DaysleepeR wrote:Cober wrote:Lucy01 wrote:Neka mi neko kaze sta treba da se non-profit organizacija registruje u BiH?
Lycy, ako želiš pomoći kontaktiraj Udruženje građana za sprečavanje okrutnosti nad životinjama SOS. Ovo udruženje je godinama veoma aktivno, radi u veoma teškim uslovima i godinama se bori za izmjenu zakonske regulative, izgradnju azila, obrazovanje djece u predškolskim i školskim ustanovama uz saglasnosti Ministarstva obrazovanja itd. UG SOS je dosada je spasilo i udomilo stotine napuštenih pasa, preko 200 je iz Sarajeva organizovano transportovano i udomljeno u njemačkoj. Je li potrebni napomenuti da i pored izuzetno teških uslova u kojim udruženje radi postoji provjera budućih zainteresovanih za udomljavanje, tako da se psi rađe zadržavaju u skromnim uslovim azila nego udomljavaju ukoliko se procijeni da će biti nepodobno držani (lanci i dvorišta). Poseban segment je svaki vid borbe protiv zločinaca iz šinteraja i svih drugih vidova okrutnosti,od veterinara, preko lokalnih i državnih organa vlasti. Jeste li znali da je Općina Centar u sprezi sa tadašnjim gradonačelnikom Hamamđićem poništila urbanističku saglasnost i Regulacioni plan za izgradnju prihvatilišta za napuštene pse na Betaniji. Jeste li znali da je gradska vlada grada Sarajeva odbila ponuđeni program za njegu i sterilizaciju uličnih pasa od strane RSPCA, a da u isto to vrijeme Kanton Sarajevo od poslije rata godišnje izdvaja iznos od oko 600.000 KM koji se prebacuje na račun KJKP RAD - kafilerije, za ubijanje uhvačenih lutalica. Okrutno ubijanje. Ulazio sam na veterinarski fakultet dok je još RAD tamo držao kafileriju i ubijao pse. SOS je tada plaćao kafileriju za svakog preuzetog psa, ne sjećam se čini mi se oko 60 KM. Život bi vam se zgadio da vidite odraslog psa kako se trese od straha i pokušava da se sakrije u prostor od par cantimetara između zida i drvene palete na podu. I taj je tada spašen
. O surovosti ubijanja priručnim alatkama, žicama, motkama i dr. ne treba ni govoriti. RAD je tada od RSPCA tada dobio opremu za "humano" postupanje sa uhvaćenim psima, hvatalice i drugi pribor za "humano" uspavljivanje koji nisu baš rado koristili, pa je par lokalnih TV emisija i pritisak javnosti donio rezultate. Nedovoljne. SOS se napio krvi šintorima. Neki volonteri koji se smjenjuju uglavnom brzo odustaju, svojevremeno su neki čak i na forumu komentarisali kako je sve neuslovno i prljavo i slabo neorganizovano, a kao žao im i htjeli bi da pomognu, ali kako je "fuj" čistiti pseća govna u boksovima (parafraziram po sjećanju). SOS nema mogućnosti ni za 5% onoga što čini krajnjim naporima i zato im hvala.
Lucy i svi koji imate želju da nešto promijenite i pomognete evo linka i mal adrese. SOS trenutno nema ni dovoljno hrane za sve pse trenutno smještene u azilu. Donošenjem ostataka hrane iz kuće ili nekog restorana pomažete, kupovinom vreće hrane za pse pomažete jioš više. Adresa SOS-a je Sarajevo, Ul. Ferde hauptmana - mali tržni centar od cigle, a privremeni azil, bolje reći trenutno prihvatilište u dvorištu privatne kuće nalazi se iza Doma zdravlja Omer Maslić, u blatnjavoj uličici na kraju do Miljacke. Hvala.
http://www.animalsosa.ba/
[email protected]
Tužno je što se pišu pisma šminkerskoj PETA-i a ovo niko ne komentariše.
Cober svaka čast.
Ima cijela tema posvecena animalsos.ba udruzenju. Dosta raje ode svake sedmice i odnese makar vrecu krekera. Ali ne podnose taj izvjestaj ovdje.
A ovo je prvi put da postoje snimci, i to krvavi snimci. Da se neko sjetio pa snimao recimo odstrijel pasa u Visokom, digli bismo se.
Ali niko nista, nekako mi se cini da se nasi mobiteli sa ultra-mega-giga kamerama koriste samo za prebacivanje snimaka Meri u centralu i njen striptiz u WCu, za Zaima i sex na stolu Hayata itd itd....
Kolumbo, kad se psi pobiju na ulici, pa ih neko nakon minut dva razdvoji, to mi je nekako normalno, jer zivotinje su to. Ali kad neko svog psa izgladnjuje i muci do dana borbe, i onda ga huska na drugog psa, to mi je umobolno.
Nisam jednom ustala u 3 ujutro da Tomicu starijeg i Dedu (sivobijeli macak koji iygleda kao starac) rastavim jer su u istoj basti, gdje su dvije zenke, i samo se svadjaju oko teritorije i harema. To je sve do naseg pristupa situaciji.
I da, fakat, pored ovoliko gorucih problema u cijeloj drzavi, mozda izgleda glupo sto se mi bakcemo borbama pasa, ali od necega se mora krenuti i ja sam licno odabrala da probam unijeti neke promjene bas u ovoj situaciji.
I Bogu hvala, nisam jedina.
PS Sjecam se da je nekad krajem devedesetih uvedena zabrana drzanja i uzgajanja pitbulla u Holandiji.
I moj komsija sa Dobrinje Beni (koji je u ratu lovio golubove jednom sedmicno da prehrani svoje pse kao sto ja Ikar okusila nisam jer sam ga davala mackama) dosao iz Holandije i doveo svoju zenku pitbulla.
Nije covjek mogao da je eutanazira.
I tako, seta ona iza moje zgrade, a moja macka vani.
Ja kontam kako da se bacim s balkona da je spasim. Kad je ona skuzila moju macku, pogled i reakcija joj je bila WHAT THE FUCK IS THIS? i samo je otpuhnula pored macke, koja se ukocila od straha. Mislila sam da je to jedini pas sa takvim ponasanjem, medjutim, na takve sam scene naletila jos milion puta.
Ponavljam, problem je u gazdama, ne u psima.
pegasus, moje komsije su imale argentinsku dogu, koji je moje macke obozavao, najvise je volio Mikicu jer kad nju onjusi skakiljaju ga njene dlake... a ona jadnica velicine njegove glave.... i bio je agresivan samo onu noc kad je ugibao....ostario cican jedan debeli, rezao na svoje roditelje i oni ga poveli veterinaru na pregled, i u autu dozivio 3 srcana... i uginuo...
Ali on nije imao VLASNIKE vec MAMU I TATU...u tome je razlika... i slazem se, treba vlasnicima kucnih ljubimaca, pogotovo onih koji imaju potencijal zvjerstva, psiho test.
