Česti zemljotresi u okolini Goražda???

[BarbaDue]

Nismo bili ni zaspali, nego kasnije je bio problem zaspati

Srecom ni ovaj nije bio puno jak, samo ML 3.4 Magnitude

[bosnianwoman]

Zivim u Sarajevu, ali sam osjetila ovaj zemljotres, koji opet ne mora nista da znaci jer samo BOG zna!

Nema potrebe da dizemo paniku, dosta nam je svakodnevnih problema i stresova. Bit ce sta bude.

Lijep pozdrav

[BarbaDue]

Bosanko, najbolje bi bilo kad bi ovi mali zemljotresi sluzili da se opameti nas narod, ali nista bez velikog... cini se

[bosnianwoman]

E moj barba, malo sam ti skeptik po pitanju ljudi i njihovom dolasku do pameti, jer vrijeme nam je najbolji pokazatelj da stvari ne idu u pravom smjeru.

Ja mislim da bi (NE DAJ BOZE!) razorni zemljotres dodatno produbio krizu (ekonomsku, politicku, moralnu) i da bi konacno dodirnuli dno! Mada, dno i nije tako lose jer onda postoji samo jedan smjer

Ali, ovo je samo moje misljenje i molim Boga da nisam u pravu

[gemiga]

e ako vi ozbiljno mislite da zemljotres dolazi od boga i da je neka kazna za nešto,onda se svi bolje ostavite računara,interneta i fino lijepo vremenskom mašinom u srednji vijek!!!!!!!!!

Zemljotres ili potres (trus) nastaje usled pomeranja tektonskih ploča, kretanja Zemljine kore ili pojave udara, a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobađanja velike energije.[1] Nasuprot rasprostranjenom uverenju da su to retke pojave, oni se dešavaju vrlo često, ali njihov najveći broj je slabog intenziteta i javlja se na relativno malim poršinama kopnenih prostora ili okeanskog dna.

Na zemljinoj površini, zemljotresi se mogu manifestovati kao drmanje ili dislociranje tla. Ponekada, mogu izazivati pojavu cunamija, razornog morskog talasa. Do zemljotresa dolazi usled zaglavljivanja tektonskih ploča pri čemu dolazi do naprezanja stenske mase i onog trenutka kada naprezanje postane toliko da ga stene ne mogu izdržati dolazi do lomljenja i klizanja duž raseda.

Zemljotresi mogu nastati prirodno ili kao rezultat ljudske aktivnosti. Manji zemljotresi mogu takođe biti izazvani vulkanskom aktivnošću, klizanjem tla, eksplozijama i nuklearnim testovima. U najširem značenju reč zemljotres se koristi da opiše bilo koji seizmični događaj - bilo da je u pitanju prirodni fenomen ili događaj izazvan od strane ljudi — a koji generiše seizmičke talase.

Zemljotresi ulaze u red najstrašnijih prirodnih katastrofa koje se dešavaju na Zemlji, zbog čega su još od iskona privlačili pažnju ljudskog roda. Zbog toga podatke o zemljotresima nalazimo u zapisima starim više hiljada godina. Ipak, značajnija proučavanja zemljotresa odvijala su se tek od 19. veka.

Definicija zemljotresa

Zemljotres predstavlja oscilovanje čestica tla izazvano prirodnim ili veštačkim uzrocima. Posledica su oslobođene Zemljine unutrašnje energije. Za skup svih seizmičkih pojava upotrebljava se zajednički naziv seizmizam.

Podela zemljotresa

Zemljotresi se, prema načinu postanka dele na prirodne i veštačke. Prirodni zemljotresi se, dalje, mogu podeliti na spontane i izazvane. Spontani zemljotresi su oni koji nastaju usled kretanja litosfernih ploča, pa se nazivaju i tektonski zemljotresi. U grupu izazvnih prirodnih zemljotresa spadaju vulkanski i urvinski zemljotresi.

Tektonski zemljotresi nastaju oslobađanjem seizmičke energije u Zemljinoj kori. Nastaju pod dejstvom velikih pritisaka u stenskim masama Zemljine kore, najčešće izazvane pomeranjem većih blokova Zemljine kore. Tako dolazi do iznenadnog loma stenske mase, koji je praćen elastičnim deformacijama okolnih stenskih masa, koje se zatim šire u prostor u obliku seizmičkih talasa. Uzroci pokreta u litosferi su konvekcijska strujanja koja se dešavaju u astenosferi. Tom prilikom se hladnija magma spušta iz gornjih delova, i iz donjih delova prema površini gura topliju magmu (slično procesu ključanja vode), što dovodi do širenja okeanskog dna. Litosfera je razlomljena u više ploča, koje se međusobno mimoilaze, sudaraju i razilaze. Mimoilaženje ploča se razvija blizu zona širenja, mada ne mora uvek biti vezano za njih. U ovim zonama su potresi vrlo česti, jer je astenosfera ohlađena i čvrsta, velike viskoznosti. Razilaženje ploča se odvija najčešće na okeanskom dnu, dok postoje samo dva primera razilaženja na kopnu - Island i istočna Afrika. Duž ovih granica potresi su ređi, jer je astenosfera još uvek žitka i male viskoznosti. Subdukcija ploča se razvija u oblastima sudaranja okeanskih i/ili kontinentalnih ploča. Ploče su ovde već očvrsle i hlađene, pa su i zemljotresi ovde najčešći i najjači.

Vulkanski zemljotresi nastaju kao posledica kretanja magme u oblastima savremenih vulkana. U neposrednoj su vezi sa snažnim vulkanskim erupcijama i eksplozijama vulkanskih gasova i para.

Urvinski zemljotresi nastaju kao posledica obrušavanja svodova i bokova velikih pećina i podzemnih prostorija. Obično se javljaju u terenima izgrađenim od krečnjaka, gipsa i drugih stena podložnih lakom razaranju u kojima nastaju pećine različitih dimenzija.

Veštački zemljotresi nastaju usled delatnosti čoveka, odnosno njegovim dejstvom na prirodnu sredinu. Najčešći primer takvih aktivnosti može se pratiti u oblastima u kojima su formirana velika veštačka akumulaciona jezera, gde se formiraju tzv. indukovani zemljotresi. Grupi veštačkih zemljotresa pripada i seizmička aktivnost stimulisana upumpavanjem vode u duboke bušotine (na primer, za potrebe eksploatacije geotermalne energije iz Zemljine unutrašnjosti).

Mehanizam nastanka potresa

Rasedi su mehanički diskontinuiteti stenskih masa, po kome se relativno kretanje blokova u datom veličinskom području ne može zanemariti. Žarišta zemljotresa nalaze se najčešće na ovim stenskim diskontiuitetima. Prema načinu postanka, rasedi se dele na: normalne (gravitacione), transkurentne i reversne rasede.
Elastični odsek se ogleda kroz periode prikupljanja i oslobađanja seizmičke energije. U prvom periodu se prikuplja energija, vrše se elastične deformacije, a trenje je još uvek veće od napona među pločama. U drugom periodu napon prevazilazi trenje među pločama, i dolazi do odskoka.

Elementi zemljotresa

Tačka zemljotresa na mestu inicijalne rupture (mesto oslobađanja energije) naziva se fokus ili hipocentar. Tačka na površini Zemlje direktno iznad hipocentra naziva se epicentar.
Hipocentar ili žarište zemljotresa je mesto u unutrašnjosti Zemljine kore od koga počinju da se prostiru seizmički talasi, odnosno mesto na kome se dešava elastični odskok.
Epicentar je ortogonalna projekcija hipocentra na površ Zemlje, odnosno to je mesto na površi Zemlje na kome se potres najjače oseća.
Potres se širi u talasima, a linije kojima na karti spajamo mesta jednake jačine potresa nazivamo izoseiste.
Prema načinu i brzini širenja, potresi mogu biti s longitudalnim ili primarnim te sekundarnim ili transverzalnim talasima. Longitudinalni su najbrži i prostiru u smeru širenja, dok transverzalni izazivaju strmo prostiranje čestica i šire se samo kroz čvrstu građu. Drugi talasi uzrokuju kružno i vodoravno prostiranje te imaju najslabiji učinak.

Gde ima najviše zemljotresa?

Najveći broj zemljotresa vezan je za granice litosfernih ploča. Pri tom, najjači zemljotresi generišu se u zonama sučeljavanja ploča, u prostoru gde se jedna ploča podvlači pod drugu. Najizrazitija takva zona je u vatrenom pojasu Pacifika, gde se dogodi 53% svih potresa. Druga po redu zona po broju potresa je mediteransko-alpsko-himalajsko područje (41% svih potresa). Zemlje u kojima se događa najviše potresa su: Čile (povezano sa subdukcijom Naska ploče ispod Južnoameričke ploče), Japan (subdukcija Pacifičke ploče pod Evroazijsku ploču), Indonezija.

Neki od jačih, destruktivnijih potresa

* Potres u Skoplju, Makedonija, 26. jul 1963, poginulo oko 1000 ljudi
* Potres u Kašmiru 2005. g., u kom je poginulo 90,000 a povređeno 110,000 ljudi.
* Potres u Indijskom okeanu 2004. g., jedan od najjačih potresa ikad zabeleženih s jačinom od 9,3 stepena po Rihteru s epicentrom na obali Indonezijskog ostrva Sumatre koji je pokrenuo veliki cunami koji je odneo preko 250.000 života.
* Tanšanski potres 1976, najdestruktivniji potres modernih vremena, procenjuje se da je u njemu stradalo oko 245.000 ljudi.
* Šanhi potres (1556.) Najsmrtonosniji potres u istoriji čovečanstva za koji se procenjuje da je odneo 830.000 ljudskih života u Kini.
* Potres u Čileu (22. maj 1960) - Zahvatio je površinu od 140.000 km² u blizini grada Valdivia. Zemljište je spušteno za 2 metra, nekoliko gradova je zbrisano, 25 ostrva čileanskog arhipelaga je potopljeno, a izdugnuta su neka nova. Reke Čilean, Rio Bio i Nuble su promenile su pravac kretanja. Kao prateća pojava, proradio je i vulkan Riniče, nakon 40 godina mirovanja. Topografske karte su bile neupotrebljive. Poginulo je oko 6.000 stanovnika. Ovo je najjači zemljotres zabeležen ikada, zabeležena je jačina od 9,5 stepeni Rihtera i 12 stepeni MKZ skale.

Tektonika ploča je geološka teorija koja objašnjava pomeranja ploča Zemljine kore velikih razmera. Teorija uključuje, ali ujedno i zamenjuje, stariju hipotezu pomeranja kontinenata, koja datira iz prve polovine 20. veka, i koncept širenja morskog dna razvijen tokom 1960-ih godina.

Spoljni deo Zemlje se sastoji od dva sloja: spoljne ljuske (litosfera) koja obuhvata koru i kruti gornji deo omotača, a ispod litosfere se nalazi astenosfera. Iako u krutom stanju, astenosfera ima relativno nisku viskoznost i smičuću moć pa se zato, posmatrano u geološkoj vremenskoj skali, može smatrati fluidom. Ispod astenosfere se nalazi krući donji omotač, čije je fazno stanje nije posledica manjih temperatura, već visokog pritiska.

Litosfera je razlomljena (izdeljena) na tzv. litosferne ploče (tektonske ploče). Postoji sedam glavnih i još mnogo manjih ploča. Litosferne ploče plutaju na astenosferi. Postoje tri tipa granica među pločama:

* konvergentne granice,
* divergentne granice i
* transformne granice.

Potresi, vulkanska aktivnost, izdizanje planinskih lanaca pa i oblikovanje okeanskih jaruga se pojavljuje duž granica ploča. Bočno se pomeranje ploča obično odvija brzinama od 0.66 do 8.50 cm godišnje.

[burekodsira]

sinoc nekad je bio takodje zemljotres na podrucju gz, neke je probudilo

http://www.emsc-csem.org/index.php?page ... &id=161728


Magnitude ML 3.4
Region BOSNIA AND HERZEGOVINA
Sarajevo Region
Date time 2010-03-24 at 01:46:03.6 UTC
Location 43.82 N ; 19.14 E
Depth 10 km
Distances 61 km E Sarajevo (pop 696,731 ; local time 02:46 2010-03-24)
21 km NE Goražde (pop 17,650 ; local time 02:46 2010-03-24)
11 km E Rogatica (pop 4,947 ; local time 02:46 2010-03-24)

[coolside]

Bogami, treslo se i kod nas u Višegradu i to opasno, nama je epicentar skoro najbliži.
http://www.emsc-csem.org/index.php?page ... &id=161728
Nešto ne vjerujem da je to neka božija kazna, jer bi većinom nevin narod stradao, a zašto bi ON kažnjavao nevine?!
Da će narednom periodu udariti neki jači zemljotres (preko 5ML), to je neminovnost.

[sharwoodforest]

ok gemiga, ali de mi reci sta je sa gorazdanskim zemljotresima? je li se to sudaraju jahorinsko-bjelasnicka sa glasinackom plocom ili je nesto trece po srijedi ?
moze li slijeganje tla akumulacionog jezera uzrokovati ovakva podrhtavanja u ovom podrucju?

[BarbaDue]

@gemiga,

Neka si ti nama odrzao jedan cas iz geografija, ali po meni, napravio si dvije ogromne greske.
prva je greska je, prekrsio si jedan od forumskih pravila, napravio si vise postova u nizu a sve si mogao
napisati u jednom. Dobro to i nije toliko opasno, evo ja sam to ucinio umjesto tebe ali ova druga greska je
puno, puno gora.
Kao profesor ili nastavnik geografije nisi dao dobar primjer svojim ucenicima kojih sigurno ima i na ovim stranicama, nisi dao time sto si tamo sa nekog sajta "copy/paste" tehnikom svima nama "zapusio usta".

E moj profesore, bar od vas prosvjetnih radnika se ocekuje nesto vise. Vrijednije su tri recenice napisane iz
glave nego trideset i tri kopirane sa interneta. Valjda vi nastavnici to trebate djecu nauciti.

[gemiga]

nemam namjeru polemisati sa vama,ali pričate tj. pišete prave gluposti,iako sve imate na internetu,i dovoljno je samo pročitati!!! a što se tiče moje profesije,raspitaj se kod djece i roditelja kakvi su moji časovi i ko je držao ogledni čas za desetak kolega,prestavnike ministrstva i ostale goste!!! ako vas već sikira slijeganje tla,onda mirno spavajte,jer to sigurno nemože izazvati zemljotres,tek možda klizište ili blago propadanje tla! i naravno izvinjenje administratoru za kršenje pravila postanja,nije bila namjera!

[EMH_V1.0]

Česti su zemljotresi u okolini Goražda?

Negdje oko 4-5 zemljotresa u zadnjih šest mjeseci desio se u bližoj okolini Goražda, nikada to nije bilo.
Iskreno mene je strah, nije me strah za svoj život, strah me kakvog belaja u kojem obično nastrada siromašan, čestit, pošten čovjek. Oni koji su zaslužili kaznu obično prođu bez problema. A biće kako je počelo, biće narode...zaslužili smo da nas nešto opameti sve zajedno. I to dobro!
Gložimo se, lažemo se, varamo se...ljudi nećemo daleko stići.

P.S. Nažalost nije nas rat opametio, opametit će nas nešto drugo, treće...ko zna

Možda su to neki eksperimenti, H.A.A.R.P ili slično (prati pojavljuju li se čudni oblaci u zraku), a možda je Božija volja.

[sLLayer]

evo danas zemljotres u Visegradu 3.2 stepena, sve se vise pocinjem bojati