Prew mesec dana u Bar je iz Brazila uvezen ceo brod smrznute poletine kojoj je istekao konzum za ljudsku upotrebu. To meso je navodno uvezeno za potrebe proizvodnje hrane za životinje na Kosovo, ali se njim manipuliše. Ovo je članak o švercu tog smrznutog pilećeg mesa s Kosova u ostale delove Srbije. Moguće da je deo istog kontingebta stigao i u BiH.
Krijumčarenje namirnica kojima je istekao rok trajanja
Švercovano meso sa Kosova u beogradskim ćevabdžinicama
Autor: U. Piper-I. Mišković,B. Stamenković | 26.05.2008 - 07:08
Meso sumnjivog porekla švercovano sa Kosmeta pojavilo se u velikim količinama u Srbiji. Pripadnici Uprave carina su u poslednja dva meseca zaplenili skoro sedam tona mesa kojem je istekao rok trajanja, a bilo je namenjeno beogradskim ćevabdžinicama i kioscima brze hrane. Koliko je, međutim, pilećih bataka ili belog mesa van sanitarne kontrole pušteno u promet po Srbiji, nije poznato.
Iza šverca mesa kome je istekao rok trajanja stoje trojica vlasnika lanaca ćevabdžinica u Beogradu, koji su dovozili meso sa Kosova i Metohije, saznaje ekskluzivno „Blic“.
Sagovornik „Blica“ koji je upoznat sa akcijom presecanja švercerskih kanala kaže da se sumnjivi lokali brze hrane uglavnom nalaze na Voždovcu i Dorćolu.
- Najstrašnije je što su ćevabdžinice u blizini škola, gde svakog dana stotine dece dolaze da ručaju. Njihovi roditelji nemaju pojma da se deci nudi meso kome je istekao rok trajanja, pa je opasnost od trovanja velika - ističe naš izvor.
Ogromna zarada švercera
Zarada beogradskih švercera je ogromna, jer pileće belo meso kome je uglavnom istekao rok trajanja kupuju za pola evra po kilogramu, a u glavnom gradu bi ga plaćali više od tri evra.
Prema rečima našeg sagovornika, ovo meso u Evropu stiže najčešće iz država Južne Amerike.
- Deo tog tovara završava u Luci Bar u Crnoj Gori, odakle se bez bilo kakvih carinskih deklaracija prebacuje na Kosovo i Metohiju. Tada u posao ulaze vlasnici beogradskih restorana, koji
ga potom kupuju od kosovskih biznismena - navodi sagovornik „Blica“.
On objašnjava da je meso duboko zamrznuto i da se pakuje u kutije od po pet kilograma, koje se transportuju malim kombijima.
Šverceri, potom, slobodno prolaze kroz granična sela između Srbije i Kosmeta na mestima gde nema carine. Potom ih na parkingu kod hotela „Nais“, u Nišu, i kod drugih motela uz autoput čekaju kamiondžije koji preuzimaju meso i dovoze ga u Beograd. Šverceri dobijaju po dve stotine evra za turu.
- Meso se u kamionima nalazi uz uredno prijavljenu robu. Imali smo nedavno zaplenu dve tone pilećeg belog mesa u Beogradu u kamionu koji je prevozio gipsane ploče. Pratili smo ih od kosovske administrativne linije do Borče, gde smo robu zaplenili - ističe izvor „Blica“.
Uslovi u kojima se drže takvo meso su katastrofalni.
- Nalazili smo meso pored kanalizacionih cevi, bačeno na zemlju. Noću se obavlja pretovar, a meso se kad stigne do odredišta, prerađuje za roštilj - otapa se, pa se ponovo zamrzava - navodi naš sagovornik. Meso koje je tako stiglo u ćevabdžinice, naravno, nema nikakvu dozvolu Ministarstva zdravlja, kao ni sanitarnu potvrdu o ispravnosti.
U Upravi carina je „Blicu“ rečeno da nemaju podatke da postoje organizovane grupe švercera hrane, ali potvrđuju da je u poslednje vreme bilo nekoliko velikih zaplena.
Zaraza preti
- Švercovana hrana uglavnom dolazi iz zemalja u kojima može da se nabavi po niskoj ceni kako bi se što više zaradilo, i to uglavnom iz Mađarske, Kine i Brazila - kaže načelnik odeljenja carine za suzbijanje krijumčarenja Predrag Đurović.
On objašnjava da je pileće belo meso koje je nedavno zaplenjeno u Beogradu nakon toga uništeno u Vinči.
- Hteli smo da damo meso za ishranu životinja u Zoološki vrt, ali nismo smeli jer nije bilo potvrde da je ispravno. Da nismo otkrili ovu švercovanu pošiljku, meso bi se našlo na roštiljima u čitavom Beogradu - ističe Đurović.
On je dodao i da je u akciju hvatanja švercera mesa uključena i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP Srbije.
U Ministarstvu zdravlja zasad nemaju informaciju da su sanitarni inspektori tokom svojih kontrola u poslednje vreme otkrili bilo kakve neispravnosti u prometu mesa. Kontrole su, inače, zbog „Evrosonga“, bile pojačane.
Lekari, međutim, smatraju da građane treba stalno upozoravati, jer u slučaju da ovako transportovana piletina stigne do potrošača, postoji velika mogućnost zaraze, prvenstveno salmonelom i kandilo bakterijom.
Kako objašnjava epidemiolog dr Bojana Grkić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, kod pilića je česta bakterija salmonela.
Pogledati boju mesa
- Teško je razlikovati zaraženo pile od zdravog, ali pri kupovini u prodavnicama treba pipnuti pakovanje i ako nije hladno, treba uzeti ono koje jeste. Bitna je i boja pileta. Kod svežih pilića boja koja više vuče na braon, nego na roze, pokazuje da je došlo do bakterioloških ili hemijskih promena zbog lošeg hlađenja - kaže dr Grkić za „Blic“.
Lekari takođe upozoravaju da je termički nedovoljno obrađena hrana veoma opasna. Do trovanja hranom dolazi zbog izlaganja višim temperaturama namirnica koje nisu dovoljno termički obrađene, što je idealno za razvoj bakterija. Drugi način je indirektno inficiranje kada osoba ne zna da je kliconoša, a učestvuje u spremanju hrane u nekom restoranu ili kuhinji. Ukoliko se ne vodi striktno računa o higijeni, onda je salmonela neminovna.
- Čak i da je ovakvo meso stiglo na roštilj u neki od grilova, ne bi bilo opasno ako se dobro termički obradi. Bitno je da predeo oko kostiju ne ostane crven i poluživ, već da se baš dobro ispeče. Naravno, neophodno je dobro prati ruke pre i posle spremanja hrane, kao i dasku za sečenje i radne površine - savetuje dr Grkić.
Na higijenu u kioscima brze hrane, ćevabdžinicama i restoranima upozorava i dr Biljana Carević, epidemiolog Kliničkog centra.
- Često se dešava da meso koje je već termički obrađeno bude u kontaktu s nekim predmetom ili mestom na kojem je bilo sveže i potencijalno zaraženo meso. U suštini, najvažnije je da se ne računa na to da li je u nekom lokalu ili prodavnici bio sanitarni inspektor, već je važnije da je meso dobro termički obrađeno.
Hteli batake sa deponije
O kakvom švercerskom biznisu je reč najbolje govori podatak da je pre nekoliko dana otkrivena grupa iz Novog Pazara koja je pokušala da dve i po tone piletine, prošvercovane sa Kosmeta, a koju su inspekcija i policija bacili na gradsku deponiju u Kominju, ukrade i pusti u promet. Osumnjičeni Samir K. je sa više pomagača pokušao da pileće batake pokupi pre nego što na deponiji budu zatrpani zemljom i da ih odatle preveze kombijem. Njihove namere policija je osujetila.
Simptomi trovanja salmonelom
-Povišena telesna temperatura
-Učestala dijareja, povraćanje i opšta malaksalost organizma
-Tegobe počinju 12 do 24 sata nakon uzimanja kontaminirane hrane
Izvor: Blic
E sta je taj sve znao...Nije sala, jos prije rata...
