti živi Kolonija Dignidad, živi priča o izdržljivosti u neizdržljivom, živi čovjek raščerečen između Kolonije i Dignidada.
Enklava religijski motivisana, gdje se vodi skroman život uz poljoprivredno obrađivanje zemlje, zaista djeluje čedno i nenapadno, što da ne? Bitno je da ne ide u onu strašnu krajnost koja bi naišla na osudu društva.
Izrabljivanja, seksualna zlostavljanja, život po strogim propisima (jer svako kršenje je povlačilo i oštre kazne), zapravo nepostojanje života već radna odjeća, pidžama i hrana dovoljna da održi život ne može se nazvati životom, a kamoli da mu se pripišu osobine nekakve tamo nevine religiozne zajednice.
S obzirom na to da u javnosti nije ni bilo pomena o tome, Kolonija ostaje neukaljana.
(M)učitelj i sveštenik
Pol Šefer, odbjegli nacista i samoprozvani sveštenik, osmislio je ovaj „raj“ ali raj samo za sebe, za druge pakao.
Pol Šefer Kolonija DignidadČudno je da neko raj tako zamišlja ili bilo koje drugo idealno mjesto, pa kako god ga nazivali.
U Koloniji muškarci su bili odvojeni od žena, bilo kakva komunikacija je bila zabranjena, a ipak kroz decenije postojanja Dignidada postojali su i novi naraštaji. U određenim prilikama dopuštan je kontakt između stanovnika suprotih polova, a djeca su po rođenju bila odvajana od majki i odgajana po strogim pravilima Kolonije.
A na čelu diktator koji bezgranično vlada, kojem se ne protivriječi, koji je uzročnik svega. Da li ovo nekome liči na raj? Ne bi trebalo. Ovo liči na jedan veliki, veliki problem, preko koga se prelazilo predugo.
Kako je bilo moguće živjeti u takvim uslovima? Ko su ljudi Kolonije i zašto su tako nešto dopuštali? Zašto se niko nije bunio?
U Koloniji se sve izvršavalo sa religioznim opravdanjima (silovanje, mučenje, ubijanje i sl.), što nije karakteristično ni za jednu religiju ili bar ne bi trebalo biti. Dakle, ovo je bila sekta tj. neki mutirani, zastranjeni oblik hrišćanstva. Religija je dogma u koju se ne sumnja, živi se po njenim pravilima i ne traže se dodatna obajšnjenja. Šefer je imao svoje sljedbenike koji su vjerovali u to, a koji su, da bi se lakše njima upravljalo, bili u većini slučajeva drogirani.
Koloniju su činili i pobunjenici protiv Pinočeevog režima ( jer se nalazi u Čileu i Šefer je bio saradnik Augusta Pinočea koji je u to vrijeme zaveo diktaturu u Čileu), a koji su na isti, pa i gori način tretirani.
Poslije Pinočeove smrti povezanost države i Kolonije opada, a raste mogućnost raskrinkavanja svega.
Kolonija dignidad
Šefer je pobjegao 1997. iz Čilea kada su krenule brojne optužbe za seksualna i druga zlostavljanja. Godine 2005. uhapšen je u Argentini i isporučen Čileu. Dobio je kaznu od 20 godina, a 2010. je umro sa 88 godina.
Šefer je jednostavno umro, ali su poslije njega ostali ljudi Kolonije koji nisu znali za život izvan. Njima je sada bila ponuđena sloboda, ali šta mari kad pravila za njeno korišćenje ne znaju. Zato, Kolonija postaje njihov trajni azil, i postoji pod imenom Vila Baviera sve do 2013. godine.
Kolonija Dignidad na filmu
Prema ovim motivima snimljen je film Kolonija. Da ne bi bio samo puko iznošenje činjenica, da ne bi dobio dokumentarni oblik, u središte se stavlja mladi, zaljubljeni par i njihova bezuslovna borba za ljubav. Spoj romantičnih scena i emotivna motivacija vode do jezivih scena svakodnevnog života Kolonije, jer između Kolonije i Dignidada stoji čovjek
