Testni i stvarni popis - prednosti i posljedice

[HM 2011]

Narodi nisu drzavotvorni nego ustavotvorni....

Ko god da je napisao da su konstitutivnost znaci i drzavotvornost u prevodu - taj grijesi....

Na primjeru BiH drzavotvoran je koliko se ja sjecam rahmtli kralj Bela...

[Dozer]

Ne vrijedi, Restart. Ulazis u nesto sto nema veze s temom. Tema je buducnost, a ne proslost. Pogotovo ne neka daleka proslost.

A sto se tice Jevreja - BRAVO!
Ne postoje eksplicitno u Ustavu BiH, tacno. A zasto? Po cemu su to Srbi, Hrvati ili Bosnjaci bolji od Jevreja? Po cemu su to bolji od Roma? Po cemu su bolji ili vrijedniji od bilo koga, pa zasluzuju da samo oni budu konstitutivni?
Evo, ja nisam ni B ni S ni H. Sta cemo sad? A stotinama godina unazad su mi svi u Bosni, a onda i BiH. Ja nisam konstitutivan u vlastitoj drzavi, jel' tako? Jeste, po vazecem Ustavu je tako.
Jesam li diskriminisan? Jel' imam ista prava kao B,H i S?
I zasto bih sad ja, ili bilo ko drugi, trebalo da podrzim svoju daljnju diskriminaciju?

[Šapat]

Dobar si ti Dozeru...svaka cast na zivcima. I postovima. Ja odavno nemam volje sve to objasnjavati.

[gidora]

Ne vrijedi, Restart. Ulazis u nesto sto nema veze s temom. Tema je buducnost, a ne proslost. Pogotovo ne neka daleka proslost.

A sto se tice Jevreja - BRAVO!
Ne psotoje eksplicitno u UStavu BiH, tacno. A zasto? Po cemu su to Srbi, Hrvati ili Bosnjaci bolji od Jevreja? Po cemu su to bolji od Roma? Po cemu su bolji ili vrijedniji od bilo koga, pa zasluzuju da samo oni budu konstitutivni?
Evo, ja nisam ni B ni S ni H. Sta cemo sad? A stotinama godina unazad su mi svi u Bosni, a onda i BiH. Ja nisam konstitutivan u vlastitoj drzavi, jel' tako? Jeste, po vazecem Ustavu je tako.
Jesam li diskriminisan? Jel' imam ista prava kao B,H i S?
I zasto bih sad ja, ili bilo ko drugi, trebalo da podrzim svoju daljnju diskriminaciju?

U ustavu Francuske se recimo spominju samo Francuzi a nisu jedini koji žive u Francuskoj.

[JoseMujica]

Koliko god bude, a pogotovo ako je preko 10%, to je uspjeh.

@Restart
Drug, niko ovdje nikome ne govori kako da se pise, nego se pokusava objasniti sta je sta i radi cega se nesto negdje pise, a nesto ne pise, kao i zasto je sve na tom nesretnom listicu formulisano kako je formulisano, kontas?
Niko nikome ovdje ne govori da nije Srbin ili Hrvat ili Bosnjak ili bilo sta drugo, ali kada pricamo o ovakvom izjasnjavanju u okviru BiH, tada je to ETNICKO izjasnjavanje, sto je i po EU pravilima, svjetskim pravilima, ali i nasem trenutnom Ustavu koji ni u jednom jedinom dijelu Srbe, Bosnjake i Hrvate ne prepoznaje kao nacije, nego kao narode, tj. etnicke skupine ili grupe.

Svako od nas, u etnickom smislu, pripada etnickoj grupi kojoj pripada i koju je nasiljedio od roditelja. Ako je monoetnicki brak u pitanju, tu nema nikakvih dilema sta si po etnickoj pripadnosti. Ako je mijesani brak, tada imas mogucnost odabira. Vjeroispovijest je i u jednom i u drugom slucaju stvar licnog izbora. Roditelji ce ti to prenijeti po defaultu, ili nece, ali ti uvijek svoju vjeroispovijest mozes promijeniti ako zelis. Etnicku pripadnost ne mozes sve i da hoces, jer to su krvne, kulturoloske, jezicke, istorijske i druge veze, a u vecini slucajeva i religijske.

Nacionalnost, s druge strane, nije stvar licnog izbora, kako nam nasi politicati uporno sugerisu i ubjedjuju nas. To su tendenciozne i maliciozne konstrukcije usmjerene upravo na zbunjivanje ljudi. Nacionalnost je POLITICKA kategorija koja je striktno vezana za postojanje drzave. Nacionalnost ni u kojem slucaju ne ponistava ili negira etnicku i/ili religijsku pripadnost bilo koga. Cak naprotiv, razne etnije i religije svugdje kreiraju naciju po defaultu. I tu je nebitno da li neki Ustav striktno kaze da je neka drzava "nacionalna".

Zamka ovog popisa je upravo u ovome - terminoloskoj i stvarnoj politickoj vezi nacije i drzave. I zato i kazem da ce ovaj popis kasnije biti i te kako zloupotrijebljen u tom nacionalnom kontekstu, jer ce i srpski i hrvatski etno politicari (etnicari), a ni bosnjacki nece zaostajati koliko god se to nekome svidjelo ili ne, svim silama uprijeti da na osnovu nacionalnog izjasnjavanja dokazu da je BIH neodrziva i da se od nje moraju stvoriti 3 zasebne NACIONALNE drzave.

Zaista plasticnije ne mogu objasniti...

Etnija se definira kulturom i političkom samosvjesti, ne krvno...zahebi te šupljake stare sociologije od porodice, proširene porodice pa do države/nacije...kad bi tako bilo onda bi svaki unutaretnički, pa i unutar nacionalni brak bio incest

[JoseMujica]

Ne vrijedi, Restart. Ulazis u nesto sto nema veze s temom. Tema je buducnost, a ne proslost. Pogotovo ne neka daleka proslost.

A sto se tice Jevreja - BRAVO!
Ne psotoje eksplicitno u UStavu BiH, tacno. A zasto? Po cemu su to Srbi, Hrvati ili Bosnjaci bolji od Jevreja? Po cemu su to bolji od Roma? Po cemu su bolji ili vrijedniji od bilo koga, pa zasluzuju da samo oni budu konstitutivni?
Evo, ja nisam ni B ni S ni H. Sta cemo sad? A stotinama godina unazad su mi svi u Bosni, a onda i BiH. Ja nisam konstitutivan u vlastitoj drzavi, jel' tako? Jeste, po vazecem Ustavu je tako.
Jesam li diskriminisan? Jel' imam ista prava kao B,H i S?
I zasto bih sad ja, ili bilo ko drugi, trebalo da podrzim svoju daljnju diskriminaciju?

U ustavu Francuske se recimo spominju samo Francuzi a nisu jedini koji žive u Francuskoj.

Zato što se svaki Francuski državljanin od strane države smatra i tretira kao Francuz bez obzira na vjeru, boju kože, seksualno opredjeljenje itd. i bla bla

[Dozer]

@gidora
Tacno. Da li to znaci da su svi u Francuskoj nekakvi etnicki Francuzi, ili to znaci da su svi gradjani pojedinacno i bez etnicke odrednice pripadnici francuske drzave, a samim tim i francuske nacije?

@Jose
Oops! Tek vidjeh da sam napisao i "krvni". Tacno. Do mene, do mene

Nego, zasto vi koji ste i na drugim forumima tamo ne pokrenete istu temu, a date i link na ovu, a i ovdje postavite linkove na te tamo, cisto da vidimo sire stanje.

[metronom]

1. Bosnjaci su narod. Prije ovog naziva, bili su poznati pod nazivom Muslimani (sa velikim M). Taj naziv je ustanovljen u posebnim politickim okolnostima u kojima se drugacije i bolje nije moglo izdejstvovati, a opet je omogucio da se identifikuju i razlikuju od drugih naroda na ovim prostorima. Istina, nacionalna svijest je kod ovog naroda dosta kasnila od ostalih.
2. Veza izmedju Bosnjackog naroda i Islama nedvojbeno postoji, isto kao sto postoji veza izmedju Srpskog, odnosno Hrvatskog sa hriscanstvom. Ljudi su se na ovim prostorima prvenstveno razlikovali po vjeri, a narodi, nacije i slicne konstrukcije su tek kasnije poceli da se koriste u dnevnopoliticke svrhe. Tako su se hriscani na ovim prostorima poceli identifikovati sa Srpskom, odnosno Hrvatskom nacijom, pocetkom budjenja nacionalne svijesti. Naravno sve je to potpirivano i sa istoka i sa zapada, sa ocitim ciljem da se otkine dio ove zemlje... Tokom vremena dobar dio tih ljudi je izgubio vezu sa religijom, ali je ostao taj etnicki identitet.
3. Bosnjaci nemaju problem sa Bosanskom nacijom. U svakom momentu ce se rado odreci Bosnjackog identiteta u korist Bosanskog. Problem je sto to nece uraditi Srbi i Hrvati. Zato je apsurdno kukumakanje Srba i Hrvata da Bosnjaci samim nazivom deklarisu pretenzije na cijelu drzavu. Niko Srbima i Hrvatima ne brani da se izjasnjavaju kao Bosanci. Cak se diferencijacijom pojmova Bosanac i Bosnjak islo u korist svima onima koji se ne osjecaju dijelom kulturno-historijskog nasljedja stanovnika Bosne i Hercegovine islamske vjeroispovjesti. Dakle omoguceno im je da budu Bosanci, kao zitelji Bosne, bez ikakvih vjerskih konotacija. Da su htjeli da pretenduju na to da su jedino oni nacija, autohtoni stanovnici, nosioci suvereniteta itd. onda bi se nazvali Bosancima. Bosnjaci nemaju rezervnih domovina ni na istoku ni na zapadu i sasvim je logicno da ce ime ove zemlje utkati i u svoje ime.
4. Jasno je da se iskljucivo Bosnjacima, na ovim prostorima, osporava sve, od naziva, jezika, historije... Nije to nista novo. Kroz historiju su poznati pokusaji falsifikovanja cinjenica i nametanja identiteta ovdasnjem stanovnistvu.
5. Rezultati popisa stanovnistva su bitno politicko pitanje u Bosni i Hercegovini danas. Secesinistickim snagama je u interesu da se ojaca njihova pozicija, zaokruzivanjem etnicki ociscenih podrucja. Povecanje procentualnog udjela odredjene etnicke grupe u ukupnom stanovnistvu bi im dalo poleta u zahtjevima za prekompoziciju, odnosno konacan raspad ove drzave. Jasno je da su Bosnjaci, kao jedini preostali kohezioni faktor ove drzave, logicna meta. Na djelu je vec duze vrijeme pravi specijalni rat, s ciljem da se kod Bosnjaka izazove konfuzija oko vlastitog identiteta, te da bi se isti na popisu rasparcali u sto vise grupa, cime bi se sprijecila mogucnost da popis pokaze da nadopolovicnu vecinu stanovnistva BiH cine Bosnjaci. Takvi rezultati bi dugorocno jano nastetili u politickom smislu secesionistima.
6. Specijalni rat protiv kohezije Bosnjackog naroda se sprovodi na svim poljima. Tako da ne treba da cudi da se i na ovom forumu pojavljuju brojni korisnici toboznjeg muslimanskog kulturno-historijskog nasljedja, koji se gnusaju Bosnjackog identiteta, koji pozivaju na izjasnjavanje Bosancima, koji zastupaju teze o tome da su Bosnjaci=muslimani itd.
7. Kukavicje jaje u vidu poistovjecivanja etnije i nacije, je odavno ubaceno u nase gnjijezdo i sada polako raste. U popisnom listicu za probne izbore pojavilo se upravo pitanje o identitetu, gdje se jasno poistovjetila etnija i nacija. Naravno, ovo uopste nije slucajnost. Radi se o pokusaju otimanja suvereniteta, od strane Srbije i Hrvatske. Cilj je pokazati da je BiH jedna vjestacka tvorevina koju su stvorili nacionalni Srbi, nacionalni Hrvati i neka tamo grupa muslimana. Naravno, sve se to radi sitnim koracima. Takvi procesi traju stoljecima. Protekli rat je bio samo pokusaj jednog veceg skoka. Cilj je jos uvijek isti...

[HM 2011]

Interesantni su mi i ovi novi momenti o tome sta bi srbin rekao na ustavno uredjenje BiH prema misljenju komentatora...

Sta kaze pandorina kutija ?

Bas me intresuje koliko ima takvih kojima je to pandori a kutija ?

Iz tog razloga ali i mnotih drugih nuzno je usmjeriti aktivnosti u brisanje djela nacionalno.... Jer je protovustavan.

[Dozer]

Ja bih radije to dvoje razdvojio. Neka stoji oboje, jer onda bismo tacno znali koliko je koje etnije, ali i pravih nacionalnih manjina.
Samo bih ispod "etnickog izjasnjavanja" ostavio kako je sada, a ispod "nacionalnog izjasnjavanja" bih ubacio kratko pojasnjenje poput: "Upisuje se u skladu s drzavljanstvom koje se posjeduje. Ukoliko posjedujete dvojno ili trojno drzavljanstvo, tada se upisuje drzavljanstvo po rodjenju".

Tada vise ne bi bilo mjesta za bilo kakve zabune.

[salter071]

Predvidljivo! Evo i teorija zavjere, sve kako bi se sacuvao polozaj na budzetu.
Sve za budzet - budzet ni za sta!

[Dozer]

?
Ako je ovo meni upuceno, onda - nigdje veze...

[salter071]

?
Ako je ovo meni upuceno, onda - nigdje veze...

Nije upuceno tebi. Ocigledno je da se ne zalazes za odrzavanje stanja od devedesetih i etno-torizaciju, niti da drugima govoris sta moraju biti. Dakle, odnosi se na one koji bi da drugima zive njihov zivot, a ako ne pristanu onda slijede etikete kojih imaju u svim bojama i dezenima, pa ce vec naljepiti neku, po svom izboru.

[salter071]

Samo cekam da se jos izda (z)vjerski ukaz sta svako "mora da bidne" u skladu, jelte, sa onim sta takvima odgovara.

[Dozer]

To je nas standard. Kako rekoh - isprani mozgovi. Ljudi, ocito, nisu u stanju u vlastitim glavama razgraniciti stvari, a onda se na taj nacin i postaviti prema istima, nego se vode pricom koju stalno ponavljaju politicari kojima i jeste cilj da ljudi ne razmisljaju svojim glavama.

Svjesni su da, kada bi doslo do toga da ljudi pocnu zaista razmisljati, a onda i djelovati u skladu s tim, njihova prica vise ne bi pila vode i morali bi se pokupiti.

A ukaz ce biti izdat, ne brini. Kako neko rece, vjerske zajednice imaju najbolje kanale komunikacije. Imao sam priliku cuti malo osvjestenije vjernike sta su slusali u dzamijama pred lokalne izbore. Ne sumnjam da ce slicna stvar biti i pred zvanicni popis. Samo, sada ce, za razliku od izbora, sigurno ici i medijska kampanja kroz koju ce se ljudi pokusati jos vise sluditi terminologijom i miksanjem svega i svacega... nazalost.

[gidora]

Ne vrijedi, Restart. Ulazis u nesto sto nema veze s temom. Tema je buducnost, a ne proslost. Pogotovo ne neka daleka proslost.

A sto se tice Jevreja - BRAVO!
Ne psotoje eksplicitno u UStavu BiH, tacno. A zasto? Po cemu su to Srbi, Hrvati ili Bosnjaci bolji od Jevreja? Po cemu su to bolji od Roma? Po cemu su bolji ili vrijedniji od bilo koga, pa zasluzuju da samo oni budu konstitutivni?
Evo, ja nisam ni B ni S ni H. Sta cemo sad? A stotinama godina unazad su mi svi u Bosni, a onda i BiH. Ja nisam konstitutivan u vlastitoj drzavi, jel' tako? Jeste, po vazecem Ustavu je tako.
Jesam li diskriminisan? Jel' imam ista prava kao B,H i S?
I zasto bih sad ja, ili bilo ko drugi, trebalo da podrzim svoju daljnju diskriminaciju?

U ustavu Francuske se recimo spominju samo Francuzi a nisu jedini koji žive u Francuskoj.

Zato što se svaki Francuski državljanin od strane države smatra i tretira kao Francuz bez obzira na vjeru, boju kože, seksualno opredjeljenje itd. i bla bla

Tamo piše da je:"Francuska država francuskog NARODA..." A to kako se ko tretira nema veze sa ustavom

[salter071]

To je nas standard. Kako rekoh - isprani mozgovi. Ljudi, ocito, nisu u stanju u vlastitim glavama razgraniciti stvari, a onda se na taj nacin i postaviti prema istima, nego se vode pricom koju stalno ponavljaju politicari kojima i jeste cilj da ljudi ne razmisljaju svojim glavama.

Svjesni su da, kada bi doslo do toga, da ljudi pocnu zaista razmisljati, a onda i djelovati u skladu s tim, njihova prica vise ne bi pila vode i morali bi se pokupiti.

Apsolutno si u pravu. U svojim nakanama da zadrze ruke u drzavnoj kasi spremni su i da pogaze osnovno demokratsko pravo, a to je pravo covjeka na samo-opredijeljenje. Kao debilima nam govore ko smo i sta smo, kao da svaki pojedinac to ne zna za sebe.

[Dozer]

A "francuski narod" u politickom smislu je = francuska nacija. Isto tako se kaze za narod bilo koje druge drzave.
Kad se cuje "bosanski narod", tu se ne misli ni na jednu etnicku grupu/narod specificno, nego na sve gradjane BiH.

[gidora]

A "francuski narod" u politickom smislu je = francuska nacija. Isto tako se kaze za narod bilo koje druge drzave.
Kad se cuje "bosanski narod", tu se ne misli ni na jednu etnicku grupu/narod specificno, nego na sve gradjane BiH.

Bosanci,hercegovci,semberci,krajišnici...

[JoseMujica]

Tamo piše da je:"Francuska država francuskog NARODA..." bla bla bla

da a francuski narod je definiran francuskim jezikom i kulturom....onog trenutka kada dobiješ državljanstvo francuske, a uslov je da znaš francuski jezik ti postaješ Francuz. A to da li si vjernik ili nevjernik, crnac, azijat ili bijelac, hetero ili homoseksualac državu živo libo tuki

Svaki nacionalizam se napaja nacionalnom kulturom i nacionalna kultura definira naciju-državu. Temelj kulture je jezik...to vam je još 1836 tabirio Vuk. S. Karadžić u tekstu "Srbi svi i svuda", sa tezom da su svi štokavci Srbi bez obzira na religijsku pripadnost...međutim demantovalo ga je Svetosavlje.....sad bi ti mogao knjigu pisati o ovome al mi mrsko..... a tu leži primarni razlog zašto danas imamo 4 jezika umjesto jednoga

Turska je kopirala Francuski model pa imaju problem integracije Kurda u tursku državu

[Šunj]

Ustav USA u kojem se nigdje ne spominju narodi koji zive u USA.
Ustav ima samo 16 stranica, i mislim da ga vrijedi procitati.

Code: Select all

USTAV SJEDINjENIH AMERIČKIH DRŽAVA


 
(1787.g.)
Mi, narod Sjedinjenih Država, da bismo stvorili savršeniji Savez, uspostavili 
Pravdu, osigurali unutrašnji mir, pobrinuli se za zajedničku odbranu, unapredili opšte
Blagostanje i obezbedili Blagodeti Slobode i sebi i svome Potomstvu – propisujemo i
donosimo ovaj Ustav za Sjedinjene Američke Države. 

ČLAN 1. 

Odeljak 1. Sva, ovim Ustavom dodeljena, zakonodavna vlast pripada Kongresu 
Sjedinjenih Država, koji se sastoji od Senata i Predstavničkog doma.

Odeljak 2.  1. Predstavnički dom čine članovi koje svake druge godine bira narod 
pojedinih država, a u svakoj pojedinoj državi birači treba da imaju svojstva koja se traže od
članova izbornog tela, najbrojnije grane državnog zakonodavnog tela. 
2. Niko ne može da bude izabran za člana Predstavničkog doma ako nije navršio
dvadeset pet godina života i nije bio sedam godina građanin Sjedinjenih Država, i ko u vreme
izbora nije stanovnik države u kojoj se bira. 
3. Broj članova Predstavničkog doma i iznos neposrednih poreza raspoređuju se na
pojedine države koje mogu da budu uključene u ovaj savez, srazmerno naseljenosti svake od
njih, koja se određuje kada se ukupnom broju slobodnih lica, uključujući ona koja su se
obavezala na službu za određeni broj godina, a isključujući neoporezovane Indijance, dodaju
tri petine ostalih lica. Stvarno prebrojavanje vrši se u roku od tri godine posle prvog zasedanja
Kongresa Sjedinjenih Država i svakih sledećih deset godina, na način koji se propisuje
zakonom. Broj članova Predstavničkog doma ne može da bude veći od jednog na svakih
trideset hiljada, ali svaka država mora da ima najmanje jednog člana Predstavničkog doma; i
dok se takvo prebrojavanje ne obavi, država Nju Hempšir ima pravo da bira tri, Masačusets
osam, Rod Ajlend i Plantaže Providens jednog, Konektikat pet, Njujork šest, Nju Džersi
četiri, Pensilvanija osam, Delaver jednog, Merilend šest, Virdžinija deset, Severna Karolina
pet i Džordžija tri. 
4. Kad se uprazni neko mesto člana Predstavničkog doma bilo koje države, izvršna
vlast dotične države raspisuje izbore za popunu upražnjenog mesta. 
5. Predstavnički dom bira svog predsednika i druge službenike i ima isključivo
pravo pokretanja postupka za krivično gonjenje službenih lica. 

Odeljak 3. 1. Senat Sjedinjenih Država se sastoji od po dva senatora iz svake 
države, koje bira zakonodavna vlast dotične države na šest godina; i svaki senator ima pravo 
na po jedan glas.
2. Odmah po svome sastanku posle prvih izbora, oni se dele što je moguće 
ravnomernije u tri grupe. Mesta senatora prve grupe upražnjuju se po isteku druge godine,
senatora druge grupe po isteku četvrte godine, a treće grupe po isteku šeste godine, tako da se
svake druge godine može da bira jedna trećina; i ako se neko mesto uprazni usled ostavke ili
drugog uzroka, u vreme kada zakonodavna vlast neke države ne zaseda, izvršna vlast te 
države može da vrši povremena imenovanja do idućeg sastanka zakonodavnog tela, kojima se
popunjavaju takva upražnjena mesta. 
 1
3. Niko ne može da bude senator ko nije navršio trideset godina života i ko nije
devet godina bio građanin Sjedinjenih Država, i ko u vreme izbora nije stanovnik države za
koju se bira. 
4. Potpredsednik Sjedinjenih Država je predsednik Senata, ali nema pravo glasa,
sem kada su glasovi jednako podeljeni. 
5. Senat bira svoje druge službenike, a tako isto i predsednika pro tempore, u
odsustvu potpredsednika, ili za vreme dok on vrši dužnost predsednika Sjedinjenih Država. 
6. Senat ima isključivo pravo da sudi po svim zahtevima za krivično gonjenje
službenih lica. Dok zaseda u tom cilju, njegovi članovi su pod zakletvom ili svečanom
izjavom. Kada se sudi predsedniku Sjedinjenih Država, predsedava predsednik Vrhovnog
suda; niko ne može da bude osuđen bez saglasnosti dve trećine prisutnih članova. 
7. Odluka u slučajevima krivičnog gonjenja ne može da ide dalje od uklanjanja s
položaja i razrešenja držanja i posedovanja počasnog zvanja, odgovorne dužnosti i plaćene
službe Sjedinjenih Država; okrivljena stranka ipak podleže optužbi, suđenju, osudi i kazni po
odredbama zakona. 

Odeljak 4. 1. Vreme, mesto i način održavanja zbora za senatore i članove 
Predstavničkog doma propisuje u svakoj državi njena zakonodavna vlast, ali Kongres može u
svako doba zakonom da donese ili izmeni te propise, osim odredaba koje se odnose na mesta
biranja senatora. 
2. Kongres se sastaje najmanje jednom godišnje, a to zasedanje se održava prvog
ponedeljka u decembru, sem ako se zakonom ne odredi neki drugi dan. 

Odeljak 5. 1. Svaki dom daje autoritativno mišljenje o izborima, izbornim 
rezultatima i izbornom cenzusu svojih članova, a većina svakog od domova čini kvorum
potreban za rad, ali manji broj može da odlaže rad iz dana u dan i da bude ovlašćen da
primorava odsutne članove na pohađanje sednica, na način i primenom kazni koje svaki dom
odredi za shodno. 
2. Svaki dom može da propiše odredbe svoga poslovnika, da kažnjava svoje članove
zbog povrede reda i da isključi nekog
člana, uz saglasnost dve trećine poslanika. 
3. Svaki dom vodi zapisnik o svom radu i s vremena na vreme ga objavljuje, uz
izuzetak onih delova za koje se, po mišljenju doma, iziskuje tajnost, a glasanje sa da ili ne
članova jednog ili drugog doma o bilo kakvom pitanju, na zahtev jedne petine prisutnih
članova, unosi se u zapisnik. 
4. U vreme zasedanja Kongresa nijedan dom ne može bez pristanka drugog doma da
odloži rad duže od tri dana, niti da se premesti u drugo mesto iz onog gde oba doma zasedaju. 
 
Odeljak 6.  1. Senatori i članovi Predstavničkog doma dobijaju naknadu za svoj rad,
koja se određuje zakonom, a isplaćuje je blagajna Sjedinjenih Država. U svim slučajevima, 
sem u slučaju izdaje, zločina i povrede javnog mira, oni ne mogu da budu uhapšeni dok
prisustvuju zasedanju svojih domova, i kad dolaze i odlaze iz njih, a za svaki svoj govor ili
raspravu u oba doma neće odgovarati ni pred kim. 
2. Nijedan senator ni član Predstavničkog doma ne može, u mandatnom roku za koji
je izabran, da bude postavljen na bilo kakvu dužnost u službi vlade Sjedinjenih Država koja bi 
bila stvorena ili čiji bi uzgredni prihodi od toga bili uvećani za to vreme, i nijedno lice koje
vrši neku službeničku dužnost u Sjedinjenim Državama ne može da postane član bilo kog
doma za vreme trajanja njegove službe. 
 
 2
Odeljak 7. 1. Svi predlozi zakona o ubiranju prihoda prave se u Predstavničkom
domu, ali Senat može da predlaže ili da se saglašava sa amandmanima, kao i u pogledu drugih
predloga zakona. 
2. Svaki zakonski predlog koji prođe kroz Predstavnički dom i Senat, pre nego što
postane zakon, podnosi se predsedniku Sjedinjenih Država; ako se s njim saglasi, on ga
potpisuje, a ako se ne saglasi, vraća ga sa svojim primedbama onom domu u kome je bio
sačinjen, koji u celosti unosi primedbe u svoj zapisnik i ponovo ga pretresa. Ako se posle
takvog ponovnog pretresanja dve trećine tog doma saglase da prihvate predlog zakona, on se,
zajedno sa svim primedbama, šalje drugom domu koji ga na isti način ponovo pretresa, pa ako
ga prihvate dve trećine tog doma, on postaje zakon. Ali u svim takvim slučajevima glasanje se
u oba doma vrši sa da ili ne, a imena lica koja glasaju za i protiv zakonskog predloga unose se
u zapisnik svakog doma zasebno. Ako predsednik ne vrati neki izglasani zakonski predlog u
roku od deset dana (ne računajući nedelje) otkako je dostavljen, on postaje zakon kao da ga je
i potpisao, sem ako Kongres ne spreči njegovo vraćanje odlaganjem svog rada, u kom slučaju
on ne postaje zakon. 
3. Svaka odluka, rezolucija ili glasanje za koje je potrebna saglasnost Senata i
Predstavničkog doma (izuzimajući pitanje odlaganja sednica) podnose se predsedniku
Sjedinjenih Država, i oni postaju punovažni tek kada ih on potvrdi ili – u slučaju da odbije –
kada ih ponovo izglasaju dve trećine članova Senata i Predstavničkog doma, prema pravilima
i ograničenjima propisanim za slučaj predloga zakona. 

Odeljak 8.  Kongres ima pravo: 
1. da ustanovljava i ubira poreze, carine, trošarine, da plaća dugove i stara
se o zajedničkoj odbrani i o opštem blagostanju Sjedinjenih Država; međutim, sve
carine, takse i trošarine su jednoobrazne na celoj teritoriji Sjedinjenih Država; 
2. da zaključ
uje zajmove u ime Sjedinjenih Država;
3. da reguliše trgovinu sa stranim državama i između pojedinih država, 
kao i sa indijanskim plemenima;
4. da uvodi jednoobrazni sistem o primanju u državljanstvo i 
jednoobrazne zakone u pogledu bankrotstva na celoj teritoriji Sjedinjenih Država;
5. da kuje novac, određuje njegovu vrednost i vrednost stranih valuta i da 
utvrđuje sistem tegova i mera;
6. da preduzima mere za kažnjavanje zbog falsifikovanja hartija od 
vrednosti i novca u opticaju Sjedinjenih Država;
7. da ustanovljava poštanske urede i poštanske puteve;
8. da podstiče unapređivanje nauke i korisnih umetnosti, obezbeđujući 
piscima i pronalazačima isključivo pravo, na ograničeno vreme, na njihova dela i 
pronalaske;
9. da osniva sudove niže od Vrhovnog suda; 
10. da određuje i kažnjava gusarenje i krivična dela na otvorenom moru i
povrede međunarodnih prava; 
11. da objavljuje rat, da izdaje dozvole za hvatanje neprijateljskih brodova i 
donosi propise o zapleni na kopnu i na moru;
12. da okuplja i održava vojsku, ali novac određen za tu svrhu ne sme se 
davati za vreme duže od dve godine;
13. da ustanovljuje i izdržava mornaricu;
14. da donosi propise o upravljanju i organizaciji kopnenih i pomorskih 
snaga;
15. da se stara o pozivanju zemaljske odbrane radi izvršavanja zakona 
Sjedinjenih Država, ugušivanja ustanka i odbijanja invazija; 
 3
16. da se stara o organizovanju, naoružavanju i disciplini zemaljske
odbrane i o rukovođenju onim njenim delovima koji su bili upotrebljeni u službi
Sjedinjenih Država, ostavljajući svakoj državi pravo na postavljanje oficira i
obučavanje zemaljske odbrane na način koji propiše Kongres; 
17. da vrši isključivu zakonodavnu vlast u svim slučajevima nad onom
oblasti (ne većom od deset kvadratnih milja) koja ustupanjem od strane Kongresa
postane sedište vlade Sjedinjenih Država, i da vrši istu vlast nad svim mestima
pribavljenim pristankom zakonodavnog tela države u kojoj se ona nalaze za podizanje
utvrđenja, slagališta, arsenala, dokova i drugih potrebnih zdanja; i 
18. da donosi zakone koji će biti potrebni i podobni za izvršavanje
navedenih ovlašćenja koja ovaj Ustav daje vladi Sjedinjenih Država ili pojedinom
resoru ili službenom licu. 

Odeljak 9.  1. Seoba ili useljavanje lica koja neka od postojećih država nađe za 
shodno da primi ne može da bude zabranjena od strane Kongresa pre 1808. godine, ali se
može odrediti porez ili taksa na takvo useljavanje, ne veći od deset dolara po osobi. 
2. Privilegija tužbe habeas korpus ne sme staviti van snage, sem kada u slučajevima
pobune ili invazije to iziskuje javna bezbednost. 
3. Ne može se donositi nikakav zakon o oduzimanju imovine i lišavanju građanskih
prava, kao ni zakon eks post fakto. 
4. Ne može se razrezivati nikakav porez po glavi niti drugi kakav neposredni porez,
sem u srazmeri sa popisom ili spiskom stanovnika koji je gore predviđen. 
5. Nikakav porez ni carina ne mogu se naplaćivati na predmete izvezene iz bilo koje
države. 
6. Nikakva povlastica o trgovini ili prihodima ne može se bilo kakvim propisima
davati lukama jedne države u odnosu na luke neke druge države, niti su brodovi koji plove u
jednu državu ili iz nje obavezni da deklarišu robu, plaćaju pristanišnu taksu ili carine u drugoj
državi. 
7. Nikakav novac se ne sme uzimati iz državne blagajne, sem na osnovu sredstava
dodeljenih zakonom, a redovan izveštaj i račun primanja i izdavanja državnog novca mora se
objavljivati s vremena na vreme. 
8. Sjedinjene Države ne mogu dodeljivati nikakvu plemićku titulu, i nijedno lice
koje u njima ima neku plaćenu službu ili odgovorno mesto ne može bez odobrenja Kongresa
da primi nikakav poklon, nagradu, zvanje ni titulu bilo kakve vrste ni od kog kralja, vladara ili
strane države. 

Odeljak 10. 1. Nijedna država ne može da sklapa bilo kakav ugovor, savez ili 
konfederaciju, zatim da izdaje dozvolu za zarobljavanje neprijateljskih brodova, da kuje
novac, daje kreditna pisma, upotrebljava bilo šta drugo sem zlatnog i srebrnog novca kao 
zakonsko sredstvo za plaćanje dugova, da donosi zakone o oduzimanju imanja ili lišavanja
građanskih prava, te zakon eks post fakto ili zakon koji slabi ugovorne obaveze, ili da
dodeljuje plemićke titule. 
2. Nijedna država ne može bez pristanka Kongresa da razrezuje bilo kakve dažbine
ili carine na uvoz ili izvoz, sem onih koje mogu da budu neophodne za izvršenje njenih 
zakona o nadzoru, a čisti prihod od dažbina koje bilo koja država razreže na uvoz ili izvoz
biće stavljen na raspolaganje blagajni Sjedinjenih Država; svi takvi zakoni podležu reviziji i
kontroli Kongresa. 
3. Nijedna država ne može bez pristanka Kongresa da razrezuje nikakve dažbine na
tonažu, da drži vojsku ili ratne brodove u vreme mira, da sklapa sporazume ili ugovore s 
 4
drugim državama ili stranim silama, niti da se upušta u rat, sem u slučaju stvarnog napada na
nju ili takve bliske opasnosti koja ne trpi odlaganja. 

ČLAN 2. 

Odeljak 1.  Izvršna vlast pripada predsedniku Sjedinjenih Američkih Država. On 
vrši svoje funkcije u roku od četiri godine i zajedno sa potpredsednikom, biranim za isti rok,
bira se na sledeći način: 
2. Svaka država imenuje, na način koji će njeno zakonodavno telo da odredi,
određeni broj članova izbornog tela jednak celokupnom broju senatora i članova
Predstavničkog doma na koji ta država ima pravo u Kongresu; za članove izbornog tela ne
može da se imenuje nijedan senator ili član Predstavničkog doma, ni lice koje vrši neku
državnu funkciju u Sjedinjenim Državama, bilo poverljivu ili plaćenu. 
Članovi izbornog tela se sastaju u svojim državama i tajno glasaju za dva lica, od
kojih bar jedno ne sme da bude stanovnik iste države koje i oni. Oni prave spisak svih lica za
koja se glasalo i broja glasova datih za svako od njih; taj spisak potpisuju i overavaju, pa
zapečaćen dostavljaju u sedište vlade Sjedinjenih Država, upućeno predsedniku Senata.
Predsednik Senata, u prisustvu Senata i Predstavničkog doma, otvara sve overene spiskove,
pa se zatim glasovi prebrojavaju. Lice koje ima najveći broj glasova postaje predsednik, ako
taj broj glasova predstavlja većinu od ukupnog broja naimenovanih članova izbornog tela, a
ako ih ima više koji imaju tu većinu i imaju jednak broj glasova, onda Predstavnički dom
odmah tajnim glasanjem bira jednog od njih za predsednika; ako nijedno lice nema većinu,
onda između petorice sa najvećim brojem glasova na spisku Predstavnički dom na sličan
način bira predsednika. Ali, prilikom biranja predsednika, glasovi se uzimaju po državama,
pri čemu predstavništvo svake države ima samo jedan glas; kvorum za ovu svrhu sastoji se od
č
lana ili članova dve trećine država, a za izbor je potrebna većina svih država. U svakom
slučaju, lice koje posle izbora predsednika bude imalo najveći broj glasova članova izbornog
tela postaje potpredsednik. Ali, ako ostanu dva ili više lica koja imaju podjednak broj glasova,
Senat tajnim glasanjem bira potpredsednika među njima. 
3. Kongres može da odredi vreme biranja članova izbornog tela i dan kada oni treba
da glasaju; taj dan je isti na celom području Sjedinjenih Država. 
4. Niko sem građanina domoroca ili građanina Sjedinjenih Država ne može u vreme
donošenja ovog Ustava da bude biran na položaj predsednika; niko ne može da bude biran na
taj položaj ako nije napunio trideset pet godina života i ako tokom četrnaest godina nije bio
stanovnik Sjedinjenih Država. 
5. U slučaju smenjivanja predsednika s položaja ili u slučaju njegove smrti, ostavke
ili nesposobnosti da vrši vlast i ispunjava dužnosti pomenutog položaja, taj položaj se prenosi 
na potpredsednika, a Kongres može zakonom da odredi za slučaj smenjivanja, smrti, ostavke
ili nesposobnosti i predsednika i potpredsednika koje će službeno lice tada da vrši dužnost 
predsednika, i to službeno lice će vršiti predsedničku dužnost dok nesposobnost ne prestane ili
dok se ne izabere novi predsednik. 
6. Predsednik u utvrđenim rokovima prima naknadu za svoju službu, a ona se ne 
može ni povećati ni smanjiti u toku perioda za koji je izabran; za to vreme on ne sme da prima
nikakvu drugu nagradu od Sjedinjenih Država ili od bilo koje države. 
7. Pre nego što počne da vrši svoju dužnost, on polaže sledeću zakletvu ili daje
svečanu izjavu: Svečano se zaklinjem (ili izjavljujem) da ću verno vršiti dužnost predsednika 
Sjedinjenih Država, da ću, što mogu bolje, čuvati, štititi i braniti Ustav Sjedinjenih Država. 

Odeljak 2. 1. Predsednik je vrhovni zapovednik vojske i ratne mornarice Sjedinjenih 
Država, kao i zemaljske odbrane pojedinih država, kada (vojska i ratna mornarica) budu 
 5
pozvane u aktivnu službu Sjedinjenih Država; on može da zahteva pismeno mišljenje od
starešina svakog upravnog resora o svakom predmetu koji se odnosi na poslove njegove
nadležnosti; on ima pravo na odlaganje izvršenja kazni i pomilovanje za krivična dela protiv
Sjedinjenih Država, sem u slučajevima krivičnog gonjenja. 
2. On ima pravo, uz mišljenje i pristanak Senata, da sklapa međunarodne ugovore,
pod uslovom da dve trećine prisutnih senatora da svoju saglasnost; on određuje i, uz mišljenje
i pristanak Senata, imenuje ambasadore, druge diplomatske predstavnike i konzule, sudije
Vrhovnog suda i sve druge službenike Sjedinjenih Država za čije imenovanje nije u ovom
Ustavu drukčije predviđeno, a za koje se to odredi zakonom, ali Kongres može zakonom da
prenese pravo imenovanja nižih službenika, kada nađe za shodno, na samog predsednika, na
redovne sudove ili na starešine pojedinih grana državne uprave. 
3. Predsednik ima pravo da popunjava ona mesta koja se uprazne za vreme dok
Senat ne zaseda, poveravajući dužnosti koje ističu krajem narednog zasedanja. 

Odeljak 3. Predsednik povremeno obaveštava Kongres o stanju Sjedinjenih Država i 
iznosi pred njega na razmatranje mere za koje nađe da bi bile potrebne i korisne; on može u
izvanrednim prilikama da saziva oba doma ili bilo koji od njih, a u slučaju neslaganja između
njih u pogledu vremena odlaganja zasedanja, on može to zasedanje da odloži za vreme koje
nađe za umesno; on prima ambasadore i druge diplomatske predstavnike, stara se da se zakoni
tačno izvršuju i postavlja na dužnost sve službenike Sjedinjenih Država. 

Odeljak 4. Predsednik, potpredsednik i drugi državni službenici Sjedinjenih Država 
biće uklonjeni s položaja u slučaju diskvalifikacije zbog izdaje, podmićivanja i drugih teških
zločina i krivičnih dela. 

ČLAN 3. 

Odeljak 1. Sudska vlast Sjedinjenih Država se poverava jednom Vrhovnom sudu i 
onim nižim sudovima koje Kongres može povremeno da određuje i ustanovljava. Sudije i
Vrhovnog i nižih sudova zadržavaju svoja zvanja dogod se dostojno vladaju, i u određenim
rokovima dobijaju za svoju službu naknadu koja se ne može smanjivati za vreme trajanja
njihove službe. 

Odeljak 2. 1. Sudska vlast se prostire na sve slučajeve, po zakonu i pravičnosti, koji 
proističu iz ovog Ustava, zakona Sjedinjenih Država i ugovora zaključenih ili koji će se
zaključiti po njihovom ovlašćenju, zatim na sve slučajeve koji se odnose na ambasadore,
druge diplomatske predstavnike i konzule, na sve slučajeve admiraliteta i pomorskog prava, 
na sporove u kojima su Sjedinjene Države stranka, na sporove između dveju ili više država,
između jedne države i građana neke druge države, između građana raznih država, između 
građana iste države koji polažu pravo na zemljište na osnovu koncesija dobijenih od drugih
država, i između jedne države ili njenih građana i stranih država, građana ili podanika. 
2. U svim slučajevima koji se odnose na ambasadore i druge diplomatske 
predstavnike i konzule, kao i u onima u kojima je neka država stranka, Vrhovni sud će suditi u
prvom stepenu. U svim drugim, gore pomenutim slučajevima, Vrhovni sud rešava po žalbi, i 
to i u pogledu primene prava i u pogledu činjenica, uz one izuzetke i prema onim propisima
koje Kongres donese. 
3. Suđenje za sva krivična dela, sem slučajeva diskvalifikacije u Kongresu, vrši se 
uz učešće porote: takvo suđenje se vrši u državi u kojoj je navedeno delo izvršeno, a ako delo
nije izvršeno ni u jednoj državi, suđenje se vrši na onom mestu ili mestima koje Kongres
zakonom odredi. 
 6

Odeljak 3. 1. Izdaja Sjedinjenih Država se sastoji samo u vođenju rata protiv njih ili 
u priklanjanju njihovim neprijateljima, ukazivanjem pomoći i podrške. Niko ne može da bude
osuđen za izdaju bez svedočenja dva svedoka o očitom delu izdaje ili bez priznanja na javnom
pretresu pred sudom. 
2. Kongres ima ovlašćenje da propiše kaznu za izdaju, ali nikakva kazna zbog izdaje
u ovom pogledu ne sme da pogađa potomstvo krivca, sem za života osuđenog lica. 

ČLAN 4. 

Odeljak 1. Puna vera i priznanje daje se u svakoj državi javnim aktima,ispravama i 
sudskim odlukama svake druge države. Kongres može opštim zakonima da propiše način na
koji će se takvi akti, isprave i odluke potvrđivati, kao i njihovo dejstvo. 

Odeljak 2. 1. Građani svake države uživaju prava i zaštitu građana pojedinih država.
2. Lice optuženo u jednoj državi za izdaju, težak zločin ili neki drugi zločin, a koje 
pobegne od zakona pa se nađe u nekoj drugoj državi, mora se na zahtev izvršne vlasti države
iz koje je pobeglo predati da bi se privelo u državu pod čije pravosuđe potpada suđenje za
njegov zločin. 
3. Nijedno lice koje je u službi ili na radu u jednoj državi na osnovu njenih zakona,
u slučaju da pobegne u neku drugu državu, se ne može na osnovu bilo kakvog zakona ili
propisa u njoj da oslobodi takve službe ili rada, nego se mora predati na zahtev strane prema
kojoj je u pogledu te službe ili rada u obavezi. 

Odeljak 3. 1. Kongres može da primi nove države u sastav Sjedinjenih Država, ali 
nijedna nova država se ne može da osniva niti da proglasi na pravnom području bilo koje
druge države; takođe se nijedna država ne može formirati spajanjem dveju ili više država ili
delova država, bez pristanka zakonodavnih tela država i Kongresa. 
2. Kongres ima pravo da raspolaže teritorijom i imovinom Sjedinjenih Država i da o
tome izdaje potrebna pravila i propise, i ništa se u ovom Ustavu ne sme tako da tumači da ide
na štetu bilo kakvog prava Sjedinjenih Država ili bilo koje od država. 

Odeljak 4. Sjedinjene Države garantuju svakoj državi u ovom Savezu njen 
republikanski oblik vladavine, i svaku od njih štite od spoljnih napada, a na zahtev njene
zakonodavne ili izvršne vlasti (kada se zakonodavno telo ne može da sastane) i protiv
unutrašnjeg nasilja. 

ČLAN 5. 
 
Kad god dve trećine oba doma budu smatrale za potrebno, Kongres će predložiti
amandmane ovog Ustava, ili će na zahtev zakonodavnih tela dve trećine država sazvati
ustavotvornu skupštinu radi predlaganja amandmana koji će u oba slučaja biti punovažni u 
svakom pogledu kao deo ovog Ustava, kada ih ratifikuju zakonodavna tela tri četvrtine
država, ili ustavotvorne skupštine u tri četvrtine od njih, a prema tome da li je Kongres 
predložio jedan ili drugi način ratifikovanja, pod uslovom da nikakav amandman koji bi se
doneo pre godine 1808. ni u kom pogledu neće moći da izmeni odredbe prvog i četvrtog stava
u devetom odeljku prvog člana; nijedna država ne može da bude lišena svog ravnopravnog 
glasa u Senatu bez svog pristanka.
 
ČLAN 6. 
 7

1. Svi zajmovi i obaveze iz vremena pre usvajanja ovog Ustava važe za Sjedinjene 
Države sa ovim Ustavom kao i u Konfederaciji.
2. Ovaj Ustav i oni zakoni Sjedinjenih Država koji će se ubuduće donositi, svi 
sklopljeni ugovori ili koji će biti sklopljeni u ime Sjedinjenih Država, vrhovni su zakon
zemlje, a sudije u svakoj državi su obavezni da ih poštuju, čak i u slučaju da time dolaze u
sukob u bilo čemu sa Ustavom ili zakonima ma koje države. 
3. Ranije pomenuti senatori i članovi Predstavničkog doma, članovi zakonodavnih
tela pojedinih država i svi upravni i sudski službenici i Sjedinjenih Država i pojedinih država
polažu zakletvu ili daju svečanu izjavu kojom se obavezuju da će poštovati ovaj Ustav;
nikakvo versko ubeđenje se neće tražiti kao kvalifikacija ni za kakav položaj ili javnu službu
u Sjedinjenim Državama. 

ČLAN 7. 

Ratifikovanje od strane ustavotvornih skupština devet država biće dovoljno za 
stupanje na snagu ovog Ustava kao zajedničkog za države koje ga budu ratifikovale.

Sačinjeno na Ustavotvornoj skupštini uz jednoglasni pristanak prisutnih država na 
dan 17. septembra leta Gospodnjeg 1787, dvanaestog leta nezavisnosti Sjedinjenih Američkih
Država. Za potvrdu toga, stavili smo svoje potpise. 

Džordž Vašington, predsednik i predstavnik Virdžinije

Nju Hempšir: Džon Langdon, Nikolas Gilman
Masačusets: Natanijel Gorham, Rufus King
Konektikat: Vm. Saml. Džonson, Rodžer Šerman
Njujork: Aleksandar Hamilton
Nju Džersi: Vil. Livingston, Dejvid Brirli, Vm. Paterson, Džona. Dejton
Pensilvanija: B. Franklin, Tomas Miflin, Robt. Moris, Džor. Klajmer, Tom. 
Ficsimons, Džared Ingersol, Džejms Vilson, Gauv. Moris
Delaver: Džor. Rid, Ganing Bedford mlađi, Džon Dikinson, Ričard Baset, Jak. Brum
Merilend: Džejms Makhenri, Danijel od Sent Tomasa Dženifera, Danl. Kerol
Virdžinija: Džon Bler, Džejms Medison mlađi
Severna Karolina: Vm. Blaunt, Rič. Dobs Spajt, Hju Vilijamson
Južna Karolina: Dž. Ratlidž, Čarls Kotsvort Pinkni, Čarls Pinkni, Pirs Batler
Džordžija: Vilijam Fju, Abr. Baldvin 

 


 

 

 



 
 8
AMANDMANI 
 
Prvih deset amandmana čine Zakon o pravima 
 
AMANDMAN 1.
1791. godina 

Kongres ne može da donosi nikakav zakon o ustanovljenju državne religije, kao ni 
zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere, a ni zakon koji ograničava slobodu govora
ili štampe ili pravo naroda na mirne zborove i na upućivanje peticije vladi za ispravljanje
nepravdi.
 
AMANDMAN 2.
1791. godina 

Pošto je dobro organizovana zemaljska odbrana potrebna za bezbednost slobodne 
države, ne sme se kršiti pravo naroda da drži i nosi oružje.
 
AMANDMAN 3.
1791. godina 

Nijedan vojnik u vreme mira ne sme da stanuje u privatnoj kući bez pristanka 
vlasnika, a ni u vreme rata, sem ako se to propiše zakonom.
 
AMANDMAN 4.
1791. godina 

Ne sme se neopravdanim pretresima u zaplenom kršiti pravo građana na bezbednost 
ličnosti, stanova, hartije od vrednosti, imovine i nalog za to se ne sme izdavati, sem u slučaju
verovatnog osnova potkrepljenog zakletvom ili svečanom izjavom, uz tačan opis mesta na
kome treba izvršiti pretresanje lica ili stvari koje treba zapleniti. 

AMANDMAN 5. 
1791. godina
 
Niko ne može da bude pozvan da odgovara za težak zločin ili neki drugi kažnjiv
zločin, sem na osnovu prijave ili optužbe velike porote, izuzev za krivična dela izvršena u 
kopnenim ili pomorskim snagama ili zemaljskoj odbrani, i to za vreme aktivne službe u doba
rata ili javne opasnosti; niko ne sme da zbog istog krivičnog dela bude dvaput izložen
opasnosti po život, niti se sme naterati u bilo kakvom krivičnom suđenju da svedoči protiv 
samoga sebe, niti lišavati života, slobode i imovine bez propisanog zakonskog postupka; ne
može se ni privatna svojina oduzeti u javnom interesu bez pravične naknade. 
 
AMANDMAN 6.
1791. godina 
 
U svim krivičnim gonjenjima optuženi uživa pravo na brzo i javno suđenje od strane
nepristrasne porote države i oblasti u kojoj je krivično delo izvršeno, a ta oblast će prethodno
biti zakonom utvrđena, i ima pravo da bude obavešten o prirodi i osnovi optužbe, pravo da 
 9
bude suočen sa svedocima protiv sebe, pravo da se obavezno privedu svedoci u njegovu korist
i pravo na pomoć savetom u svojoj odbrani. 

AMANDMAN 7. 
 10
1791. godina
 
U parnicama po običajnom pravu, gde sporna suma premaša dvadeset dolara,
rezerviše se pravo na suđenje s porotom, i nikakva činjenica koju porota ispita neće biti
ponovo ispitivana pred bilo kojim sudom Sjedinjenih Država, sem u skladu sa pravilima
običajnog prava. 

AMANDMAN 8. 
1791. godina
 
Ne smeju se tražiti prekomerne novčane kaucije, niti propisivati neumerene novčane
kazne, ni određivati surove i neuobičajene kazne. 

AMANDMAN 9. 
1791. godina
 
Nabrajanje u Ustavu izvesnih prava se ne sme tumačiti tako da se ospore ili umanje
druga prava koja je narod zadržao.
 
AMANDMAN 10.
1791. godina 

Prava koja nisu ovim Ustavom data Sjedinjenim Državama, niti su uskraćena 
državama, ostavljena su svakoj pojedinoj državi ili narodu.
 
AMANDMAN 11.
1795. godina 

Ne može se tumačiti da se sudska vlast Sjedinjenih Država proteže na ma koji spor 
po zakonu ili po pravu pravičnosti, koji pokreću ili vode protiv jedne od Sjedinjenih Država
građani neke druge države ili građani i podanici neke strane države. 

AMANDMAN 12. 
1804. godina
 
Članovi izbornog tela se sastaju svaki u svojoj državi i glasaju tajno za predsednika i
potpredsednika, od kojih bar jedan ne sme da bude stanovnik iste države koje su i oni; oni u
svojim glasačkim listićima imenuju lice za koje glasaju kao predsednika, a na zasebnim 
listićima imenuju lice za koje glasaju za potpredsednika, i sastavljaju zasebne spiskove svih
lica koja su dobila glasove za predsednika i svih lica koja su dobila glasove za 
potpredsednika, kao i broja glasova datih za svakoga od njih, zatim te spiskove potpisuju, 
overavaju i zapečaćene šalju u sedište vlade Sjedinjenih Država na adresu predsednika
Senata; u prisustvu Senata i Predstavničkog doma, predsednik Senata otvara sve poslate 
spiskove, pa se zatim prebrojavaju glasovi. Predsednikom postaje lice koje dobije najveći broj
glasova za predsednika, ako takav broj predstavlja većinu celokupnog broja naimenovanih
članova izbornog tela, a ako niko nema takvu većinu, onda između lica koja imaju najveći 
broj glasova , ali ne više od tri lica sa spiska onih za koje se glasalo da budu predsednici –
Predstavnički dom glasačkim listićima odmah bira predsednika. Ali, prilikom biranja
predsednika, glasovi se računaju po državama, pri čemu predstavništvo svake države ima po
jedan glas; kvorum za ovu svrhu se sastoji od po jednog člana ili više članova is dve trećine
država, a za izbor je potrebna većina svih država. Ukoliko Predstavnički dom, u slučaju kada
je pravo biranja prešlo na njega, ne izabere predsednika do četvrtog dana sledećeg meseca
marta, tada potpredsednik vrši dužnost predsednika kao u slučaju smrti ili druge zdravstvene
onesposobljenosti predsednika. Lice koje bude dobilo najveći broj glasova kao potpredsednik,
postaje potpredsednik ako taj broj bude predstavljao većinu celokupnog broja naimenovanih
članova izbornog tela, a u slučaju da nijedno lice ne dobije većinu, onda Senat bira
potpredsednika iѕmeđu dva lica na spisku koja su dobila najviše glasova; kvorum za ovu
svrhu se sastoji od dve trećine ukupnog broja senatora, a za izbor je potrebna većina
celokupnog broja. Ali, niko ko ne ispunjava Ustavom propisane uslove za predsednika ne
može da bude izabran za potpredsednika Sjedinjenih Država. 

AMANDMAN 13. 
 11
1865. godina
 
Odeljak 1. U Sjedinjenim Državama ili na bilo kom mestu podložnom njihovoj
vlasti ne sme da postoji ropstvo niti prinudno služenje, sem kao kazna za zločin za koji krivac
bude propisno osuđen. 

Odeljak 2. Kongres ima pravo da odgovarajućim zakonodavstvom obezbedi 
poštovanje ovog člana.
 
AMANDMAN 14.
1868. godina 

Odeljak 1. Sva lica rođena ili naturalizovana u Sjedinjenim Državama i podložna 
njihovoj vlasti jesu građani Sjedinjenih Država i one države u kojoj prebivaju. Nijedna država
ne sme donositi ili primenjivati zakone koji uskraćuju pravo i zaštitu građanima Sjedinjenih
Država; nijedna država ne sme nijedno lice da liši života, slobode ili imovine bez propisanog
zakonskog postupka, niti može ikome da uskrati ravnopravnu zakonsku zaštitu u granicama
svoje vlasti. 

Odeljak 2. Članovi Predstavničkog doma se raspodeljuju na pojedine države prema 
broju stanovnika svake od njih, pri čemu se računa celokupan broj stanovnika u svakoj državi, 
izuzev Indijanaca koji ne plaćaju porez. Ali, ako se pravo glasa na bilo kojim izborima za
naimenovanje članova izbornog tela za izbor predsednika ili potpredsednika Sjedinjenih 
Država, članova Predstavničkog doma u Kongresu ili upravnih i sudskih funkcionera pojedine
države ili članova njenog zakonodavnog tela ospori bilo kojim muškarcima takve države koji
imaju dvadeset i jednu godinu a građani su Sjedinjenih Država, ili na bilo koji način uskrati, 
sem zbog učešća u pobuni ili zbog drugog zločina, osnova za njeno predstavništvo se
smanjuje u srazmeri prema kojoj se broj takvih muških građana odnosi prema celokupnom 
broju muškaraca takve države, koji su napunili dvadeset i jednu godinu života.

Odeljak 3. Niko ne može da bude senator ili član Predstavničkog doma u Kongresu 
ili član izbornog tela za izbor predsednika i potpredsednika, niti može da vrši bilo kakvu
dužnost, bilo građansku ili vojnu, u Sjedinjenim Državama ili u bilo kojoj od država, ako je
posle položene zakletve da će se pridržavati Ustava Sjedinjenih Država – kao član Kongresa, 
ili kao službenik Sjedinjenih Država, ili kao član zakonodavnog tela bilo koje države, ili kao
izvršni sudski činovnik neke od država – uzeo učešća u ustanku ili pobuni protiv Ustava, ili
pružio pomoć ili podršku njegovim neprijateljima. Ali Kongres može dvotrećinskom većinom
glasova svakog doma da ukloni ovakvu smetnju. 

Odeljak 4. Punovažnost državnog duga Sjedinjenih Država, zakonom odobrenog, 
uključujući obaveze u obliku penzija i nagrada za službu ugušivanja ustanka i pobuna, ne
dovodi se u pitanje. Ali, ni Sjedinjene Države ni ma koja od država ne mogu primiti na sebe
niti da plate bilo kakav dug ili obavezu stvorenu u cilju pomaganja ustanka ili pobune protiv
Sjedinjenih Država, ili bilo kakav zahtev za naknadu štete zbog gubitka ili oslobođenja
robova: svi takvi dugovi, obaveze i potraživanja smatraju se nezakonitim i ništavnim. 

Odeljak 5. Kongres ima pravo da odgovarajućim zakonima sprovede u život 
odredbe ovog člana.
 
AMANDMAN 15.
1870. godina 

Odeljak 1. Pravo glasa građana Sjedinjenih Država ne mogu ni Sjedinjene Države 
niti bilo koja od država da uskrati ili ograniči zbog rase, boje ili ranijeg robovanja.

Odeljak 2. Kongres ima pravo da odgovarajućim zakonima sprovede u život 
odredbe ovog člana.
 
AMANDMAN 16.
1913. godina 

Kongres ima pravo da propisuje i ubira porez na prihode dobijene iz bilo kakvih 
izvora, bez raspodele na pojedine države i bez obzira na bilo kakav cenzus i popis.
 
AMANDMAN 17.
1913. godina 

Senat Sjedinjenih Država sačinjavaju po dva senatora iz svake države, koje bira 
narod te države, i to na čest godina; svaki senator ima po jedan glas. Članovi izbornog tela u
svakoj državi moraju da imaju svojstva potrebna članovima izbornog tela najbrojnijeg
zakonodavnog tela dotične države. 
Kada se uprazni predstavništvo neke države u Senatu, izvršna vlast te države
raspisuje izbore da bi popunila to prazno mesto; međutim, zakonodavno telo svake države
može da ovlasti svoju izvršnu vlast da privremeno odredi predstavnika dok narod ne popuni
prazna mesta putem izbora kakve propisuje zakonodavno telo. 
Ovaj amandman se ne može tumačiti tako da utiče na izbor ili trajanje mandata 
nekog senatora izabranog pre nego što ovaj amandman postane punovažan kao sastavni deo
Ustava. 

AMANDMAN 18. 
 12
1919. godina 
 
Odeljak 1.Godinu dana posle ratifikovanja ovog člana zabranjuje se u svrhu
potrošnje proizvodnja, prodaja ili prenošenje opojnih pića na teritoriji Sjedinjenih Država, i na
teritorijama pod njihovom vlašću, kao i uvoz u teritorije i izvoz iz njih. 

Odeljak 2. Kongres i pojedine države imaju istovremeno pravo da odgovarajućim 
zakonima sprovedu u život odredbe ovog člana.

Odeljak 3. Ovaj član se neće sprovoditi ako ga ne odobre kao amandman Ustavu, u 
roku od sedam godina od dana kada ga Kongres podnese državama, zakonodavna tela onoliko
država koliko je određeno u Ustavu. 

AMANDMAN 19. 
 13
1920. godina
 
Pravo glasa građana Sjedinjenih Država, Sjedinjene Države ili bilo koja od država
neće uskratiti ili ograničiti na osnovu pola. 
člana.
 

Kongres ima pravo da odgovarajućim zakonima sprovede u život odredbe ovog 
AMANDMAN 20.
1933. godina 

Odeljak 1. Mandat predsednika i potpredsednika ističe u podne 20. dana meseca 
januara, a mandat senatora i članova Predstavničkog doma u podne 3. dana meseca januara, i
to u godinama u kojima bi ti rokovi istekli da ovaj član nije bio ratifikovan, i od tada počinju
mandati njihovih naslednika. 

Odeljak 2. Kongres se sastaje bar jednom svake godine, i to zasedanje počinje u 
podne 3. dana meseca januara, ukoliko Kongres zakonom ne odredi koji drugi dan.

Odeljak 3. Ako do vremena određenog za početak predsednikovog mandata izabrani 
predsednik premine, potpredsednik postaje predsednik. Ako predsednik ne bude izabran do
vremena određenog za početak njegovog mandata, ili ako izabrani predsednik ne ispunjava
uslove, onda potpredsednik vrši dužnost predsednika dok predsednik ne stekne uslove; u
slučaju da ni predsednik ni potpredsednik ne ispunjavaju uslove, Kongres može zakonom da
odredi ko će da vrši tu dužnost, i to lice
će na osnovu toga da vrši dužnost predsednika dok 
predsednik ili potpredsednik ne stekne uslove.
 
Odeljak 4. Kongres može zakonom da propiše kako će se postupiti za slučaj smrti
nekog od onih lica između kojih Predstavnički dom može da izabere predsednika kada pravo
izbora pređe na taj dom, kao i za slučaj smrti lica između kojih Senat može da izabere 
predsednika kada na njega pređe pravo izbora.
 
Odeljak 5. Odredbe odeljka 1 i 2 stupaju na snagu 15. dana meseca oktobra koji
dođe posle ratifikovanja ovog člana. 
 
Odeljak 6.  Ovaj član se neće primenjivati ako ga kao amandman Ustavu ne usvoje
zakonodavna tela tri četvrtine država, i to u toku sedam godina od dana njegovog podnošenja. 
 
AMANDMAN 21.
1933. godina 

Odeljak 1. Ukida se osamnaesti amandman Ustava Sjedinjenih Država.

Odeljak 2. Ovim se zabranjuje svaki prenos ili uvoz u bilo koju državu, teritoriju ili 
posed Sjedinjenih Država, u cilju isporuke ili upotrebe, opojnih pića, ako nisu u skladu sa
njihovim zakonima. 

Odeljak 3. Ovaj član se neće primenjivati ako ga ne odobre kao amandman Ustavu 
skupštine onoliko država koliko je predviđeno u Ustavu, i to u roku od sedam godina od dana
u koji će ga Kongres podneti državama. 

AMANDMAN 22. 
 14
1951. godina
 
Odeljak 1. Nijedno lice ne može da bude izabrano na položaj predsednika više od
dva puta, i nijedno lice koje je bilo na položaju predsednika ili vršilo dužnost predsednika više
od dve godine od roka na koji je neko drugo lice izabrano za predsednika ne može da bude
izabrano na položaj predsednika više od jednog puta. Ali, ovaj član se ne primenjuje na lice
koje se nalazi na položaju predsednika kada je Kongres predložio ovaj član, ili vrši dužnost
predsednika za vreme roka u kome ovaj član stupa na snagu, ukoliko ostane na položaju
predsednika ili vrši dužnost predsednika za vreme tog roka. 

Odeljak 2. Ovaj član neće stupiti na snagu ako ga kao amandman Ustavu ne 
ratifikuju zakonodavna tela tri četvrtine država, u toku sedam godina od dana u koji ga je
Kongres predložio državama. 

AMANDMAN 23. 
1961. godina
 
Odeljak 1. Oblast Kolumbija, u kojoj se nalazi sedište vlade Sjedinjenih Država,
odrediće na način koji Kongres reguliše: 
 Broj izbornika za izbor predsednika i potpredsednika biće jednak celokupnom
broju senatora i poslanika u Kongresu na koje bi Oblast Kolumbija imala pravo ukoliko bi
imala status savezne države, ali ni u kom slučaju veći od najmanje naseljene države; oni će
biti dodati izbornicima koje imenuju savezne države, ali će se tretirati, u cilju izbora 
predsednika i potpredsednika, kao da su izbornici koje imenuje savezna država; oni će se
okupljati u Oblasti Kolumbija i obavljati one dužnosti koje predviđa član 12. amandmana. 

Odeljak 2. Ovlašćuje se Kongres da ovaj član stavi na snagu donošenjem 
odgovarajućih zakonskih odredbi. 

AMANDMAN 24. 
1964. godina
 
Odeljak 1. Sjedinjene Države ili bilo koja savezna država neće uskratiti ili umanjiti 
pravo građana Sjedinjenih Država da glasaju, na preliminarnim ili nekim drugim izborima za
predsednika ili potpredsednika, za izbornike koji biraju predsednika ili potpredsednika, za
senatora ili poslanika u Kongresu zbog toga što nisu platili glasački ili neki drugi porez. 

Odeljak 2. Ovlašćuje se Kongres da ovaj član stavi na snagu donošenjem 
odgovarajućih zakonskih odredbi.
 
AMANDMAN 25.
1967. godina 

Odeljak 1. U slučaju predsednikovog uklanjanja sa položaja, njegove smrti ili 
ostavke, potpredsednik će postati predsednik.

Odeljak 2. Kad god se uprazni položaj potpredsednika, predsednik će imenovati 
potpredsednika koji će stupiti na ovaj položaj čim se njegovo naimenovanje potvrdi većinom
glasova u oba doma Kongresa. 

Odeljak 3.  Kad god predsednik uputi predsedniku Senata pro tempore i 
predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da nije u stanju da vrši vlast i dužnosti
svog položaja, i dok im ne uputi pismenu izjavu sa suprotnim sadržajem, ovu vlast i dužnosti
vršiće potpredsednik u svojstvu vršioca dužnosti predsednika. 

Odeljak 4. Kad god potpredsednik i većina glavnih funkcionera izvršnih 
sekretarijata, ili drugih tela koja Kongres može zakonom da predvidi, upute predsedniku
Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da predsednik nije u
stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja, potpredsednik će odmah preuzeti ovlašćenja i
dužnosti ovog položaja u svojstvu vršioca dužnosti predsednika. 

Posle toga, kad predsednik uputi predsedniku Senata pro tempore i predsedniku 
Predstavničkog doma pismenu izjavu da ne postoji nesposobnost, on će ponovo preuzeti vlast
i dužnosti svog položaja, sem ukoliko potpredsednik i većina glavnih funkcionera izvršnih
sekretarijata, ili drugih tela koja Kongres može zakonom da predvidi, ne upute u roku od četiri
dana predsedniku Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da
predsednik nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja. Na osnovu toga, Kongres će
doneti odluku po ovom pitanju, i u tom cilju će se sastati u roku od 48 časova, ukoliko nije u
toku zasedanja. Ako Kongres, u roku od 21 dana po prijemu poslednje pismene izjave, ili ako
Kongres ne zaseda unutar 21 dana pošto se zatraži saziv Kongresa, odluči sa dve trećine
glasova oba doma da predsednik nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja,
potpredsednik će nastaviti da vrši iste u svojstvu vršioca dužnosti predsednika; u suprotnom,
predsednik će nastaviti da vrši vlast i dužnosti svog položaja. 

AMANDMAN 26. 
 15
1971. godina
 
Odeljak 1. Sjedinjene Države, ili bilo koja savezna država, neće uskratiti ili umanjiti 
pravo građana Sjedinjenih Država koji imaju osamnaest ili više godina života da glasaju, a da
je razlog tome životno doba. 

Odeljak 2. Ovlašćuje se Kongres da ovaj član stavi na snagu donošenjem 
odgovarajućih zakonski odredbi. 

AMANDMAN 27. 
1992. godina 

Član 1, odeljak 6, stav 1.  Nijedan zakonski akt kojim se menja plata senatora ili 
poslanika neće stupiti na snagu dok se ne izaberu poslanici. 
 16

[Šunj]

Pronadjoh ovo i moram postaviti:




Neke naše komšije vrlo se ljute, što se dičimo i ponosimo našim starim imenom, jezikom i običajima i što pod živu glavu nećemo da prigrlimo njihovo ime za oznaku narodnosti i jezika. U napadajima na nas složne su naše komšije, koje ćemo, da se bolje razumijemo, nazvati Jovo i Ivo. No i jedan i drugi traži od nas nešto drugo, jer izmedju sebe ne mogu – o živu glavu – da se slože. Prijatelj Jovo poručuje nam, da uzmemo njegovo ime, a prijatelj Ivo veli, “jok Bošnjače, ti si moj i moraš prigrliti moje ime“. Potegni tamo, potegni amo, a sve bez našega pitanja. Od same ljubavi, a zbog svoje beskrajne svađe, prijatelji bi nas upravo raskinuli; da se nijesmo već odavna tome priučili, mi bi se morali od čuda kameniti kao kulašinsko dijete. Al‘ ovako, kako stvari stoje, zapitaćemo naše prijatelje, koji se bave perom i štampom: za što se tako svađate za nas, kad dobro znadete, da je Bošnjak od starine privikao dičiti se jezikom i zvati se imenom svojim, da se vjerno drži tradicija i uspomena svojih djedova. Slavni tarih (istorija) naše mile domovine sjeća nas onih vremena, kada se je naša domaća vlastela u svakoj prigodi jasno i otvoreno izrazila o svojoj narodnosti, nazivajući se ponosnim i junačkim imenom Bošnjak. Gledamo na mnoge dokumente domaćih spisatelja iz prošlih vjekova, u kojima se uvijek spominje naše pravo narodno ime Bošnjak, a to su oni razlozi zbog kojih se i mi, kao njihovi zahvalni i vijerni potomci zovemo slavnim imenom Bošnjak. Od toga nećemo niti smijemo otstupiti, toga ćemo se imena držati vijerno i stalno. Mi se ponosimo time, da je upravo naš jezik, a iz naše otadžbine uzet za osnovu književnog jezika naših komšija Srba i Hrvata. Glasoviti jezikoslovci Vuk Karadžić, Daničić, pa Ljudevit Gaj prenijeli su naš lijepi jezik u književnost obaju rečenih naroda, te ga prozvaše kako su oni hotjeli jedni srpskim a drugi hrvatskim, a o nama nigdje ni spomena. Mi sigurno imamo prava dičiti se, što se našim jezikom služe danas u književnosti naši prijatelji Jovo i Ivo, a to će nam bar svak priznati. Ali mi nikako ne razumijemo, zašto naziv, što su ga oni našem jeziku po svojoj volji, a bez našeg pitanja dali, sada nama po što po to hoće da nametnu, pa nam čak brane, da mi u našoj vlastitoj kući svoj jezik označujemo imenom našeg naroda. To je slično, kad bi našem djetetu neko drugi po svojoj volji ime nadio. Tako postupanje i taj zahtjev mi ne odobravamo i nijesmo nikako kail. Ali čast i poštenje obodvojici naših prijatelja, Srbu i Hrvatu. Mi njihovu narodnost ne preziremo, mi na njiha krivim okom ne gledamo, mi nikad nećemo zanijekati, da nijesmo od jugoslovenskog plemena, već baš hoćemo, da svakome jasno dokažemo, da smo mi Bošnjaci na prvom stepenu toga slavnoga roda. Ali uvijek ostajemo Bošnjaci kao što su nam bili i pradjedovi i ništa drugo. Dakle nek se dobro ogledaju po zemlji naša braća, koji toliko stoljeća u Bosni i Hercegovini stanuju i živu, a hoće da su Srbi ili Hrvati. Neka ovo lijepo prouče i promozgaju.

[Dozer]

I tako je nekako i danas, samo drugim sredstvima. Poenta je Bosnu rascereciti, ratom nije moglo, pa ce se sada to pokusati uraditi "dekomokratski" i mirno.

Nije dazaba ni Dodikova prica o demilitarizaciji BiH. Sve je to u sirem kontekstu, planski, i sve se polako veze jedno na drugo, u proces koji ce na kraju rezultirati raspadom BiH kao drzave. Cas zatezu jedni, cas drugi, cas treci. Dok jedni zatezu, drugi se, kao, brane. Pa se onda uloge obrnu. I tako mjesecima i godinama. A sve u dogovoru.
Gdje je ta ista SDA, koja se predstavlja kao zastitnik Bosnjaka i BiH, da jasno i glasno kaze - e, to ne moze niti ce ikada moci? Tu su, ali nisu. Bar ne u smislu u kojem se predstavljaju.
Isto tako, gdje je SDP koji je, kao, neka gradjanska opcija? Gdje su da kazu - NE moze pitanje 24 biti postavljeno na taj nacin, nego cete ili izbaciti jedno ili oboje, ili ce se to razdvojiti.

Nema nikoga. Niti ce biti. A nema jer svi pusu u istu tikvu, svi hoce da imaju svoj komadic zemlje u kojoj ce vladati i gdje nikome nece polagati bilo kakve racune. Narodu ih odavno ne polazu, pa nema smisla ni ocekivati da ce sada poceti.
Ali, narod je taj koji im, demokratski, moze jos uvijek sve to izbiti iz ruku, oduzeti, i stvari postaviti na nacin kako i treba da bude - svi isti, svi jednaki.

[palermo]

Ja bih radije to dvoje razdvojio. Neka stoji oboje, jer onda bismo tacno znali koliko je koje etnije, ali i pravih nacionalnih manjina.
Samo bih ispod "etnickog izjasnjavanja" ostavio kako je sada, a ispod "nacionalnog izjasnjavanja" bih ubacio kratko pojasnjenje poput: "Upisuje se u skladu s drzavljanstvom koje se posjeduje. Ukoliko posjedujete dvojno ili trojno drzavljanstvo, tada se upisuje drzavljanstvo po rodjenju".

Tada vise ne bi bilo mjesta za bilo kakve zabune.

Bože, Dozer,što si ti nekada nejasan.

U ovom postu nisi. Moglo bi biti tako kao što si napisao,ali bojim se,zapravo siguran sam,da bi u tom slučaju, a obzirom da postoji definisana kategorija entiteskog državljantsva, dobio nekoliko stotona hiljda republikosrpščana . I nisi ništa dobio.

Bolje bi bilo ostaviti samo etničko izjašnjavanje,a da se nacionalnost sama po sebi podrazumjeva......

[Lug]

I tako je nekako i danas, samo drugim sredstvima. Poenta je Bosnu rascereciti, ratom nije moglo, pa ce se sada to pokusati uraditi "dekomokratski" i mirno.

Nije dazaba ni Dodikova prica o demilitarizaciji BiH. Sve je to u sirem kontekstu, planski, i sve se polako veze jedno na drugo, u proces koji ce na kraju rezultirati raspadom BiH kao drzave. Cas zatezu jedni, cas drugi, cas treci. Dok jedni zatezu, drugi se, kao, brane. Pa se onda uloge obrnu. I tako mjesecima i godinama. A sve u dogovoru.
Gdje je ta ista SDA, koja se predstavlja kao zastitnik Bosnjaka i BiH, da jasno i glasno kaze - e, to ne moze niti ce ikada moci? Tu su, ali nisu. Bar ne u smislu u kojem se predstavljaju.
Isto tako, gdje je SDP koji je, kao, neka gradjanska opcija? Gdje su da kazu - NE moze pitanje 24 biti postavljeno na taj nacin, nego cete ili izbaciti jedno ili oboje, ili ce se to razdvojiti.

Nema nikoga. Niti ce biti. A nema jer svi pusu u istu tikvu, svi hoce da imaju svoj komadic zemlje u kojoj ce vladati i gdje nikome nece polagati bilo kakve racune. Narodu ih odavno ne polazu, pa nema smisla ni ocekivati da ce sada poceti.
Ali, narod je taj koji im, demokratski, moze jos uvijek sve to izbiti iz ruku, oduzeti, i stvari postaviti na nacin kako i treba da bude - svi isti, svi jednaki.

zna se gdje su, u Sarajevu i svaki dan su na tv i u novinama.. zasto im se ne postave ova bitna pitanja direktno i da odgovore narodu? o ovome se pise po forumu mjesecima ali usljivcima jos niko nije postavio ovo pitanje javno, o nama se radi a ne o njima. postoji li iko od novinara u ovoj drzavi ko se "usudjuje" postaviti pitanje direktno.