Istraživanje Spas od vrućine
Klima uređaji su odavno postali deo serijske opreme automobila. Mnogi sa podozrenjem gledaju na ovaj rashladni sistem, misleći da je štetan po zdravlje. Da li je to zaista tako?Kada ga treba održavati i koliko to košta? Zašto ga treba koristiti zimi?
Piše: Aleksandar Todorović
Pošto većina vozača uključi klimu tek sa prvim vrućinama, rešili smo da u pravom trenutku podsetimo sve one koji imaju ovaj uređaj u svom automobilu na šta sve treba da obrate pažnju. Pre svega, treba znati da auto-klima zahteva redovno održavanje tokom cele godine, baš kao što je to slučaj i sa svim ostalim delovima automobila. Po pravilu bi klima uređaj trebalo da traje koliko i automobil, ali u slučaju neodržavanja dolazi do znatnih troškova koji mogu (neprijatno) iznenaditi vozača. Stoga je preporučljivo da se pre početka visokih temperatura, obavezno izvrši kontrola klima uređaja u specijalizovanom servisu. Eventualna pojava neprijatnog mirisa ili brujanje su siguran znak da je potrebna intervencija. Neprijatan miris iza sebe krije procese raspadanja koje kompresor ubacuje direktno u kabinu, tako da pitanje da li klima šteti zdravlju u ovom slučaju deluje sasvim opravdano.
Opasna po zdravlje, ili ne?
Mnogi naši vozači još uvek misle da je klima uređaj štetan po zdravlje. Ovo uvreženo mišljenje posledica je neobaveštenosti i krajnje slobodnog tumačenja posledica koje nedovoljno održavani klima uređaj može prouzrokovati. Najpre se obično pomisli na temperaturni šok koji nastaje kada se iz rashlađenog automobila izađe na vrelo sunce. Osetljivije osobe ovo doživljavaju vrlo teško, ali lek za ovu pojavu zapravo je veoma jednostavan. Potrebno je samo nekoliko minuta pre izlaska iz vozila isključiti klimu i podesiti je tako da temperatura u vozilu bude oko 7-8˚C niža od spoljne. Time se mogu izbeći nagle temperaturne promene, a isparivaču se daje dovoljno vremena da se osuši. Naime, upravo je vlažni isparivač podloga za razvoj bakterija i gljivica koje počnu da zaudaraju kada se namnože i koje predstavljaju izvor respiratornih infekcija.
Dakle, tvrdnje mnogih vozača da im se deca razbole čim počnu da koriste klimu uglavnom je tačna. Dečiji organizam je nežniji, ima slabiji imuni sistem koji uvek podlegne bakterijama, virusima i gljivicama pre organizma odraslog čoveka. Rešenje za ovaj problem svakako postoji, a pritom nije ni skupo. Potrebno je samo jednom u šest meseci, ili najmanje jednom godišnje, izvršiti tretman čišćenja isparivača i izduvnih tunela. Ova intervencija u proseku košta 3.500 dinara, a sa njom se preporučuje i zamena polenskog filtera. Međutim, sve ovo ima smisla samo ako se obavlja u stručnom servisu.
Ako se još ima u vidu koliko organizam gubi manje tečnosti i dragocenih soli zahvaljući klimi, može se zaključiti da klima ne samo da ni na koji način ne šteti zdravlju ukoliko se redovno održava, već mu, naprotiv, koristi. Na dužim putovanjima znatno smanjuje zamor i razdražljivost vozača, i time doprinosi većoj bezbednosti.
Klima bruji da li je to opasno?
Klima uređaj je mnogo komplikovaniji i zahtevniji nego što se to može činiti na prvi pogled. Većina vozača je ne koristi tokom cele godine, pa se često dešava da kompresor nema dovoljno ulja i gasa. Brujanje i menjanje zvuka u radu klime je pouzdan znak da sa uređajem nešto nije u redu. Naime, rashladna tečnost je u stvari precizno određena smeša gasa i ulja tako da se, prilikom curenja smeše iz sistema, pored gasa gubi i ulje, zbog čijeg nedostatka strada najskuplji deo celokupnog sistema – kompresor. On prouzrokuje još oštećenja na sistemu: na filteru, sušaču, te ekspanzivnom ventilu, pa zahteva radove na čišćenju celog sistema. Samo ispuštanje rashladne smeše vozač ne može da primeti, zbog čega je preporučljivo redovono servisirati klimu. Optimalna klimatizacija se može ostvariti samo ako svi delovi i sklopovi klime zajedno i usklađeno funkcionišu. Skupe kvarove je moguće izbeći redovnim korišćem klime. Potrebno ju je uključivati tokom cele godine jednom nedeljno na pet minuta, pa i zimi, kada može pomoći pri efikasnijem odmagljivanju stakala.
Dopunjavanje rashladnom tečnošću
Dopunjavanje gasom klima uređaja može biti prilično rizično, pogotovo što to kod nas obavljaju nestručni majstori. Često se vrši dopunjavanje neodgovarajućim uljima, čak i freonima koji se poslednjih godina ne koriste za auto-klime. Naime, pogrešno je što se u nekim servisima dopunjuje samo gas. Potrebno je da se ispoštuje propisani odnos ulje – gas, što je različito kod svakog modela klima uređaja. Takođe, veoma je teško utvrditi koja je količina gasa i ulja u sistemu. Izuzetno je važno u kom je trenutku klima prestala da hladi. Ako se to dogodilo dok je klima bila uključena, rashladna tečnost je iscurila na strani visokog pritiska i tada nema mogućnosti za dopunjavanje. Ako se smeša izgubila na strani niskog pritiska, tada je moguće dopuniti sistem, ali samo po strogo utvrđenim parametrima.
Najveći problem je činjenica da vozači ne obavljaju redovan, a često ni veliki (dvogodišnji) servis, na kome se ispituje čak 17 operacija celokupnog sistema. Nikako nije dovoljno uraditi samo tretman čišćenja. Zamena polenskog filtera preporučuje se na 10.000 pređenih kilometara. Dakle, servisiranje klime zahteva redovno i stručno održavanje. Po pravilu bi ovaj rashladni uređaj trebalo da traje koliko i automobil, ali se nemar skupo plaća.
Za početak treba obratiti pažnju bar na ove najvažnije karakteristike klima uređaja. Toplija leta u našim krajevima uzrok su sve većeg procenta prodatih četvorotočkaša sa serijski ugrađenim klima uređajima. Bitno je naglasiti da u Srbiji postoje firme koje i naknadno ugrađuju ove sisteme u vozila.
Duža putovanja hroničnim bolesnicima predstavljaju povišen napor. Preporuka lekara je da se takve osobe tokom vrelih dana prevoze isključivo u klimatizovanim vozilima.
