[img]http://www.krug99.ba/graf/Cont/SlobBosna.gif[/img][color=white]__[/color][size=134]Broj 443, 12.05.2005.[/size] wrote:VASPITANJE U MRZNJI
Pise: Sead Fetahagic
Ovo cu samo sada napisati, vise necu nikad. Nisam ni ja frajer, moze ovo slucajno procitati
Hamsa, mada ona nikada nista ne cita, ali sta se zna, pa mogu nadrljati kao sto niko nije. Lako je kritikovati
Borislava Paravca i ostale cetnike, mozes pisati o
Ivi Miji Jovicu sta te volja, kako nema govora da je ustasa, ali malo zastranjiva, a o ovim Mladim muslimanima, sucur nama, mozes govoriti kako su se pod starost docepali polozaja i love, sve to nema veze, ne pije vode. Ali o Hamsi je opasno bilo sta govoriti, a posebno napisati.
Hamsa je rasla u sokaku sva sretna, jer je babo pazio i mazio, pustao joj na volju, mogla je da radi sta hoce. Jos u pubertetu ona je navijala za Sarajevo, mrzila Zelju iz dna duse, nosila na stadion piljke i gadjala sudiju, vikala mu "fasisto!" i psovala mu majku. Hamsa je to naucila od svojih pajtasa iz sokaka, ali je uskoro postala glavna, za njom su djecaci isli, i oko nje se okupljali. Kad bi doslo do sukoba s kanticarima, Hamsa nije uzmicala, a gledaoci su vikali: "De, Hamso, rascopaj onom zutom glavusu!" Istina da je i ona dobijala po ledjima ponekad, sto je nju jos vise ucvrscivalo u borbi za prava potlacenih pitara. Tako se Hamsa vaspitavala da mrzi, sto joj je dobro polazilo za rukom, mnogo bolje nego skola.
Cesto je Hamsa luftirala iz skole, pa kad bi profesor to priopcavao njenom babi, ovaj bi govorio: "Maksum je, doci ce sebi." U medjuvremenu su neki agrikole na pijaci ostajali bez slajpeka i bijesni odlazili od sebe, Sto je bilo Hamsino djelo i njenih pomocnika. Znala bi dok bi rekao "aksamhajrola" okrenuti "cojeku iz Cacka" karpuzu ispod tezge. Majku im srpsku, govorila je, ne mogu da ih smislim!
Uto ce ti doci rat, a Hamsa se odmah prebacila u zagrizene patriote, krenula da nabavlja oruzje. Nasa vojska nije imala cime da se brani, pa je svaka puska bila zlata vrijedna. Ne znam da li je u tome bila bolji majstor od
Emina Svrakica, ali je svakako bolje znala kako se moze u tom ratnom vremenu skupljati zlato. Nije kao spomenuti Svrakic razgulila u inostranstvo da otamo kobajagi pomaze domovini, nego je ostala na braniku svog grada, konfiskujuci automobile na naftu, koje je iznajmljivala za potrebe odbrane. Hamsin babo je imao neke poznate profesore na fakultetu, pa je svojoj kcerci dobavio diplomu Fakulteta politickih nauka. A ona je malo prepadala svoje profesore iz srednje skole, koji su je mrzili, nisu joj davali dobre ocjene. Pokucala bi im na vrata, pitala imaju li skrivenog oruzja, pa jos ako su bili Srbi, uopste inovjerci, hvatala bi se za pistolj, spartala po stanu, prebirala po ormarima, gdje bi joj se poneki komad svidio.
Posto je imala diplomu da se razumije u politiku, Hamsa se upisala u stranku, zapravo su je zvali, jer su stranci bili potrebni obrazovani kadrovi. Posto je jako dobro ispoljila svoju mrznju protiv neprijatelja bilo koje vrste, Hamsu su ubrzo stavili na spisak, pa je izabrana na funkciju. Nije vazno koju, ali sa tog je mjesta imala dobar pregled. Mirnodopska borba nije nimalo laksa od one u ratu, govorila je Hamsa, a novinari su zapisivali i objavljivali njene velike slike i male misli. Do lakata u privatizaciji, ona je dosta drzavnih preduzeca i drzavnih para privatizirala, pomagala svojim pajtasima da lako dodju do posjeda, a sve iz mrznje prema samoupravljanju, komunizmu i radnickoj klasi. Koliko nije mogla da smisli radnike, nije joj ravan ni
Edhem Biber. Sa svim vaznim ministrima imala je dobre veze, bila s njima na "jebem ti mater", pa je tako i sa
Ahmedom Hadzipasicem bila u dosluhu oko unistavanja nekih firmi i gotivljenja drugih.
Teoretski dobro potkovana, na cemu je najzasluzniji
Hasan Cengic, Hamsa je stalno isticala stav ovog Mladog muslimana da su totalitarni sistemi fasisticki, pa tako i socijalisticki na celu s
Titom, te je stoga bila puna mrznje prema fasizmu. Nije dokazano, ali je Hamsina zasluga za vecinu onih parola po zidovima gdje se Srbima kaze prava istina kakvi su, a dosta je i njene zasluge sto su mnogi partizanski spomenici poskocili, otisli u vazduh. Tolika njena plemenita mrznja protiv dusmana, a za svoj narod, nije bas sasvim cesta pojava.
Prica se, sto nije provjereno, da je u ovim danima pune srece sto je njen narod progledao odlazila inkognito na nogometnu utakmicu kada Sarajevo igra kod katolika u Mostaru, pa nekoliko puta punim ustima skidala im
Isusa Krista s kriza. To je davalo snage i ostalim hordama zla da ne ustuknu, nego iskacu svoju pravu mrznju. Nije poznato je li isla u Istocno Sarajevo kada tamo Sarajevo igra sa Slavijom, ali ako treba nekom cetniku zavrnuti siju, poznato je gdje se treba obratiti. Da nije nase mrznje, koju tako vrijedno njeguje Hamsa zajedno sa svojim pajtasima, nas narod ne bi znao za se.
Posto me je kavara od Hamse, na kraju cu vam reci da se ona mozda tako i ne zove, mozda nije ni zensko, mozda je to
Hasim-beg. Ili nekako tako.
![[img]http://www.krug99.ba/graf/Cont/SlobBosna.gif[/img][color=white]__[/color][size=134]Broj 443, 12.05.2005.[/size]](http://www.krug99.ba/graf/Cont/SlobBosna.gif){kind=link}