Albanska mafija

[callmethebreeeze]

pa ti sve znas bree!, jebote b...., ali si zakasnio sa temom bre simo, to je bilo aktuelno pre proglasenja bre simo, kasnis bre, sad su oni drzava i to nedeljiva, jebiga simo ti kasnis kao i uvek ili mozda testiras bre ove bosance po forumu, da vidis simo jesu li istomislenici se promenili, ma nisu simo bre oni su bili zadrti i ostace zadrti nesto kao ti simo. to je stara vest
bre simo, a ovaj bre iz svedske ili ne razume svedski ili razume onako kako se njemu odgovara, naser ili kako ih vec on zove datiraju u svedsku od 91,92 tj vreme progona sa kosova (vreme milosa). al nejse ono sto je najbitnije to jeste da kosovo je drzava bre, svidelo se to nama ili ne, a mi se mozemo tesiti ovde po forumu, hajt ziveli

naser je u svedsku dosao prije 90-ih i porijeklom je iz makedonije, nisam siguran kada je tacno poceo raditi na veliko.

p.s ja svedski, jako dobro znam.

u to ne sumnjam bre, cuo sam da tamo ima nesto sto se zove SFI, to si zavrsio garant preko veze bre.

SFI mi nije trebao.
i sto brekces?
mislis li da ces brektanjem nekoga isprovocirati?
p.s ja nisam srbin.

[simi5]

Vrlo zanimljivo koliko se ovim člancima našao pogođen Dioklecian.

Ne brini srce moje, nastaviće tetka da dopunjava feljton svaki dan, a ti brekći dokle god želiš.

[basta sljezove boje]

Srbi sve opasniji



Na Petom kontinentu vode se četiri sudska procesa protiv Srba optuženih za ubistva.
Pored toga Srbi su u Australiji kažnjavani za šverc i preprodaju droge, uzgajanje marihuane, krađu skupocene garderobe i zbog težih saobraćajnih prekršaja.

Vrlo rano sam imao probleme sa zakonom, zato što sam dosta dobro izgledao. Imao sam mnogo devojaka i mnogo suparnika. Moj brat Siniša i ja dobili smo zajednički nadimak Italijan, zato što smo uvek bili dobro obučeni. Radio sam po gradu, sa mnogim momcima šanu, pa tuče, zbog čega su nas stalno privodili... B

io sam pritvaran u Centralnom zatvoru, jer smo Dragan Budak i ja obijali kioske, automobile i stanove, sve živo... To je bila neka '72-73. godina. Bio sam majstor za garderobu, zlato, mirise i sve ostalo... Neke 1976. otišao sam u Italiju. U Milano smo sa turističkim pasošima otputovali ja i sin komandira zemunske milicije, Danilo Beslać. U Nemačkoj sam bio sa drugom ekipom. Tamo sam odležao godinu i po dana - seća se Vlada Talijan svoje burne mladosti.

Vladimir Jocić, za koga svi kažu da je naslednik Miše Kobre, priznaje da je boravak na robiji za njega bio veliko iskustvo, kaljenje za posao na australijskom asfaltu: Jedno od tih teških mesta koje sam prošao zove se Golvor. To je kao Alkatraz, kaznionica unutar zatvora. Kad napraviš grešku u zatvoru, tamo te šalju i to je kraj priče. Tu, maltene, žele da te ubiju, da te nameste kao izdajnika i da te likvidiraju. Ali, ja se nisam dao - priča Vladimir Jocić, i nastavlja: Jedan vrlo sposoban Albanac sa Kosova bio je samnom unutra. On je odgovarao za dvostruko ubistvo. Bio je profesionalni ubica. Njegovo ime je Beni. Kažnjen sam samicom jer su stražari i njihovi doušnici baš mene okarakterisali kao glavnog organizatora zavere ćutanja prema policiji, što nije bilo daleko od istine. Beni je bio moja desna ruka. On je možda i najjači čovek u celom podzemnom sistemu u Australiji. Beni je i sad je na robiji, jer je pošto sam ja izašao on je u zatvoru nekog ubio.

Većina naših ljudi u zatvoru cinkari za Engleze i potom propada. Ja nisam cinkario nikog i zbog toga sam kod ljudi za koje sam radio dobio visok čin pukovnika. Uz to sam stekao poštovanje svih robijaša i njihovih kumova, koje sam upoznao u ovoj neobičnoj školi tokom robije na kojoj sam proveo četiri godine i 7 meseci.

U nastavku razgovora, Vlada Talijan otkriva : Pošto sam iz zatvora izašao 1997. godine, bio sam pod stalnom prismotrom policije. Kada sam izašao sredio sam papire, tako što sam sa jednom gospođom imao emigrantski brak od tri godine. Dve godine sam kod nje proveo, što je bilo slično kao u zatvoru. Ali, barem sam naučio jezik i to da budem Englez sa kineskim navikama - kaže Vladimir Jocić, i nastavlja: - Sada radim za jednog Engleza koji drži severni deo Sidneja.

On ima klubove preko kojih plasira svoju robu. Pokazao sam se kao odan čovek. Prevazišao sam naš balkanski nestašni duh i naviku da u svašta stavljam nos. Uspeo sam da, i u najtežim situacijama, vladam ljudima i teritorijom bez problem... Zato sam od Engleza, unutar njegovog klana, dobio čin generala. Njegovi Englezi zovu me Vladimir Viktor.

Vrlo malo je naših ljudi u ovom poslu u Australiji. Pokrivam samo Sidnej. Pod našom kontrolom su motoristi, što nije mala stvar u Australiji, jer su oni najopasnija socijalna grupa na Petom kontinentu. Imam danas sva dokumenta na svoje ime. Porez plaćam kao i svaki građanin. Živim skromno i nikoga ne diram, tako da je i policija digla ruke od mene - završava priču Vladimir Jocić.


SRBI SVE OPASNIJI

Prema podacima Biroa za emigraciju Australije novi srpski doseljenici su sve skloniji nasilju i ubistvima. Statistika govori da je nasilje u srpskim porodicama poraslo za 40 odsto u poslednje tri godine. To se tumači kao posledica ratnog sindroma, jer među doseljenicima ima najviše ljudi sa područja BiH, Hrvatske, a tek potom iz Srbije. Tokom decembra i januara bilo je mnogo tuča među srpskim mladićima koje su završavane noževima.

Početkom 2004, dogodila su se i četiri ubistva, u kojima su glavni akteri bili Srbi. U međuvremenu jedan Srbin je u Liverpulu kod Sidneja udavio svoju mladu ženu. Policija nije objavila njihova imena, a Branimir Azirović, star 62 godine, iz Mensfild parka, okrivljen je da je pomagao u ubistvu. - Na Petom kontinentu među strancima najveći kriminalci su Vijetnamci i Kambodžanci. Ljudi sa prostora Srbije i Crne Gore su sporadični, ali rekao bih, vrlo teški kriminalci, jer su u poslednje vreme optuživani za nekoliko ubistava.

obavestio nas je Vasko Vukoje, novinar iz Melburna. Trenutno se na Petom kontinentu vode četiri sudska procesa protiv optuženih Srba. Suđenje Bojanu Vuliću, optuženom za ubistvo 17-godišnje Vladislave Mrmoš, počelo je 15. marta 2004. godine. Ispostavilo se da je Vulić, mladi profesor iz Brizbejna, star 22 godine nožem sa 40 udaraca usmrtio svoju bivšu devojku Vladislavu Mrvoš. Povod za ovo nečuveno ubistvo u Australiji je ljubomora mladog Srbina.

Proces Zdravku Mićeviću je počeo april 2004. godine u Melburnu. Mićević odgovara sudu za optužbe da je namerno izazvao smrt nekadašnjeg igrača i trenera Dejvida Huks, koji je u Australiji bio vrlo popularna medijska ličnost. Branimir Azirović, Srbin star 62 godine, iz Mensfild parka, okrivljen je da je pomagao Saroungu Lemu da ubije njegovu ženu 17. maja 2003. godine. Saruong Lem, star 36 iz Parafild gardensa u Adelejdu ubio je svoju suprugu i zajedno sa Azrovićem bacio u reku. Njeno telo je, međutim, nađeno kako, u plastičnoj vreći, pluta u Adelejd Port Riveru.

Milorad Trkulja

Krajem juna ove godine u restoranu "Konak", u naselju Sent Albans kod Melburna maskirani napadač napao je Milorada Trkulju, vlasnika knjižare i video kluba. Trkulja je ručao sa majkom, kada mu je čovek sa fantomkom na glavi pucao u leđa.

Tim povodom Milorad Trkulja nam je rekao: U mene je pucao jedan sveštenik, kog sam ja raskrinkao kao nevernika i čoveka koji organizuje seksualne orgije sa maloletnicama. O tome sam pisao u srpskim novinama i on mi se zbog toga osvetio, tako što je pokušao da me ubije! Pored toga Srbi su u Australiji kažnjavani za šverc i preprodaju droge, uzgajanje marihuane, krađu skupocene garderobe i zbog težih saobraćajnih prekršaja.

Kako je javio sidnejski radio, jedan Srbin iz Liverpula, star oko 40 godina, pokušao da zadavi, a potom da zakolje svoju prijateljicu, Srpkinju, staru 32 godine - čudi se Đorđe Čović, sidnejski preduzimač i aktivista u srpskim klubovima.


DESETI ZLOČIN

Ovo je deseti zločin koji su u poslednjevreme počinili Srbi u Australiji. Najviše je, tokom decembra i januara, bilo tuča među srpskim mladićima, u kojima se sukobljavaju Krajišnici sa Bosancima, Bosanci sa Srbijancima, Crnogorci sa Srbima. Povod su najčešće svađe oko mesta u srpskim diskotekama i kafanama, koje potom poprime politički karakter, kao ova poslednja u Srpskom centru, i završava se ubodom nožem.

Međutim, zločin koji se dogodio 18. januara 2004. godine, na Jugoistočnom autoputu u Brizbejnu zaprepastio je australijsku i srpsku javnost na petom kontinentu. Tog dana primećena su bila jedna kola, koja su udarila u znak kraj puta, a zatim skrenula u Klamp ulicu prema Mont Gravatu. Svedoci kažu da su nakon toga primetili kako u kolima mladić udara devojku, ali nisu shvatili da ovaj u ruci ima nož. Vozač, dvadesetdvogodišnji mladić, nakon što je na smrt izbo sedamnaestogodišnju devojku, pokušao je posle ubistva da se vrati na autoput i to suprotnim pravcem - namenjenim isključivo za izlaz.

Nakon što se sudario sa drugim kolima, pobegao je, ostavivši u kolima telo izbodene devojke. Policija ga je ubrzo pronašla i uhapsila, ali je odmah saopštila da su i ubica i žrtva srpske nacionalnosti.Bojan i Vladislava su se zabavljali tri godine. Kada ga je Vladislava napustila on je dolazio kod njenog oca Vlade Mrvoša da se žali i traži pomoć, ali je očigledno shvatio da je gubitnik i odlucio se na osvetu.

Porodica Mrmoš je do izbijanja rata u Hrvatskoj živela u Vukovaru. U najstrašnijim dešavanjima u ovom gradu prvih meseci, majka Janja danima je bila u podrumu sa Vlatkom i drugom kćerkom, Helenom, dok je otac Vlado, igrom slučaja, ostao izvan granica Hrvatske. Nekoliko godina je bio bez ikakvog kontakta sa njima. Kada su se, napokon, sreli, sredinom devedesetih su emigrirali u Australiju.Porodica Mrvoš stigla je 1998. u Brizbejn, da bi svojoj deci i sebi obezbedili lepšu i srećniju budućnost. Starija kćerka Helena je student završne godine prava.

Vulići su u Brizbejn došli 1990. Dobri poznanici govore da je Bojanov otac Dušan rođen u Đakovici, a da su pre dolaska u Australiju dugo živeli u Trsteniku. Vladislavina majka Janja i otac Vlado su bili šokirani samim ubistvom, a potom i ponašanjem ubice: Policija mi je oko pola dva u subotu ujutru saopštila da mi je dete ubijeno. Policajci su mi rekli da je Bog okružen anđelima, a da je Bog baš mog anđela izabrao da bude s njim. Ujutru me je nazvao Bojan i rekao šta je uradio. Rekao je i ako hoću da dođem da ja ubijem njega. Ne znam kako je uopšte mogao da me nazove posle toga - izjavio je otac ubijene devojke Vlado Mrvoš

[basta sljezove boje]

FBI JURI Srbe


Svi Srbi u Brizbejnu pamte Bojana Vulića kao pristojnog mladića. Nikada nije pio, nije bio nasilan, igrao je košarku i lepo se ponašao. Vulić je sa 22 godine završio fakultet i trebalo je krajem januara 2004. godine da počne da radi kao nastavnik u jednoj brizbejnskoj školi.


U policijskom izveštaju stoji da je nož kojim je Bojan ubio svoju devojku, "veliki vojnički, američki nož" i da je kupljen pet dana pre kobnog petka. To je bio najbolji dokaz da je profesor Vulić svesno planirao ubistvo svoje devojke Vladislave Mrvoš. Odmah nakon podizanja optužnice, Vulić je podvrgnut psihijatrijskom pregledu.

Slučaj je hteo da su tu, na mestu zločina, na raskršću Klamp i Mejns puta, putari izvadili saobraćajni znak, na kojem je pisalo 70, kao brojka koja ograničava brzinu, i postavili su novi znak sa brojem 40. Ova brojka sada tako dvosmisleno asocira na broj uboda kojim je usmrćena Vlatka Mrvoš - kaže Rade Berak iz Melburna.

Masakr Vladislave Mrvoš izazvao je zgražavanje Australijanaca, ali ubistvo Dejvida Huksa, legende australijskog kriketa u Melburnu 20. januara 2004. izazvalo je veliku polemiku na petom kontinentu. Nekadašnjeg igrača i trenera Dejvida Huks, koji je u Australiji bio vrlo popularna medijska ličnost, usmrtio je mladi Srbin, Zdravko Mićević.


UBIJENA LEGENDA KRIKETA
Huks je napadnut, kako tvrde Australijanci, na trotoaru kada je pred ponoć, napustio hotel "Bekonsfiled" u Sent Kildi. Koliko je meni poznato, Zdravko Mićević je redar i izbacivać u diskoteci ovog hotela, i pokušao je da spreči tuču, koju je izazvao 48 godina star Dejvid Huks. Zamolio ga je da izađe napolje iz hotela, ali je Huks dva puta šakom udario Zdravka, koji ima 22 godine, i koji mu je uzvratio pesnicom u lice. Huks je pao, udario glavom o trotoar i od toga udarca preminuo - rekao nam je Đorđe Čović iz Sidneja, koji pomno prati ovaj događaj.

Prema izjavi radnika hitne pomoći, Dejvid Huks je pola sata praktično bio mrtav, jer je doziveo i infarkt, dok su pokušavali ga vrate u život. Umro je 24 časa posle toga. A jedan svedok je zvanično izjavio da se Huks nije tukao ili napao bilo kog izbacivača ispred hotela "Bekonsfiled" u Sent Kildi.

Australijski mediji su se prosto utrkivali u veličanju bivšeg šampiona u kriketu. Političar Džon Hauvard o Dejvidu Huksu je kazao da je to "bio sjajni kriketaš i radio-komentator i jako omiljena osoba". A zamenik premijera države Viktorije, Džon Tvetis je rekao: Ovo je apsolutna tragedija. Ovakve stvari ne bi smele da budu dozvoljene i mi ćemo uraditi sve što treba da se zaustave.

Mladi Srbin, Zdravko Mićević je odmah uhapšen i izveden pred sud. Pušten je uz kauciju, uz uslov da preda pasoš, da ne napušta mesto stanovanja u Sent Albansu i da se tri puta nedeljno javlja policiji. Ovom bivšem bokseru je, takođe, naloženo da se ne kreće na mestima gde se okuplja više ljudi, jer je proglašen opasnim za okolinu.

Javnost Australije s ogorčenjem reagovala na vest o postupku ovog mladog Srbina, za koga je odmah napisano da je profesionalni kriminalac. List "San herald" je napisao da potiv Zdravka Mićevića već postoji jedna tužba za napad na jednog gosta na parkingu "Grand" hotela u Esendonu tokom 2002. godine Ostali mediji nisu citirali Srbe, koji su govorili o pravom karakteru Zdravka Mićevića, već su samo navodili da je reč o "skromnom mladiću iz porodice novodošlih useljenika koji nikome ne bi naneo zlo", a da su i on i cela porodica "očajni zbog nesreće koja je dovela do smrti jednog čoveka".

Mićević je rođen u Jugoslaviji 1982. godine, ali se sa porodicom uselio u Australiju početkom 1990. Kao srednjoškolac trenirao je karate, a potom je prešao na boks i bio čak pretendent na titulu amaterskog šampiona Australije. U Australijskoj amaterskoj boks ligi u Rokhemptonu lane je osvojio srebrnu medalju. Trener mu je tada prognozirao da će postati junirski šampion Australije u narednih godinu dana. Još kao učenik osmog razreda srednje škole u Sent Albansu, gde je živeo, Zdravko je sanjao da će osvojiti zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju - kaže Đorđe Čović.

Mićević je pokušao da izvrši samoubistvo nakon netačnih izveštaja medija i glasina da je premešten iz porodične kuće na tajnu lokaciju kako bi izbegao pažnju medija. Australijanci su Mićeviću poslali i nekoliko pretećih pisama, sa porukom da će biti likvidiran jer je ubio njihovu legendu kriketa.

Novinari su čak kampovali ispred Mićevićeve kuće pa je njegova porodica bila prinuđena da je napusti. Njegov branilac Brajan Rolf je kritikovao način kako su mas-mediji izveštavali o ovom događaju. On je naveo da je Huks bio nekoliko puta zamoljen da napusti hotel, ali se sve to prečutkuje - kaže Đorđe Čović.

Prema optužnici, Zdravko Mićević iz Sent Albansa odgovaraće za ubistvo iz nehata. U melburnškom Okružnom sudu rečeno je da će se Mićevićeva odbrana zasnivati na stavu da nije kriv, ali pitanje je da li će to uspeti i da dokaže u atmosferi linča protiv njega. U međuvremenu, Zdravko je pušten na slobodu uz 2.000 dolara kaucije.


FBI JURI SRBE


U Sidneju je 25. februara 2005. počelo suđenje Momčilu Kuzmanoviću, jedinom osumnjičenom za ubistvo Radojka Đorđevića. Kuzmanović, ima 50 godina i vodi se kao nezaposleni stanovnik Maunt Pričarda u Sidneju. Uhapšen 30. septembra prošle godine, pod optužbom za ubistvo koje se dogodilo pre punih 19 godina. Nastojanja njegovih branilaca da uz kauciju bude pušten da se brani sa slobode dosad nisu dala rezultate.

Zastupnik javne tužbe i policija kategorični se protive njegovom izlasku iz zatvora, obrazlažući svoj stav bezbednošću značajnih svedoka i rizikom da bi Kuzmanović mogao da napusti zemlju. Pronašli su, naime, kako tvrde, da je on pre hapšenja ugovarao prodaju svoje kuće u Sidneju. Tako je Kuzmanović svoj 50. rođendan dočekao u ćeliji. Policija ga tereti da je počinio zločin koji se dogodio 14 dana posle njegovog rođendana. Istražni organi tretiraju ubistvo kao političko, jer imaju magnetofonske snimke sa izjavom Kuzmanovića koja glasi:Ubio sam ovog komunističkog špijuna kao svinju!

Radojko Đorđević je rođen 7. jula 1937. u Konjuvi, emigrirao je 1962. godine, a ubijen 24. januara 1985. godine. Istraga tvrdi da ima svedoke kojima je Kuzmanović za Đorđevića govorio da je "komunistički špijun upućen iz Jugoslavije da se infiltrira u njihovu organizaciju, te da su oni otkrili kako on ima nameru da ih poubija, pa je zato bolje da oni zaustave njega, pre nego dobije priliku".

U vreme kada je ubijen, Radojko Đorđević je bio predsednik Crkveno-školske opštine "Sveti Nikola" u Blektaunu i ogranka Liberalne stranke za Old Tungabi. Tog jutra, znalo se da ide u Kanberu, na Omladinski festival folklora. Tamo nikad nije stigao, a telo mu je nađeno 31. januara u Saut Merjulenu, već u stanju raspadanja, zbog velikih letnjih vrućina.

Proleće neće da bude lako za Srbe u Australiji. Opet ćemo se kao etnička zajednica naći na udaru australijskih medija i pojedinih političara. Naši ljudi već imaju problema kod australijskih vlasti oko dobijanja ulaznih viza, ako i oko regulisanja statusa boravka i rada na petom kontinentu - rekao nam je Đorđe Čović.

[basta sljezove boje]

AMERIČKI KLAN

Pored 17 građana SCG koji leže u zatvoru u Bugarskoj, na poternicama i zahtevima za ekstradiciju nalaze i Mira Marković i njen sin Marko Milošević, ali i Željko Maksimović Maka, optužen za ubistvo generala Boška Buhe. Za sve njih inostranstvo je još uvek odlično sklonište.

U Americi Srbi kao delinkventi su poznati po prekršajima u saobraćaju, nasilju u porodici, jer vole da tuku svoje žene kao i po kafanskim tučama. Jedan manji broj Srba se bavi mućkama sa papirima za boravak i zaposlenje, nekim lažnim osiguranjima, krađama po magacinima sa robom. To uglavnom rade Srbi, koji su rođeni ovđe, pa misle da dobro poznaju zakone Amerike, tako da mogu da izbegnu visoke kazne. Ima, međutim, i naših ljudi koji su dobro namučili FBI i američke policajce. To su Slobodan Lunić, koji je optužen za prevaru u prodaji telefona i izvesni Tomo Razmilović - tvrdi Ratko Rodić, srpski aktivista iz Tusona u državi Arizona.

Jugoslovenski iseljenik Tomo Razmilović, koji je šezdesetih godina među prvima došao na rad u Švedsku i obogatio se, sada je na poternici među deset najtraženih kriminalaca u Sjedinjenim Američkim Državama. Raspisana je i nagrada na 100.000 dolara za onoga ko uspe da ga uhvati. Optužnica koja je podignuta u Bruklinu tereti ga da je lažirao završne račune svoje firme da bi joj podigao vrednost na Vol Stritu, pieš list "Blekinge Lens Tidning".

FBI trenutno u SAD traga za desetak Srba, optuženih za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Dvojica su nedavno uhapšena baš u Arizoni, zbog sumnji da su učestvovali u pokolju muslimana u Srebrenici.

Savezno ministarstvo pravde ima u svojim arhivama oko 400 zahteva za izručenje građana SCG. Većina lica sa poternica se traži zbog počinjenih imovinskih dela sa elementima nasilja, zatim zbog krvnih i seksualnih delikata počinjenih u Jugoslaviji. Neki od tih zahteva stari su tačno 30 godina. Srbija i Crna Gora, na primer, još traga za Milivojem Rausavljevićem, za kim je poternica raspisana još 1971. godine. A Petra Basaru i Jožefa Santoa, koji su počinili krivična dela pljačke i osuđeni na 10, odsnosno 12 godina zatvora, SCG potražuje od 1973. godine. njihov slučaj zastareva 2011. godine, pa se SCG nada da će ih do tada pronaći, jer se uopšte ne zna u kojoj se stranoj državi nalaze Rausanović, Basara i Santo.

- Ovog trenutka aktivno radimo na 50 zahteva za ekstradicija jugoslovenskih građana. Najviše tih zahteva, 15 je upućeno je Nemačkoj, zatim Austriji, Italiji i Švajcarskoj. Na osnovu bilatelarnih i multilatelarnih ugovora o međunarodnoj pravnoj saradnji mi smo tokom ove godine realizovali 13 ekstradicija - rekao nam je Nebojša Šarkić.

Srbiji i Crnoj gori su izručeni Dejan Milenković Bagzi (na slici) iz Grčke, Đuro Petrović, Mersad Hajrović i Boško Mikulović iz Nemačke. Iz Frankurta ekstradiran Radojko Juršević, koji je tražen zbog ubistva počinjenog u Bijelom Polju.


POTERNICE I EKSTRADIKCIJE

Ekstradicija je u nekim zemljama prvo političko, a potom pravno pitanje. Upravo zbog politike mi sa nekim državama imamo problema oko izručenja lica koja tražimo zbog počinjenih krivičnih dela u Jugoslaviji. Prisetimo se kako je svojevremeno Švedska štitila ustaške teroriste koji su ubili našeg ambasadora Vladimira Raolovića. Neki delinkventi imaju zaštitu jer su sarađivali sa tamošnjom policijom. A mnogi su u susednim zemljama, na primer, bili pripadnici paravojnih formacija.

Kako smo nekoliko godina imali, zbog rata i međunarodne krize, prekid u saradnji sa susednim i mnogim evropskim državama, to se dešavalo da one postanu svojevrsni jataci našim delinkventima. Sada smo pred potpisivanjem ugovora sa Slovenijom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Sa Hrvatskom pregovaramo - kaže Nebojša Šarkić.

Marinko Magda je početkom devedesetih sa svojom družinom izvršio najmanje 14 monstruoznih ubistava na severu Vojvodine i jugu Mađarske. Legionar poznat pod imenom Miko, nalazi se u mađarskom zatvoru Bekeš na granici prema Ukrajini, jer je osuđen na doživotnu robiju. A SCG traži njegovo izručenje jer je Magda ovde osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva porodica Agotić i Petrić u Subotici pre 8 godina. Mađari nisu hteli da izruče Marinka Magdu, zato što je naš krivični zakon predviđao smrtnu kaznu. Po međunarodnom pravu osuđeni se ne isporučuje u drugu zemlju gde je za isto delo predviđena veća kazna. U međuvremenu SRJ je ukinula smrtnu kaznu i zamenila je sa 40 godina zatvora, što je stvorilo uslov da se Magda, državljanin SRJ, isporuči našoj zemlji.


UTOČIŠTE ZA UBICE

Hrvatska je, na primer, dala utočište ubici iz Vojvodine Nebojši Radosinu. Savezno ministarstvo pravde upravo priprema novi zahtev za izručenje Nebojše Radosina, jer se on sada skriva u Italiji. Radosin je izbeglica iz sela Stefanovićevo, u kome je izvršio ubistvo. Potom je iz Vojvodine prebegao u Hrvatsku, koja nije želela da nam ga izruči, pa ga je pustila da slobodno pređe u Italiju, gde je Nebojša Radosin uhapšen po našoj poternici.

Danska je, pak, pružila utočište Božidaru Ceroviću i Boži Šulejiću, koji su počinili ubistvo u Pančevu. U obrazloženju odbijanja zahteva SRJ za izručenje ovih delinkvenata Kraljevina Danska je napisala da su Cerović i Šulejić lica sa stalnim boravkom u Kopenhagenu. Kanada je odbila izručenje Nikole Buluta iz Herceg Novog koji je opljačkao 1,7 miliona dolara iz fabrike Zelengora sa Umke.

Najlošiju saradnju SCG oko ekstradicija ima sa Švajcarskom, koja je, na primer, odbila da nam preda ubicu Besima Fetića, dok se nalazio u švajcarskom zatvoru. Fetić je 1997. u Crnoj Gori počinio ubistvo za koje je osuđen na 15 godina robije. Dve godine smo urgirali kod švajcarskih vlasti da nam predaju Besima Fetića. Dve godine su Švajcarci ćutali, a onda su nas obavestili da je Fetić u Italiji i da se nalazi u Rimu. Ispostavilo se da je Besim Fetić pobegao, odnosno jednostavno pušten iz švajcarskog ekstradicionog pritvora - rečeno nam je u Saveznom ministarstvu pravde.

Pored odbijanja da izruči tražene delinkvente Švajcarska često uslovljava ekstradicije Jugoslovena. Od SRJ se traži da neće izručenu osobu da osudi na smrtnu kaznu, da neće ugrožavati njegova nacionalna i verska prava, da švajcarski konzul ima pravo da to lice posećuje u jugoslovenskom zatvoru i štiti njegova ljudska prava.

Novosađanin Milan Popov je 1997. godine vojvođanskoj policiji podmetnuo minu i za to je osuđen na 7 godina zatvora. Uspeo je da pobegne u Bugarsku. Neko vreme je bio u pritvoru, a potom je pušten na slobodu, iako je za njim raspisana i crvena poternica. U dosijeu Interpola, ispod njegove slike dečačkim likom piše: "Milan Popov, 34 godine, mašinovođa i bankar po struci". Milan Popov sada ima u Sofiji privatno preduzeće, čija se kancelarija nalazi u centru grada, blizu kabineta predsednika Bugarske. U Sofiji se Milan Popov predstavlja kao poslednji srpski disident u egzilu i kao državni neprijatelj - po opredeljenju. U svom javnom dnevniku Popov piše:

"Svake noći sanjam Srbiju. Kao, dolazim ti ja na granicu... A tamo, diže se rampa sa naše strane, zdesna i sleva otpozdravljaju carinici i policajci. Na šapkama, umesto petokrake - sija kokarda. Na tabli velikim slovima piše: KRALjEVINA SRBIJA, a u mojim rukama pasoš sa grbom Karađorđevića. Šta mi to vredi kad ne mogu da odem u svoju rođenu zemlju, u moju Turiju, Novi Sad..."

Na zahtev SCG za izdavanje Milana Popova da bi odužio svoj dug državi i narodu, Bugarska je odgovorila činovničkom frazom da "...jugoslovenski tumač nije prevela vaš zahtev i dokumenta na književni bugarski jezik i on ne nerazumljiv..."

Sam Popov se nadao da će mu lično dr Vojislav Koštunica, tada predsednik Jugoslavije pomoći da se vrati kući: "Ja sam se borio protiv režima Slobodana Miloševića, isto kao i oni. U vreme kada je bomba eksplodirala ja sam već bio u Bugarskoj. Ali, ne poričem da sam stajao iza organizacije cele stvari. I ne kajem se ni zbog čega što sam učinio. Mogao sam i glavu da izgubim i ne žalim se zbog toga. Samo mi je žao što nisam bio ispred Skupštine, tog 5. oktobra. Gledao sam na CNN-u i žderao se u sebi. Živim u nadi da će me nova vlast u Srbiji osloboditi optužbi. Čujem da se tamo sprema Zakon o amnestiji. Pisao sam predsedniku Jugoslavije. Ako mogu kriminalce, valjda će i mene da pomiluju. Neka samo otvore dosijee i sve će im biti jasno. Sad, kad je sve prošlo, lakše se diše. Ali kakva vajda kad ja i dalje ne mogu da se vratim kući, da obiđem majku..."

Bugarska je lane predala Novom Sadu teroristu Milana Popova, ali je u njenom zatvoru ostalo još 17 građana SCG. Danas se pored njih na poternicama i zahtevima za ekstradiciju nalaze i Mira Marković i njen sin Marko Milošević, i policijski general Rođa Đorđević, ali i Željko Maksimović Maka, optužen za ubistvo generala Boška Buhe. Za sve njih inostranstvo je još uvek odlično sklonište.

[simi5]

Bašta stvarno nemam nikakav problem da otvoriš temu o srpskoj mafiji i da u nju preneseš sve tekstove koje o tome nađeš. Ali ne razumem tu destruktivnost zatrpavanja ove teme off topic sadržajima.

[basta sljezove boje]

Bašta stvarno nemam nikakav problem da otvoriš temu o srpskoj mafiji i da u nju preneseš sve tekstove koje o tome nađeš. Ali ne razumem tu destruktivnost zatrpavanja ove teme off topic sadržajima.

ovaj tvoj feljton je cista izmisljotina jer Tamara Marković-Subota nikad nece imati sanse da dodje ni do 1% informacija. Mozda ce se za informacije guziti sa nekim Albancem, ali nema Albanca koji ce svojoj jebacici pricati poslovne tajne

[basta sljezove boje]

ne mogu vjerovati da nema moje porodice na listi

radimo sve sto i te ostale familije, ma jos bolje i ucinkovitije, i nidZe nas na mapi svijeta

[bice_bice]

super tema! tamam za nas, tu smo najjaci sa informacijama!

[elixiaboy]

ovaj tvoj feljton je cista izmisljotina jer Tamara Marković-Subota nikad nece imati sanse da dodje ni do 1% informacija. Mozda ce se za informacije guziti sa nekim Albancem, ali nema Albanca koji ce svojoj jebacici pricati poslovne tajne

sto ti je iskustvo

[basta sljezove boje]

ovaj tvoj feljton je cista izmisljotina jer Tamara Marković-Subota nikad nece imati sanse da dodje ni do 1% informacija. Mozda ce se za informacije guziti sa nekim Albancem, ali nema Albanca koji ce svojoj jebacici pricati poslovne tajne

sto ti je iskustvo

pa nema Vukova Brankovica, Mica Latasa (Omer-pasa) i Nikola Kalabica u Albanaca

a ako se jednom rodi kakva budala koja ce za picoku napravit glupost nek odmah mijenja licni opis i ime i prezime ... recimo u Djordje Djogani

[dr.gog]

FBI JURI Srbe


Svi Srbi u Brizbejnu pamte Bojana Vulića kao pristojnog mladića. Nikada nije pio, nije bio nasilan, igrao je košarku i lepo se ponašao. Vulić je sa 22 godine završio fakultet i trebalo je krajem januara 2004. godine da počne da radi kao nastavnik u jednoj brizbejnskoj školi.

Simi nije Bašča offtopičarka,nego nam proširuje vidike traktatima iz teorije obavještajne nauke i primjenjene metodike iste antinauke.
Što se tiče Albanaca,čitao sam podosta o njihovim projektima na izgradnji morbidne mafijaške mreže u Evropi,i čime se sve služe.
Imaju samo jednu slabost,a to je pretjerana samouvjerenost i maloumna paranoja,pa ih na tome recimo njemački Verfassungschutz uspješno "isparava",dok BND elegantno uklanja najekstremnije "killere" po samoj Albaniji gdje naivno bježe nakon nedjela.
Dakle,nit su oni nešto posebno jači od ostalih,niti zaslužuju bilo kakvu priču u vezi trenutne situacije na Kosovu.
Ne osjećam nikakvu ljudsku samilost niti bilo kakvo poštovanje prema njihovoj tradiciji jer jesu brutalni i sujetni,i drogiraju pola Evrope zarad svojih preružnih dvoraca i kretenskog poimanja gazdinstva.
Isto tako,svi kriminalci Srbije i svi dilerski lanci Srbije se snabdijevaju od istih omraženih Šiptara,od Sandžaka do Beograda.
Taj sklop narko-kartela i provizorne politike će se urušiti sam u sebe...iz brojnih razloga...a na štetu samih Albanaca,no to je već druga tema.

[elixiaboy]

Steta samo sto se te mrake nakotilo po Sarajevu.
Sto je kuga nekad bila Firenci to su sipci i sandze danasnjem Sarajevu!
Fuj fuj fuj dno dna unistili su nekad najljepsi grad na Balkanu.

[dr.gog]

Steta samo sto se te mrake nakotilo po Sarajevu.
Sto je kuga nekad bila Firenci to su sipci i sandze danasnjem Sarajevu!
Fuj fuj fuj dno dna unistili su nekad najljepsi grad na Balkanu.

pozliće mi..što ne pakuju zumalgin u pumpice

[Leonid Breznjev]

http://www.youtube.com/watch?v=Sd9_40HtUHU

http://www.youtube.com/watch?v=6mH1VL8z ... re=related

[suncokret13]

Bašta stvarno nemam nikakav problem da otvoriš temu o srpskoj mafiji i da u nju preneseš sve tekstove koje o tome nađeš. Ali ne razumem tu destruktivnost zatrpavanja ove teme off topic sadržajima.

ovaj tvoj feljton je cista izmisljotina jer Tamara Marković-Subota nikad nece imati sanse da dodje ni do 1% informacija. Mozda ce se za informacije guziti sa nekim Albancem, ali nema Albanca koji ce svojoj jebacici pricati poslovne tajne

uh,uh,uh...

veoma ruzno izrazavanje za jednu gradjanku....

izuzetno ruzno,vulgarno.......

[suncokret13]

ovo je zakon ;





sve cisto,nema prodaje ljudi, oruzja i droge....

[uozo]

Ja se ponekad pitam da li su priznali Kosovo, samo zato da bi imali gdje da ih protjeravaju
Inace albanska mafija vazi kao najopasnija i najbeskrupoloznija.

[Sezam]

Nije lijepo generalizirati, ali ti ljudi su fakat poseban slucaj...

...a da je srpska propaganda, nije...ukucajte "albanian mafia" u google, dobicete nekih 363000 linkova...

[dioklecian]

Steta samo sto se te mrake nakotilo po Sarajevu.
Sto je kuga nekad bila Firenci to su sipci i sandze danasnjem Sarajevu!
Fuj fuj fuj dno dna unistili su nekad najljepsi grad na Balkanu.

ne vrijedjaj. banirat cu te.

garnt bi ga banovao da je rec o srbima ili neke druge tebi slicni.

[dioklecian]

rekao sam ti ja bre simo da bagre kao ti ima koliko hoces, ali kosovo je opet nazavisno


bastice stvarno te zalim skim zivis i ko ti je sunarodnjak, boze me sacuvaj

[dioklecian]

Ja se ponekad pitam da li su priznali Kosovo, samo zato da bi imali gdje da ih protjeravaju
Inace albanska mafija vazi kao najopasnija i najbeskrupoloznija.

ja cu ti reci zasto da se rese bagre kao sto si ti i kamara forumasa, simo, suncokret i ostala bratija
sad me banuj ionako mi je pun k... ovo prosrbskog, proyuforuma

[suncokret13]

i onda ulazis s jednim od rezervnih nickova.......



ljudi ti uporni pisu da nemaju veze s srbima,a ti ih stalno prozivas k'o srbochetnike,srbe.... ???

[uozo]

Ja se ponekad pitam da li su priznali Kosovo, samo zato da bi imali gdje da ih protjeravaju
Inace albanska mafija vazi kao najopasnija i najbeskrupoloznija.

ja cu ti reci zasto da se rese bagre kao sto si ti i kamara forumasa, simo, suncokret i ostala bratija
sad me banuj ionako mi je pun k... ovo prosrbskog, proyuforuma

[basta sljezove boje]

zanimljivo da je traktat o srpskoj mafiji napisao "strucnjak" za ovu temu - Marko Lopusina http://www.lopusina.com/

suncokrete, zaista mi je nejasno da nekakva kvazi-novinarcica iz zute stampe vise zna o albanskoj mafiji od Lopusine i kojom bi ona metodom mogla doci do ijednog Albanca ako ne seksualnom

da, albanska mafija je stvarno opasna, ubili su Annu Lindh, Zorana Djidjica i pola svijeta

price o brutalnosti albanske mafije je mit kojeg izmisljaju ljudi koji nikad u zivotu nisu vidjeli ijednog pravog albanskog mafijasa, a sto se tice alijansi, ona je sa Cosa nostrom a ne sa papcima koji po Sarajevu glume frajere a niko su i nista