Kako je Madeline Albright otkačila velikosrbe u Pragu

[Nacionalniid_BOSANCI]

U suštini treba analizirati Albrightovu reakciju na velikosrpske provokacije...i onda uvidjeti koliko je štetna politika koju promoviše srbomarioneta Tihić, dijaloga sa ljudima koji ti rade o glavi, koji te provociraju..ili fatamorgana tipa integracija korak po korak. Mislim da je vrijeme da se aktivira Haris Silajdžić jer nas ova trojka srbomarioneta, Tihić, Lagumdžija i Radončić vodi u propast, u potpuni nestanak sa stračnim posljedicama...

Nemoj samo prizivati Silajdžića, taj narcis je stvorio Dodika i uzeo nam hiljadu km puta prema Europi.

Pa Haris Silajdzic ti je sa Alijom Izetbegovicem i Sacirbegovicom pristao i potpisao unutrasnju podjelu drzave Bosne i Hercegovine na srpski Entitet i Bosnjacko/Hrvatsku Federaciju. Svi Bosnjacki politicari i Bosnjacke stranke su iste i rade za istu stvar, sto ljudi kazu: Skino se Murta a popeo Kurta.

[Shahab]

U protestu je učestvovao i režiser Vaclav Dvoržak koji je prvi prišao Olbrajtovoj i pružio joj na potpis plakat svog filma "Oteto Kosovo", prikazanog na češkoj televiziji.

Na prvom, ranije objavljenom snimku na internetu, prikazana je iznervirana Olbrajtova koja je vikala "napolje", kao i obezbjeđenja koje pokušava da izgura demonstrante iz knjižare.

Na najnovije objavljenom snimku jasno se čuje kako demonstranti Olbrajtovu nazivaju "krvavom babom", a ona ih tjera da bi na kraju viknula "Odvratni Srbi, napolje".Dvoržak je nakon ovog incidenta na blogu napisao kako je želio da, pored zločina nad Srbima tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, posljednjim od pet plakata koje je donio na potpis da upozori na poslovne aktivnosti Medlin Olbrajt u privatizaciji na Kosovu.

"Popustili su mi nervi, izvinjavam se, nisam diplomata i častio sam bivšeg državnog sekretara u vladi SAD riječima koje sam mnogo puta čuo u Srbiji, Makedoniji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori - 'balkanski kasapine'", napisao je Dvoržak u blogu na sajtu "EUserver".

[Shahab]

Evo reakcije svetosavskih fašista na incident u kojem su pokušali da sabotiraju i isprovociraju Madeline Albright prilikom promocije njene knjige u Pragu. Oni uporno pokušavaku da ignorišu činjenice o svome arhaičnom šovinizmu koji donosi tragediju i njima i svim narodima koji imaju nesreću da graniče ili imaju dodira sa njima...i uporno pokušavaju svoj negativni imidž prezentovati kao rezultat neke globalne zavjere ili subjektivnih percepcija moćnih političara. A zamislite samo situaciju da se svi evropski narodi zaraze velikosrpskim virusom i da se ponašaju poput njih..to bi bilo stanje konstatnih iracionalnih sukoba, nametanja silom svojih stavova prema susjedima, otimanja teritorija, korupcije i pljačke i otimanja, genocida..jedno stanje konstantne nesreće i ratova koje bi Evropu vratilo u srednji vije..Eto to je razlogom zašto se moderni i progresivni svije užasava svetosavskog fašizma koji oni predstavkljaju kao "Mi Srbi"... Svetosavski fašista Nebojša Malić:

Pre sedam dana je Vaclav Dvoržak, češki režiser dokumentarca „Oteto Kosovo“, došao na prašku promociju knjige nekadašnjeg američkog šefa diplomatije Madlen Olbrajt. Kada je, umesto njenih samohvalospeva, Olbrajtovoj ponudio plakate svojih filmova o nasilju na Kosovu, džihadu u Bosni i hrvatskom progonu Srba, reakcija je bila nasilna i histerična.

Dvoržak je svoje iskustvo opisao ali i dokumentovao video-snimcima. Na snimku se jasno čuje kako gnevna Olbrajtova Dvoržaka i saradnike naziva „odvratnim Srbima“ i veli im: „Vi ste ratni zločinci“.

Zamislite da je rekla „odvratni Šiptari“! Da li bi je možda tužila za govor mržnje Inicijativa mladih za ljudska prava? A ne – Olbrajt je predstavnik Imperije, a takvima je, dabome, u vrlom novom svetu sve dozvoljeno. Uzalud što njeno ponašanje predstavlja otelovljenje rečničke definicije engleskog pojma bigot: osoba koja se prema pripadnicima rasne ili etničke grupe tvrdoglavo i neracionalno odnosi sa mržnjom i netolerancijom. Ako vas proglase za takvog na Zapadu, očas ostajete bez karijere u javnom životu – osim ako je ta mržnja uperena prema Srbima, maltene jedinoj grupi koju svako može da mrzi bez ikakvih posledica. Usput budi rečeno, taj pojam u srpskom jeziku nema direktnog prevoda, što bi trebalo dovoljno da govori o navodnoj srpskoj netoleranciji...

Samo tokom protekle dve decenije sa Zapada je stigla bujica mržnjom ispunjenih izjava na račun Srba – toliko, da je suvišno kada se neke od njih izmišljaju. Engleska štampa, koja ovih dana sa žarom proziva srpske navijače za navodni rasizam, svojevremeno je Srbe prikazivala kao majmune. Olbrajtova svoju mržnju nikada nije krila, dok se recimo Ričard Holbruk njom ponosio. Mnogi se s pravom pitaju odakle toliki jed, tolika žuč, a da nije ničim izazvana. Lično sam čuo bar deset inače razumnih Srba koji su bili ubeđeni da smo nečim to morali da zaslužimo jer niko toliko ne mrzi tek tako.

ZLOČINAČKA SRPSKA ISTORIJA Ti moji poznanici su smatrali odgovornim „Miloševićev režim“, ali je već odavno postalo jasno da taj argument ne pije vode. Režima nema već 12 godina, Milošević je pokojnik skoro sedam, svi režimi u Beogradu od oktobarskog puča prioritetom smatraju lizanje imperijalne čizme, a mržnja se ne smanjuje. Uostalom, šta ćemo sa primerima te mržnje mnogo pre Miloševića, koja seže u istoriju ne samo do Karađorđa (po zlobnoj tezi Latinke Perović da je savremena srpska istorija posve zločinačka), nego do Osmanlija pa čak i pre? Slučaj Madlen Olbrajt mogao bi makar malo da rasvetli ovaj problem.

Naime, kada je devojčica po imenu Marija Jana rođena u Pragu 1937. godine, njen otac Jozef Korbel službovao je u Kraljevini Jugoslaviji kao ataše za štampu čehoslovačke ambasade. Već sledeće godine, međutim, Minhenskim sporazumom Hitleru je predat deo češke teritorije, a u martu 1939. Nemci su u potpunosti okupirali ostatak Čehoslovačke. Jevrejin poreklom, Korbel prelazi na katoličku veru – a onda sa porodicom odlazi za Englesku (zemlju koja je, gle ironije, najodgovornija za minhensku sramotu), i tokom rata radi za češku vladu u izgnanstvu. Posle rata ga predsednik Beneš ponovo šalje u Beograd, ovaj put kao ambasadora pri režimu Josipa Broza. Marija Jana, međutim, nije išla u „komunističku“ školu, nego je u Beogradu imala guvernantu, a potom je otišla u ženevski internat, odakle i potiče ime „Madlen“. Kada je Staljin poslao tenkove u Čehoslovačku da obore režim nedovoljno poslušnog Beneša, Korbel sa porodicom beži u Ameriku i tamo traži politički azil.

Odgojena u katoličkoj veri, Madlen prelazi na njenu anglikansku varijantu 1959, kada se udaje za Džozefa Olbrajta. Krajem šezdesetih na magistarsko-doktorantskim studijama u Njujorku upoznaje Zbignjeva Bžežinskog, profesora na univerzitetu Kolumbija. Zahvaljujući Bžežinskom, Olbrajt 1978. dobija posao u Vašingtonu pri Karterovoj vladi a posle Reganovog dolaska na vlast 1980, prelazi u „nevladine“ institute. Tamo sarađuje na projektu Bžežinskog za rušenje komunizma u Poljskoj. Muž je 1982. ostavlja radi druge žene, pa Madlen potom postaje profesor na (jezuitskom) univerzitetu Džordžtaun, sve vreme se baveći politikom u demokratskoj stranci. Bil Klinton je 1992. poziva da mu pomogne u sastavljanju saveta za bezbednost, a onda je 1993. imenuje na mesto ambasadora u UN iako nije imala nikakvog diplomatskog iskustva. Četiri godine kasnije postaje prva žena državni sekretar, tj. šef diplomatije SAD. Sve ovo su informacije iz njene zvanične biografije.

MINHENSKI SPORAZUM NAŠIH DANA Šta se vidi iz svega ovoga? Prvo, šta god da su Srbi učinili da spasu porodicu Jozefa Korbela, prvo od nacista a potom od komunista, to Madlen nije mnogo značilo. Drugo, ona sama je tek krajem devedesetih saznala da joj je otac bivši Jevrejin - celog života je odgajana u katoličkom duhu. Štaviše, njen mentor u akademskim i političkim krugovima bio je agresivni katolik i arhi-rusofob Bžežinski. Zaključak koji se nameće je da su predrasude Olbrajtove prema Srbima proizvod katoličke mržnje prema „istočnim šizmaticima“ kao i lične mržnje Poljaka Bžežinskog prema Rusima, gde mu je bilo apsolutno svejedno radi li se o pravoslavnima ili ateistima. A, pošto su Jugoslaviju 1990. počeli da ruše separatisti koji su svoj nacionalni identitet zasnivali na katoličkoj veri, a pritom su optuživali Srbe za „komunizam“, a Srbe su na Zapadu smatrali za surogate Rusa...

Katoličanstvo, rusofobija, hladni rat - sve su to, dakle, mirođije u toj otrovnoj čorbi mržnje prema Srbima. Srbima se, osim pravoslavlja, zamera i to što su doprineli padu habsburške carevine; tu austronostalgiju manifestuju kako zapadni imperijalisti, tako i titoisti. Ali bez toga, ne bi bilo zemlje kojoj je služio Jozef Korbel!

Olbrajt je često navodila silovanje Čehoslovačke u Minhenu kao opravdanje za svoje militantne stavove, da bi na kraju igrala ključnu ulogu u Minhenu našeg doba, kako je njen češki kolega Jirži Dinstbir svojevremeno opisao stvaranje „nezavisne države Kosova“. Nesvesna jevrejskog porekla kojeg se njen otac odrekao, svojevoljno je prema Srbima provodila politiku podrške njihovim neprijateljima, a nekadašnjim Hitlerovim saveznicima. Koliko je onda verovatno da je „sporazum“ iz Rambujea slučajno ličio na austrougarski ultimatum iz 1914?

Nadam se da su neke stvari sada bar malo jasnije.

[res publica]

Velikosrbi srbiziraju ljude i po Češkoj. Već su ih nekoliko preobratili. Jednog dana će cijeli svijet biti srbiziran.

[NORD]

Ona zna zašto se "borila"
http://www.jutarnji.hr/kosovski-telekom ... e/1048983/