Teorija raspada Balkana

[pesak]

Vecina savremenih nemira u svetu, su posledica nekoliko velikih istorijskih dogadjaja. To su, hronoloski: raspad Otomanske Imperije, dotrajavanje feudalnog sistema u Rusiji, generacijska slabost poslednje dinastije u Carskoj Kini, raspad Austorugarske Monarhije i ukidanje evropskih kolonija u Africi, Aziji i Juznoj Americi. Ostali sukobi u svetu, spadaju na ideoloske, od kojih vecina ili vuce poreklo iz ovih dogadjaja ili je dozivela promociju pomocu njih.

Nestajanje gospodara, bio on imperija ili prosto dotadasnja nasledna vlast, kod bivsih teritorija omogucava da dodje do stvaranja novih ili budjenja starih etnickih (nacionalnih) identiteta, koji su do tada vekovima bili potiskivani.

Time, ostaci starih imperija postaju nestabilne i nedefinisane teritorije u stalnom sukobu sa drugim novim nacijama oko mesovitih teritorija, ali i u stalnom sukobu sa razlicitim ideologijama unutar sopstvene nacije i tako predstavljaju stalni izvor nestabilnosti i za ostale zemlje, koje su do tog trenutka uspele da udju u zavrsnu fazu dugotrajnog puta formiranja i u ideoloskom i u teritorijalnom smislu.

Ove nestabilnosti izazivaju i Balkanske ratove i Prvi svetski rat, a kulminiraju Drugim svetskim ratom.

Ciljevi Amerike i nekomunistickih evropskih pobednica u drugom svetskom ratu predstavljaju stabilnost (kao najbitniji), demokratizacija (kao pozeljna osnova za prethodni) i razvoj regiona (kao pozeljna osnova za prethodna dva). Smatra se da je to moguce, jer su nacionalne tenzije, kao glavni osnov sukoba i nestabilnosti u Evropi okoncane ili zamrznute 1945. Ostaje pitanje komunistickih zemalja, kao zemalja potencijalnog zamrznutog etnickog konflikta, cime ce se ostatak Evrope baviti po padu tih rezima.

Takav "Status Quo" traje sve do smrti Josipa Broza, kao osnovice stabilnosti Jugoslovenskog komunizma i pada komunizma u SSSR, kao pokrovitelja svih ostalih evropskih, pa i svetskih komunizama (sem Kineskog). Tada pocinje ponovno formiranje nacionalnih svesti i u Cehoslovackoj, SFRJ, Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, Rusiji.

U medjuvremenu se u Evropi radja ideja o integraciji kao dobrom resenju za sve etnicke probleme, po uzoru na SAD, koja predstavlja imperiju, kao sto su to bile i Turska ili Austrougarska, cime omogucava stabilnost teritorije, ali opstaje na demokratskom principu, cime omogucava stabilnost sistema i identifikaciju naroda u njoj sa tom drzavom.

Sve bivse komunisticke drzave u Evropi od 1990. godine su u nekoj fazi nestabilnosti i postoji opasnost da udju u stanje trajne nestabilnosti, bilo zamrznutim konfliktom kao Moldavija ili aktivnim, kao Jugoslavija ili ocajnim socijalnim stanjem, kao u Bugarskoj.

Jugoslavija u teritorijalnom smislu, vec predstavlja ono cemu ostatak Evrope u tom trenutku tezi. Njena transformacija, u celovitom teritorijalnom obliku, iz komunistickog sistema u demokratski bi sprecila njenu sudbinu teritorija nastalih raspadom Austrougarske ili Turske imperije, a kasnija integracija sa ostatkom Evrope bi tu sudbinu sprecila na duge staze. Ako se to ne desi, iz oslabljenog sistema uredjenja Jugoslavije, bio on razudjeni komunisticki sistem ili neuspesno demokratizovan sistem, vodi u njen raspad po uzoru na raspad Otomanskog carstva ili Austrougarske i u istovetnu sudbinu teritorija nastalih tim raspadom. Jedini nacin da se to spreci Evropa i Amerika vide u raznim vrstama intervencije, radi postizanja privremene stabilizacije, koja bi omogucila demokratizaciju i ekonomski razvoj, a kasnije bi dosla na red i integracija sa ostatkom Evrope.

Opredelilo se za sledece vidove intervencija, u pokusaju zaustavljanja ratnog toka dogadjaja.
Pokusaj medijacije izmedju zaracenih strana.
Pokusaj medijacija izmedju zaracenih strana uz ogranicenu upotrebu sile (politicke ili vojne) da bi se zaracene strane vratile u pregovore ili nasle resenje.
Ogranicena upotreba sile (politicke ili vojne) radi nametanja resenja.
Prihvatanje zamrznutog konflikta.
Prihvatanje de facto stanja.
Ovi potezi ne omogucavaju stabilnost na duze vreme, vec samo privremeno zaustavljaju konflikte, ako se novonastale teritorije, posle postizanja mira, ne ukljuce u integraciju.

Medjutim, ostavlja se mogucnost da, ako je politicki vrh delova zemlje u raspadu, politicki zreo, moze se postici dogovorni raspad, koji bi mogao da odlozi nestabilnost novonastalih teritorija do integracije u ostatak Evrope.

Destabilizacija istocne Evrope i Balkana nastaje u trenutku, kada je Evropa tek u toku druge faze sopstvene integracije i nije ni sama sasvim kompaktna, pa stoga ni njena politika. Evropa i Amerika preduzimaju korake da bi uspostavile stabilnost i na novonastalim podrucjima. Prvi korak je pokusaj ocuvanja drzava u trenutnom sastavu, cak i u novom sistemu, sto ubrzo propada, osim u etnicki kompaktnim drzavama, kao Bugarska ili Albanija. Sledece resenje predstavlja pokusaj da se etniciteti ili nacije mirno razdruze, po granicama ustanovljenim dogovorom ili unutar prethodne zajednicke drzave. Negde ovo daje rezultate, negde ne, shodno doraslosti tadasnjih politickih vrhova tih naroda. Tamo gde i taj predlog propada, dolazi ubrzo do rata i secesije. Tada Evropa i Amerika prelaze na ostatak opcija i konflikt na Balkanu se manje vise zavrsava sa 2001. Rezultat je de facto priznato stanje u Hrvatskoj i Sloveniji, zatim nestabilno, delom de facto, delom nametnuto stanje u Bosni, nestabilan mir u Makedoniji i zamrznut konflikt u Srbiji.

Evropa tada nastavlja plan da problem novonastalih drzava resi laganom demokratizacijom, finansiranjem drzava i integracijom u Evropu. Zamrznute konflikte je neophodno nekako resiti, bez odmrzavanja, da bi se drzave na cijoj su teritoriji takodje integrisale. U skladu sa tim, sprovodi se lagana politika ukidanja entiteta u Bosni, cime bi se uspostavila centralna vlast, koja bi ponovo ujedinila tu drzavu. To ide sporo i neefikasno uz maksimalni otpor obe strane. Uz to se radi na postepenoj demokratizaciji Hrvatske i Srbije, kao kljucnih faktora u stabilnosti Bosanske teritorije. U Makedoniji je primenjeno slicno resenje, koje je dalo neke rezultate. Problemu Kosova se pristupilo slicno.

Zbog nerasciscenih etnickih racuna u vidu zamrznutih konflikata i nezadovoljnih manjina u pojedinim drzavama (kao u Makedoniji) nastavak sukoba na Balkanu je verovatan. On se moze spreciti, ako se vise ne dozvoli ni jednoj zemlji da polaze prava na bilo sta van svoje teritorije. Tu ostaje problem Kosova. Ono je odvojeno od Srbije, za razliku od Bosne i Makedonije, u kojoj su sve strane prihvatile zajednicku granicu. Status teritorije Kosova ostavlja najvece moguce zariste za nestabilnost u Evropi u narednom periodu. I Albanci i Srbi zele tu teritoriju sa ovim drugima kao poslusnom manjinom ili i bez nje. To se moze postici ili dogovorom ili etnickim ciscenjem. Posto je prvo nemoguce, a drugo neprihvatljivo, uzima se da neko treci mora da prelomi time sto ce pravom na samoopredeljenje osamostaliti tu teritoriju i time koliko toliko pomaci situaciju sa mrtve tacke. Srbija, pod pretnjom, NATOa nece napasti teritoriju, a Albanci pod pretnjom NATOa nece pokusati ujedinjenje sa Albanijom niti etnicko ciscenje manjina. Ovim, Evropa ulazi u mutnu teritoriju prava na samoopredeljenje u suverenim drzavama, koja je i osnov svih etnickih sukoba od pocetka istorije, pa sve do danas. Evropa je kroz ovaj proces prosla i ne zeli ga vise na svojoj teritoriji. Bez ulaska celog Balkana u EU ili barem stabilizacije do nivoa jedna Norveske ili Svedske, nema nacina da ga zaustavi.

Odvajanjem Severne Mitrovice od Kosova, nastaje (skoro) cisto Albanski entitet, koji bi bilo jako tesko spreciti da se pripoji Albaniji. Tada bi doslo do raspada Makedonije na Albanski i Makedonski deo. Albanski bi se sa Albanskim delom Kosova pripojio Albaniji, a to bi dovelo do logicnog raspada Bosne i pripajanje dela Hrvatskoj i dela Srbiji. Ostaje nezavisna Muslimanska Bosnjacka drzava, koja osim u okviru Bosne nema svoj identitet, osim u verskom smislu i koja bi mogla da privuce i Sandzak, koji dotle osim u okviru Srbije i Crne Gore, nema nacionalni identitet. To vodi u dalji rat, jer bi se dalje razvile aspiracije Albanije ka severu Grcke i Jugu Srbije, Srbije ka Krajini i Crnoj Gori, a nije iskljuceno ni interesovanje Bugarske za Makedonski deo Makedonije, kao i Grcki interes da drzava pod nazivom Makedonija ne postoji. Sve ovo bi moglo da dovede do novog Balkanskog rata, sa ciljem stvaranja potpuno etnicki cistih ili kompaktnih teritorija, koje niko ne bi priznavao i koje bi se tesko integrisale u Evropu, a koje bi mogle da podgreju i druge konflikte u svetu.

Formula trenutne stabilizacije, za koju se Evropa opredelila je multietnicko Kosovo, multietnicka Bosna i Hercegovina i multietnicka Makedonija. Naredni period ce pokazati, koliko je pristup dobar ili los.

Iako svet nije spreman da se bavi pitanjem prava na samoopredeljenje, za sve slucajeve koji postoje ili makar i od slucaja do slucaja, Evropa, ne zeleci dalje sukobe na svojoj teritoriji povlaci jednostran potez, kojim iako otvara to pitanje u svetu, smatra da je privremeno resila svoje. Trenutni stav Evrope je da je bolje ista nego nista, odnosno da je bolje ograniciti mali sukob (sa Srbijom u ovom slucaju), nego imati veci (raspad Kosova, Bosne, Makedonije, a mozda i jos nekih teritorija). Amerika za sada daje podrsku ovoj ideji odobravajuci NATO kao integrativni sistem za zemlje, koje nece skoro uci u EU (kao Makedonija i Albanija), jer ni clanice NATO ne mogu da se sukobljavaju medjusobno.

U prilog ovoj teoriji ide i prihvatanje EU i NATO, da pojedine clanice NATO ne budu clanice EU i obratno, a u slucaju Svajcarske ni jedno ni drugo, jer je stabilnost odredjene zemlje ili garantovana clanstvom u NATO (zbog cega Turska moze da ulazi u Irak) ili je sama zemlja dovoljno stabilna da joj ne preti nestabilnost u buducnosti (kao Svajcarska).

Medjutim, sam proces demokratizacije viseg stepena, kao onaj koji se sprovodi u EU, pre ili kasnije, mora da dovede do apsolutne demokratije u okviru koje bi bilo dopusteno grupacijama unutar nje, kao sto je Skotska da ako zele, mogu da odstupe od maticne drzave, a ostanu u okviru EU. Na ovo ni EU nije spremna, ali sve ide u tom pravcu. Medjutim, ako su ciljevi stabilnost, demokratizacija i ekonomski razvoj, oni ce biti i dalje ostvarivani, a po pitanju integracija radice se na tome da se iako se drzave rese na rastavljanje na manje teritorije, one u daljoj buducnosti vise budu dogovorni entiteti EU, nego drzave za sebe, odnosno da identifikacija u okviru EU bude jednaka identifikaciji u okviru svoje etnicke zajednice.

[Liberalism]

Jel istina da je Kostunica pripremao drzavni udar u prosli cetvrtak?

[foodoo]

jo ovih teorija milion.

ja koliko sa čitao historiju pogotovo Bosne, vidim da je ova zemlja i narod bili u puno gorim situacijama u prošlosti, politički, vojno, brojčano. Nekako je Bosna uvijek uspjela da opstane, jer čini mi se da je kultura Bosanaca nadjačavala sve druge koji su dolazili.

Ne bih da šupljiram puno, ali ja vjerujem da za bez obzira na loše stanje, za Bosnu idu bolji dani, jer gori od prošlih nisu mogli biti.

[Liberalism]

kad je to bila u gorim situacijama a da je prosla da imalo valja?

[WizzardFromBOZ]

previse je prakse i ovako, ne zanima me teorija.

[foodoo]

kad je to bila u gorim situacijama a da je prosla da imalo valja?

Između dva svjetska rata, Bosne nije ni bilo, bila je strateški podijeljena u Banovine Kraljevine SHS. Bošnjaci na nuli, genocid prije i poslije.

Prije prvog svjetskog rata Sarajevo je imalo više Katolika nego Muslimana.

1993. ko se sjeća, kad je padalo sa svih strana.

itd, itd.

Ovo danas je super kako je bilo, i ako Bog da biće bolje za nas.

[Liberalism]

pa.. hoces da kazes bilo je u proslosti jos crnjih vremena ali i crnjih posljedica.

Nova vremena izgleda da ce biti crna ... neki dokaz da crne nece biti i posljedice??

[Prozor]

bice Bosne

[Maraschino]

bice Bosne

a Bogami i Hercegovine

[zavrzlama]

nema vise velikih sranja na nasim prostorima(Balkan)..iz razloga sto sad svi imaju oruzje, tako da nekih blic -krigova i olako,okupiranihn teritorija nebi bilo kao 90-tih..svako ko izazove rat i pokusa vojno ostvariti ono sto ne moze po ustavu i medjunarodnom pravu ce biti totalni gubitnik...ostaje jos da se kako dani prolazi zaboravi nezavisnost Kosova i to je to...srbi kao narod su uvijek imali jaku diplomatiju i politicare da poraz pretvore u pobjedu..pa se nemojte cuditi kad za par mjeseci se srbijanska politika okrene za 180 stepeni i pocnu ubjedjivati svoj narod da je dobro za srbiju sto nema kosova..

[Teuta]

Ova teorija se cini prilicno tacna. Slazem se sa skoro svakom recenicom. Politika je najkomplikovanija stvar na svijetu, zbog nesrazmjera etnickih grupa, podjela teritorija, zavrzlama iz daleke proslosti, losih politicara i glupog naroda.

[Liberalism]

nema vise velikih sranja na nasim prostorima(Balkan)..iz razloga sto sad svi imaju oruzje, tako da nekih blic -krigova i olako,okupiranihn teritorija nebi bilo kao 90-tih..svako ko izazove rat i pokusa vojno ostvariti ono sto ne moze po ustavu i medjunarodnom pravu ce biti totalni gubitnik...ostaje jos da se kako dani prolazi zaboravi nezavisnost Kosova i to je to...srbi kao narod su uvijek imali jaku diplomatiju i politicare da poraz pretvore u pobjedu..pa se nemojte cuditi kad za par mjeseci se srbijanska politika okrene za 180 stepeni i pocnu ubjedjivati svoj narod da je dobro za srbiju sto nema kosova..

Kako mislis svi imaju oruzija?

Srbija i Republika Srpska imaju (po posljednjim sporazumu o kontroli naoruzanja u bivsoj SFRJ) dvije trećine svog oruzija u koje ukupno imaju Hrvatska, Bosna i Srbija i Crna gora, dok Federacija BiH ima (obje komponente) manje od jedne šestine oruzija.

Tako... da ta prica o tome da svi imaju oruzije pije vode samo ako to Amerikanci kazu da je tako...

Drugim rijecima ... nedo bog da nam amerikanci ledja okrenu ... obzirom da zivim u epicentru balkanskog bureta baruta...