Urgiram na naše "slobodne medije" da se što prije usude i naprave kakvu istraživačku priču o ovome potkrepljenu čvrstim dokazima kako bi se stvar rješavala ako je tačna!!!
Kamp za izbeglice u Lukavici blizu Sarajeva, “Imigracioni centar za ilegalne migrante u BiH“, mesto je zločina gde trenutno boravi 20 osoba u nehumanim i ponižavajućim uslovima o kojima ćute svi, počev od lokalnih vlasti, pa sve do Evropske unije koja finansira horor u kome živi nekoliko Albanaca, Egipćana, Sirijaca, Palestinaca, Alžiraca i jedan Turčin
Na osnovu mnogobrojnih svedočenja, strani državljani koji bivaju uhapšeni u Bosni i Hercegovini i smešteni u prihvatne centre, po pravilu, izlaze “na slobodu” nekoliko dana nakon što se ustanovi da ne mogu biti vraćeni u domicilne zemlje. To, međutim, nije slučaj kada je u pitanju dvadeset ljudi iz Albanije, Egipta, Sirije, Palestine, Alžira i Turske, optuženih za “terorističke aktivnosti”, koji već šest meseci žive u nemogućim uslovima, često vređani i prebijani od strane zaposlenih i drugih lica u prihvatnom kampu Lukavica, iako im nikada nije obrazložena optužnica, niti dužina prisilnog zadržavanja, kao ni kontakt za pravnu pomoć.
Posle višemesečnog mučenja i prebijanja, bez formalne optužnice, bez ikakvog medicinskog tretmana, bez pravne pomoći, bez prevodioca koji će rastumačiti dokumenta koja im podmeću na potpis, bez rešenih zahteva za azil, bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom, grupa od osam zatočenika (četiri Palestinca, dva Alžirca, dva Tunižanina) u Lukavici, otpočela je 28. decembra 2010. štrajk glađu, očajnički čin nemoćnih ljudi na koji se, već 28 dana, nije osvrnuo nijedan državni organ u BiH.
E-novine su, posredstvom francuske organizacije Migreurop i rođaka zatočenih, došle do potresnih svedočenja ljudi koji trpe teror i kršenje osnovnih ljudskih prava i u trenucima dok čitate ovaj tekst:
“Živeo sam tri godine u Grčkoj. Otišao sam odande zbog pogoršanih uslova života i nemogućnosti da se zaposlim. Krenuli smo pešice, prešli granicu Albanije i stigli do Kosova gde smo uhapšeni i smešteni u prihvatni centar. Pustili su nas posle sedmodnevnog zadržavanja i tada smo preko Crne Gore krenuli u Bosnu i Hercegovinu gde nas je uhapsila agresivna bosanska policija, oduzevši nam tom prilikom novac i druge vredne stvari”, priča Y.S., zatočenik iz Lukavice.
“Za šest meseci u kampu nijednom nismo izvedeni pred istražnog sudiju, niko nam se nije obratio povodom naše situacije, nije nam rečeno zašto smo ovde, niti koliko ćemo još boraviti u Lukavici. S vremena na vreme, donose nam neke dokumente na potpis, iako ne znamo njihov sadržaj, niti smo ikada dobili prevodioca, osim kada smo privođeni. Za šest meseci u centru nismo nijednom videli nekog van prihvatilišta”, nastavlja svedočenje neimenovani svedok, iznoseći stravične detalje, “Trpimo strašno nasilje. Ono je najčešće verbalno i tiče se naše veroispovesti, ali je ponekad i fizičko. Tuku nas rukama, nogama, pendrecima, a i odlazak kod lekara je nemoguć jer je i on pripadnik direkcije kampa”.
“O nama niko ne brine iako smo posle četiri sedmice štrajka glađu veoma slabi i umorni. Na postavljena pitanja odgovaraju nam šamarima, a oni koji su teško povređeni batinama prvu medicinsku pomoć su dobili posle mesec dana od prebijanja. Ipak, nastavićemo sa štrajkom po svaku cenu, jer ništa drugo ne možemo da preduzmemo”, rekao je zatvorenik Y.S. na kraju svedočenja.
“Ja sam izbačen iz Francuske i u prvi mah sam se vratio u svoju zemlju. Nedugo potom, preko Turske, Grčke, Albanije, Kosova i Crne Gore, stigao sam do Bosne, gde smo uhapšeni, reketirani, pokradeni. Sada bih se vratio i kući, samo da izađem odavde”, svedoči S.K, drugi sužanj iz Lukavice i napominje, “Ovaj centar finansira Evropska unija sa 30 evra po čoveku, za svaki dan proveden u prihvatilištu”.
Imigracioni centar za ilegalne migrante u BiH, finansiran od Evropske unije (EU), otvoren je krajem 2009. u skladu sa Paktom za stabilnost jugoistočne Evrope, sa ciljem da se uspostavi kontrola graničnih prelaza, bez preteranog zadržavanja na uslovima pod kojima se tretiraju živi ljudi, makar ne bili podanici evropskog ekonomskog carstva.
E-novine pozivaju vlasti Bosne i Hercegovine, inače potpisnice Međunarodne konvencije o pravima radnika-migranata, da hitno i bez odlaganja zaustave agoniju kroz koju prolaze osobe smeštene u prihvatnom centru u Lukavici, poštujući pravo na pravni savet, pravo na azil i pravo na fizički integritet zadržanih lica. E-novine pozivaju i Evropsku uniju da prizna odgovornost za teška kršenja osnovnih ljudskih prava koja se upravo odvijaju zahvaljujući finansijskim sredstvima iz EU, te preduzmu efikasne mere za zaustavljanje terora koji se sprovodi u Lukavici. E-novine pozivaju ljude dobre volje da sa ovim međudržavnim terorom upoznaju sve relevantne institucije i izvrše pritisak na sve aktere koji u Lukavici stvaraju novi Gvantanamo.
e-novine
