Bijeljina i okolina 1992 - 1995

[nOrMaLaC]

Pozdrav!

Zanima me ima li iko od forumaša koji su proveli rat u Bijeljini ili okolini Ugljeviku, Loparama i drugim mjestima sjeveroistočne Bosne da ispričaju više informacija o tom periodu i slično.

Gdje su najbliže bile formacije Armije RBiH? Znam da je bila Teočanska brigada, da li su ikada se približili termoelektrani Ugljevik? O Ugljeviku se jako malo zna?

Mislim da se nažalost Bijeljina jako malo spominje u medijima, iako je i tu bilo strahovitog zločina u aprilu 1992 god pa sve do kraja rata.

[Nekako s proljeća]

Vidi na ovom PDF-u da uputiš poziv http://forum.klix.ba/sjeveroistocna-bosna-f26.html , pa je za očekivati da se uključe na ovu temu.Naravno, ostavi im link do nje

[Shale]

Opstina Bijeljina pred agresiju brojala je nesto malo manje od 100 000 stanovnika, od cega je Srba bilo preko 60000, ostalo Bosnjaci, uz neznatan procenat Hrvata i ostalih. Grad je brojao oko 35000 stanovnika, a Bosnjaci su cinili vise od dvije trecine. Osim grada, jos 10500 Bosnjaka je zivjelo u Janji, koja je udaljena desetak km od Bijeljine, a bila je u sastavu opstine. Sva sela opstine Bijeljina bila su iskljucivo naseljena srpskim stanovnistvom. Na prvim izborima SDS je odnio apsolutnu pobjedu. Netom posle toga, pocinju i prvi problemi, osnivanje SAO Semberija i Majevica, smjene bosnjackih direktora isl. U to vrijeme, svakako je pocelo i naoruzavanje srpskog stanovnistva i priprema za predstojecu agresiju, gdje ce Bijeljina biti prva na udaru. Od pocetka 92, situacija se jos vise zateze, srpski ekstremisti pokusavaju sa raznim provokacijama u gradu, medjutim u Bijeljini zestokih momaka Bosnjaka nikad nije nedostajalo, jos od Hamdije Nidzarinog. U gradu je postojala organizacija Patriotske lige, ali je grad bio okruzen desetinama tenkova. U noci 31. marta bacena je bomba na bosnjacki kafic, sto je oznacilo pocetak puskaranja po gradu, a vec ujutro je Arkan sa jedinicom osvanuo u Bijeljini i teror je krenuo. Arkan je, treba napomenuti, sa jedinicom jos od ranije na podrucju Bijeljine, gdje su navodno obezbjedjivali Pavlovica most na Drini. Epilog arkanovog vojevanja po gradu tih prvih dana je par stotina ubijenih neduznih ljudi, civila. O tome detaljnije u svojim knjigama pise Jusuf Trbic, predratni urednik radio Bijeljine. Ubijani su prevashodno vidjeniji i bogatiji ljudi, prof. Ferid Zecevic, zlatar Hapaka, Asim Fidahic, vlasnik Kazablanke, mesar Redzep Sabanovic, poznati bokser Salko Nagralic Cosa i dr. U prvim danima agresije, takodje, ubijen je veliki broj gradjana albanskog porijekla. Ogroman broj Bosnjaka je vec u prvim danima bjezao glavom bez obzira prema granici, ostavljajuci sve mukom steceno. A prave muke su tek pocinjale za one koji su ostali, otkazi s posla, oduzimanja imovine, uz razne vrste sikaniranja. Mozda je najeklatantniji primjer Nedzada Isabegovica, direktora Muzicke skole, inace rodjenog gospodina, begovskog potomka, koji je uvijek nosio odijelo i kravatu, a kad je zlo doslo, pored otkaza, odredjena mu je radna obaveza da mete ulice, ali on je i dalje nosio kravatu i dok je meo ulice. Svakim danom je Bosnjaka ostajalo sve manje, a od septembra 94. i finisa etnickog ciscenja, u gradu je ostao simbolican broj.
Kad je Janja u pitanju, Arkan je dosao nakon par dana, dok je ispraznio sve bijeljinske sefove. U tih nekoliko dramaticnih dana rukovodstvo Janje je vodilo mucne pregovore sa komandom novosadskog korpusa i lokalnim srpskim stanovnistvom i uvjeravalo ih da im iz Janje ne prijeti nikakva opasnost, kako su njihovi mediji izvjestavali. Dogovoreno je da janjarski Bosnjaci predaju oruzje u stanici policije u Janji, sem lovackog i sportskog naoruzanja, svega nekoliko automatskih pusaka je bilo u Janji, premda su srpski mediji izvjestavali o hiljadama do zuba naoruzanih ekstremista. Dakle, Janja je postala najveci logor otvorenog tipa. Scenario isti, otkazi, oduzimanje vozila, useljavanje srpskih izbjeglica u kuce, a onda pocinju i ubistva. Najgore je bilo kad fasuju negdje na ratistu, pa se vrate da se junace nad golorukim janjarcima. Sasvim je uobicajena slika bila da srpski klinac u carsiji opali samar starijem Bosnjaku, jer su stariji bili prepoznatljivi po beretkama. Kad i pored svih tortura, nisu uspjeli da rastjeraju dobar broj ljudi, koji su zeljeli da sacuvaju mukom stecenu imovinu, u jesen 94. krece nocno odvodjenje od kuca, uz oduzimanje vrijednosti i novca i odvajanje muskaraca u logor, i transport prema Tuzli. U Janji je kraj rata docekalo stotinjak Bosnjaka, s tim da za njih dejton nije bio kraj muka, njihova agonija je potrajala jos nekoliko godina, sve do pocetka povratka.

[Danguba]

Svaka cast @Shale na trudu.

Nego, sta bi sa Bijeljincima poslije. Oni koji su izasli vani, vrlo mali broj se vratio i pridruzio Hajri. Ostali ''patili'' po Becu i Berlinu.
Velika vecina(na zalost) se nije vratila u Bijeljinu nego su svoja kvalitetna imanja mijenjali za neke vukojebine oko Ilijasa, Podlugova, malo Tuzla, Zivinice, Sarajevo.

To nikada necu moci shvatiti. Svi imaju istu pricu ''necu ja tamo da moja djeca uce...bla, bla...'' a prosli bi bolje nego Bosnjaci Prijedora koji su se najmasovnije vratili.

[nOrMaLaC]

Kakvo je bilo stanje sa gradom Ugljevikom? U tom mjestu se jako malo spominje? Da li je bilo uopšte Bošnjaka u gradu?

[Woody]

Kakvo je bilo stanje sa gradom Ugljevikom? U tom mjestu se jako malo spominje? Da li je bilo uopšte Bošnjaka u gradu?

Ha, prijatelju... Ugljevik bi čovjek teeeeško mogao nazvati gradom, al' nejse...

Opština Ugljevik ti je '91-e imala relativnu većinu srpskog stanovništva (uglavnom sela oko "grada"), al' moraš da znaš da je većinu "građana" Ugljevika činila rudarska sirotinja i radnici termo-elektrane, nacionalno izmješani i većinom "došle". Početkom '92 Ugljevik "potpada" po SAO Semberija i Majevica bez nekih većih sukoba. Većina (svo) bošnjačkog stanovništva iz sela Atmačići, Bilalići, Glinje, Janjari, Jasikovac, Sniježnica, Srednja Trnova, Stari Teočak, Teočak-Krstac i Tursunovo Brdo se povlači prema Teočaku koji je tada pripadao opštini Ugljevik i tu se organizuje odbrana i uspostavlja linija pod komandom kapetana Hajre (Mešića), ali @Gojeni H, će ti bolje to referisati, jerbo ti je on bio zadužen za te koordinate.

@Gojeni H, na tebe je red...

[Walther]

a prosli bi bolje nego Bosnjaci Prijedora koji su se najmasovnije vratili.

a jesu se Bosnjaci u PD usrecili ...

[desni]

Kakvo je bilo stanje sa gradom Ugljevikom? U tom mjestu se jako malo spominje? Da li je bilo uopšte Bošnjaka u gradu?

Ha, prijatelju... Ugljevik bi čovjek teeeeško mogao nazvati gradom, al' nejse...

Opština Ugljevik ti je '91-e imala relativnu većinu srpskog stanovništva (uglavnom sela oko "grada"), al' moraš da znaš da je većinu "građana" Ugljevika činila rudarska sirotinja i radnici termo-elektrane, nacionalno izmješani i većinom "došle". Početkom '92 Ugljevik "potpada" po SAO Semberija i Majevica bez nekih većih sukoba. Većina (svo) bošnjačkog stanovništva iz sela Atmačići, Bilalići, Glinje, Janjari, Jasikovac, Sniježnica, Srednja Trnova, Stari Teočak, Teočak-Krstac i Tursunovo Brdo se povlači prema Teočaku koji je tada pripadao opštini Ugljevik i tu se organizuje odbrana i uspostavlja linija pod komandom kapetana Hajre (Mešića), ali @Gojeni H, će ti bolje to referisati, jerbo ti je on bio zadužen za te koordinate.

@Gojeni H, na tebe je red...

Kec iz geografije za početak.Bilalići,Teočak-Krstac,Stari Teočak,Tursunovo Brdo su sve zaseoci Teočaka,čak Teočak-Krstac je sami centar Teočaka.Tamo je danas centar novoformirane opštine Teočak.Kec i iz historije 1991.godine na području opštine Ugljevik Srbi su činili apsolutnu, ne relativnu većinu,oko 57 posto u ukupnom stanovništvu.Od sela koja si nabrojao bošnjačko stanovništvo se povlači samo iz Atmačića,Glinja,Janjara i Srednja Trnove u ostala sela koja si nabrojao šumnjaci nikad nisu došli u priliku da uđu.

Žestoke borbe su vođene oko Teočaka,koji je cijeli rat četnicima bio kost u grlu.Nekoliko kilometara od Drine,iza leđa četnicima na vrhovima Majevice,iznad Ugljevika i Bijeljine,Teočak je uz Bužim i Žepu jedno od mjesta gdje je pokazano najveće herojstvo u proteklom ratu.

Na samom početku rata Teočak je selo u potpunom okruženu četnika,kapetan Hajro probija koridor preko Rastošnice,oslobađa oko 100 kvadratnih kilometara i povezuje se sa Sapnom i Kalesijom.Pogibija ga zaustavlja u realizaciji akcije probijanja koridora prema Kamenici,tad dijelu srebreničke enklave.

Ugljevik je i u drugom svjetskom ratu bio čuveno četničko uporište.Bošnjaka je 1991.godine u samom gradiću bilo oko 350,a gradić je imao oko 3000 stanovnika.Gradić je negdje u rangu Višegrada i Foče po ljubavi prema Ravnogorskom pokretu.

[Dominion93]

Bio sam u Bijeljini od 1992 do 1994, kao klinac. Ne ponovilo se. Što se tiče Teočaka, koliko se sjećam imali su svakih par mjeseci tako žestoke napade na njega da su se detonacije čule u gradu. Pričalo se da to bacaju Lune, ali sumnjam da su ih imali toliko.

Mislim da je zadnji pokušaj bio još dok sam bio ja tamo, onda su odustali. Priča je bila da su ušli u sam Teočak, ali ih je onda sravnila njihova artiljerija koja nije imala informaciju. Ima li u tome istine?

Ako nekoga zanima nešto o životu u gradu u to vrijeme, nek pita, preteško mi je sam kopati po tim uspomenama.

[shake69]

Bio sam u Bijeljini od 1992 do 1994, kao klinac. Ne ponovilo se. Što se tiče Teočaka, koliko se sjećam imali su svakih par mjeseci tako žestoke napade na njega da su se detonacije čule u gradu. Pričalo se da to bacaju Lune, ali sumnjam da su ih imali toliko.

Mislim da je zadnji pokušaj bio još dok sam bio ja tamo, onda su odustali. Priča je bila da su ušli u sam Teočak, ali ih je onda sravnila njihova artiljerija koja nije imala informaciju. Ima li u tome istine?

Ako nekoga zanima nešto o životu u gradu u to vrijeme, nek pita, preteško mi je sam kopati po tim uspomenama.

Recimo, jesu li ti Panteri stvarno bili neki opasni 'specijalci' i je li bilo odmazdi u Bijeljini kad dobiju po prstimo kod rahmetli Hajre kapetana?

[Zokipfc]

Bio sam u Bijeljini od 1992 do 1994, kao klinac. Ne ponovilo se. Što se tiče Teočaka, koliko se sjećam imali su svakih par mjeseci tako žestoke napade na njega da su se detonacije čule u gradu. Pričalo se da to bacaju Lune, ali sumnjam da su ih imali toliko.

Mislim da je zadnji pokušaj bio još dok sam bio ja tamo, onda su odustali. Priča je bila da su ušli u sam Teočak, ali ih je onda sravnila njihova artiljerija koja nije imala informaciju. Ima li u tome istine?

Ako nekoga zanima nešto o životu u gradu u to vrijeme, nek pita, preteško mi je sam kopati po tim uspomenama.

Ako ti nije tesko, podjeli neka iskustva u skoli / po ulici / neke incidente sa nama. Vazno je za buduce generacije da se to sve ne zaboravi.

Konkretno: Mozes li ispricati nesto o tranziciji u skoli koju si ti pohadjao? Mislim u smislu 'jugo-komi' fazona koji je presao u 'xxl srbenda', i diskriminacija itd.

[Tvrtko II Kotromanić]

negdje na netu, na srpskim forumima uglavnom, sam naletio na inf da je postojala brigada VRS, tacnije 3.semberska br, koju su sacinjavali uglavnom Bosnjaci iz Bijeljine i Janje??
daljim guglanjem nisam mogao nista vise naci, a kao pisali su da je ta brigada ucestvovala u borbrama sa ARBIH
ima li tu istine?

[nOrMaLaC]

I mene više zanima oko "Pantera", ko su bili o od koga su bili sačinjeni?
Da li Bošnjaci Bijeljine i okoline prije rata su poznavali Ljubišu Mauzera npr?

[trocadero]

Bio sam u Bijeljini od 1992 do 1994, kao klinac. Ne ponovilo se. Što se tiče Teočaka, koliko se sjećam imali su svakih par mjeseci tako žestoke napade na njega da su se detonacije čule u gradu. Pričalo se da to bacaju Lune, ali sumnjam da su ih imali toliko.

Mislim da je zadnji pokušaj bio još dok sam bio ja tamo, onda su odustali. Priča je bila da su ušli u sam Teočak, ali ih je onda sravnila njihova artiljerija koja nije imala informaciju. Ima li u tome istine?

Март-Април 1994 је била наша нека офанзива на ширем рејону Теочака. Нас око 200 из Сарајева под командом Јосиповића је било смјештено у Кисељаку. Богошћани по кућама у Кисељаку у позадини а ми Илиџанци по бајтама на линији. Циљ био заузети узвишење Зечија Коса а потом испод и Витиницу.Онда се спојити са Пантерима код неког језера и тима затворити обруч. Око 20 дана смо били ту па после нас пребацили на други правац напада у Локањ гдје смо провели још десетак дана.Није било луна али је било "крмача" авио бомби !
Ако неког занимају неки детаљи могао бих још понешто додати.

[PM72]

i kako prođoste?

[trocadero]

Па Паша мој са војне стране прошли смо скроз неславно!
Хтјели нас ти локални по принципу " завали ближњег свог". Прво смо ушли у наше необиљежено минско поље, неколико их стало на паштету, једва се ишчупали. После је "крмачи" отпао један мотор па је пала 50 метара испред нас, СРЕЋОМ није се активирала , ми били свиснули
Ливада чистина 150 метара била до ваших добро укопаних ровова па ај га крени. Сваки пут кад би се примакли били опажени и засипани гранатама. Добро па је Јосиповић био командант и увидио ствари јер доста нас се не би вратило. Остале дане онако као нешто фингирали.
После на другом правцу умало се нисмо попуцали са нашима .
Ноћи и слободно вријеме лумповали по Зворнику и Бијељини. Барили фине другарице....чика Трока оставио покоју бону , па ми је са те стране било баш фино!

[PM72]

Interesantan mi je taj Josipović.Sposoban oficir i koliko znam,nije ostavio krvav trag za sobom.Mislim da bi mnoge stvari bile drugačije u Vogošći i Ilijašu da nije njega bilo.Za nas.Dokaz da je bio pravi borac je sadašnji status,skupljaju mu saborci pare za lijekove.A nekako mi pravo glupo da vas iz Nedžarića i sa Ilidže šalju na Teočak.Nije to bilo sarajevsko ratište,oni tamo su bili opremljeni i spremni.

[trocadero]

Тачно тако. Јосиповић и јесте главни "кривац" за многе ваше неуспјехе.Поготово за деблокаду 1995. Кад су тад пала два рова на Јасену -Нишићи близу мијих , одмах је дошао и лично учествовао у њиховом поновном заузимању. Рањаван неколико пута. Био сам на Трескавици кад му је једном пала граната на џип. Погинуо му возач а он изашао сав крвав. Први је са формираним јуришним батаљоном ушао у Копаче 1994. Знао је добро гдје може а гдје не може, није заваљивао војску.
Они генерали команданти Корпуса,слине Галић, Милошевић, колико ја знам ниједном нису ни сишли на Илиџу или Хаџиће. Њима је било битно гдје се доброг печења накркати.
А те 1994 било је оно повлачење тешког наоружања на 20 км од Сарајева. Нису се тад ни очекивали неки напади у том рејону па су нас из тог разлога и слали на друга ратишта.

[shake69]

Тачно тако. Јосиповић и јесте главни "кривац" за многе ваше неуспјехе.Поготово за деблокаду 1995. Кад су тад пала два рова на Јасену -Нишићи близу мијих , одмах је дошао и лично учествовао у њиховом поновном заузимању. Рањаван неколико пута. Био сам на Трескавици кад му је једном пала граната на џип. Погинуо му возач а он изашао сав крвав. Први је са формираним јуришним батаљоном ушао у Копаче 1994. Знао је добро гдје може а гдје не може, није заваљивао војску.
Они генерали команданти Корпуса,слине Галић, Милошевић, колико ја знам ниједном нису ни сишли на Илиџу или Хаџиће. Њима је било битно гдје се доброг печења накркати.
А те 1994 било је оно повлачење тешког наоружања на 20 км од Сарајева. Нису се тад ни очекивали неки напади у том рејону па су нас из тог разлога и слали на друга ратишта.

Vidi ti naseg Troke! Celicna krila Republike Mrske!

[trocadero]

A штоо Елвисе, имаш проблем због мог ратног путешествија?

[shake69]

Ma nemam, nego, odnesi koju markicu u Turbe sedam brace i zahvali se Bogu ste te puska nekog 'div junaka" rahmetli Hajre kapetana nije 'sastavila sa musicom'!
Hvala Bogu pa su imali srce kao Majevica, pa odbranili i taj ponosni dio Bosne. I od Troke!

[trocadero]

Ох, хоћу,хоћу мој добри Елвисе, ....хвала на душебрижности, ево све трчим, летим...

[Gojeni H]

Interesantan mi je taj Josipović.Sposoban oficir i koliko znam,nije ostavio krvav trag za sobom.Mislim da bi mnoge stvari bile drugačije u Vogošći i Ilijašu da nije njega bilo.Za nas.Dokaz da je bio pravi borac je sadašnji status,skupljaju mu saborci pare za lijekove.A nekako mi pravo glupo da vas iz Nedžarića i sa Ilidže šalju na Teočak.Nije to bilo sarajevsko ratište,oni tamo su bili opremljeni i spremni.

Vodnice, s njihove strane je bilo svakakve mrake na tom Teocaku. Bio jedan iz Srbije, jado neki, dosao da ratuje za 50 marcica.

Ja se i ne mogu nesto pohvaliti znanjem tog terena.
Komanda te vazda dobro obavijesti o terenu, polozaju linija, je li ... ali eto ja nisam pratio.
Ozbiljno, tek sam 96. god. prolazeci kroz americki pa onda ruski kamp, iz pravca Ugljevika, skonto koliko smo ustvari bili blizu putu a onda i TE.

[Dominion93]

Bio sam u Bijeljini od 1992 do 1994, kao klinac. Ne ponovilo se. Što se tiče Teočaka, koliko se sjećam imali su svakih par mjeseci tako žestoke napade na njega da su se detonacije čule u gradu. Pričalo se da to bacaju Lune, ali sumnjam da su ih imali toliko.

Mislim da je zadnji pokušaj bio još dok sam bio ja tamo, onda su odustali. Priča je bila da su ušli u sam Teočak, ali ih je onda sravnila njihova artiljerija koja nije imala informaciju. Ima li u tome istine?

Ako nekoga zanima nešto o životu u gradu u to vrijeme, nek pita, preteško mi je sam kopati po tim uspomenama.

Recimo, jesu li ti Panteri stvarno bili neki opasni 'specijalci' i je li bilo odmazdi u Bijeljini kad dobiju po prstimo kod rahmetli Hajre kapetana?

Za "opasnost" Pantera ne bih znao, kao djetetu su mi one fore sa mad max karoserijama izgledale dojmljivo. Na ratištu nisam nikad bio normalno, od ovoga što sam čitao po internetu najuspješnija akcija im je bila deblokada Smoluće 92-e. Imali su čak i pobjedničku paradu u gradu. Naravno, sad znamo da im je otpor tamo bio skoro nikakav. Još sam pročitao kako su negdje 95-e ili 94-e gadno nastradali negdje u Hercegovini, ali ja sam tad već uspio kidnuti nalijevo.

Kad bi imali gadne gubitke, znalo bi se po "čituljama" koje bi prekrile grad. Nekih masovnih zločina nije bilo, tamo su više radili po principu svakih par mjeseci "pljačkaši" ubiju par ljudi, i to je dosta da se stvori atmosfera panike da ljudi sami bježe, kao što su i moji. A naravno, u jednom trenutku su Bošnjake samo počeli kupiti autobusima i "evakuisati" u Tuzlu ili Mađarsku.

[Dominion93]

Bio sam u Bijeljini od 1992 do 1994, kao klinac. Ne ponovilo se. Što se tiče Teočaka, koliko se sjećam imali su svakih par mjeseci tako žestoke napade na njega da su se detonacije čule u gradu. Pričalo se da to bacaju Lune, ali sumnjam da su ih imali toliko.

Mislim da je zadnji pokušaj bio još dok sam bio ja tamo, onda su odustali. Priča je bila da su ušli u sam Teočak, ali ih je onda sravnila njihova artiljerija koja nije imala informaciju. Ima li u tome istine?

Ako nekoga zanima nešto o životu u gradu u to vrijeme, nek pita, preteško mi je sam kopati po tim uspomenama.

Ako ti nije tesko, podjeli neka iskustva u skoli / po ulici / neke incidente sa nama. Vazno je za buduce generacije da se to sve ne zaboravi.

Konkretno: Mozes li ispricati nesto o tranziciji u skoli koju si ti pohadjao? Mislim u smislu 'jugo-komi' fazona koji je presao u 'xxl srbenda', i diskriminacija itd.

Začudo, škola je bila oaza mira. Za neke profesore pa i direktora se znalo da su ekstremi ali se to prema nama djeci nije pokazivalo. Čak sam imao sreću da i srpske izbjeglice koje su došle u razred budu 99% korektni. Doduše, ja sam Hrvat, a nas u tom kraju nisu baš gledali kao opasnost. Sjećam se kako su mi čak znali "čestitati" za vrijeme rata Hrvata i Bošnjaka 93e, a ja im u sebi skidam i živo i mrtvo.

Od incidenata po uliici je najstrašniji bio jedan koji lično nisam vidio, ali mnogi moji prijatelji jesu. U "Vanekov mlin" su dovodili zarobljenike na rad i jednom je grupa četnika jednog ubila, odsjekla mu glavu i nosala ju po centru grda. Proširili su priču da je ubica "prepoznao zengu koji mu je zaklao brata" ali se vrlo brzo saznalo da je žrtva bila Bošnjak. Tipična njihova propaganda.

Dok sam ja bio tamo, vjerovatno je najveći strah vladao poslije rušenja džamija. To je posebna priča.